Oznaka: ukrajina

Sirene za vazdušni napad rano jutros su se oglasile širom Ukrajine usled novih ruskih napada.

Gradske uprave Kijeva saopšteno je da su uništene sve rakete i bespilotne letelice koje su gađale ukrajinsku prestonicu.

Lokalni mediji su objavili da su se u ranim jutarnjim satima dve eksplozije čule u Kijevu.

“Još jedan vazdušni napad na Kijev. Za prestonicu je to već treći napad za četiri dana maja. Naš grad nije osetio ovako intenzivne napade od početka godine”, saopštile su vlasti Kijeva.

Ukrajinska protivvazdušna odbrana navela je da je oborila 18 od ukupno 24 drona, koje je Rusija lansirala tokom noći u novom napadu na Ukrajinu, prenosi Rojters.

Od 15 bespilotnih letelica koje su ispaljene na Odesu, ukrajinske snage su uništile 12, dok su tri pogodile univerzitetski kompleks, a nije bilo žrtava.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak odbacio je navode Kremlja da je Kijev pokušao da izvede napad dronovima na rezidenciju predsednika Rusije.

On je za Rojters naveo da Kijev nema nikakve veze sa napadom dronovima na Kremlj, kao i da takve akcije Ukrajini ne bi pomogle na bojnom polju, već bi samo isprovocirale Rusiju da pokrene radikalnije akcije, preneo je Tanjug.

Podoljak je istakao da tvrdnje Moskve da Ukrajina stoji iza napada mogu ukazati na to da se Rusija sprema za “teroristički napad” velikih razmera na Ukrajinu u narednim danima.

Iz kabineta ruskog predsednika ranije je saopšteno da je Kijev pokušao izvesti napad dronovima na Putinovu rezidenciju u Kremlju.

Moskva je navodne akcije Kijeva ocenila kao planirani “teroristički akt i pokušaj ubistva ruskog predsjednika Rusije, uoči Dana pobjede i parade 9. maja”, prenele su RIA novosti.

Čini se da je ukrajinska dugo očekivana kontraofanziva neizbežna – a način na koji se svaka strana priprema dovoljno govori o njihovoj spremnosti.

Linije fronta u Kijevu vrve od kretanja vozila i artiljerijskih udara, sa redovnim eksplozijama koje pogađaju vitalne ruske ciljeve u okupiranim oblastima, piše novinar CNN koji izveštava iz Ukrajine.

On podseća da je ukrajinski ministar odbrane rekao da se pripreme za veliku kontraofanzivu “privode kraju“, dok je predsednik Volodimir Zelenski uveravao javnost i Zapad da će se kontraofanziva “dogoditi“. Odbio je, međutim, n abilo koji način da otkrije datum početka kontraofanzive.

Moskva je, s druge strane, u fazi “raspada”, piše CNN i dodaje da su Rusi, nakon što su izgubili Harkov i Herson, imali najmanje sedam meseci da pripreme sledeću verovatnu metu ukrajinskog napada – Zaporožje.

To se i dogodilo, sa ogromnim mrežama odbrane rovova koje se mogu videti iz svemira. Ali, to nije kompliment u 2023. godini, navodi se dalje u tekstu i dodaje da to nije “sjajno u eri preciznih raketa i brzog oklopnog napredovanja”.

Ali poslednja 72 sata su možda najviše pokazala nedostatak spremnosti Rusije da preuzme odlučujući korak.

Kao dokaz navodi se očigledno otpuštanje zamenika ministra odbrane zaduženog za logistiku, Mihaila Mizinceva. Rusko Ministarstvo odbrane naime nije izdalo zvanično saopštenje o toj smeni, već je samo izdalo dekret da Aleksej Kuzmenkov sada ima njegov posao.

„Mariupoljski mesar“, kako je Mizincev poznat, sigurno je imao dovoljno promašaja u katastrofalnom ratu da bi zaslužio da se otpusti, navodi CNN, dodajući da ipak ostaje pitanje zašto baš sada?

Smenjivanjem ključnih ministara u trenucima kada se očekuje ukrajinska kontrofanziva, Moskva šalje poruku da je u “neredu”.

