Oznaka: ukrajina

Ukrajina insistira na tome da praktično nema drugog izbora nego da održava svoje ugovore s Rusijom.

Uprkos zapadnim sankcijama, Rusija nastavlja da šalje milione tona gasa u Evropu preko Ukrajine i puni svoju blagajnu sredstvima za finansiranje rata. Taj bizaran odnos između Kijeva i Moskve nijedna strana zasad ne želi da prekine.Ukrajina insistira na tome da praktično nema drugog izbora nego da održava svoje ugovore s Rusijom, tvrdeći da joj oni daju prednost nad Kremljom i ograničavaju mesta na kojima će ruska vojska izvoditi vazdušne napade. A ukrajinska državna gasna kompanija Naftogaz upozorava da Ukrajina ne bi trebalo da zatvori gasovode za Rusiju jer su njeni evropski saveznici i dalje zavisni od ruske nafte i gasa, piše Jutarnji list.

Ekonomski partner

Pre invazije na Ukrajinu Rusija je opskrbljivala više od 40 posto gasa koji se uvozi u EU. To je sada palo na manje od osam posto, prema evropskom think-tanku Bruegel. Tranzit gasovodima koji prolaze kroz Ukrajinu je otprilike na četvrtini nivoa u poređenju s količinama pre rata, a samo gasovod Turski tok preko Crnog mora radi na nivoima sličnim onima pre invazije.

Kijev se sada nalazi u dilemi. Rusija zarađuje milione dolara slanjem nafte i gasa kroz Ukrajinu. S druge strane, Kijevu je potreban novac koji zarađuje na tranzitu i želi da ostane pouzdan ekonomski partner evropskim zemljama, koje bi se suočile s povećanjem cena ako se rusko snabdevanje energijom iznenada prekine.

“Kijev mora da poštuje svoje ugovorne obveze, a odluka o prekidu isporuka leži na zemljama primaocima, poput Mađarske, kojima treba ruska nafta i gas. Taj tok nije zaustavljen kako se druge zemlje, koje podržavaju Ukrajinu, ne bi smrzle zimi”, rekao je u intervjuu za „Vašington post“ Oleksij Černišov, izvršni direktor Naftogaza.

Grupa za sankcije protiv Rusije, kojoj predsedavaju Andrij Jermak, šef ukrajinskog predsedničkog kabineta, i Majkl Makfol, bivši američki izaslanik u Rusiji, prošlog meseca je objavila “akcioni plan” u kojem se navode koraci za koje je grupa rekla da bi ih trebalo preduzeti kako bi se Rusija kaznila za rat u Ukrajini.

U tom planu poziva se na obustavu “svih preostalih ruta gasovoda pod ruskom kontrolom” koji dovode ruski gas na evropsko tržište, uključujući gasovod Turski tok. No, plan jasno poziva na očuvanje tranzita ruske energije kroz Ukrajinu. U najmanju ruku je ironično da usred rata Rusije protiv Ukrajine ruska nafta i gas nastavljajući da teku ukrajinskim cevovodima te da Ukrajina taj tranzit želi po svaku cenu da sačuva.

No, ljudi uključeni u sastavljanje plana tvrde kako je logika održavanja tranzita gasa i nafte preko Ukrajine jasna – ruski gas će ionako završiti na evropskim tržištima jer je EU uključila nekoliko izuzeća za uvoz ruske nafte i gasa, imajući na umu zemlje poput Mađarske. Tako je kontinuirani tok ruske energije delimično posledica starog sistema, a delimično odraz tržišne stvarnosti.

Rusija je obavezna da šalje oko 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje kroz ukrajinski sistem tranzita gasa zbog sporazuma o snabdevanju koji su prethodili Putinovoj invaziji, a Moskva se obavezala da će plaćati Ukrajini ukupno sedam milijardi dolara prema petogodišnjem ugovoru sklopljenom 2019. godine. “Pa zašto ne bismo nastavili da dobijamo novac? Ugovori su dogovoreni u skladu s izuzećem od embarga Evropske unije”, tvrdi ekonomski stručnjak Anders Aslund.

