VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Kina pokrenula buru

    Kina pokrenula buru

    Francuska i Estonija, Litvanija i Letonija izrazile su zaprepašćenje što je kineski ambasador u Parizu doveo u pitanje da li je Krim deo Ukrajine.

    Na pitanje o svom stavu o tome da li je Krim deo Ukrajine ili ne, kineski ambasador Lu Šaje rekao je u intervjuu koji je u petak emitovala francuska televizija da je on istorijski deo Rusije i da ga je Ukrajini ponudio bivši sovjetski lider Nikita Hruščov.

    Francuska: Kina priznala Ukrajinu
    Francuska je odgovorila u nedelju izrazivši “punu solidarnost” sa svim pogođenim savezničkim zemljama za koje je rekla da su stekle nezavisnost “posle decenija ugnjetavanja”.

    “Konkretno, Ukrajina je međunarodno priznata u okviru svojih granica, uključujući Krim, 1991. godine. Priznala ju je cela međunarodna zajednica, uključujući Kinu”, rekao je portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova.

    Portparol je dodao da će zvanični Peking morati da razjasni da li ovi komentari odražavaju stav cele zemlje ili ne.

    Tri baltičke države, koje su bile deo Sovjetskog Saveza, reagovale su na isti način kao i Francuska. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova nije odmah odgovorilo na Rojtersov zahtev za komentar.

    Oglasila se i Ukrajina
    Izjavu kineskog diplomate prokomentarisao je i Anton Geraščenko, savetnik ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

    Kaže da Lu Šaje ponavlja rusku propagandu. “Čekamo zvaničnu reakciju Pekinga. Da li je ovo stav Kine ili mišljenje ambasadora”, pita se Geraščenko.

    “Takve izjave su ozbiljne i ugrožavaju međunarodni poredak”, dodao je on.

  • “Spremni su. Počeće za oko mesec dana”

    “Spremni su. Počeće za oko mesec dana”

    Ministar odbrane Estonije Hano Pevkur smatra da će ofanziva ukrajinske vojske početi za oko mesec dana.”Ako se poslušaju mišljenja izrečena u bazi ‘Ramštajn’, onda će možda proći još mesec dana pre nego što budemo mogli da pričamo o pravoj kontraofanzivi. Ako se vreme promeni, to može da se desi i ranije. Ako ne, onda proći će mesec, možda dva”, rekao je Pevkur za portal “ERR“.

    Prema njegovim rečima, prepreka ofanzivi u ovom trenutku nije odsustvo, na primer, tenkova “abrams“, već vremenski uslovi u Ukrajini.

    “Tenkovi ‘Abrams’ nisu odlučujući u prolećnoj ofanzivi. U Ukrajinu je već prebačeno prilično mnogo tehnike, a dosta je i na putu ka tamo. Najveća prepreka kontraofanzivi je vreme. Vreme je prilično kišovito, što otežava premeštanje teške tehnike. Ukrajinci čekaju da se vreme popravi”, objasnio je estonski ministar.

    Pevkur je u petak učestvovao u zasedanju kontakt-grupe za Ukrajinu u američkoj vojnoj bazi “Ramštajn“ u Nemačkoj.

    Premijer Ukrajine Denis Šmigalj je početkom aprila izjavio da kontraofanziva Ukrajine može da počne na leto.

    Na osnovu podataka iz tajnih dokumenata Pentagona koji su “procureli“ na internet. Broj zapadnih tenkova i drugog naoružanja koje je već u Ukrajini ne omogućava ukrajinskoj vojsci da to učini.

  • U Evropi tinja bijes zbog žitarica iz Ukrajine

    U Evropi tinja bijes zbog žitarica iz Ukrajine

    Angela Vukodinova ljute hrpe neprodatih sjemenki suncokreta u njegovoj žitnici u centralnoj Bugarskoj.

    Kao i drugi poljoprivrednici u istočnim zemljama EU, za nered koji je nastao krivi priliv ukrajinskog žita.Pošto je ruska invazija blokirala neke crnomorske luke, velike količine ukrajinskih žitarica, koje su jeftinije od onih proizvedenih u Evropskoj uniji, završile su u srednjoevropskim zemljama zbog logističkih zavrzlama, izvršivši uticaj na cene i prodaju lokalnih poljoprivrednika, prenosi Poslovni dnevnik.

    Poljoprivrednici u istočnim državama EU protestovali su poslednjih meseci rekavši da je taj potez zasitio tržište i doveo do velikog pada cena u njihovim zemljama.

