VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Opkoljeni su?

    Opkoljeni su?

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je situacija u Bahmutu na istoku Ukrajine zaista teška.

    Dodao je i da će “odgovarajuće odluke” biti donete ako tamošnje ukrajinske trupe budu u riziku da ih opkole ruske snage.

    Zelenski je na konferenciji za novinare u Poljskoj rekao da mu je najvažnije da zaštiti živote vojnika, preneo je Rojters.

    On je zahvalio Poljskoj na “istorijskoj” pomoći, rekavši da ona treba da postane ključni partner u obnovi zemlje kada se “ruska invazija završi”.

    “Poljska radi na dobijanju dodatnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu na samitu NATO koji će biti održan u julu, u litvanskoj prestonici Vilnjusu”, izjavio je poljski predsednik Andžej Duda.

    “Danas pokušavamo da dobijemo za Ukrajinu na narednom samitu NATO u Vilnjusu dodatne bezbednosne garancije koje će ojačati vojni potencijal Ukrajine”, rekao je Duda na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Ukrajine.

    Predsednik Poljske je istakao da će Poljska isporučiti Ukrajini ukupno 14 borbenih aviona MIG-29.

    Duda je kazao da će Poljska poslati još četiri borbena aviona MIG-29 Ukrajini.

    “Četiri MIG-29 iz naših zaliha su već prebačeni ukrajinskom ratnom vazduhoplovtsvu. Trenutno se prebacuju još četiri MIG-a”, istakao je on, prenele su RIA novosti.

    Duda je dodao da je Poljska spremna da isporuči još šest borbenih aviona.

    “Očekujemo da bi uskoro mogli da budu prebačeni”, naglasio je on.Zelenski odlikovan.

    Duda je odlikovao svog ukrajinskog kolegu Ordenom belog orla, najvišim ordenom u Poljskoj.

    “Stali ste rame uz rame uz nas i mi smo vam zahvalni na tome”, rekao je Zelenski nakon što je dobio orden.

    On je istakao da veruje da su odnosi između dveju zemalja “istorijski odnosi, istorijski rezultat i istorijska snaga”.

    Duda je rekao da je uveren da će Ukrajina izaći kao pobednik iz sukoba.

    “Ne sumnjamo da je vaše ponašanje u kombinaciji sa herojstvom ukrajinskih vojnika spaslo Ukrajinu”, istakao je predsednik Poljske.

    On je naveo da ne sumnja da ponašanje Zelenskog spasava Evropu od “poplave ruskog imperijalizma”.

  • Počinje veliki napad na Ruse?

    Počinje veliki napad na Ruse?

    Očekuje se da bi u drugoj polovini aprila Ukrajina mogla da počne svoju dugo očekivanu i pripremanu kontraofanzivu.

    Stigli su prvi britanski tenkovi čelendžer i nemački leopard 2, a ukrajinski tenkovi su prošli ubrzani kurs “voženja”.

    Prema izvorima američkog Vol strit džornala, “ukrajinska kontraofanziva će odrediti dalji tok rata i uticati na moguće mirovne pregovore”. Međutim, niko se još ne usuđuje da predvidi na kom delu bojišta, koje se prostire na više od hiljada kilometara, ukrajinska vojska će krenuti u kontranapad jer će se, kako prenosi ukrajinski portal Ukrinform Džon Spenser, vojni analitičar Medison polisi foruma, “tražiti najslabije tačke ruske odbrane” celom dužinom bojišta.

    Naime, ruska ofanziva, koja je prema Putinovoj zamisli trebalo da se završi osvajanjem čitavog područja Donbasa do početka aprila, doživela je neuspeh, čak i krah, jer Rusi nisu uspeli ni da zauzmu grad Bahmut (Artjomovsk, kako ga zovu u Rusiji), iako borbe za njega vode od jula 2022. godine, niti su postigli neki veći “teritorijalni” uspeh i u tim bitkama, prema obaveštajnim podacima, izgubili pet do sedam puta više vojnika dnevno u proseku od ukrajinske strane.

    “Dva pravca”

    Ukrajinci imaju “dva pravca”, piše kijevska “Evropska pravda”, na kojima se može očekivati kontranapad – istočni, oko Harkova i prema Donjecku, i južni, od Zaporožja do Melitopolja i dalje do luke Berdjansk na Azovsko more.