Nakon početka rata zatvorena je ključna ulazna tačka Sohranivka za ruski gas na okupiranom području na istoku te od tada ruski gas teče kroz drugu ulaznu tačku, Sudžu. Rusija je u međuvremenu drastično smanjila količinu gasa koju je slala kroz Ukrajinu. Podaci koje je prikupio Bruegel pokazuju da je uvoz ruskog gasa bio 26 odsto manji u aprilu 2022. nego u istom periodu godinu ranije. Rusija je tokom prošle godine slala oko 300.000 barela nafte dnevno kroz naftovod Družba.

Zavisni od nafte

U septembru je Naftogaz podneo tužbu na Međunarodnom arbitražnom sudu u Parizu, rekavši da joj ruska državna gasna kompanija Gasprom “nije uplatila sredstva na vreme niti u celosti” prema uslovima ugovora. Međutim, Naftogaz je odbio da precizira koliko im novca nije uplaćeno. “Nateraćemo Gasprom da plati”, rekao je Jurij Vitrenko, tadašnji čelnik Naftogaza. U 2022. je Gasprom platio Naftogazu 2,11 milijardi dolara za usluge tranzita.

Metju Sagers, stručnjak u S&P Global Commodity Insights, međunarodnom pružaocu informacionih usluga, rekao da je Družba prošle godine prevezla oko 80 posto nafte za najveću mađarsku naftnu kompaniju MOL, a da bi ove godine trebalo da preveze između 50 i 55 posto. Uz Mađarsku, Češka i Slovačka takođe zavise od nafte koja se isporučuje preko Družbe.

Osim toga, Ukrajina je prošle godine zaradila gotovo 180 miliona dolara na naknadama za tranzit iz Družbe, rekao je Sagers.

“Na kraju krajeva, novac je novac. Ukrajinci ne treba da dignu gasovod u vazduh. Mogli bi jednostavno da prestanu posluju ako žele”, dodao je.

Bitka za ukrajinski grad Bahmut zasad je završena, nakon deset meseci krvavih borbi, ali sada se postavlja pitanje šta Rusija planira da uradi.

Kako piše Njujork tajms, Moskva se nadala da će iskoristiti zauzimanje Bahmuta kao odskočnu dasku za dalje napredovanje prema zapadu, prema većim gradovima Kramatorsku i Slovjansku, ali se čini da je taj cilj za sada nedostižan.

Ruske trupe izgledaju iscrpljeno, kažu vojni analitičari, nakon što su pretrpele velike gubitke u osvajanju Bahmuta, dok je Ukrajina u međuvremenu obučila nove formacije, koje je Zapad naoružao i opremio, i očekuje se da će pokrenuti širu kontraofanzivu negde duž linije fronta duge oko 1.000 kilometara.

Zbog toga je Rusija u nekoj vrsti odbrambenog položaja, navodi Njujork tajms, a prenosi Index.hr.

Navodi se i da su ruske snage provele veći deo zime i proleća ukopavajući se i pripremajući se za ukrajinski napad. Tako su na jugu, za koji neki vojni analitičari predviđaju da će biti u središtu ukrajinske ofanzive, ruske snage iskopale zamršenu mrežu primarnih i sekundarnih linija rovova i minskih polja kako bi osujetile svako ukrajinsko napredovanje.

U svakom slučaju, bitka za Bahmut imala je značajnu cenu i za Rusiju i Ukrajinu te će uveliko uticati na ono što sledi.

Vojni analitičari, zapadne obaveštajne agencije i ukrajinski zvaničnici mesecima su raspravljali o strateškom značaju bahmutske kampanje. Moskva je mogla uložiti resurse negde drugde na prvoj liniji umesto da gubi živote i municiju za nekoliko kilometara teritorije. Kijev se mogao povući ranije i sačuvati svoje bojne brigade i zalihe za buduće ofanzive.

Odluke obe strane da ostanu u gradu i bore se za njega imaće trajne posledice na njihove buduće manevre.

Bitka za Bahmut bila je jedinstvena po tome što se Vagnerova grupa oslanjala na formacije zatvorenika u napadu na ukrajinske rovove kako bi savladala njihovu odbranu i otkrila položaje. Sposobnost Rusije da popuni svoje redove, često nedovoljno obučenim snagama, u jednom je trenutku bila jedna od njenih prednosti jer je prisilila Ukrajinu da rizikuje svoje bolje obučene jedinice kako bi zaustavila sirove trupe koje su Rusi tretirali kao potrošnu robu.

