VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Kad padne Krim – ništa?

    Kad padne Krim – ništa?

    Kiril Budanov, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe, izjavio da Rusija neće iskoristiti nuklearno oružje ako i kad ukrajinska vojska uđe na Krim.

    Naime, novinari su Budanova prilikom intervjua za ukrajinski RBC pitali hoće li Rusi odgovoriti nuklearnim oružjem ako Oružane snage Ukrajine uđu na teritoriju poluostrva Krim, koje je Rusija anektirala 2014. “Ne, nuklearnog udara neće biti”, rekao je Budanov.

    Prema njegovim rečima, ruska propaganda će opisati gubitak Krima kao “prisiljeni korak”, baš kao što je to bio slučaj kad su Ukrajinci oslobodili okupirani grad Herson.

    “Teško mi je to da priznam, ali to mora biti rečeno: Ruska propagandna mašina se tokom pada Hersona pokazala neverovatno uspešno. Uspeli su da prikažu pad Hersona, a treba imati na umu da je osvajanje Hersona bio najveći uspeh tzv. ‘specijalne vojne operacije’, kao svakodnevni događaj. A potom su celu priču okrenuli tako da ispada da se u principu radilo o nečem pozitivnom za njih”, rekao je Budanov.

    “Imaju planove za sve. Imaju i plan kako da obrade vest tokom pada Krima, sve to već postoji i poznato nam je. Verujte mi, to će proći u ruskom društvu”, navodi šef ukrajinskih obaveštajaca.

    “I u tom slučaju će se raditi o koraku napravljenom pod prisilom, koji će praktično izazvati sreću. Verujte mi, propagandna mašinerija u Rusiji radi savršeno. Zaglupljuju svoju populaciju onako kako to ne radi niko drugi na svetu”, rekao je Budanov.

  • Vašington bijesan na Makrona

    Vašington bijesan na Makrona

    Vašington je iznerviran zbog inicijative predsednika Francuske Emanuela Makrona u vezi s Ukrajinom.

    Kako piše agencija Blumberg pozivajući se na dobro obaveštene izvore, pristup francuskog lidera u vezi s Ukrajinom nije se dopao Vašingtonu… Bela kuća je bila iznervirana zbog toga što Makron samostalno deluje u vezi s delikatnim diplomatskim pitanjem, ne konsultujući se sa saveznicima, navodi agencija.

    Prema mišljenju izvora Blumberga, očigledno je da Peking ne želi da iskoristi svoj uticaju na Rusiju, zbog čega teško da će ovoga puta Makron teško postići veći uspeh.

    Ranije je Blumberg preneo da je niz zapadnih zemalja kritikovao težnju Makrona da dobije podršku Kine u izradi plana za pregovore Rusije i Ukrajine. Zapadne zemlje takve napore smatraju preuranjenim i plaše se gubitka jedinstva u Evropi.

    Blumberg je, takođe, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, pisao da predsednik Francuske namerava da se obrati Kini s planom koji, prema njegovom mišljenju, može da dovede do pregovora Rusije i Ukrajine.

    Tokom posete Kini Makron je u razgovoru s kineskim liderom Si Đinpingom izjavio da je Pariz spreman da blisko sarađuje s Pekingom radi što bržeg rešavanja ukrajinske krize.

    Si Đinping je tom prilikom rekao da Francuska može da dâ konkretan plan za rešavanje sukoba, a da je kineska strana spremna da ga podrži i da odigra konstruktivnu ulogu, navodi Sputnjik.

  • “Ako sad krenu… biće to samoubistvo”

    “Ako sad krenu… biće to samoubistvo”

    Ukoliko bi Ukrajinci sada krenuli u jaku kontraofanzivu, to bi bilo samoubistvo za nih, smatra hrvatski vojni analitičar Marinko Ogorec.

    “Zato što je još uvek strahovito veliko duboko blato. Mora se čekati kada će tlo biti čvrsto”, uveren je Ogorec, koji smatra i da Zapad vrši pritisak na Ukrajince da što pre pokrenu ofanzivu.

