VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Oglasila se NASA o misterioznom svjetlu iznad Kijeva

    Nebo iznad glavnog ukrajinskog grada obasjao je čudni bljesak. Vojna uprava Kijeva objavila je kako su primijetili nepoznati objekt i kako su ga spremni srušiti. Stanovnicima su rekli da odu u skloništa.

    “Vidio se jak bljesak, ali nije se čula eksplozija” rekao je ukrajinski zastupnik Oleksij Gončarenko.

    NASA: Nije to naš satelit

    Iz Kijeva su sumnjali i da se radi o NASA-inom satelitu za koji je najavljeno da će pasti na Zemlju, ali američka svemirska agencija rekla je za “BBC” da je njihov satelit još u orbiti.

    Ukrajinske protivvazdušne snage kažu kako je bljesak mogao biti i meteor i da se čini da nije posljedica ruskog napada.

    Čudno svijetlo

    Misteriozni bljesak vidjeli su oko 22.00 sata po lokalnom vremenu. Aktivirale su se sirene za vazdušni napad, ali napada nije bilo, rekao je šef kijevske vojne uprave, Serhij Popko.

    Ukrajinci su bili uvjereni da je ovaj fenomen rezultat pada NASA-inog satelita od 300 kilograma. Ali odmah su se javili iz NASA-e.

    “U vrijeme kad su vidjeli bljesak u Kijevu, naš satelit je još bio u orbiti” rekao je Rob Margeta iz NASA-ine kancelarije za komunikacije, prenosi “”.

  • Vašington poslao ozbiljno upozorenje

    Vašington poslao ozbiljno upozorenje

    SAD imaju osetljivu nuklearnu tehnologiju u nuklearki koja se nalazi u Ukrajini zbog čega je zvanični Vašington upozoro Rusiju da ga ne dira.

    Naime, kako je objavio CNN, upozorenje je poslato u pisanom obliku i to ruskoj državnoj nuklearnoj kompaniji Rosatom prošlog meseca, a potpisalo ga je američko Ministarstvo za energiju.U pismu, u koje je CNN imao uvid i koje je datirano 17. marta 2023, direktorka Kancelarije za politiku neširenja nuklearnog naoružanja Andrea Ferkile poručila je generalnom direktoru Rosatoma da nuklearna elektrana Zaporožje “sadrži nuklearno-tehničke podatke koje kontroliše Vlada Sjedinjenih Država”.

    Roba, softver i tehnologija podležu kontroli izvoza SAD kada je moguće da se koriste na način koji podriva interese nacionalne bezbednosti SAD, dodaje se još u tom pismu.

    Podsetimo, nuklearna elektrana Zaporožje je najveća nuklearka na tlu Evrope i pod kontrolom je ruskih snaga. Fabrika je često bila isključena iz ukrajinske električne mreže zbog intenzivnog ruskog granatiranja u toj oblasti, što je izazvalo strahove širom Evrope od nuklearne nesreće.

    Suštinski, nuklearkom upravlja ukrajinsko osoblje, ali je Rosatom zapravo taj koji odlučuje.

    Zbog toga je američko Ministarstvo energetike u pismu upozorilo Rosatom da je “protivzakonito“ da bilo koji ruski građanin ili entitet rukuju američkom tehnologijom.

    “Po zakonu Sjedinjenih Američkih Država nezakonito je da neovlašćena lica, uključujući ruske državljane i ruske entitete kao što su Rosatom i njegove podružnice, da svesno i hotimično pristupaju, poseduju, kontrolišu, izvoz, skladištenje, zaplene, pregled, ponovni izvoz, otpremanje, transfer, kopiranje, manipulisanje takvom tehnologijom ili tehničkim podacima, ili usmeravanje ili ovlašćenje drugih da urade isto, a da ti ruski entiteti ne postanu ovlašćeni primaoci od strane sekretara Ministarstva energije SAD”, stoji u američom pismu upozorenja.