    Prema rečima Filipsa O'Brajena, profesora sa škotskog univerziteta Sent Endruz, južni pravac je važan za Ukrajince. Naime, time bi se prekinula “kopnena veza” Rusije sa Krimom i ponovo izbila na Azovsko more, koje trenutno u potpunosti kontroliše ruska vojska, a time bi Ukrajina stvorila uslove za moguću operaciju oslobađanja Krima, koja je najdelikatnija stvar u celoj ovoj situaciji.

    S obzirom na to da Rusija smatra Krim svojom teritorijom (oni su to poluostrvo pripojili još 2014. godine) i da bi napad bio tretiran kao “pretnja Rusiji”, Dmitrij Medvedev je rekao i da se čak ni upotreba nuklearnog oružja u tom slučaju neće presuđivati. To, naravno, može biti u domenu pretnji i upozorenja, ali čak i pojedini ruski analitičari smatraju da Putin ni pod kakvim uslovima neće “odreći” Krima, još pre bi se odrekao Donjecka.

    Moćne tvrđave
    Ali upravo na tom području Rusija, od napuštanja Hersona sredinom prošle godine, gradi moćne barijere, neku vrstu “Mažinoove linije“, koja bi sprečila ovu ukrajinsku nameru, jer Rusi očekuju i glavni udar. u tom pravcu. Ali, kako piše list, uspeh ukrajinske kontraofanzive zavisiće pre svega od sposobnosti koordinacije različitih rodova vojske koji će biti uključeni – artiljerije, tenkova i pešadije, jer, kao i u dosadašnjem ratu, “vazdušni dueli “ se ne očekuju. Neki analitičari smatraju da je zakleta meta Ukrajine luka Berdjansk, čije bi oslobađanje dovelo rat do prekretnice.

    Međutim, Rusi svojim najavama o razmeštanju strateškog nuklearnog naoružanja u Belorusiji i ponovljenim spekulacijama o mogućoj umešanosti beloruske vojske ili napadima na zapadnu Ukrajinu i Kijev iz tog pravca, žele da spreče i „otupljuju“ te ukrajinske ambicije. Inače, deo ratnohuškačke javnosti i generala već duže vreme zagovara ruski udar na zapadnu Ukrajinu, kako bi se prekinuo dotok zapadne vojne i druge pomoći koja stiže uglavnom preko Poljske i Slovačke. Putin zato namerava da u narednih nekoliko meseci mobiliše još oko 300.000 do 400.000 vojnika, ali, kako piše nezavisni portal Meduza, uz izvesnu dozu opreza, kako mu to ne bi izazvalo eventualno nezadovoljstvo, pa čak i proteste u država. Doduše, mnogi ruski analitičari smatraju da se rusko društvo polako ali sigurno sprema da će rat trajati dugo i da “nauči da živi sa njim“. To je jedna od aktuelnih važnih „strategija“ Kremlja.

  • Bil Klinton: Žalim što sam ih ubjedio

    Bil Klinton: Žalim što sam ih ubjedio

    Bivši američki predsednik Bil Klinton rekao je da žali zbog svoje uloge u ubeđivanju Ukrajine da odustane od nuklearnog oružja.

    “Osećam se lično odgovornim jer sam ih naterao da pristanu da se odreknu svog nuklearnog oružja. I niko od njih ne veruje da bi Rusija izvela ovaj trik da Ukrajina i dalje ima svoje oružje”, rekao je on u intervjuu za RTE.

    U januaru 1994. Klinton, ruski predsednik Boris Jeljcin i ukrajinski predsednik Leonid Kravčuk potpisali su izjavu o eliminaciji strateškog nuklearnog naoružanja koje se nalazilo na teritoriji Ukrajine od sovjetskih vremena. U decembru 1994. godine potpisan je Budimpeštanski memorandum po kome se Rusija obavezala da će poštovati nezavisnost, suverenitet i postojeće granice Ukrajine.

    “Kada mu je to bilo zgodno, Putin je prekršio (Budimpeštanski memorandum) i prvi zauzeo Krim. Osećam se užasno zbog toga jer je Ukrajina veoma važna zemlja”, rekao je Klinton.