    Ogorec smatra da to nije dobra odluka. Ipak, kako dodaje, ukrajinska prolećna kontraofanziva imaće ključan uticaj na dalji razvoj događaja.

    “Ona će definisati u kom će smeru ići ceo rat. Na kraju krajeva, ona će definisati šta će se dogoditi kasnije. Ona će definisati i političke odluke u zapadnim zemljama, a isto tako će definisati i političke odluke u Rusiji i ruskim saveznicima”, predviđa Ogorec.

    Spoljnopolitički analitičar Denis Avdagić je poručio da Ukrajina neće tako brzo ući u NATO. “Sve članice NATO-a moraju imati jednako mišljenje, moraju imati konsenzus oko ulaska u NATO. Kada bi to imali, onda bi mogli govoriti o redovnom postupku, a ne ubrzanom”, rekao je on.

    “Možemo reći da je ovo što se pokušalo napraviti sa Švedskom i Finskom, da je to trebalo da bude ubrzani postupak. To su zemlje koje zapravo nisu imale šta da pregovaraju, one su usklađene sa svim zapadnim standardima”, naglasio je on.

    Ogorec smatra i da se ulazak Ukrajine u NATO neće tako brzo dogoditi, čak i ako se sve članice slože, jer bi ukrajinski ulazak u NATO značio da Rusija ratuje s NATO savezom. “Iza toga odmah kreću nuklearni potencijali. S jedne i s druge strane. Niko nije lud da na tako nešto pristane, pogotovo ne od zemalja članica NATO-a. Ta opcija ne dolazi u obzir. Ukrajina će moći očekivati ulazak u NATO dugo nakon završetka rata”, siguran je on.

  • Rusi se međusobno ubijaju?

    Rusi se međusobno ubijaju?

    Glavni štab ukrajinskih oružanih snaga saopštio je juče da je sukob između vojnika ruske vojske i Vagnerove plaćeničke grupe eskalirao u pucnjavu.

    Ukrajinci navode da se sve dogodilo u okupiranom gradu Stanica Luganska u Donjeckoj oblasti.

    “Dve strane (različite ruske snage) pokušavaju da prebace odgovornost za sopstvene taktičke pogrešne procene i gubitke jedna na drugu“, navodi se u izveštaju.

    Dodaju da je u sukobu bilo žrtava sa obe strane, prenosi Kijev Indipendent. Iako se nisu pojavili nikakvi spoljni dokazi koji bi podržali tvrdnju o pucnjavi, poznato je da su Vagnerove snage često ulazile u verbalne prepirke sa ruskim ministarstvom odbrane na višem nivou.

    Šef Vagnera Jevgenij Prigožin je u februaru optužio rukovodstvo ministarstva za “izdaju” jer njegove snage nisu bile snabdevene potrebnom municijom.

  • Zelenski priznao: Nije dobro

    Zelenski priznao: Nije dobro

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je uveren u sposobnost svoje zemlje da odbije rusku invaziju.

    Zelenski je dodao da se Ukrajina priprema za kontranapad.

    On je u intervjuu za Alarabiju, priznao da je situacija ”izazovna”, ali da se njegova zemlja pojačava za borbu.

    ”Ne mogu da opišem situaciju kao dobru, ali se borimo. Jači smo nego pre godinu dana”, rekao je Zelenski.

    Predsednik Ukrajine je umanjio značaj procurelih američkih dokumenata koji se odnosu na kontraofanzivu, istovremeno izrazivši uverenje u njen uspeh, iako nije izneo nikakve detalje.

    Zelenski je govorio i o situaciji u gradu Bahmutu, gde ukrajinska vojska vodi žestoke bitke protiv ruske paravojne formacije Vagner. Uprkos tome što neki analitičari kažu da grad ima malu stratešku vrednost, Zelenski je ostao pri stavu da Ukrajina neće odustati od tog grada na istoku Ukrajine, i pozvao analitičare da ‘posete grad kako bi razumeli šta bi se moglo dogoditi i kakve su pretnje.

