VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • A da Ukrajina napadne Rusiju? “Potpuno normalno…”

    A da Ukrajina napadne Rusiju? “Potpuno normalno…”

    Njemački ministar obrane Boris Pistorijus ograničene napade Ukrajine na ruskoj teritoriji smatra prihvatljivom taktikom dok se Kijev brani od invazije.

    “Potpuno je normalno da u takvom ratu napadnuta strana napreduje prema neprijateljskoj teritoriji, kako bi se, recimo, presekli putevi snabdevanja”, rekao je Pistorijus.

    “Sve dok se ne napadaju nikakvi gradovi, civili i civilna područja, nužno je to prihvatiti. Nevoljno, ali to je deo, na primer, presecanja linija snabdevanja”, naveo je za TV ZDF.

    On je takođe jasno dao do znanja da Zapad pri donešenju odluka o isporukama oružja Kijevu mora imati na umu “kako se vodi ovaj rat”.

    “Ako Ukrajina zahteva određene vrste bombi koje su zabranjene širom sveta, onda morate da kažete – ne”, dodao je.

    Komentarišući stanje ruske vojske, Pistorijus je rekao za nemačku televiziju: “Znamo da je deo materijala koji se sada dovozi iz skladišta u jadnom stanju. Nešto je bukvalno staro kao kamen – tenkovi iz 1950-ih i 1960-ih”.

    Ipak, upozorio je da nije moguće tačno proceniti koliki su ruski proizvodni kapaciteti za novu opremu, pa se zapadna vojna podrška Ukrajini mora nastaviti.

  • Otkriveno da je Ukrajina planirala napasti ruske trupe u Siriji uz pomoć Kurda

    Otkriveno da je Ukrajina planirala napasti ruske trupe u Siriji uz pomoć Kurda

    Američki dokumenti koji su nedavno procurili u javnost otkrivaju da je Ministarstvo odbrane Ukrajine planirano izvođenje tajnih napada na ruske trupe i plaćenike Wagner grupe u Siriji, koristeći tajnu pomoć lokalnih Kurda.

    Međutim, predsjedsjednik Ukrajine Volodimir zelenski naredio je obustavu plana u decembru.

    Prema The Washington Postu, činilo se da je uvođenje novog bojnog polja, hiljadama kilometara daleko od Ukrajine, osmišljeno tako da nametne troškove i žrtve Rusiji i njenoj paravojnoj grupi Wagner, koja je aktivna u Siriji.

    Prema dokumentima koji su procurili, Zelenski je zaustavio planiranje u decembru. Ali dokument koji je procurio, zasnovan na obavještajnim podacima prikupljenim od 23. januara, detaljno opisuje kako je planiranje napredovalo i kako bi se takva kampanja mogla nastaviti ako je Ukrajina oživi, ​​piše Washington Post.

    Kirilo Budanov, načelnik ukrajinske odbrambene obavještajne službe, odbio je komentarisati procurjele informacije.

    Dokumenti pokazuju da su ukrajinski vojni obavještajci favorizirali udar na ruske snage koristeći bespilotne letjelice i počinjanje “malih”, ograničenih napada, samo na snage plaćeničke grupe Wagner.

    Ukrajinski oficiri, navodi Washington Post, razmatraju obuku operativaca Sirijskih demokratskih snaga (SDF), vojnih snaga autonomnog sjeveroistoka Sirije pod kontrolom Kurda, da napadaju ruske ciljeve i izvode “direktne akcije” uz pomoć dronova.

    Kako je navedeno, SDF je tražio obuku, sisteme protivvazdušne odbrane i garanciju da će njegova uloga biti tajna u zamjenu za podršku ukrajinskim operacijama. Rukovodstvo SDF-a je također zabranilo bilo kakve udare na ruske položaje u kurdskim područjima.

    “Dokumenti o kojima govorite u vezi sa našim snagama nisu stvarni. Naše snage nikada nisu bile strana u rusko-ukrajinskom ratu”, rekao je Farhad Shami, portparol SDF-a, u komentaru za Washington Post.

    Dokument ukazuje na to da je Turska bila svjesna planiranja, navodeći da su turski zvaničnici “pokušali izbjeći potencijalni povratni udarac” i predložili da Ukrajina izvede napade iz kurdskih područja umjesto onih na sjeveru i sjeverozapadu koje drže druge pobunjeničke grupe, a neke od njih podržava Turska.

