VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Orban: Moguće slanje zapadnih vojnika u Ukrajinu za dva do tri mjeseca

    Orban: Moguće slanje zapadnih vojnika u Ukrajinu za dva do tri mjeseca

    Zapadne zemlje mogle bi da odluče da pošalju vojsku u Ukrajinu za dva do tri mjeseca, izjavio je premijer Mađarske Viktor Orban.

    “Najalarmantnija stvar je to da ono što je bilo nezamislivo prije dva do tri mjeseca postaje svakodnevni događaj dva do tri mjeseca kasnije”, rekao je Orban za “Kosut radio”.

    On je podsjetio da su njemačke vlasti prvobitno govorile da neće slati smrtonosno oružje, a da sada govore da će Njemačka poslati Ukrajini raketne sisteme koji se mogu koristiti za napade na rusku teritoriju, pa čak i na Moskvu.

    “Ono što je sada apsurdno i nemoguće postaće realnost za dva ili tri mjeseca”, naveo je Orban, a prenosi Srna.

  • Objavljeni detaljni podaci: Koliko je do sada milijardi evra ЕU izdvojila za pomoć Ukrajini?

    Objavljeni detaljni podaci: Koliko je do sada milijardi evra ЕU izdvojila za pomoć Ukrajini?

    Еvropski savjet je objavio detaljne podatke o finansijskoj pomoći ЕU koja je od početka ruske Specijalne vojne operacije dodijeljena Ukrajini.


    ЕU je do sada dodijelila Kijevu 138 milijardi evra, u obliku finansijske, humanitarne i vojne pomoći.

    Еvropska unija je kao izraz podrške Ukrajini za privredu izdvojila 93,3 milijarde evra.


    Samo za jačanje sposobnosti ukrajinske vojske izdvojeno je 28 milijardi evra pomoći (do aprilu 31 milijardu). Šest milijardi iz Еvropskog instrumenta mirovne pomoći, a 22 milijarde evra u obliku bilateralnih doprinosa država članica.

    Istovremeno 40.000 ukrajinskih vojnika, između 2022. i 2023. godine osposobljeno je u okviru misije ЕU za vojnu pomoć.

    Za prihvatanje izbjeglica na raspolaganje je stavljeno 17 milijardi evra. Više od 4,2 miliona ljudi koji su pobjegli iz Ukrajine uživalo je privremenu zaštitu u ЕU-u.


    U obliku humanitarne pomoći do februara je izdvojeno za Ukrajinu tri milijarde evra.

    Visoki predstavnik ЕU za spoljnu politiku Žozep Borelj izjavio je da će Ukrajina dobiti još 20 milijardi evra vojne pomoći od evropskih institucija.

    “Od početka rata dali smo 31 milijardu evra vojne pomoći, a za ovu godinu planirano je još 20 milijardi evra”, rekao je Borelj.

    20 milijardi eura je procijenjeni iznos koji zemlje članice planiraju izdvojiti ove godine za vojnu pomoć Ukrajini, ali to je samo procjena jer nisu sve navele svoje brojke.

    Skupština UN usvojila Rezoluciju o vještačkoj inteligenciji
    Skupština UN usvojila Rezoluciju o vještačkoj inteligenciji
    Pet milijardi evra koje su ministri spoljnih poslova formalno dogovorili ove sedmice u novom paketu ЕPF-a za Ukrajinu, Fondu za pomoć Ukrajini, nije uključeno u 31 milijardu evra ili 20 milijardi evra, piše Kliks.

  • Masovni vazdušni udari na više oblasti u Ukrajini

    Masovni vazdušni udari na više oblasti u Ukrajini

    Ruske snage izvele su noćas masovne vazdušne udare na više oblasti u Ukrajini, a na meti su bile Zaporoška, Harkovska, Lavovska i Dnjepropetrovska oblast, kao i Krivi Rog, javljaju ukrajinski mediji.

    Iz Zaporoške oblasne vojne administracije saopšteno je da je u udarima uništeno sedam, a oštećeno 35 stambenih objekata i da ima povrijeđenih, prenosi Ukrinform.

