VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Rusi napreduju unutar Bahmuta, Ukrajinci napreduju oko grada

    Rusi napreduju unutar Bahmuta, Ukrajinci napreduju oko grada

    Ukrajinske trupe su poslednjih dana ostvarile napredak oko Bahmuta, ali su ruske snage blago napredovale unutar grada.

    Ovo je izjavila danas zamenica ministra odbrane Ukrajine Hana Malijar.

    Ona je navela da je ukrajinska vojska povratila oko 20 kvadratnih kilometara teritorije od ruskih snaga u poslednjih nekoliko dana oko Bahmuta, prenosi Rojters.

    Ocenila je da događaje u Bahmutu ne treba izvlačiti iz konteksta.

    ”Na primer, u roku od nekoliko dana, naše trupe su oslobodile oko 20 kvadratnih kilometara od neprijatelja na severu i jugu predgrađa Bahmuta, dok istovremeno, neprijatelj nešto napreduje u samom Bahmutu, potpuno razarajući grad artiljerijom. Teške borbe se nastavljaju sa različitim rezultatima”, rekla je ona i dodala da Rusija šalje još padobranaca.

    Ukrajinska vojska saopštila je prošle nedelje da je počela da potiskuje ruske snage oko Bahmuta posle meseci teških borbi, a Moskva je priznala da su se njene snage povukle severno od grada. Rojters navodi da Moskva vidi Bahmut kao odskočnu dasku ka osvajanju ostatka regiona Donbasa.

  • Rusi objavili: Uništili smo američki “patriot”

    Rusi objavili: Uništili smo američki “patriot”

    U raketnom napadu tokom noći uništen je raketni kompleks “patriot” u Kijevu, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

    “Preciznim napadom hipersoničnog raketnog sistema kindžal u Kijevu pogođen je protivvazdušni raketni sistem patriot, američke proizvodnje“, navelo je Ministarstvo.

    Pored toga, protivvazdušna odbrana je oborila sedam krstarećih raketa storm šedou, velikog dometa. U području Varvarovke i Krasnoarmejska u Donjeckoj Narodnoj republici ruska avijacija je oborila ukrajinske Su-24 i Su-25.U donjeckom pravcu ukrajinska vojska je izgubila 215 vojnika, a u južnodonjeckom i zaporoškom 135. Jurišni odredi ruske vojske nastavljaju da napreduju u području Artjomovska.

  • Oglasili se Ukrajinci – Rusi nemaju više sposobnosti

    Oglasili se Ukrajinci – Rusi nemaju više sposobnosti

    Ukrajinski vojni obaveštajci tvrde da ruske snage u toj zemlji više nisu sposobne za velike ofanzivne akcije te su dobrim delom posvećene odbrani.

    Ono za šta Moskva i dalje ima kapacitet je održavanje trenutnog intenziteta raketnih napada, dodaju oni.

    Portparol ukrajinske vojne obaveštajne službe Andrij Jusov rekao je sinoć za ukrajinsku televiziju da su, kada je reč o “dužini cele linije fronta”, ruske snage “u defanzivi” i da im nedostaju resursi koji bi im omogućili “ponavljanje velikih ofanzivnih operacija”.

    “Sve ovo vreme oni se pripremaju za odbranu i to je važan faktor koji ukrajinska komanda shvata veoma ozbiljno kada se priprema za oslobađanje ukrajinske teritorije”, dodao je Jusov.

    Portparol tvrdi da se meta ruskih raketnih napada promenila i da je njihov intenzitet oslabio od zime kada su ruske snage redovno napadale energetsku infrastrukturu Ukrajine.

    On je dodao da ruske snage pate od nedostataka nekih tipova raketa kao što je kalibr.

    “Oni aktivno traže načine da to kompenzuju… traže oružje širom sveta. Do sada nisu bili baš uspešni”, rekao je Jusov, dodajući da su uprkos tome ruske snage “u stanju da održe intenzitet raketnih napada, bar za sada”.