A tu je i nova runda kritika od strane osnivača ruske grupe plaćenika Jevgenija Prigožina, koji je izabrao nedelju da da još jedan dugačak intervju u kojem je razotkrio sam obim problema sa kojima se njegovi plaćenici suočavaju.

Prema rečima šefa Vagnera, njegovi borci imaju toliko malo municije da će možda morati da se povuku iz Bahmuta – strateški nevažnog grada na koji su “protraćili” hiljade života pokušavajući da ga zauzmu.

Niske zalihe ruske municije bile su odavno poznate, ali sada ukazuju i na to da će Rusija uskoro možda doživeti veliki poraz, nakon kog će pokušati da svali krivicu na nekoga.

Suština je u tome, zaključuje se u tekstu, da su možda I sati u pitanju pre nego što UKrajina krene u kontraofanzivu, a ono što se zna o stanju ruskie vojske, skoro je nula. “A obim unutrašnje neodlučnosti, rivalstva i nejedinstva Moskve samo raste”.

Nacizam je trenutno glavna evropska ideologija, objavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev.

On je komentarisao peticiju na zvaničnom sajtu ukrajinskog predsednika sa predlogom da se uvede nova državna nagrada “orden Bandere”.

“Evo. Doživeli smo. Nacisti u Kijevu zahtevaju da se uspostavi orden Stepana Bandere. Što da sitničarite, odmah nek bude u tri stepena da možete lepo da ga nosite na ramenu. I nemojte samo Stepana Bandere. Može i Jevgenija Konovaljca, a može i medalja Romana Šuheviča”, napisao je Medvedev na Telegramu.

Nemcima je predložio da usvoje orden Adlofa Hitlera, Italijanima Benita Musolinija, ali i Hortija, Franka, Antoneska i drugih “evropskih saveznika Hitlera”.

“Zašto biti sitničav? Ako već veličate, onda uzmite sve evropske naciste. Jer to je sad glavna evropska ideologija”, poručio je Medvedev.

Na kraju je, takođe u ironičnom tonu, predložio da se “najbolje odmah” formira orden Vladimira Zelenskog. “Nikad se ne zna. Neka, za svaki slučaj”, napisao je Medvedev na Telegramu.

“Da se uvede državna nagrada ‘Orden Stepana Bandere'i njome nagrađuju vojna lica za njihovo herojstvo i hrabrost u odbrani teritorijalnog integriteta Ukrajine”, navodi se u peticiji na sajtu kancelarije Vladimira Zelenskog. Peticija je objavljena u ponedeljak, a u utorak ujutro je potpisalo oko 200 ljudi, a za razmatranje peticije potrebno je 25.000 glasova.

Stepan Bandera je bio vođa “Organizacije ukrajinskih nacionalista” (OUN), jedan od glavnih osnivača borbenog krila OUN – Ukrajinske ustaničke armije, čiji je cilj proklamovana borba za nezavisnost Ukrajine.

Ukrajinska ustanička armija je formirana oktobra 1942. godine, delovala je uglavnom u zapadnoj Ukrajini i borila se protiv sovjetskih trupa, sarađujući sa nacistima.

Počinili su mnogo zločina, uključujući i Volinjski masakr iz 1943. godine, kada je masovno ubijeno poljsko stanovništvo Volinja, ali i hiljade Ukrajinaca koji su odbili da sarađuju sa nacistima. Pitanje tumačenja Volinjskog masakra, kao i odnos prema vođama ukrajinskih nacionalista iz tog vremena jedno je od najtežih pitanja u odnosima Poljske i Ukrajine.

U maju 2015. godine tadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko dao je Ukrajinskoj ustaničkoj armiji status “borca za nezavisnost” Ukrajine, a njenim učesnicima pravo na socijalne garancije.

Ukrajinske snage nastavljaju s napadima na ključna ruska logistička čvorišta u oblasti Zaporožja, objavio je Institut za proučavanje rata.

Dodaju kako su ukrajinske snage gađale Krim bespilotnim letelicama.

U izveštaju se navodi da će poboljšanje vremenskih uslova verovatno omogućiti ukrajinskim i ruskim snagama da češće koriste dronove.Takođe, u najnovijem izveštaju Instituta za proučavanje rata se dodaje da su ruske snage ostvarile marginalne uspehe u blizini Bahmuta, ali nisu napredovale unutar samog grada.