    U decembru 1994. godine u Budimpešti je potpisan sporazum na osnovu kojeg su Ukrajina, Kazahstan i Belorusija predale Rusiji nuklearno naoružanje zaostalo iz Sovjetskog saveza – Ukrajina 1900, Kazahstan 1.400 a Belorusija 100 bojevih glava. Oružje iz Ukrajine i Kazahstana je uništeno, dok su bojeve glave iz Belorusije delom uvrštene u nuklearni arsenal Rusije.

    Garanti Budimpeštanskog memoranduma bili su Amerika, Velika Britanija i Rusija. Najviše je dobila Amerika, koja je na taj način parafirala propast svog arhineprijatelja – Sovjetskog saveza. Ukrajina, Belorusija i Kazahstan su se oslobodili vrućeg krompira jer, kao zemlje u tranziciji, nisu mogle da plaćaju izuzetno skupo održavanje i obezbeđenje nasleđenog nuklearnog arsenala.

  • NATO: Putin se sprema za još

    NATO: Putin se sprema za još

    Generalni sekretar NATO izjavio da Alijansa mora da ustraje u vojnoj podršci Ukrajini jer se predsednik Rusije Vladimir Putin ne sprema za mir već za još rata.

    U kratkom obraćanju novinarima uoči današnjeg sastanka ministara zemalja članica NATO u Briselu, Jens Stoltenberg je rekao i da bi taj savez trebalo da podrži partnere koji se suočavaju s velikim protiskom od Rusije, kao što su Moldavija, Gruzija i BiH.

    Šef Severnoatlantske alijanse je takođe istakao da će ministri razgovarati o tome kako da se suprotstave “svim pretnjama” sa kojima se NATO suočava i “rastućoj strateškoj konkurenciji”, uključujući “strateško usklađivanje” Kine sa Moskvom.On je takođe pozvao saveznike da povećaju potrošnju za odbranu jer NATO ne može svoju bezbednost uzimati zdravo za gotovo.

  • Mađarska smatra da je NATO prekršio osnovni princip

    Mađarska smatra da je NATO prekršio osnovni princip

    Poziv zvaničnicima Kijeva da prisustvuju sastanku ministara zemalja članica NATO u Briselu je direktno kršenje principa Saveza, smatra Peter Sijarto.

    Mađarski ministar spoljnih poslova izjavio je u utorak da je mađarska delegacija došla na briselski sastanak u nadi da niko neće dovesti u pitanje valjanost naše ranije zajedničke odluke da NATO nije deo rata koji se vodi u našem susedstvu i da se mora učiniti sve da se spreči direktan sukob NATO-a i Rusije.

    “Pozivanje Ukrajine krši princip jedinstva saveznika unutar NATO-a, ali u duhu konstruktivnosti ćemo učestvovati na sastanku“, dodao je on.“Takođe ću jasno staviti do znanja da će Mađarska podržati sve integracijske napore Ukrajine samo ako Ukrajinci vrate zakarpatskim Mađarima prava koja su imali pre 2015”, zaključio je Sijarto, a preneo je Raša tudej.

  • Bijes oko ukrajinskog žita ne jenjava

    Bijes oko ukrajinskog žita ne jenjava

    Poljski ministar poljoprivrede Henrik Kovalčik podneo je danas ostavku zbog bijesa poljoprivrednika, jer uvoz ukrajinskih žitarica utiče na cijene u Poljskoj.

    Kovalčik je rekao da je odlučio da napusti funkciju zbog odluke Evropske komisije da produži bescarinski uvoz ukrajinskog žita do juna 2024, preneo je Rojters.

    Poljski poljoprivrednici pozvali su na uvođenje carina.

    “Pošto je jasno da Evropska komisija u ovom trenutku neće ispuniti ovaj zahtev, odlučio sam da podnesem ostavku na mesto ministra poljoprivrede”, rekao je Kovalčik.

    Velike količine ukrajinskih žitarica, koje su jeftinije od onih koje se proizvode u Evropskoj unije, završile su u centralnoevropskim državama, utičući na cene i prodaju lokalnih poljoprivrednih proizvođača i stvarajući glavobolju poljskoj vladajućoj stranci Pravo i pravda (PiS) u izbornoj godini, navela je agencija.

    Premijeri pet država, uključujući Poljsku, uputili su pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, u kome su zahtevali preduzimanje mera u vezi sa uvozom ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda.