    Kao odgovor na to, EU je ponudila finansijsku pomoć za poljoprivrednike pogođene prilivom.

    “Nemamo ništa protiv ukrajinskog naroda… Ali kompenzacija koju nudi EU za naše gubitke je smešna”, rekao je Vukodinov (61), koji je poljoprivrednik više od 30 godina u bugarskom gradu Sjedineniju.

    Nakon protesta, vlasti u Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj najavile su da će privremeno zabraniti ukrajinske žitarice, iako je i dalje dopušten tranzit robe dok traju pregovori s EU za pronalaženje rešenja.

    Nakon ruske blokade Crnog mora prošle godine, zemlje EU pristale su da uvoze određene proizvode iz Ukrajine bez količinskih ograničenja i carinskih pregleda.

    Roba je bila namenjena Africi i Bliskom istoku, ali je zapela, delom i zbog logističkih problema, uključujući lošu infrastrukturu u Bugarskoj.

    “Žitnice su pune, tržišta uopšte nema, nema potražnje za bilo kakvim poljoprivrednim proizvodima… povrh damping cena”, rekla je Danka Marinčeška, voditeljka proizvodnje na porodičnom gazdinstvu Vukodinov.

    “Nije pošteno prema nama”

    Podaci bugarskog ministarstva poljoprivrede pokazuju da je oko 940 hiljada tona ukrajinskog semena suncokreta uvezeno u najsiromašniju članicu EU prošle godine, ili tačnije polovina ukupnog izvoza semena suncokreta iz Ukrajine u EU.

    Susedna Rumunija je druga s gotovo 360 hiljada tona.

    “Rumunija i EU su bile nepravedne prema nama jer je, suprotno onome što su obećali, velik deo žitarica koje su trebale samo da prođu kroz Rumuniju ostavljen ovde”, rekao je Florentin Bercu, predstavnik rumunskog sindikata poljoprivrednika.

    Tržište semenki suncokreta u Bugarskoj postalo je “prezasićeno”, rekao je Marin Iliev, član upravnog odbora Plovdivske unije proizvođača žitarica.

    “Nitko nije primetio što se događa. …Tržište je preplavljeno i cene su pale”, dodao je.

    Cene su premašile nekih 870 evra po toni u martu 2022, odmah nakon ruske invazije na Ukrajinu. Otad su pale na oko 360 evra po toni, što ne pokriva proizvodne troškove, uključujući povećane cene đubriva, kaže Iliev.

    “Aristokratija velikih poljoprivrednika”

    Nikolaj Valkanov, voditelj trusta mozgova InteliAgro sa sedištem u Sofiji, optužio je “aristokratiju velikih poljoprivrednika” da drži zemlju “taocem” jer nije prodala proizvode prošle godine u nadi da će cene porasti.

    “Prosečna cena ukrajinskog semena suncokreta prodatog u Bugarskoj prošle godine bila je 690 dolara po toni. Vi mi recite jesu li to damping cene. Zašto bugarski farmeri tada nisu prodavali?”, upitao je u razgovoru s agencijom AFP.

    Suočena s protestima poljoprivrednika i blokadama puteva proteklih meseci, Evropska komisija ponudila je u februaru paket vredan 56 miliona evra.

    Ove nedelje je Brisel dodao još 100 miliona evra podrške i predložio hitne mere kako bi se osiguralo da žito može ući u Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku samo za izvoz.

    Do sada nije pronađeno trajno rešenje, a idućih dana nastaviće se razgovori.

    “Brisel pokušava da obuzda spor, ali neizvesnost se nastavlja”, rekao je bugarski poljoprivrednik Iliev. “Ono što bi nas umirilo je da koridori solidarnosti i u praksi ostanu koridori solidarnosti”, kaže on.

  • Šef Vagnera: Počeli su nemiri u redovima ukrajinske vojske, bacaju oružje

    Šef Vagnera: Počeli su nemiri u redovima ukrajinske vojske, bacaju oružje

    U redovima ukrajinske vojske u Časovom Jaru i Konstantinovki počeli su nemiri među borcima Oružanih snaga Ukrajine, izjavio je Jevgenij Prigožin.

    “Oni bacaju oružje, ustaju i odlaze. Dajte im priliku da žive duže, nemojte svojim rukama da ubijate hiljade i desetine hiljada Ukrajinaca”, apelovao je osnivač Vagnera na predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i komandanta Kopnene vojske Oružanih snaga Ukrajine Aleksandra Sirskog, prenose RIA Novosti.