    ”Nemoguće je da odustanemo od Bahmuta, jer će to pomoći da se proširi front borbe i daće ruskim snagama i Vagneru šanse da zauzmu više naše zemlje”, rekao je Zelenski i dodao da ako Rusija zauzme Bhmut, to može da joj posluži kao odskočna daska za napredovanje na dva veća grada u Donjeckoj oblasti – Kramatorsk i Slavjansk.

    Zelenski je zahvalio saveznicima na podršci, ali je istakao da oni, pomažući Ukrajini, pomažu i sami sebi.

    ”Istina je da se Rusija neće zaustaviti na Ukrajini i to je svima jasno. Dakle, obraćam se našim saveznicima, podržite nas jer je ovo pre svega jeftina cena koju morate da platite jer će Rusija ići i dalje od ovoga”, rekao je on i dodao da se ruski predsednik Vladimir Putin bori za život u Ukrajini, a ne za svoju zemlju.

  • Preko Ukrajine – 38,9 miliona

    Preko Ukrajine – 38,9 miliona

    Gasprom snabdeva Evropu gasom preko Ukrajine u količini od 38,9 miliona kubnih metara dnevno preko gasne pumpne stanice Sudža u ruskoj Kurskoj oblasti.

    To je rekao novinarima predstavnik Gasproma i dodao da je ukrajinska strana odbila zahtev za snabdevanje preko Sohranovke.

    U subotu, 22. aprila, Gasprom je isporučio 39,4 miliona kubnih metara gasa, preneo je TASS.

    Tranzitna linija kroz Ukrajinu je jedina ruta za snabdevanje ruskim gasom zemalja zapadne i centralne Evrope.

    Isporuka preko Severnog toka je u potpunosti obustavljena.

  • Šef Vagnera: Sve ćemo ih ubiti

    Šef Vagnera: Sve ćemo ih ubiti

    Jevgenij Prigožin, osnivač i vođa plaćeničke grupe Vagner, najavio je da će od sada svojim borcima davati uputstva da ne uzimaju ratne zarobljenike.

    “Sve ćemo ih ubiti na bojnom polju. Ne uzimajte više ratne zarobljenike” rekao je Prigožin u audio snimku objavljenom na Telegramu.

    Prigožin je ovu odluku doneo nakon što je nedavno na Telegramu objavljen video snimak koji navodno prikazuje “presretnuti razgovor” između dvojice ukrajinskih vojnika koji su odlučili da streljaju ratnog zarobljenika.

    Kijev Independent tvrdi da muškarci na spornom snimku, koji traje 21 sekundu, govore ruski, ne pominju da je njihov navodni otmičar Rus niti daju bilo kakvu naznaku da su i sami Ukrajinci.

    “Vagner nikada nije dirao decu”
    Vagnerovci, koje podržava ruska država, često su optuženi za mučenje i pogubljenja civila i ratnih zarobljenika u Ukrajini, Siriji i drugim zemljama.

    Dva bivša plaćenika su 17. aprila u intervjuu za ruski opozicioni medij Gulagu.net izjavila da su ubili na desetine ukrajinskih ratnih zarobljenika, civila, uključujući i decu.

    Jedan od plaćenika je čak rekao da su od samog Prigožina dobili naređenje da “sve očiste”, odnosno pobiju sve pred sobom, u Soledaru i Bahmutu u Donjeckoj oblasti.

    Prigožin je ove tvrdnje nazvao “otvorenim lažima”, napominjući da Vagner “nikada nije dirao i ne dira” decu.

    On je dodao da su ljudi koji “šire laži” o Vagneru neprijatelji i da će se s njima “na poseban način” obračunati.

  • Napadnuta ruska baza

    Napadnuta ruska baza

    Snage Crnomorske flote oborile su dron na spoljnom sidrištu Sevastopolja, objavio je gubernator Sevastopolja Mihail Razvožajev.