    On ocenjuje da Rusi imaju veliku zalihu raketa tipa S-300, koje mogu da naprave veliku štetu. Reč je o projektilima dizajniranim kao protivvazdušno oružje, ali ih Rusi redovno koriste za napad na kopnene ciljeve.

  • Mađarska blokirala dodelu vojne pomoći Kijevu

    Mađarska blokirala dodelu vojne pomoći Kijevu

    Mađarska je blokirala dodelu osme tranše pomoći Kijevu za kupovinu oružja iz Evropskog fonda za mir (EPF) u iznosu od 500 miliona evra.

    Ovo je javila italijanska agencija Ansa, pozivajući se na izvor u Briselu.Tranša je u vrednosti od 500 miliona i trebalo je da bude isplaćena sledećeg ponedeljka. Budimpešta je navodno zahtevala garancije da će EPF zadržati svoj ”globalni” horizont u budućnosti i da se sredstva neće koristiti samo za naoružavanje Kijeva, dodaje Ansa.

    Vanbudžetski Evropski fond za mir (EPF) je ustanovljen u martu 2021. godine, a namenjen je sprečavanju sukoba i jačanju međunarodne bezbednosti, za šta je izdvojeno oko 5,7 milijardi evra za period 2021-2027.

    Većina sredstava iz ovog fonda već je izdvojena za delimičnu kompenzaciju državama članicama EU za pružanje vojne pomoći Ukrajini.

  • Rusi raketirali Kijev

    Rusi raketirali Kijev

    Sistem PVO odbio je ruske vazdušne napade na Kijev i druge dijelove Ukrajine, izvjestili su rano jutros ukrajinski zvaničnici.

    “Protivvazdušna odbrana djeluje protiv ciljeva“, napisao je Andrij Jermak, šef kabineta predsjednika Volodimira Zelenskog, na svom “Telegram” kanalu. Nije naveo druge detalje.

    Ukrajinske vojne vlasti napisale su na “Telegramu” da PVO odbija napade na prestonicu.

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko objavio je na “Telegramu” da su se čule eksplozije u nekoliko opština i da su krhotine pale na zoološki vrt u opštini Ševčenivski, a nekoliko automobila se zapalilo od ruševina u opštini Solomjanskij.

    Svjedok “Reutersa” u Kijevu je rekao da je čuo nekoliko eksplozija koje su zvučale kao protivvazdušna paljba, prenosi “b92”.

  • Mračna prognoza: Rat će trajati godinama

    Mračna prognoza: Rat će trajati godinama

    Bivši komandant NATO-a doveo je u pitanje brzinu kojom zapadne zemlje naoružavaju Ukrajinu.

    On je naveo da bi zbog takve “hitnosti” Zapada rat u Ukrajini mogao da traje godinama.Bivši zamenik vrhovnog komandanta NATO-a, ser Ričard Širef, rekao je za Skaj njuz: “Da su Britanci ili druge zapadnoevropske zemlje i Amerika dale Ukrajini oružje pre godinu dana, kada je to bilo neophodno i hitno, danas ne bismo pričali o tome. … Rezultat ovoga je, naravno, da će ukrajinska kontraofanziva, kada dođe, zahtevati snažan napor da postigne željeni uspeh. A sumnjam da će taj uspeh postići odmah u prvoj ofanzivi, mi ćemo verovatno će doći do velikih napada u mesecima i godinama koje dolaze.”

    Širef je prokomentarisao i tvrdnje Volodimira Zelenskog da će Ukrajina pobediti Rusiju do kraja ove godine.

    “Voleo bih da jeste. To bi bilo sjajno. Ali ratovanje nije lako, stvari nikada ne idu po planu i morate biti spremni na najgori slučaj. Moramo biti spremni za seriju ukrajinskih kontraofanziva, svaka od njih će zahtevati značajnu logistiku, obuku i podršku Zapada da bismo konačno postigli ono što želimo da uradimo”, zaključio je on.