    Već mesecima, borci Vagner grupe vode žestoke borbe za Bahmut, važno transportno čvorište u Donbasu.

    Prigožin je prošle nedelje rekao da ruske snage kontrolišu više od 80 odsto tog grada.

  • “SAD žrtvuju Ukrajince”

    “SAD žrtvuju Ukrajince”

    Curenje poverljivih dokumenata Pentagona pokazuje da SAD na Ukrajince gledaju kao potrošnu robu, rekla je osnivač Instituta Šiler Helga Zep-Laruš.

    SAD na ukrajinske trupe gledaju kao potrošnu robu u posrednom ratu sa Rusijom i dovode u opsanost svoje saveznike, rekla je osnivač Instituta Šiler Helga Zep-Laruš u današnjem intervjuu za TASS.”Ova curenja otkrivaju, s jedne strane, potpunu kontrolu nadzora nad stvarnom vojnom situacijom u Ukrajini, zbog čega ukrajinske trupe izgledaju kao pijun u proksi ratu. S druge strane nije laskavo za američke obaveštajce što su curenje poverljvih dokumenata primetili tek u aprilu, iako su oni kružili još od januara”, rekla je Zep-Laruš.

    Prema njenoj oceni ovaj kontinuirani obrazac američkog špijuniranja takozvanih saveznika sigurno će dodatno narušiti poverenje u saradnju sa SAD.

    “Zaista uznemirujuće pitanje koje je procurelo sa tajnim dokumentima jesu stvarne procene šansi da Ukrajina dobije ovaj rat na bojnom polju. Ako su američke službe imale mnogo pesimističniji stav o nesposobnosti Ukrajinaca da pobede, ali su ovu procenu svesno krili, onda je ukrajinski narod ne samo žrtvovan, već su i saveznici namamljeni da šalju oružje, što ih na kraju čini metom potencijalne eskalacije”, predočila je Helga Zep-Laruš.

    Prema njenim rečima sankcije Rusiji imaju potpuno negativan efekat jer se punom parom odvija dedolarizacija, a informacioni rat je takođe izgubljen jer “ceo globalni jug ne kupuje američki narativ”.

  • Alarm za Ukrajince: “Pripremite se za najgore“

    Alarm za Ukrajince: “Pripremite se za najgore“

    Pokušaji ukrajinske vojske da krene u ofanzivu mogli bi da se završe njenim opkoljavanjem, piše “Ekonomist“.

    Prema pisanju lista, kontraofanziva koju su planirale kijevske vlasti nosi ogromne rizike.

    “Pri napadu Ukrajine potrebno je da njena vojska bude brojnija, a to je moguće samo na pojedinim deonicama. Čak i ako Kijev uspe da probije odbranu, neophodno je delovati oprezno, jer u protivnom Oružane snage Ukrajine rizikuju da budu opkoljene“, navodi se u tekstu.

    U skladu s tim, Ukrajina i njeni zapadni pokrovitelji treba da budu spremni za najgore, ili samo za neznatne uspehe prilikom realizacije takvog plana, navodi britanski list.

    Premijer Ukrajine Denis Šmigalj je početkom aprila izjavio da kontraofanziva Ukrajine može da počne na leto.

    Na osnovu podataka iz tajnih dokumenata Pentagona koji su “procureli“ na internet. Broj zapadnih tenkova i drugog naoružanja koje je već u Ukrajini ne omogućava ukrajinskoj vojsci da to učini.

  • Ukrajinske snage prešle na lijevu obalu Dnjepra u Hersonu

    Ukrajinske snage prešle na lijevu obalu Dnjepra u Hersonu

    Institut za proučavanje rata (ISW) objavio je da su ukrajinske snage zauzele položaje na lijevoj (istočnoj) obali rijeke Dnjepar u Hersonskoj oblasti.

    Analitičari ISW-a saopćili su da su ruski izvori dali dovoljno geografski referenciranih video snimaka i tekstualnih poruka da potvrde da su ukrajinske snage zauzele položaje na istočnoj obali Hersonske oblasti.

    Geolocirane snimke koje je objavio ruski milblogger 22. aprila pokazuju da su ukrajinske snage uspostavile položaje na obali rijeke Dnjepar 7 km jugozapadno od Hersona i napredovale do sjevernih rubova naselja na autocesti E97, kao kao i zapadno od Dachija, 10 km južno od Hersona.