    Kako još navodi CNN, nije jasno da li je ruski Rosatom odgovorio na ovo pismo upozorenja, dok je iz američkog Ministarstva energetike autentičnost pisma potvrđena.

  • Počinje veliki napad na Ruse

    Počinje veliki napad na Ruse

    Bivši premijer DNR Aleksandar Borodaj izjavio je da u narednih nekoliko nedelja počinje ozbiljna kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine.

    Ako ukrajinska kontraofazniva ne bude uspešna, onda će ruske snage imati priliku da krenu u novu ofanzivu, naglasio je Borodaj.

    On je za NSN rekao da je zadatak ruskih snaga da obuzdaju prolećnu kontraofanzivu Oružanih snaga Ukrajine i “unište što je moguće više ljudstva i tehnike neprijatelja”.

    Istovremeno, upozorio je Borodaj, u slučaju nepovoljnog razvoja događaja, neprijatelj će moći da zadrži liniju fronta, a onda se krajem leta ili jeseni “može očekivati još jedan talas ofanzive“.

    Istovremeno, Borodaj smatra da će jesenja ofanziva Oružanih snaga Ukrajine, ako do nje dođe, biti slabija.

  • I Rumunija za zabranu?

    I Rumunija za zabranu?

    Rumunska vladajuća Socijaldemokratska partija (PSD) saopštila je da će tražiti od koalicione vlade da uvede privremenu zabranu uvoza žitarica iz Ukrajine.

    PSD će tražiti od vladajuće koalicije da donese političku odluku da se omogući donošenje privremene uredbe, navela je ta stranka u saopštenju, preneo je Rojters.Mera je potrebna da bi se zaštitili rumunski poljoprivrednici jer nadoknade koje je obezbedila Evropska komisija “ne mogu da pokriju ukupnu štetu koju su oni pretrpeli”, istakao je PSD.Istovremeno, Rumunija mora da nastavi da podržava Ukrajinu olakšavanjem tranzita poljoprivrednih proizvoda u druge zemlje Evropske unije ili preko komercijalnih crnomorskih ruta, navela je stranka.

    Rumunski ministar poljoprivrede Petre Daea, član PSD, treba da razgovara sutra sa svojim ukrajinskim kolegom.

    Zabranu uvoza žitarica su uvele Poljska, Mađarska i Slovačka, a Bugarska je saopštila da razmatra uvođenje zabrane.

    Varšava je, uprkos tome što je snažan politički saveznik Kijeva, otišla korak dalje zaustavljanjem tranzita.

    Ukrajina već drugi dan održava razgovore sa poljskim kolegama da deblokiraju izvoz hrane i žitarica preko Poljske.

    Jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica, Ukrajina, morala je zbog blokade crnomorskih luka da pronađe alternativne puteve za transport žita preko Poljske i Rumunije.

  • Ukrajina opozvala ambasadora u Bjelorusiji

    Ukrajina opozvala ambasadora u Bjelorusiji

    Kijev je pozvao ambasadora u Bjelorusiji Igora Kizima “na konsultacije”.

    On je pozvan zbog jučerašnjeg sastanka bjeloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka s vršiocem dužnosti šefa Donjecke Narodne Republike Denisom Pušilinom, navodi se na sajtu Ministarstva inostranih poslova Ukrajine.

    Ukrajinsko Ministarstvo inostranih poslova je “osudilo” sastanak nazvavši ga “još jednim i očiglednim neprijateljskim činom” Minska.

    “U skladu s tim je Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine donelo odluku da pozove ambasadora Ukrajine u Republici Bjelorusiji Igora Kizima na konsultacije”, piše u izjavi Ministarstva.

    Predsednik Bjelorusije je na jučerašnjem sastanku ponudio pomoć u obnavljanju normalizacije života u Donjeckoj Narodnoj Republici.