    Oni su istakli da će možda morati da budu ponovo uvedene carine, ako dođe do priliva žita i drugih proizvoda iz Ukrajine koji se ne može zaustaviti drugim sredstvima.

  • Rusija traži hitno oslobađanje igumana Kijevske lavre

    Rusija traži hitno oslobađanje igumana Kijevske lavre

    Rusija zahtijeva hitno oslobađanje igumana Kijevsko-pečerske lavre, mitropolita Pavela koji se nalazi u kućnom pritvoru i traži da mu se ukaže potrebna medicinska pomoć, izjavio je specijalni predstavnik Ministarstva inostranih poslova Rusije Genadij Askaljdovič.

    Kako je istakao, Moskva je duboko zabrinuta za sudbinu vladike Pavela koji se nalazi u kućnom pritvoru “u elektronskim okovima”.

    “Za ljude dobre volje njegova figura poprima lik mučenika za pravoslavnu vjeru. S tim u vezi, izjava ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog koji je rekao da je Ukrajina teritorija sa najvećom vjerskom slobodom predstavlja vrhunac cinizma. Zahtijevamo hitno oslobađanje mitropolita Pavela i pružanje odgovarajuće medicinske pomoći“, rekao je ruski diplomata.

    Kako je dodao, ukrajinske vlasti svojim postupcima protiv Kijevsko-pečerske lavre “uporno nastavljaju sa politikom moralnog terora protiv sugrađana i vjernika, i to u vrijeme Velikog posta”.

    “Sigurni smo da će uskoro uslijediti posljedice za učinjeno. Predsjednik Ukrajine i svi bogoborci sa vlasti platiće za svoja grešna djela i zauvijek će ih pratiti sramna slava progonitelja UPC“, rekao je Askaljdovič.

    Podsjetimo, Kijevski sud donio je odluku da se odredi kućni pritvor mitropolitu Pavelu u trajanju od 60 dana uz uslov nošenja nanogice.

    Shodno odluci, on je dužan da provodi 24 sata dnevno u kući.

  • Makron: Kina može igrati važnu ulogu u Ukrajini

    Makron: Kina može igrati važnu ulogu u Ukrajini

    Francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je u srijedu da Kina ima “ključ” u pronalaženju puta ka miru u Ukrajini, na početku trodnevne posjete Pekingu.

    Govoreći na skupu francuske zajednice u Pekingu uoči sastanka s kineskim čelnikom Si Đinpingom u četvrtak, Makron je rekao da će Francuska nastojati sarađivati s Kinom “u ovoj zajedničkoj odgovornosti za mir i stabilnost” u Ukrajini.

    “Kina, sa svojim bliskim odnosom s Rusijom, koji je ponovo potvrđen posljednjih dana, može igrati važnu ulogu”, rekao je, ističući protivljenje Pekinga upotrebi nuklearnog oružja u Ukrajini i njegov prijedlog za mir između Kijeva i Moskve.

    Prvo putovanje francuskog predsjednika u Kinu u četiri godine biće obilježeno krizom u Ukrajini, a zvaničnik iz njegove kancelarije rekao je novinarima da će nastojati ostati čvrst u razgovorima s Sijem.

    Makron je rekao da se Evropa mora oduprijeti narušavanju trgovinskih i diplomatskih veza s Kinom dok je stigao u državnu posjetu, nastojeći opovrgnuti svaki osjećaj da postoji “neizbježna spirala” napetosti između Pekinga i Zapada.

    Ubrzo nakon što je sletio prije šefice EU-a Ursule fon der Lejen, koja mu se pridružuje na trodnevnom putovanju, Makron je rekao da je održavanje dijaloga s Kinom ključno s obzirom na njezine bliske odnose s Rusijom, koja vodi specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

    Makron je prije posjete razgovarao s američkim predsjednikom Džoom Bajdenom o angažovanju kineskog predsjednika Si Đinpinga da ubrza okončanje sukoba u Ukrajini, iako su Sjedinjene Države izrazile skepticizam u pogledu mirovnog plana Pekinga.

    “Čujemo sve glasnije priče koji izražavaju snažnu zabrinutost za budućnost odnosa između Zapada i Kine koji u nekom obliku navode na zaključak da postoji neizbježna spirala rastućih napetosti”, rekao je Makron novinarima u francuskoj ambasadi u Pekingu.