    Gradonačelnik Harkova Ihor Terehov izjavio je da je u tom gradu odjeknulo 15 eksplozija i da su ruske snage pogodile objekte elektrodistributivne mreže.

    “Za sada je u Harkovu potvrđeno 15 eksplozija. Ima problema sa snabdijevanjem strujom u gradu. Neprijatelj gađa objekte elektrodistributivne infrastrukture. Na nekim mjestima su izbili požari”, naveo je Terehov na Telegramu.

    Gradonačelnik Krivog Roga Aleksandar Vilkul saopštio je da je u ruskim napadima pogođena kritična infrastruktura.

    “Tamo gdje postoji mogućnost, potrebno je nabaviti vodu, napuniti elektro uređaje i strujne agregate”, naveo je Vilkul, prenosi Unian.

    U Krivom Rogu su uvedeni rasporedi vanrednih isključenja struje, a bolnice i druga infrastruktura snabdijevaju se električnom energijom iz agregata.

    Protekle noći u ruskim vazušnm udarima oštećena je elektroenergetska infrastruktura i u Lavovskoj oblasti, saopštile su regionalne vlasti.

    Prema riječima načelnika Lavovske oblasne vojne administracije Maksima Kozickog, jedan od dronova je pogodio energetski objekat, nakon čega je izbio požar čije je gašenje u toku.

    Za sada nema informacija o povrijeđenima.

    U ruskom raketnom napadu oštećeni su energetski objekti u četiri okruga Dnjepropetrovske oblasti, izjavio je načelnik oblasne vojne administracije Serhij Lisak, prenosi Interfaks Ukrajina.

    On je dodao da će biti uvedena vanredna isključenja električne energije.

  • “Ruski pakao” stiže

    “Ruski pakao” stiže

    Novo rusko oružje poremetilo je ravnotežu na linijama fronta u Ukrajini. Ruske snage počele su da koriste moćnu bombu, koja je desetkovala ukrajinsku odbranu, pisao je Si-En-En pre desetak dana.

    To je modernizovana verzija stare sovjetske bombe FAB-1500, vođene rakete koja može da stvori krater širine 15 metara.

    Projektil težak 1,5 tona, od čega je skoro polovina eksplozivna, borbeni avioni lansiraju na udaljenosti od 60 do 70 kilometara, što je van dometa ukrajinske PVO. Ruske snage su ovim bombama gađale termoelektrane, fabrike i nebodere u Donjecku, kao i mesta sa kojih Ukrajinci koordiniraju odbranu, nastavljajući sa taktikom uništavanja teritorije pre vojne okupacije.

    FAB-1500 je usmeren ka cilju pomoću sistema za navođenje i elerona. Jedan vojnik ukrajinske 46. brigade, koji se bori u blizini Krasnohorivke u Donjecku, rekao je za Si-En-En da su Rusi prethodno samo na njih gađali artiljerijom. Sada su počeli intenzivnije da koriste vazduhoplovstvo, posebno FAB-1500.

    “Ne mogu svi ovo da podnesu”
    “Zašto koriste FAB-1500? Zato što je šteta prouzrokovana ovim veoma ozbiljna. Ako preživite, zagarantovane su vam kontuzije”, kaže on. Upotreba tako moćne bombe dramatično menja situaciju na bojnom polju.

    “Ovo čini veliki pritisak na moral vojnika. Ne mogu svi naši momci to da podnesu. Do sada su manje-više navikli na FAB-500, ali FAB-1500 je pakao”, ističe vojnik.

    “Upotreba FAB bombi bila je ključni element u ruskoj ofanzivi u regionu Donjecka, posebno u uništavanju ukrajinske odbrane u i oko Avdijevke, koja je pala u februaru. Pre i tokom bitke za Avdejevku, stotine vazdušnih bombi su lansirane u roku od nekoliko dana, od kojih je 250 upotrebljeno za samo 48 sati”, rekao je za CNN Jurij Ihnat , portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva.