  • Brazil odbacuje kritike SAD-a zbog izjava o Ukrajini

    Brazilski ministar vanjskih poslova u ponedjeljak je odbacio primjedbe visokog američkog zvaničnika da njegova zemlja “papagajski ponavlja rusku i kinesku propagandu”.

    Odgovarajući na komentare potparola Bijele kuće za nacionalnu sigurnost Džona Kirbija o brazilskom pogledu na sukob u Ukrajini, Mauro Vieira takođe je odbacio američke kritike na račun brazilskog predsjednika Luiza Inasija Lule da Silve.

    “Ne znam kako ili zašto su došli do tog zaključka, ali se apsolutno ne slažem”, rekao je Vieira tokom konferencije za novinare u Braziliji sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, prema lokalnim izvještajima.

    Vieira je takođe pozvao na “poštovanje humanitarnog prava i dogovoreno rješenje s ciljem trajnog mira koji rješava zabrinutosti” i Rusije i Ukrajine.

    Takođe je rekao da Brazil može pomoći u osnivanju grupe “neutralnih nacija” koja će posredovati u pregovorima između dviju zemalja. Istakeo je kako diplomatski odnosi između Brazila i Rusije postoje više od 195 godina.

    Kirbi je rekao da SAD nema ništa protiv bilo koje zemlje koja želi pokušati okončati sukob u Ukrajini.

    “Ali ono što vjerujemo jeste da je duboko problematično kako je Brazil suštinski i retorički pristupio odluci sugerišući da Sjedinjene Države i Evropa nekako nisu zainteresovani za mir.

    “Iskreno govoreći, u ovom slučaju Brazil je papagajski ponavljao rusku i kinesku propagandu bez da je uopšte gledao činjenice”, rekao je Kirbi, prenosi “Anadolija”.

  • Velika kontraofanziva – da ili ne?

    Velika kontraofanziva – da ili ne?

    Jedan od najviših ukrajinskih zvaničnika rekao je da će Ukrajina krenuti u kontraofanzivu protiv ruskih trupa kad bude spremna za to.

    On je dodao da je samo pitanje vremena kada će postići neophodan nivo vojne pripremljenosti da se upusti u takvu akciju.

    Sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Oleksij Danilov rekao je agenciji Asošijeted pres da saveznici Ukrajine pomažu vladi u Kijevu da postigne nivo tehničke opremljenosti koja je neophodna za pokretanje napada, dostavom teško oklopljenih vozila i municije.

    Danilov je, međutim, iskazao i nezadovoljstvo zbog toga što zvaničnici savezničkih zemalja “obećaju jednu stvar, a onda urade neku sasvim drugu”. Nije objasnio na šta tačno misli.

    “Ako mi nismo spremni, onda niko neće početi nepripremljen”, rekao je.

    U vezi sa velikim “curenjem” obaveštajnih podataka SAD u vezi sa ratom u Ukrajini, Danilov je rekao – u skladu sa onim što govore i drugi zvaničnici njegove zemlje – da to neće naneti ozbiljniju štetu budućim ofanzivama, i ukazao da Ukrajina ne deli visokosetljive informacije sa svakim.

    “Ako neko misli da mi nekom polažemo račune, u dubokoj je zabludi”, rekao je Danilov i dodao da se tako osetljiva bezbednosna pitanja odlučuju na zatvorenim sastancima sa predsednikom države Volodimirom Zelenskim, i da će “samo tamo biti odlučeno kada, u kom pravcu i u kojem ritmu” će se krenuti u oslobađanje teritorija koje je okupirala Rusija.

    Danilov nije želeo da komentariše trenutno stanje zaliha oružja koje poseduje Ukrajina i samo je rekao da će ga “biti dovoljno da se suzbije Rusija”, ali je dodao da njegova zemlja radi danonoćno na pripremama za moguću ofanzivu, “što uključuje subote i nedelje”. Prema njegovim rečima, jedini problem je vreme koje ima “veliku cenu” za Ukrajinu.