    Druga bespilotna letelica je eksplodirala, ali nije oštetila objekat koji je ciljala, dodao je Razvožajev.On je prethodno na Telegramu napisao da je Crnomorska flota odbila napad dronova na spoljno sidrište Sevastopolja, prenosi TASS.

    “Danas, počev od 3.30 sati, pokušan je napad na Sevastopolj. Za sada su jedan dron uništile snage protivpodmorničke diverzantske odbrane, drugi je sam eksplodirao. Sve se dogodilo na spoljnom sidrištu Sevastopolja i nijedan objekat nije oštećen. Trenutno je u gradu mirno, ali sve snage i službe su u stanju pripravnosti”, napisao je Razvožajev.

    Agencija RIA Novosti navodi da je pomorski putnički saobraćaj u Sevastopoljskom zalivu obustavljen, a da je organizovan prevoz autobusima između severnog i centralnog dela grada.

    Sevastopolj je glavna pomorska baza Crnomorske flote i ukrajinska vojska je tokom poslednjih nekoliko meseci u nekoliko navrata pokušala da ga napadne dronovima, navodi TASS.

  • Mask otkrio koliko novca je donirao Ukrajini

    Mask otkrio koliko novca je donirao Ukrajini

    Reditelj Stiven King (75), poznat po brojnim horor ostvarenjima, apelovao je na američkog milijardera Ilona Maka da, umjesto što plaća za plave kvačice popularnim korisnicima Tvitera, donira novac u humanitarne svrhe u Ukrajini, ali mu je Mask odgovorio kontrapitanjem: “Donirao sam 100 miliona dolara Ukrajini, a vi?”.

    Sve je počelo u četvrtak, kada je King rekao da njegov nalog ima plavu kvačicu, ali da nije platio da mu nalog bude verifikovan.

    “Vašington egzaminer” prenosi da je Mask rekao da je on “lično platio” da pojedine javne ličnosti zadrže plavu oznaku.

    Međutim, King je sugerisao Masku da iskoristi novac koji troši na plave kvačice i da ih fondaciji koja pomaže narodu u Ukrajini.

    “Smatram da bi gospodin Mask trebalo da tu moju plavu kvačicu da u humanitarne svrhe. Preporučujem Pritula fondaciju, koja pruža veliku pomoć u Ukrajini. To košta samo osam dolara, pa bi možda gospodin Mask mogao da doda još malo više”, tvitivao je King, prenosi Tanjug.

    Mask je brzo odgovorio slavnom autoru.

    “Donirao sam 100 miliona dolara Ukrajini. Koliko ste vi dali?”, pitao je Mask Kinga.

    Tviter je nedavno uveo plaćanje usluge za korisnike koji žele da im bude verifikovan nalog i ta usluga za pojedince košta osam dolara, a za organizacije 1.000 dolara.

  • Konašenkov: Zauzeta još dva područja na zapadu Bahmuta

    Konašenkov: Zauzeta još dva područja na zapadu Bahmuta

    Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su ruske snage zauzele još teritorije u Bahmutu, dok nastavljaju sa pokušajem da preuzmu punu kontrolu nad ovim gradom.

    “U pravcu Donjecka, jurišni timovi su oslobodili dva područja u zapadnim dijelovima Artjomovska (Bahmuta) u protekla 24 sata”, rekao je portparol ministarstva Igor Konašenkov, prenosi TASS.

    On je naveo i da su u sjevernim i južnim dijelovima grada ruske vazdušno-desantne jedinice pružile pojačanje jurišnim timovima.

    Bitka za Bahmut pretvorila se u jednu od najkrvavijih u ratu u Ukrajini koji traje 14 mjeseci, a grad je skoro potpuno uništen artiljerijskim granatiranjem i uličnim borbama.

    Rusija navodi da će joj zauzimanje Bahmuta omogućiti dalje ofanzive na istoku Ukrajine.