    Kako je danas saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, Rusija je započela masovnu proizvodnju eksplozivnih bombi od tri tone koje planira da upotrebi u Ukrajini. Dodaju da je proizvodnja avionskih bombi FAB-3000 počela u februaru.

    FAB-3000 je težak 3.000 kg i predstavlja vazdušnu bombu opšte namene koja se koristi za uništavanje utvrđenih vojnih i industrijskih objekata i skloništa.

    Ministar odbrane Sergej Šojgu posetio je kompanije vojno-industrijskog kompleksa u oblasti Nižnjeg Novgoroda i uverio se u proces proizvodnje, prenosi RIA Novosti.

    “Dok je Zapad zauzet da kaže Putinu šta neće, Rusija je upravo započela masovnu proizvodnju klizećih bombi od 3.000 kilograma koje mogu da unište bilo koji evropski grad. Zapadni svet jednostavno nema pojma šta se dešava, rekao je “Džej u Kijevu”, Amerikanac koji živi u glavnom gradu Ukrajine, na Ksu.

    Podsećanja radi, ruski vojni blogeri počeli su da govore o modernizovanoj sovjetskoj bombi FAB-1500 prošlog septembra, kada je modernizovana verzija bila na testiranju tačnosti. Telegram kanal Fighterbomber, blizak ruskoj vojsci, objavio je da je “posle mnogo meseci pokušaja i grešaka” FAB-1500 po prvi put tačno pogodio svoju metu. Kanal Fighterbomber, koji ima skoro pola miliona pretplatnika, objavio je u septembru da je modifikovani FAB-1500 precizan do pet metara. Nekoliko nedelja kasnije, i ukrajinski i ruski izvori izvestili su o upotrebi teških bombi u Hersonu, na jugu Ukrajine, i Harkovu, na severu.

    Najmoćnija u porodici “glupih bombi”
    FAB-1500 je najmoćnija u porodici “glupih bombi” iz sovjetskog doba koje se sada modernizuju u fabrici u blizini Moskve u jeftino, ali moćno oružje. Najvažnije je da Rusi imaju veliku količinu ovih bombi, kako kaže britanski stručnjak za oružje Džastin Bronk. Transformisanje sovjetske bombe u novu navođenu raketu nije ni jeftino ni brzo, ali ipak košta znatno manje od milion dolara koliko košta jedna raketa, objašnjava portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. Sa modernizovanom verzijom FAB-1500, Rusi su dobili moćno oružje kojim mogu da deluju na utvrđene ukrajinske položaje, povećavajući ukrajinske gubitke, ali još uvek nedovoljno da suštinski promene odnose na bojnom polju, tumači američki Si-En-En.

    U januaru je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu snimljen kako obilazi veliku vojnu fabriku JSC koja proizvodi taktičke rakete u blizini Moskve. Prema snimku koji je objavilo Ministarstvo odbrane, šefovi jedne vojne fabrike rekli su da su razvili visoko precizno oružje, pretvarajući staru bombu u novu, navođenu raketu. Direktor fabrike je sa ponosom izvestio Šojgu da je produktivnost povećana za 40 odsto jer su prešli na rad u tri smene. Kako modernizovana raketa nije baš precizna, Bronk ističe da se može koristiti samo protiv fiksnih ciljeva, ali na istoku Ukrajine Rusi znaju lokaciju ukrajinskih položaja.

  • Rusija pokrenula veliki napad na Kijev

    Rusija pokrenula veliki napad na Kijev

    Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva, objavio je da je nekoliko osoba ranjeno u ruskom raketnom napadu na ukrajinsku prestonicu.


    Kijev post prenosi da su dvije osobe hospitalizovane.

    Navodi se da su se sirene za vazdušnu opasnost oglasile u ranim jutarnjim časovima i da je grad na udaru “balističkih raketa”.

    U okolini i unutar Kijeva prije zore su se čule uzastopne eksplozije, dok traju dejstva ukrajinske protivvazdušne odbrane (PVO).