    Danilov nije direktno potvrdio da je protivvazdušni sistem za odbranu Patriot, koji su obećale SAD, stigao u Ukrajinu, ali je sugerisao da se to dogodilo.

  • Kraj rata u Ukrajini?

    Kraj rata u Ukrajini?

    Rrusija je zainteresovana da se konflikt u Ukrajini završi što je pre moguće, izjavio je dabas u Braziliji ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.

    “Jasno je da smo zainteresovani da se ukrajinski konflikt završi što je pre moguće. Mi smo nekoliko puta detaljno objašnjavali razloge svega onoga što se dešava i ciljeve. Mi smo detaljno, i ne jednom, već objasnili razloge za ono što se dešava i one ciljeve koje imamo u vezi s tim”, rekao je Lavrov nakon sastanka s ministrom inostranih poslova Brazila Maurom Vijerijom.

  • Putin mora da bude poražen?

    Putin mora da bude poražen?

    Petorica viđenih savetnika i diplomata sa Zapada u autorskom tekstu zahtevaju da ukrajinski partneri pomognu Kijevu svim sredstvima.

    Samo pobeda nad Rusijom, pišu, može doneti prihvatljiv mir.

    Ruski predsednik Vladimir Putin još nije odustao od cilja da zauzme celu Ukrajinu i “izgleda da i dalje veruje da je izdržljiviji od Ukrajine i međunarodne koalicije koja je podržava”, pišu u autorskom tekstu petorica uticajnih političkih savetnika i diplomata sa Zapada.

    Tekst pod naslovom “Kako Putin može biti pobeđen” potpisali su dugogodišnji savetnik kancelarke Merkel i današnji šef Minhenske konferencije o bezbednosti Kristof Hojzgen, zatim bivši vodeći general NATO i vojni savetnik Francuske Stefon Abrijal te bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džim Džons.

    Kao autori potpisani su i bivši državni sekretar u britanskom Ministarstvu spoljnih poslova Sajmon Mekdonald i bivši spoljnopolitički savetnik Italije Stefano Stefanini.

    Ruska pobeda u Ukrajini bi, pišu, podrila međunarodni poredak baziran na pravilima i stvorila “opasan presedan” za druga kršenja teritorijalnog integriteta.

    “Ali ukoliko države koje podržavaju Ukrajinu izaberu ispravnu strategiju i dosledno je sprovedu, Putinove namere će propasti. On potpuno potcenjuje snagu slobode”, pišu petorica diplomata u tekstu koji je u ponedeljak (17. april) objavio Tagesšpigel.

    Traže municiju i avione za Ukrajinu

    Navodeći da se otpor Putinovom režimu javlja i u drugim bivšim sovjetskim republikama, te da Moskva ostaje sa malo saveznika i da ni Kina nije voljna da sasvim podrži ruske ciljeve, autori pišu: “Sloboda ima jaču snagu privlačnosti od tiranije.”

    Prema njima, “ukrajinski borci za slobodu moraju biti podržani svim sredstvima”, i tu nisu dovoljne samo reči. Putinu se mora pokazati da ne može dobiti rat iscrpljivanja.

    “U našoj pomoći Ukrajini moramo ići do kraja. Moramo da isporučimo Ukrajini oružje i municiju koja joj treba, kako bi uzvratila ruskoj agresiji”, navodi se u tekstu.

    “Što pre Putin razume da neće postići ciljeve u Ukrajini, to pre se može postići mir i okončati patnja ukrajinskog naroda”, navode savetnici, pozivajući da se Kijevu isporuče tenkovi, rakete većeg dometa i borbeni avioni za “uspešnu kontra-ofanzivu”.

    Prema njima, samo ukrajinska pobeda može voditi “uspešnim pregovorima o miru pod prihvatljivim uslovima”. Što se tiče tih pregovora, pišu autori, ne treba poklanjati previše poverenja Kini.