    Takođe je postojao utisak da je odvajanje od kineske privrede već u toku i da je jedino preostalo pitanje oko tempa i intenziteta, dodao je.

    “Ne vjerujem, u svakom slučaju ne želim vjerovati, u ovaj scenario”, rekao je Makron, prenosi “GulfToday”.

  • Zelenski se sprema za pregovore?

    Zelenski se sprema za pregovore?

    Ukrajinski predjsednik Volodimir Zelenski putuje u Varšavu kako bi se pripremio za pregovore sa Rusijom.

    Izjavio je bivši komandant poljskih kopnenih snaga, general Valdemar Skšipčak, i dodao da je ukrajinska kriza zapala u “strateški ćorsokak”.Po njegovom mišljenju, sve ukazuje na to da se približava trenutak kada će sukob u Ukrajini morati da se završi “političkim putem”, te da je putovanje Zelenskog u Varšavu prva faza pripreme za buduće mirovne pregovore.

    “Važno je to što, sa stanovišta Zelenskog, to nije tajna poseta vozom Varšavi noću, nego zvanična poseta predsednika Ukrajine predsedniku Poljske. Mislim da je ovo prvo u nizu putovanja Zelenskog koji će graditi koaliciju za podršku u slučaju bilo kakvih pregovora sa njegovim učešćem o budućnosti Ukrajine. Zelenski treba da počne da stvara atmosferu političke podrške oko sebe. Pruža mu se vojna pomoć, ali mislim da mu je potrebna upravo politička podrška”, rekao je poljski general za list “Žečpospolita”.

    Kako je dodao, činjenica da Zapad postaje sve umorniji od sukoba u Ukrajini takođe će doprineti rešavanju situacije. General je pozvao da se formira “koalicija, fond podrške Ukrajini kako bi Kijev imao snažan glas u predstojećim pregovorima”.

    Ranije je saopšteno da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski planira da poseti Poljsku 5. aprila

  • Stoltenberg: Ako Putin pobjedi…

    Stoltenberg: Ako Putin pobjedi…

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio da bi, ako pobedi ruski predsednik, to bila tragedija za Ukrajinu i opasna situacija za Alijansu.

    On je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao da je na Ukrajini da odluči koji su prihvatljivi uslovi za pregovore, ali da znamo je da ono što se događa za pregovaračkim stolom neraskidivo povezano sa snagom ratišta”.

    Upitan koji su sada glavni izazovi s kojima se NATO susreće, nakon trinaest meseci pružanja pomoći Ukrajini, Stoltenberg je rekao da je svakako glavni izazov to što je ovaj rat sada postao rat iscrpljivanja.

    “Što znači da se bitka logike svodi na dopremanje municije, oružja i zaliha na prve linije. U početku smo trošili vlastite zalihe. Ali, naravno, postoji granica do koje to možemo činiti. Sada također naporno radimo na povećanju proizvodnje, tako da možemo osigurati nastavak podrške Ukrajini, jer je izuzetno važno da to činimo”, odgovorio je on.

    Prema njegovim rečima, ako predsednik Rusije Vladimir Putin pobedi, to bi bila tragedija za Ukrajinu, ali je takođe opasno i za NATO saveznike. “To je moja poruka svim našim saveznicima, da trebamo podržati Ukrajinu jer je u našem sigurnosnom interesu da pokažemo da predsjednik Putin ne pobjeđuje u Ukrajini”, istakao je Stoltenberg.

    On je takođe rekao da se divi hrabrosti Ukrajinaca, dok je za rusku vojsku rekao da je niskog morala i da gube na hiljade vojnika.

    “Rusi gube mnogo više vojnika jer jednostavno nemaju kvalitetu ili opremu vođstvo kao Ukrajinci. Ali to takođe znači da ne trebalo da potcenimo Rusiju jer su pokazali volju da ubace desetine hiljada novih vojnika”, rekao je Stoltenberg.

    Upitan o mogućem ishodu ukrajinske kontraofanzive, Stoltenberg je rekao da su ratovi nepredvidivi I da se to ne može reći, ali je zato naveo da baš zato ijeste zadatak NATO da vojnom podrškom I obukom pomognu Ukrajini.