Ali Ukrajina je uzvratila uprkos tome što je izgubila položaje u gradu i imala ogroman broj žrtava. Iskoristili su otvorena polja i drvorede na periferiji i poslužili se zapadnom preciznom artiljerijom, poput raketnih bacača HIMARS i haubica od 155 mm za ranjavanje i ubijanje ruskih vojnika iz daljine.

Sada Moskva mora odlučiti hoće li pokušati da napreduje zapadno od Bahmuta. Nekoliko kilometara dalje nalazi se grad Časiv Jar, a Ukrajina se može povući na uzvišenje između dva grada, odakle bi mogla delovati na ruske trupe koje napreduju. Verovatnije je da će se Rusi usredsrediti na odbranu Bahmuta i njegovih prilaza.

Osnivač paravojne grupe Vagner saopštio je danas da šalje nazad tela američkog i turskog državljanina koji su ubijeni u borbama u ukrajinskom gradu Bahmutu.

Pripadnici Vagnera, koji za Moskvu ratuju u Ukrajini, prikazali su video snimak na kome zatvaraju dva drvena kovčega, a zatim preko jednog prevlače američku zastavu, a preko drugog tursku, prenosi Rojters.

“Vraćamo telo Amerikanca i telo državljanina Turske zajedno sa zarobljenicima”, saopštio je Prigožin, stojeći pored kovčega.

Američki državljanin je poginuo u borbama u Bahmutu poznatom kao “Gnezdo”, dok je Turčin pronađen mrtav u ostacima zgrade koju su digle u vazduh ukrajinske snage, gde je bio zajedno sa još jednom turskom državljankom, rekao je Prigožin.

Telo Turkinje nije bilo moguće pronaći, naveo je Prigožin.

Vagner je identifikovao državljanina SAD kao Nikolasa Majmera, bivšeg vojnika američkih specijalnih snaga.

Prigožin je saopštio da je više vojnika poginulo u borbama za grad Bahmut, nego u celom desetogodišnjem ratu Sovjetskog Saveza u Avganistanu (1979-1989).

Plaćenici Vagnera su predvodili ruske snage u višemesečnim borbama za Bahmut, a Prigožin je izjavio da je poginulo oko 20.000 njegovih boraca, kao i da je Ukrajina u ovim borbama imala od 50.000 do 70.000 ranjenih, navodi Rojters.

Ni Rusija ni Ukrajina nisu objavljivale zvanične podatke o svojim žrtvama.

Zbog nedostatka vojnog uspeha na frontu u sukobu sa Rusijom, kijevski režim bi mogao da pokuša da izvede još jednu provokaciju, tvrdi obavešteni izvor.

“Razmatra se dizanje u vazduh skladišta sa istrošenim nuklearnim gorivom u Harkovu kako bi se optužila Moskva da je izvršila raketni napad na nuklearno postrojenje”, precizirao je sagovornik RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, u gradu postoji nekoliko nuklearnih reaktora, među njima su i oni u Nacionalnom naučnom centru Harkovskog instituta za fiziku i tehnologiju i Fizičko-tehničkom institutu “Verkina” Nacionalne akademije nauka Ukrajine.

“Harkov je u tom pogledu sasvim pogodan za sprovođenje tako monstruoznog terorističkog napada koji planiraju ukrajinski neonacisti”, objasnio je izvor.

U nedostatku oštre reakcije UN, OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija na terorističke napade Kijeva na rusku teritoriju, ukrajinsko rukovodstvo se oseća slobodno da može da sprovede ovako nehuman plan, napomenuo je sagovornik agencije.

Šteta od katastrofe, ukoliko do nje dođe, ugroziće bezbednost ne samo na istoku Ukrajine, već i u Rusiji, Belorusiji i nekim državama EU, preneo je portal Raša tudej Balkan.

Ruske oružane snage će dobiti novu samohodnu haubicu 2S43 “malva”, što je za TASS potvrdio generalni direktor koncerna “Uralvagonzavod” Aleksandar Potapov.