    Suprotstavljanje Moskvi i Pekingu
    “Kako bismo se suprotstavili Moskvi i Pekingu, moramo biti daleko aktivniji van granica naše transatlantske zajednice. U mnogim delovima sveta se primaju ruski i kineski narativi prema kojima je NATO odgovoran za rat u Ukrajini, a spoljna politika SAD i njenih evropskih saveznica zasnovana na neokolonijalističkim potezima i dvostrukom moralu”, navodi se u tekstu.

    Petorica autora pozivaju da se “baci svetlo” na rusku i kinesku “agresivnu spoljnu politiku” i predano radi na partnerstvu sa zemljama Afrike, Latinske Amerike i Azije.

    Hojzgen, Abrijal, Džons, Mekdonald i Stefanini pozivaju na ulaganje više novca u odbranu. “Nije više prihvatljivo da Nemačka i Italija ne izdvajaju ni dva odsto BDP za odbranu”, pišu, dodajući da francuska namenska industrija mora da pređe u “ratni modus” kao što traže tamošnje vlasti.

    “Jači evropski doprinos je potreban kako bi se očuvala i podrška Ukrajini u SAD. Putin igra na kartu umora od Ukrajine u Sjedinjenim Državama, a mi moramo dokazati suprotno!”, navodi se u tekstu.

    Ovaj apel se završava tvrdnjom da je Putin, “umesto da vlada imperijom, postao međunarodno prezren” i suočen sa optužnicom za ratne zločine.

    “Ali da bi nastavila borbu za slobodu i odnela pobedu nad Putinom, Ukrajini treba više podrške. Ukrajinski partneri moraju da pojačaju napore. Ukoliko sloboda bude imala jače karte od tiranije, pobeda je izvesna”, navode petorica uticajnih savetnika.

  • Lavrov: Zapad i kijevski radikalni nacionalisti falsifikuju istoriju kako bi demonizovali Rusiju

    Lavrov: Zapad i kijevski radikalni nacionalisti falsifikuju istoriju kako bi demonizovali Rusiju

    Zemlje zapadne koalicije i ukrajinski radikalni nacionalisti u svojoj kuhinji nastavljaju da falsifikuju istoriju, pokušavajući da natjeraju dva bratska naroda jedan protiv drugog i demonizuju modernu Rusiju, napisao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov obraćajući se čitaocima publikacije “Istorija Ukrajine”.

    Diplomata je napomenuo da se autori publikacije, ruski istoričari i publicisti, “dotiču ključne teme u sadašnjim uslovima – kako su nastale zemlje koje čine savremenu Ukrajinu”.


    “Nije tajna da je dugogodišnjim naporima ukrajinskih radikalnih nacionalista i njihovih zapadnih rukovodilaca stvoreno i nastavlja da se stvara mnoštvo istorijskih fantazija i falsifikata”, rekao je Lavrov, objavljeno je na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

    “Lažna tumačenja istorije dovode do pogrešne ideje u javnoj svesti da se Ukrajina razvijala odvojeno od Rusije. Cilj je jasan – da se dva bratska naroda suprotstave jedan protiv drugog i demonizuje modernu Rusiju kao nasljednicu Sovjetskog Saveza kroz poricanje jedinstva. Ukrajinaca i Rusa”, ​​naglasio je šef ruske diplomatije.

    Tužna posljedica ove politike je “negiranje zajedničke prošlosti, tradicije dobrosusjedskih odnosa, pa čak i – za mnoge Ruse, koji su rođeni i odrasli u Ukrajini – njihovog maternjeg jezika”, dodao je on.

    Zato je danas posebno važno sačuvati, “a ako treba i obnoviti istorijsku istinu”, naglasio je Lavrov.

    “Ova monografija takođe ima za cilj da doprinese ovim plemenitim naporima. Ona se zasniva na sveobuhvatnoj, temeljnoj analizi kako je moderna Ukrajina nastala. Naučni rad omogućava bolje razumijevanje porekla mnogih aktuelnih događaja i procesa”, rekao je ministar spoljnih poslova.