    Oružane snage Ukrajine upozorile su na opasnost od ruskih raketnih udara širom zemlje.

  • Olaf donio odluku

    Olaf donio odluku

    Nemački kancelar Olaf Šolc odlučio je da Ukrajina neće od Nemačke dobiti krstareće rakete Taurus. Međutim, rasprava o tome sve više dobija na zamahu i stvara podele u njegovoj koaliciji.

    Obećanja o isporuci oružja Ukrajini su ujedno i prilika da savezna nemačka vlada skrene pažnju sa spora oko krstarećih raketa Taurus, koje Ukrajina toliko želi. Nemačka planira da obezbedi Kijevu još 500 miliona evra vojne pomoći, uključujući i hitno potrebnu artiljerijsku municiju.

    To je bio rezultat sastanka zapadnih saveznika Ukrajine u bazi američkih vazduhoplovnih snaga u Ramštajnu. Ono što Ukrajina još uvek ne dobija su Taurus rakete s dometom od 500 kilometara, koje bi mogle da pogode i ciljeve u Moskvi.

    Kancelar Olaf Šolc odbija tu isporuku. On smatra da postoji opasnost od toga da Nemačka bude uvučena u rat. Ali, Šolc više ne može da izbegne raspravu o tome, čak ni unutar svoje vladajuće koalicije koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP).

    Šta znači “zamrznuti konflikt”?

    Rečenica koju je u prošlonedeljnoj parlamentarnoj debati izrekao lider poslaničke grupe SPD Rolf Micenich izazvala je negodovanje u zemlji i inostranstvu: “Zar nije vreme da razgovaramo ne samo o tome kako da vodimo rat, već i o tome kako ga zamrznuti i kasnije završiti?”

    Kritičari su “zamrzavanje” protumačili kao izdaju Ukrajine. Fridrih Merc, šef najveće opozicione stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU), rekao je: “Rat u Ukrajini već je jednom zamrznut, 2014. godine, kroz dva sporazuma iz Minska. A šta Putin misli o zamrzavanju, to možete videti svakog dana u vestima.”

    Kritike, međutim, dolaze i iz same koalicije. U intervjuu za radio Dojčlandfunk, političarka FDP-a Mari-Agnes Štrak-Cimerman optužila je SPD za politiku “popuštanja”, odnosno politiku smirivanja. Štrak-Cimerman je već dva puta glasala protiv vlade na glasanju o Taurusu u Bundestagu, iako je njena stranka deo vladajuće koalicije.

    Politikolog Johanes Varvik s Univerziteta u Haleu brani ideju zamrzavanja: „Zamrzavanje sukoba ne znači njegovo rešavanje, već sprečavanje dalje eskalacije”, rekao je Varvik za DW.

    Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber
    “Sukob koji je u postojećim uslovima ‘nerešiv’, nije opterećen težnjom za idealnim rešenjem, već se stavlja ‘na led’ minimalnim kompromisom koji je prihvatljiv za obe strane. To naravno ne garantuje uspeh, ali je u poređenju s alternativama odgovorna strategija”, smatra Varvik.

    Pohvale s pogrešnih strana
    Ono što je škakljivo za Šolca jeste to što pohvale stižu od ljudi s kojima on ne želi da ima političke veze. Na primer od Bjerna Hekea, iz desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD). Ili od Sare Vagenkneht, koja je nedavno osnovala partiju koja nosi njeno ime. Obe stranke najradije ne bi vojno podržavale Ukrajinu.

    A onda je i bivši nemački kancelar, socijaldemokrata Gerhard Šreder, pohvalio aktuelnog kancelara. Iako je Šreder kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu, on je i dalje prijatelj s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

    “Biti pohvaljen i prisvojen od strane Gerharda Šredera jasno pokazuje da je na pogrešnom putu”, rekao je bavarski premijer i lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder, misleći na Olafa Šolca.