Haubica 2S43 “malva” prošla je kroz niz ispitivanja, a prvi put je predstavljena na izložbi naoružanja 2023. godine u Minsku, u Belorusiji.

Samohodna haubica 2S43 “malva” pomalo liči na francuske haubice “cezar”, koje je Francuska isporučila Ukrajini još 2022. godine. Međutim, od 18 haubica “cezar”, 16 je ubrzo oštećeno ili uništeno. Osim toga, kako je svojevremeno pisao francuski “Figaro” prenoseći iskustva iz vatrenog krštenja “cezara”, intenzivna artiljerijska vatra veoma brzo dovodi do habanja njegove cevi.

Kako tvrde ruski projektanti, “malva” ne pati od mana francuskog “cezara”. Za sistem “malva” očekuje se da će se pokazati superiornijim od francuskog “cezara”.

Inače, “malva” je već završila pun ciklus testiranja i trenutno je u toku montaža prve eksperimentalne serije.
Domet 24 kilometara, brzina paljbe sedam zrna u minuti

Haubica “malva”, kalibra 152 milimetra, postavljena je na šasiju sa pogonom na sva četiri točka.

Za ovaj tip artiljerijskog oruđa, “malvu” karakteriše srazmerno mala težina, budući da ne poseduje tenkovsku kupolu, zahvaljujući čemu može da se transportuje i avionima “iljušin-76”.

Maksimalni domet “malve” iznosi oko 24 kilometara, sa brzinom paljbe od sedam zrna u minuti.

Haubicu “malva” razvio je Centralni istraživački institut “Burevesnik”, koji predstavlja deo “Uralvagonzavoda”.

Paralelno sa artiljerijskim sistemom “malva”, nastali su i samohodni minobacač “drok” kalibra 82 milimetara, samohodna haubica kalibra 120 milimetra “floks” i sistem “magnolija” kalibra 120 milimetara, koja se kreće na gusenicama.

Haubica “malva” projektovana je za uništavanje neprijateljskih komandnih utvrđenja, odbrambenih objekata, artiljerijskih i raketnih baterija, kao i drugih ciljeva.

Svako vozilo opremljeno je sa 30 granata različitih vrsta.

Ukupna masa iznosi 32 tone.

Ovaj artiljerijski sistem koristi tešku šasiju visoke pokretljivosti BAZ-6010-027. Pokreće ga dizel motor YaMZ-842410 od 470 konjskih snaga, koji poseduje devetostepeni menjač.

Američki zvaničnici veruju da je napad dronovima na Kremlj izvela jedna od ukrajinskih specijalnih vojnih ili obaveštajnih jedinica, piše Njujork tajms.

Američke obaveštajne agencije, međutim, ne znaju koja je jedinica izvela napad i jesu li predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ili njegovi najviši zvaničnici bili svesni te operacije, ali znaju da je Bajdenova administracija itekako zabrinuta zbog toga.

Kako piše Njujork tajms, agencije su do te procene došle delom iz presretnutih komunikacija u kojima su ruski zvaničnici okrivljavali Ukrajinu, ali i drugih komunikacija u kojima su ukrajinski zvaničnici rekli da veruju da je njihova zemlja odgovorna za napad koji se dogodio 3. maja.

Američki zvaničnici međutim, dodaju da ne veruju da je ukrajinska vlada direktno odobrila napad dronovima na Kremlj, ali to je zato što obaveštajne agencije još nemaju konkretne dokaze koji bi identifikovali koji su vladini zvaničnici, ukrajinske jedinice ili operativci bili uključeni u organizaciju i izvođenje napada na Kremlj.

S druge strane, američki list navodi, a prenosi Index.hr, da su te operacije Ukrajine veoma zabrinule administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena, zbog rizika da će Rusija okriviti Vašington koji snabdeva Ukrajinu oružjem, i uzvratiti širenjem rata van Ukrajine.

Osim napada dronom, američki zvaničnici veruju da su Ukrajinci odgovorni za ubistvo ćerke istaknutog ruskog nacionaliste, ubistvo proruskog blogera i brojne napade u ruskim gradovima u blizini granice s Ukrajinom.

Napad na gasovod Severni tok takođe smatraju delom proukrajinskih operativaca čije veze s ukrajinskom vladom tek treba utvrditi.