    Turska se, međutim, protivi SDF-u i smatra da je njen ključni vojni element, Jedinice za zaštitu naroda ili YPG, teroristička grupa. SDF je glavni partner američkih trupa u Siriji, gdje često dijele baze u okviru tekuće misije gušenja ponovnog oživljavanja Islamske države.

    U novembru, prema dokumentu koji je procurio, ukrajinski vojni obavještajci su identificirali potencijalna logistička ograničenja njihovim ambicijama, uključujući “probleme s unutarkurdskim graničnim kontrolama i uspostavljanjem baze za operacije”.

    Čini se da su policajci do 29. decembra saznali da je Zelenski zaustavio njihovo planiranje. Nejasno je zašto je Zelenski naložio da se prekine planiranje operacija, ali se u dokumentu procjenjuje da je to mogao učiniti iz različitih razloga: pritiska SAD-a, ograničene ponude Ukrajine bespilotnim letjelicama ili sumnje da li bi napadi mogli uspjeti.

  • “Amerika ne može da utiče na odnose Rusije i Kine”

    Šef diplomatije Kine Ćin Gang izjavio je danas da ta zemlja ne raspaljuje situaciju u Ukrajini.

    On je izjavio da se zvanični Peking zalaže za mirno rešavanje međunarodnih sporova kroz dijalog i diplomatiju.

    Istakao je da se Kina protivi pokušajima podizanja zidova i barijera koji dovode do prekida u u međunarodnim lancima snabdevanja, prenosi Rojters.

  • Američki senatori traže da se obustavi pomoć Ukrajini

    Američki senatori traže da se obustavi pomoć Ukrajini

    Oko 20 senatora spremilo je pismo američkom predsedniku Džozefu Bajdenu u kojem će da zatraže kraj slanja pomoći Ukrajini u sadašnjem formatu.

    Među senatorima koji su potpisali pismo su neke pristalice bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, među kojima i Mardžori Tejlor Grin i Rend Pol.

    “Kako rat ulazi u drugu godinu, ne nazire se kraj, ne postoji ni jasna strategija kojom bi se okončao sukob. Posredni rat sa Rusijom u Ukrajini nije u interesu SAD i postoje rizici od eskalacije, da bi stvari mogli da se otmu kontroli”, naveli su autori.

    Prema njihovom mišljenju, trenutna strategija Bajdenove administracije, nastavak pomoći i sankcije Rusiji, vode do “eskalacije i još većeg nasilja” i povećavaju pretnju od direktnog sukoba sa Rusijom.

    Između ostalog, oni su kritikovali odluku da se Ukrajini pošalju sistemi HIMARS jer je Moskva to doživela kao ozbiljnu provokaciju, a kritikovali su i potencijalnu odluku da se Ukrajini obezbedi novo, dalekometno oružje.

    Oni, takođe, veruju da bi strpljenje Moskve u “vođenju marionetskog rata sa NATO” moglo da nestane u svakom trenutku, a Putinova odluka da napadne Ukrajinu trebalo bi da bude jasan pokazatelj da je spreman da koristi silu.

    “Odlučno ćemo se protiviti svim daljim paketima pomoći, osim ako nisu povezani sa jasnom diplomatskom strategijom osmišljenom da ovaj rat dovede do brzog završetka”, naveli su senatori.

    Potpisnici pisma takođe kažu da SAD troši mnogo novca za interese Ukrajine, čija vlada je “tradicionalno zaglibila u korupciji”.

    “SAD već imaju dovoljno svojih unutrašnjih problema. Velika pomoć utiče na borbenu spremnost američke vojske. Odluka Vašingtona da podrži Ukrajini doprinosi približavanju Rusije i Ukrajine, što je dodatna pretnja”, poručili su.

  • Kenedi: Rusi ubijaju Ukrajince 8:1

    Kenedi: Rusi ubijaju Ukrajince 8:1

    Konkurent Bajdenu za predsedničku nominaciju demokrata Robert Kenedi mlađi poručio je da Amerikance “lažu“ kada kažu da je sukob u Ukrajini problem za SAD.

    “Mi smo u Ukrajini iz pravih razloga, jer podržavamo Ukrajince, navijamo za slabije. Moj sin Konor bio je u Ukrajini i borio se protiv Rusa, ali moramo da postavimo pitanje zašto smo mi u Ukrajini”, rekao je Kenedi mlađi, koji je juče objavio svoju kandidaturu.