    Da li su Nemačkoj potrebne rakete Taurus?
    U međuvremenu se nastavljaju spekulacije o razlozima Šolcovog odbijanja. Političar CDU Roderih Kizeveter za DW kaže da su navedeni razlozi, poput zaštite Nemačke od učešća u ratu – “lažni razlozi”. On spekuliše da bi kancelar možda bio spreman da prihvati “diktirani lažni mir” Rusije za Ukrajinu. Kizeveter se, inače, već dugo zalaže za isporuku Taurusa Kijevu.

    Johanes Varvik, međutim, smatra da se rakete Taurus precenjuju u kontekstu daljeg toka rata: “Solidarnost s Ukrajinom nije pitanje isporuke što većeg broja teškog naoružanja, već pitanje stepena diplomatskih inicijativa da se taj rat okonča nekim nepopularnim, ali realističnim pristupima.”

    Navodne izjave generalnog inspektora Bundesvera Karstena Brojera na tajnom sastanku Odbora za odbranu Bundestaga dodatno su podstakle spekulacije. Najviši oficir Bundesvera navodno je govorio o nedostatku sposobnosti nemačkih oružanih snaga u slučaju isporuke Taurusa, prenosi portal “t-onlajn”.

    Većina Nemaca protiv isporuke Taurusa
    Iako Šolc oseća snažan otpor kako od svojih koalicionih partnera Liberala i Zelenih, tako i od demohrišćanske opozicije, on može biti siguran u podršku većine nemačkog stanovništva kada je reč o Taurusu. Prema novom istraživanju agencije Forsa, 66 odsto ispitanika odbacuje isporuku tih raketa.

    Krajem februara 35 odsto je bilo za, ali, prema novom istraživanju, sada ih je samo 28 odsto. Samo među pristalicama Zelenih je većina za isporuku. Većina pristalica Liberala (54 odsto), Socijaldemokrata (70 odsto) i Demohrišćana (60 odsto) je protiv toga.

    I Olaf Šolc i šefovi stranaka koje zagovaraju isporuku Taurusa pažljivo će pogledati te rezultate, posebno imajući u vidu predstojeće evropske izbore početkom juna. Kako završiti rat u Ukrajini – to će verovatno biti važna tema.

    Kancelar se nedavno negativno izrazio o debati o Taurusu, koju očigledno više ne može da kontroliše: rekao je da je “sramotna”. Ali, činjenica da kancelarova odluka o Taurusu nije efikasna čak ni u njegovim redovima, pokazuje gubitak autoriteta.

  • Počinje Putinova osveta

    Počinje Putinova osveta

    Ukrajinska vojska je ranije ovog meseca pokrenula velike ofanzivne operacije kako bi uspela da prodre u ruske pogranične regione, pre svega u Belgorod.

    Ruska vojska je odgovorila velikom kampanjom kopnene i vazdušne operacije da uništi ove snage.

    Kijevski režim je pribegao upotrebi “terorističkih metoda” ratovanja, ali su svi pokušaji da se probije ruska granica propali, rekao je predsednik Vladimir Putin.

    Govoreći na sastanku sa zvaničnicima FSB u utorak, Putin je pozvao rusku domaću obaveštajnu službu da ne zaboravi na one ruske nacionalne “izdajnike” koji su se pridružili ukrajinskim diverzantskim i izviđačkim grupama koje su pokušavale da prodru na granicu poslednjih dana i nedelja.

    Cilj diverzantskih grupa je bio da izvedu “teroristički napad”, ali su one podnele velike gubitke, rekao je Putin.

    Predsednik je dodao da se iza manifestacija terorizma i ekstremizma u Rusiji jasno vidi trag zapadnih obaveštajnih službi.

    “Od FSB-a i zaposlenih u svim ruskim specijalnim službama, narod Rusije očekuje ogromnu koncentraciju i veliku posvećenost, efikasne i ofanzivne operacije“, rekao je Putin.

  • Ukrajinci u paklu

    Ukrajinci u paklu

    Ukrajinski vojnik koji se bori u blizini severne linije fronta, rekao je za londonski “Tajms” da ukrajinske snage gube toliko ljudi da ne mogu da pokupe sve leševe.