  • “Nije vrijeme za mir”

    “Nije vrijeme za mir”

    Pregovori o postizanju mira u Ukrajini, pre planirane kontraofanzive Kijeva su preuranjeni.

    Ovo je izjavio predstavnik poljskog predsednika zadužen za međunarodna pitanja Marčin Pšidač radio stanici RMF.

    “U ovoj fazi, mirovni pregovori bi bili preuranjeni”, rekao je on.

    Prema rečima Pšidača, “Rusija nije spremna za bilo kakav miran pristup“, dok Ukrajina „ne skuplja oružje i granate za to (pregovore)”.

    “Dok jedna ili druga strana ne preduzmu neku ofanzivu ili kontraofanzivu, teško je govoriti o spremnosti ove dve strane (za mirovne pregovore)“, rekao je poljski zvaničnik.

  • NATO odlučio – neće pozvati Ukrajinu u Alijansu

    NATO odlučio – neće pozvati Ukrajinu u Alijansu

    Članice NATO-a su odlučile da Ukrajini ne upute poziv za članstvo u Sjevernoatlantsku alijansu na samitu koji će biti održan u Viljnusu u julu. Međutim, razmatraju jačanje saradnje sa Kijevom i potencijalno utvrđivanje rokova njegovog ulaska u vojni blok, piše list Vašington post.

    Kako se navodi u članku, 31 članica Alijanse, bez obzira na pozive Kijeva, postigla je konsenzus da NATO neće Ukrajini poslati zvaničan poziv za članstvo tokom samita.

    Prema podacima lista “istočnoevropske zemlje postižu konkretne korake ka ovom cilju, uključujući potencijalne obaveze u vezi sa rokovima za članstvo Ukrajine, dok se SAD i neke zapadnoevropske države zalažu za neke manje korake”.

    Kako se pojašnjava u članku, u te korake može ući i birokratska saradnja između NATO-a i Ukrajine ili odluka o daljem proširenju tehničke podrške NATO-a odbrambenom sektoru Ukrajine.

    Ističe se da su zvaničnici baltičkih zemalja predlagali da Sjevernoatlantska alijansa pošalje zvaničan poziv Ukrajini da postane članica NATO ili da započne proces uspostavljanja vremenskih rokova ili određenih uslova za to.

    Dodaje se da je ministar inostranih poslova Češke Јan Lipavski podržao to da se Ukrajini ukaže na aktuelni put do NATO-a.

    SAD su za “obazriv pristup”

    U članku se navodi da SAD i njeni saveznici u Zapadnoj Evropi više vole obazriviji i sporiji pristup.

    Prema riječima američkih zvaničnika, administracija predsjednika SAD DŽozefa Bajdena insistira na tome da stalnu podršku Ukrajini na bojnom polju, dok se pripremala za kontraofanzivu, zemlje NATO-a razmatraju kao prioritetne zadatke.

    Amerika smatra da su “članstvo Kijeva u NATO-u i potencijalne garancije bezbjednosti pitanja koja treba riješiti u okviru budućeg uređenja” u Ukrajini.

    • U trenutnoj fazi bi trebalo da se pažnja koncentriše na praktičnu podršku i na to na koji najbolji način mi možemo da sačuvamo vojnu pomoć, koju pružamo Ukrajini – rekao je američki zvaničnik.

    Prema njegovom mišljenju, odnosi između NATO-a i Ukrajine neće imati prvostepeni značaj ako Alijansa ne može da garantuje načine kako da podrži Kijev u sferi bezbjednosti.

    Navodi se da neke zemlje govore o tome da bi članstvo Ukrajine u NATO-u značilo “automatsko uključivanje člana pet” Sjevernoatlantskog sporazuma koji je potpisan u Vašingtonu 1949. godine.