    Ako smo tamo da iscrpimo Ruse, kako je rekao ministar odbrane Lojd Ostin, ili da smenimo Vladimira Putina, što je rekao Bajden, onda mi koristimo Ukrajince kao pione, ubijamo ih u proksi ratu dve sile, poručio je sin nekadašnjeg američkog ministra pravde Roberta Kenedija i bratanac predsednika Džona F. Kenedija.

    “Niko o tome ne govori, ali je poginulo 14.000 ukrajinskih civila, 300.000 vojnih lica. Rusi ubijaju Ukrajince u odnosu 7:1, 8:1 i oni to ne mogu da podnesu. Sve što nam govore o ovom ratu je laž”, rekao je Kenedi mlađi.

    Kenedi je kritikovao administraciju zbog ukidanja bonova na hranu i socijalne zaštite za najsiromašnije Amerikancima, dok istovremeno šalje 113 milijardi dolara Ukrajini, prenosi RT Balkan.

    Predsednički kandidat za 2024. tvrdi da zemlja spasava bankare i plaća za sukob koji ne može sebi da priušti. “Naša demokratija se pretvara u korporativnu plutokratiju”, poručio je Kenedi.

    Iako nije favorit, istraživanje “Ju-Es-Ej tudeja” i Univerziteta Safok pokazalo je da bi 14 odsto birača koji su 2020. glasali za Bajdena, sada glasalo za Kenedija.

  • Prva reakcija Moskve: “Sad je jasno…”

    Prva reakcija Moskve: “Sad je jasno…”

    NATO pokazuje svoju agresivnu prirodu i nastavlja svoju politiku priključenja Ukrajine NATO bloku, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je time aludirao na reči generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga koji je rekao da će Ukrajina čim pre postati članica te organizacije.

    “Imamo posla sa agresivnim blokom koji zadire u našu bezbednost”, kazao je Peskov.

    Generalni sekretar NATO-a potvrdio je danas da su sve članice Severoatlantske alijanse saglasne da bi Ukrajina trebalo da se pridruži bloku, premda je trenutni cilj da Ukrajina pobedi Rusiju.

    “Kao što sam rekao juče u Kijevu, budućnost Ukrajine je u porodici Alijanse. Svi NATO saveznici saglasni su da će Ukrajina postati članica alijanse”, poručio je šef NATO-a, dodajući da je glavna pažnja NATO pakta sada ipak usmerena na to da se osigura pobeda nad Rusijom.

    “I predsednik Putin je govorio o tendencijama bloka da se širi prema istoku, zbog čega je i započeta Specijalna vojna operacija (SVO), a ovakve izjave samo potvrđuju da je odluka o njenom početku bila ispravna, jer nastojimo da osiguramo bezbednost Rusije”, rekao je Peskov.

  • Opet “curi” iz Pentagona

    Opet “curi” iz Pentagona

    Prema najnovijim podacima koji su procurili iz Pentagona, Vašington je upozorio Ukrajinu da bi njene trupe mogle biti opkoljene ako se ne povuku iz Bahmuta.

    SAD su navodno od januara upozoravale Kijev da ukrajinske snage neće moći da zadrže ključni grad u Donbasu – Bahmut, i više puta su pozivale na povlačenje, objavio je “Vašington post” u četvrtak, pozivajući se na obaveštajne dokumente.

    Prema strogo poverljivoj proceni koju je taj list dobio, Vašington je sugerisao Kijevu da veruje da je stalno napredovanje Rusije u regionu od novembra ugrozilo sposobnost Ukrajine da zadrži kontrolu nad Bahmutom i da su ukrajinske trupe “u opasnosti od opkoljavanja, osim ako se ne povuku sledećeg meseca”.

    Međutim, čini se da su ova upozorenja uglavnom ignorisana, navodi američki list, a prenosi Raša tudej.

    Kijev navodno veruje da grad ima ne samo stratešku vojnu vrednost, već je od ključnog značaja za održavanje nacionalnog morala i uskraćivanje prava Rusiji na bilo kakve teritorijalne dobiti.

    Bitka za Bahmut se pokazala kao jedan od najintenzivnijih i najkrvavijih sukoba u Ukrajini, pri čemu su obe strane navodno pretrpele značajne žrtve.