    Opisujući borbu kao “je*eno užasnu”, vojnik, koga je list identifikovao kao “Lemur”, dodao je da ukrajinske snage u toj oblasti ne mogu da krenu napred.

    “Jedva držimo liniju”, rekao je on.

    Prema pisanju lista, Lemur se bori u Kupjansku u ukrajinskoj Harkovskoj oblasti, za koju je Institut za proučavanje rata naveo da u njoj ruske snage beleže dobitke poslednjih dana.

    Ističe se da su glavni faktor u trenutnoj ruskoj ofanzivi tzv. klizne bombe, čiju upotrebu je Rusija pojačala u poslednja tri meseca. Reč je o bombama iz sovjetskog doba, koje su unapređene sistemima za navođenje i krilima koja omogućavaju udare sa velike udaljenosti.

    Od prošlog meseca, Rusija ih je intenzivno koristila oko tri žarišta: U Kupjansku, Bahmutu i Robotinu, naveo je “Kijev post”.

    Lansiraju se iz aviona, a zatim se daljinski navode do ciljaa, mali im je radarski signal a vreme leta kratko – što otežava njihovo otkrivanje i obaranje od strane ukrajinski PVO sistema.

    Mediji prenose i da su klizne bombe bile ključne u zauzimanju Avdejevke, kao I da je njihov efekat bio razoran.

  • Ubjeđivanje u Ramštajnu

    Ubjeđivanje u Ramštajnu

    Sekretar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Lojd Ostin pokušaće danas da ubedi američke saveznike da će Vašington nastaviti da podržava Ukrajinu u ratu protiv Rusije.

    Usled poteškoća predsednika SAD Džozefa Bajdena da ubedi Kongres da izdvoji dodatni novac za naoružavanje Ukrajine, Ostin će u vojnoj avio-bazi Rajmštajn na sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine pokušati da ubedi saveznike da će SAD nastaviti da podržava rat protiv Rusije, prenosi Rojters.

    Saveznici SAD iz oko 50 država koje pružaju vojnu podršku Ukrajini su, kako je naveo visoki zvaničnih odbrane SAD, “veoma svesni situacije sa finansiranjem i Ukrajinci su još svesniji zbog nestašica koje nastaju našom krivicom”.

    Visoka saradnica u Evropskom centru Atlanskog saveta Rejčel Rico ukazala je da je zvaničnicima SAD sve teže da posete Evropu sa obećanjem dugoročne podrške Ukrajini, jer je ona “u suprotnosti sa onime što se dogadja na Kapitol Hilu”.

    Zvaničnici SAD upozoravaju da će manjak podrške Ukrajini, usled fokusa Bajdenove administracije na rat u Gazi, rezultirati njenom nemogućnošću da se odbrani od Rusije.

  • “Rusi ih razbijaju”

    “Rusi ih razbijaju”

    Oružane snage Ruske Federacije razbijaju ukrajinsku vojsku koju su obučavali NATO instruktori, izjavio je bivši operativac CIA Leri Džonson, tokom intervjua za jutjub kanal “Dajalog vorks”.

    “Ruska vojska se bori protiv trupa koje je obučavao NATO i razbija ih”, izjavio je bivši američki obaveštajac.

    Prema njegovom mišljenju, Severnoatlantska alijansa je procenila da će ukrajinske snage, koje su obučavali instruktori iz zemalja članica i koje su opremljene NATO naoružanjem, biti sposobne da se najpre suprotstave ruskoj vojsci, a potom i da je potisnu na istok, međutim to se nije dogodilo, preneo je ruski portal Raša tudej Balkan.

    Džonson je naglasio i da je naoružanje isporučeno iz NATO zemalja prilično lošeg kvaliteta, dok ruski ekvivalenti nanose ogromne gubitke Ukrajincima na bojnom polju.

    Dan ranije Džon Kirbi koordinator strateških komunikacija Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, je za Ej-Bi-Si izjavio da se Oružane snage Ukrajine povlače u Donbasu zbog nedostatka municije.