    Ovaj snimak također pokazuje da ruske snage ne kontrolišu otoke u rijeci, Kinka i Chaika, manje od pola kilometra sjeverno od geolociranih ukrajinskih položaja u blizini mosta Antonivka.

    Analitičari su također naglasili da su se ruski vojnici žalili da je ateljerijska vatra niskog intenziteta omogućila ukrajinskim trupama da se iskrcaju na istočnu obalu zbog pretjerane centralizacije ruske vojne komande.

    ISW je istakao da je to prvi put da je teritorij na istočnoj obali rijeke Dnjepar u Hersonskoj oblasti pod kontrolom Ukrajine. Potvrda tome su pouzdane geolokacijske slike ukrajinskih položaja na istočnoj obali, kao kao i ruski izvještaji iz raznih izvora o kontinuiranoj ukrajinskoj prisutnosti u tom području.

  • Ukrajinci ostaju bez municije?

    Ukrajinci ostaju bez municije?

    Ukrajinska vojska bi zbog deficita municije mogla da omogući prednost Rusiji, objavio je “Tajms“, pozivajući se na tajna američka dokumenta koja su procurila.

    Ukrajinci bi zbog deficita municije za protivvazdušne sisteme već sledećeg meseca mogla da izgubi kontrolu nad nebom i tako omogući prednost Rusiji, objavilo je britansko izdanje “Tajms“.

    Podsetimo, Ukrajina je saopštila da su ruske snage napredovale tokom žestokih borbi u Bahmutu.

    “Situacija je napeta, ali je pod kontrolom”, poručila je zamenica ministra odbrane Hana Maljar putem Telegrama.

  • Kontraofanziva neizvodljiva?

    Kontraofanziva neizvodljiva?

    Nema šanse da Ukrajina izvede kontraofanzivu, izjavio je nekadašnji savjetnik bivšeg ukrajinskog premijera Leonida Kučme Oleg Soskin.

    Propast prolećne kontraofanzive ukrajinske vojske mogla bi da dovede do svrgavanja predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, izjavio je nekadašnji savetnik bivšeg ukrajinskog premijera.

    “U vezi s veoma teškom političkom, ekonomskom, finansijskom, socijalnom i religioznom situacijom u Ukrajini poslednje što zadržava stanovništvo da ne eksplodira iznutra jeste nada u ofanzivu“, naveo je on na svom Jutjub kanalu.

    Prema Soskinovom mišljenju, svi pokazatelji ukazuju na to da je mala verovatnoća da će Oružane snage Ukrajine uspeti da izvedu kontraofanzivu, ako se ima u vidu ozbiljan nedostatak tehnike i municije.

    Prema njegovim rečima, do toga je došlo zato što zapadnih zaliha naoružanja nema dovoljno da bi se ukrajinske snage suprotstavile ruskoj vojsci.

    “Smatram da Zelenski nema šanse da probije odbranu“, izjavio je Soskin. Situacija na ratištu se samo pogoršava, a Kijev nema mogućnosti da izvede napad, zaključio je političar.

  • Orbanova reakcija na ulazak Ukrajine u NATO: “Šta?!”

    Orbanova reakcija na ulazak Ukrajine u NATO: “Šta?!”

    Mađarski premijer Viktor Orban je sa čuđenjem odreagovao na izjavu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da je mjesto Ukrajini u sastavu Alijanse.


    On je na društvenoj mreži Tviter napisao jednu jedinu riječ: “Šta?”.

    Stoltenberg je tokom posjete Kijevu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim kazao da je Ukrajina zaslužila svoje mjesto u evroatlantskoj porodici pozvavši da prisustvuje samitu Alijanse koji će u julu biti održan u Vilnjusu.

    Međutim, Mađarska, koja je takođe članica Alijanse, u više navrata saopštavala je da je protiv ideje da Ukrajina postane dio tog vojnog bloka.


    I ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto je nedavno izjavio da Budimpešta neće podržati nijedan korak Ukrajine bliže i NATO i samoj EU, sve dok Kijev ne vrati puna manjinska prava zakarpatskim Mađarima.

    Štaviše, on je rekao da je na inicijativu Mađarske i Rumunije Savjet Evrope usvojio odluku da se obrate Venecijanskoj komisiji po pitanju položaja manjina u Ukrajini, te je izrazio nadu da će Kijev biti prinuđen da odreaguje.