    Brojni zapadni zvaničnici, uključujući američkog ministra odbrane Lojda Ostina, rekli su da grad ima više simboličan nego strateški značaj za Kijev. Ipak, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obećao je da će ga braniti što je duže moguće nakon što je grad proglasio tvrđavom.

    Još jedna serija dokumenata koji su procurili iz Pentagona, a o kojima je Njuzvik izvestio u ponedeljak, očigledno pokazuje da SAD ne veruju da je Bahmut od vitalnog značaja za ukupni sukob i da će neizbežno pasti u ruke Rusije, zadajući “psihološki udarac“ Kijevu.

    Vašington je navodno ohrabrio Kijev da se umesto toga fokusira na predstojeću prolećnu kontraofanzivu.

    U međuvremenu, rusko Ministarstvo odbrane izvestilo je ranije ove nedelje da su njegove snage, zajedno sa borcima Vagnerove vojne grupe, blokirale Bahmut sa severa i juga i takođe preuzele kontrolu nad nekoliko okruga na jugozapadu, severozapadu, i centralnim delovima grada.

    Prema rečima vršioca dužnosti šefa Donjecke Narodne Republike Rusije Denisa Pušilina, svi putevi koji vode do Bahmuta su pod kontrolom ruske artiljerije, dok ruske trupe kontrolišu oko 90 odsto grada, a ukrajinske trupe drže mali deo njegovog zapadnog okruga.

  • Rusi opkolili ukrajinsku grupu u Bahmutu

    Rusi opkolili ukrajinsku grupu u Bahmutu

    Savetnik vršioca dužnosti šefa samoproglaešne Donjecke Narodne Republike Jan Gagin izjavio je da su ruske snage opkolile ukrajinsku borbenu grupu u Bahmutu.

    Gagin je za agenciju TASS rekao da su pripadnici ruske paravojne kompanije Vagner stigli do puta Bahmut – Časov Jar, koji je korišćen za snabdevanje grupe Oružanih snaga Ukrajine u Bahmutu.

    “Nekoliko stotina metara je uzeto pod kontrolu, što onemogućava snabdevanje garnizona. Tako se poklopac obruča, zapravo, zalupio“, rekao je Gagin.

    On je 18. aprila izjavio da ruske snage već kontrolišu skoro 90 odsto teritorije Bahmuta.

    Za Bahmut, grad u Donjeckoj oblasti, na istoku Ukrajine, nekoliko meseci se vode žestoke borbe ukrajinskih i ruskih snaga.

  • Stoltenberg: Sve zemlje NATO saglasne da Ukrajina uđe u Alijansu

    Stoltenberg: Sve zemlje NATO saglasne da Ukrajina uđe u Alijansu

    Sve zemlje članice NATO-a saglasile su se da će Ukrajina na kraju postati članica Alijanse, ali je sada glavni fokus da se obezbijedi da Kijev pobijedi Rusiju, izjavio je danas generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

    Govoreći uoči sastanka kontakt grupe za pomoć Ukrajini u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Njemačkoj, Stoltenberg je naglasio da, kada se rat u Ukrajini završi, Kijev mora da ima snage za odvraćanje da bi se spriječili novi napadi, prenio je Rojters.

    Lideri odbrane NATO-a i partnerskih zemalja okupili su se danas u Ramštajnu da bi obezbijedili dalju vojnu pomoć Ukrajini.

  • Pistorijus želi prekid sukoba: Nije vreme za odluku o članstvu Ukrajine u NATO-u

    Pistorijus želi prekid sukoba: Nije vreme za odluku o članstvu Ukrajine u NATO-u

    Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus izjavio je da sada nije vreme za odluku o članstvu Ukrajine u NATO-u.
    – Članstvo Ukrajine u NATO-u trenutno nije na dnevnom redu – rekao je Pistorijus za ZDF.

    Prema riječima njemačkog ministra, neće biti brze odluke o tome da li će se Ukrajina pridružiti EU ili NATO-u. “Vrata su otvorena, ali sada nije vrijeme za odluku – smatra Pistorijus.

    Dodao je da prijem Ukrajine u NATO mora biti razmotren nakon završetka rata, a ne “sada iz solidarnosti”.

    Pistorijus smatra da Ukrajina mora da dobije rat, ali da to ne znači nužno da će rat biti dobijen vojno.

    – Cilj mora biti mirovni sporazum koji uključuje povlačenje Rusije – rekao je Pistorijus.