    Tim članom se predviđa kolektivni odgovor u slučaju oružanog napada na jednu ili više zemalja članica NATO-a, što bi uvuklo savez u masovni sukob sa najvećom nuklearnom silom na svijetu.

    Prema riječima zvaničnika iz istočnoevropske zemlje, to je neka vrsta ping-ponga između Njemačke, Francuske i SAD.
    Aktivizacija konsultacija

    Zemlje Alijanse pokušavaju da prevaziđu nesuglasice na temu članstva Ukrajine. U posljednje vrijeme je ova tema sve aktivnija.

    List pojašnjava da države koje su NATO članice sprovode konsultacije kako bi odredile sljedeće korake na putu Ukrajine za ulazak u Alijansu.

    Pokušavaju da razviju opšti stav po tom pitanju “koliko bi brzo Kijev trebalo da bude pod transatlantskim štitom”.

    Britanski diplomata je izjavio da NATO zemlje pokušavaju da do samita postignu dogovor koji bi demonstrirao jedinstvo i opipljivu podršku Ukrajini, ukazivao na očuvanje politike otvorenih vrata Alijanse i pokazivao progres na temu članstva Kijeva, a sve to uz poštovanje određenih zabrinutih članica.

    Navodi se komentar ambasadora Ukrajine pri NATO-u Natalije Galibarenko koja smatra da samit u Viljnusu neće imati istorijski značaj bez odluke o budućnosti Ukrajine u Alijansi.

    Ona kaže da bi zemlje vojnog bloka trebalo da odrede put za članstvo Kijeva u Alijansi, kao i da definišu algoritam koraka koje bi trebalo da napravi Ukrajina kako bi ušla u NATO.

    Zaključuje i da nije dovoljno to što govore da su vrata NATO-a i dalje otvorena.

    NATO samit se u Viljnusu održava 11-12. jula.

  • Prigožin spreman da oda ruske položaje?

    Prigožin spreman da oda ruske položaje?

    Krajem januara, dok su se njegove plaćeničke snage borile za Bahmut, šef Vagner grupe Jevgenij Prigožin dao je Ukrajini ponudu, otkrio je Vašington post.

    Prigožin je rekao da će, ako ukrajinski komandanti povuku svoje vojnike iz oblasti oko Bahmuta, Kijevu dati informacije o pozicijama ruskih trupa, koje bi Ukrajina mogla da iskoristi da ih napadne.

    Prigožin je taj predlog preneo svojim kontaktima u ukrajinskoj vojno-obaveštajnoj administraciji, sa kojima je održavao tajnu komunikaciju tokom rata, prema ranije neprijavljenim dokumentima američke obaveštajne službe koji su procurili na platformu za grupno ćaskanje Diskord.

    Prigožin se javno svađao sa ruskim vojnim komandantima, za koje žestoko tvrdi da nisu uspeli da opremi i snabde njegove snage, što je pružilo vitalnu podršku ratnim naporima Moskve. Ali on je takođe saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, koji bi Prigožinovu ponudu da menja živote Vagnerovih boraca za ruske vojnike mogao smatrati izdajom.

    Dokument koji je procurio ne pojašnjava koje je položaje ruskih trupa Prigožin ponudio da otkrije.

    Dva ukrajinska zvaničnika potvrdila su da je Prigožin imao nekoliko razgovora sa ukrajinskom obaveštajnom službom, poznatom kao GUR. Jedan zvaničnik je rekao da je Prigožin više puta davao ponudu u vezi sa Bahmutom, ali da ju je Kijev odbio jer zvaničnici nisu verovali Prigožinu i verovali da su njegovi predlozi možda bili neiskreni.

    Američki zvaničnik je takođe upozorio da u Vašingtonu postoje slične sumnje u vezi sa Prigožinovim namerama. Ukrajinski i američki zvaničnici razgovarali su pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarali o osetljivim informacijama.

    U intervjuu za The Vashington Post ovog meseca, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je odbio da potvrdi svoje kontakte sa Prigožinom. „Ovo je pitanje [vojne] obaveštajne službe“, rekao je on. Ukrajinski lider se takođe usprotivio javnom objavljivanju poverljivih informacija i rekao da veruje da je to curenje koristilo Rusiji.

    Ali ne može se osporiti Prigožinova gorka frustracija teškim borbama kod Bahmuta. Požalio se, javno i privatno, da rusko Ministarstvo odbrane nije dalo njegovim borcima municiju i druge resurse koji su im potrebni za uspeh. Bahmut, u istočnoj Ukrajini, video je neke od najkrvavijih borbi u ratu.

    Prigožin, koji je obećao da će preuzeti kontrolu nad gradom 9. maja, na vreme za proslavu Dana pobede u Rusiji, nedavno je javno zapretio da će povući svoje snage iz borbe.

    Prigožin žali zbog gubitaka?
    Drugi dokumenti koji su procurili otkrivaju da se zvaničnici ruskog ministarstva odbrane privatno pitaju kako da odgovore na Prigožinove kritike na račun rada vojske i njegove zahteve za dodatnim resursima, za koje su očigledno priznali da nisu nelegitimne žalbe. Dokumenti takođe otkrivaju borbu za moć između Prigožina i najviših zvaničnika, uključujući ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua.

    U tom napetom okruženju, Prigožin je održavao tajni odnos sa ukrajinskim obaveštajnim službama koji je, pored telefonskih poziva, uključivao i lične sastanke sa službenicima GUR-a u neodređenoj zemlji u Africi, navodi se u jednom dokumentu. Vagnerove snage obezbeđuje nekoliko vlada na kontinentu.

    Procurili američki obaveštajni podaci pokazuju da Prigožin žali zbog velikog broja bitaka koje su njegove snage vodile i poziva Ukrajinu da jače udari na ruske trupe.

    Prema jednom dokumentu, Prigožin je rekao ukrajinskom obaveštajcu da ruska vojska ima problema sa snabdevanjem municijom. On je savetovao ukrajinske snage da nastave sa napadom na granicu Krima, koji je Rusija nezakonito anektirala, dok je ruski vojni moral bio nizak. U izveštaju se takođe navode drugi obaveštajni podaci koji ukazuju da je Prigožin bio svestan pada morala među Vagnerovim snagama i da su neki od njegovih boraca odbili naređenje da se rasporede u oblasti Bahmuta pod jakom vatrom iz straha da će pretrpeti još žrtava.

  • Zelenski: Kijev nema ni snage ni oružja za kontraofanzivu

    Zelenski: Kijev nema ni snage ni oružja za kontraofanzivu

    Ukrajina nema nameru niti dovoljan broj oružja kako bi u okviru kontraofanzive napala teritoriju Rusije.

    Ovo je izjavio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski na pres konferenciji sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu.”Mi ne napadamo teritoriju Rusije. Mi za to nemamo ni snage, ni vremena. Nije nam ostalo oružja kojim bismo to uradili”, odgovorio je on na pitanje da li smatra da je moguće u okviru hipotetičke kontraofanzive zauzeti deo ruske teritorije u cilju jačanja pregovaračke pozicije.

    Zelenski je naveo da je na sastanku sa Šolcom razmotrio situaciju na liniji sukoba.

    Prema njegovim rečima, Ukrajina i dalje priprema kontraofanzivu. U slučaju da to ne uspe, onda će još niz zemalja razmisliti o neophodnosti mirovnih pregovora i dodao da je Ukrajina skoro spremna za uspeh.

    Zelenski je ranije stigao u nemačku prestonicu gde se susreo sa nemačkim predsednikom Frank-Valter Štajnmajerom u njegovoj rezidenciji Belvju. Nakon toga je otišao na sastanak sa nemačkim kancelarom.

    Nemačka vlada je pre dolaska Zelenskog usaglasila paket vojne pomoći Kijevu u vrednosti od 2,7 milijardi evra.