VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Prigožin: Nećemo čekati pozivnicu da bi branili Belgorod

    Prigožin: Nećemo čekati pozivnicu da bi branili Belgorod

    Komandant plaćenićke grupe Wagner, Jevgenij Prigožin rekao je da neće čekati “poziv” za slanje snaga u rusko pogranično područje

    Prigožin je izjavio da je spreman poslati svoje jedinice u odbranu ruske regije Belgorod, koja graniči s Ukrajinom i koja je posljednjih dana pogođena intenzivnim granatiranjem i napadima.

    “Ako Ministarstvo odbrane ne zaustavi ono što se događa u regiji Belgorod gdje se zapravo osvaja ruski teritorij, onda ćemo očito stići. Mi ćemo braniti naš ruski narod i sve one koji tamo žive”, rekao je u audio poruci koju je objavila njegova služba za medije.

    Jasno je dao do znanja da njegove snage neće čekati službeno odobrenje za raspoređivanje u regiji.

    “Jedino što ćemo tražiti je municija, da ne stignemo, kako mi kažemo, golih gu*ica na hladnoći”, rekao je Prigožin

    Belgorod je nedavno pogođen brojnim napadima, kakvi nisu viđeni na ruskom teritoriju otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022.

    Regionalni guverner Vjačeslav Gladkov rekao jeda je samo u petak to područje pogođeno s više od 500 projektila, od kojih više od 370 u i oko grada Šebekina, iz kojeg su pobjegle stotine civila.

    Prema vlastima, najmanje 27 osoba je povrijeđena. Gladkov je objavio u subotu da se broj mrtvih sada popeo na pet.

    Šef Wagnera, koji je često i javno osuđivao djelovanje ruskih snaga u Ukrajini, optužio je u subotu vojne lidere za “ustupanje” teritorija u regiji Belgorod.

    “Ministarstvo odbrane nije u mogućnosti išta učiniti jer ono de facto ne postoji”, rekao je.

  • Američki general saopštio loše vijesti za Ukrajinu

    Američki general saopštio loše vijesti za Ukrajinu

    Tenkovi “abrams” i borbeni avioni F-16 neće biti angažovani u predstojećoj kontraofanzivi Oružanih snaga Ukrajine.

    Oni su namenjeni dugoročnoj “strategiji obuzdavanja Rusije”, izjavio je načelnik Združenih generalštabova Oružanih snaga SAD Mark Mili, a prenosi “Dejli Mejl”.

    “Svi se slažu da je Ukrajini potrebno modernizovano ratno vazduhoplovstvo. Za to je potrebno određeno vreme”, rekao je general.

    Prema njegovim rečima, obuka ukrajinskih snaga na naprednim američkim tenkovima “abrams” već je počela, ali ti sistemi neće biti spremni za kontranapad ukrajinskih snaga.

    “Novo oružje je potrebno Kijevu u dugoročnoj perspektivi kada Rusija krene u novu ofanzivu”, izjavio je oficir.

    Prethodno je Mili izjavio da američki lovci F-16 neće biti čudotvorno oružje za Ukrajinu i biće mnogo skuplji od različitih projektila i kopnene tehnike.

    Ranije je portparol Stejt departmenta Metju Miler izjavio da su isporuke američkih lovaca F-16 Kijevu prioritet za SAD. On nije pojasnio kada će tačno Oružane snage Ukrajine dobiti lovce, kao i koje će zemlje učestvovati u isporukama i obuci ukrajinskih vojnika.

  • Zelenski: Spremni smo za kontraofanzivu

    Zelenski: Spremni smo za kontraofanzivu

    Ukrajina je spremna da pokrene svoju dugo očekivanu kontraofanzivu kako bi povratila teritoriju koju je okupirala Rusija, rekao je Volodimir Zelenski.

    “Čvrsto verujemo da ćemo uspeti”, rekao je Zelenski u intervjuu za “Wall Street Journal” koji je danas objavljen.

    Zelenski je istakao da ne zna koliko će trajati ukrajinska kontraofanziva, ali je naveo da je Ukrajina spremna za kontranapad, preneo je Rojters. On je još prošlog meseca istakao da Ukrajina mora da sačeka da stigne još zapadnih oklopnih vozila kako bi počela kontraofanzivu.

  • Rusija o “formuli mira”: Utopija

    Rusija o “formuli mira”: Utopija

    Poslanik Državne dume Rusije sa Krima Mihail Šeremet rekao je da je tzv. “formula mira” za rešavanje sukoba koju predlaže Volodimir Zelenski – utopija.

    “Prvo, takozvana ‘formula mira’ koju je predložio Zelenski je utopija, a kao drugo, ona nema nikakve veze sa željom da se u Ukrajini uspostavi mir, već naprotiv – ima za cilj da gurne zemlju u još veći rat. Zelenski još jednom ignoriše mišljenje stanovnika oslobođenih regiona koji ne žele da imaju bilo šta zajedničko sa Ukrajinom”, rekao je Šeremet.

    Kako je dodao, Rusija će biti zadovoljna „formulom mira“ koja će dovesti do potpune denacifikacije i demilitarizacije aktuelnog režima u Ukrajini.

    “Mislim da Zelenski takvim izjavama pokušava da dobije na vremenu kako bi nadoknadio ogromne gubitke u ljudstvu i tehnici. A u pitanjima koja se tiču njene budućnosti, Ukrajina odavno ne igra nikakvu ulogu i nema pravo glasa. Sve konce i poluge kontrole vuku Anglosaksonci koji su ih kupili”, zaključio je ruski poslanik.

    Ranije je Zelenski izjavio da samo ukrajinska “formula mira” može biti osnova za rešavanje sukoba u Ukrajini.

  • Putin je dobio uslove, sada mora da odluči?

    Putin je dobio uslove, sada mora da odluči?

    Jevgenij Prigožin rekao je da je Vagner spreman da nastavi borbu ali pod uslovom da dobiju odvojeni deo fronta.

    Kako je istakao, ne žele da zavise od “klovnova koji upravljaju oružanim snagama”.

    Prigožin se obratio povodom svog 62. rođendana.

    On je potvrdio da će njegovi ljudi napustiti Bahmut 5. juna.

    “Ako je ceo lanac (komandovanja) 100% neuspešan i ako ga budu vodili klovnovi koji pretvaraju ljude u meso, onda nećemo učestvovati u tome”, rekao je Prigožin.

  • Ukrajinski vojnici treniraju da ponovo zauzmu Bahmut

    Ukrajinski vojnici treniraju da ponovo zauzmu Bahmut

    Novi regruti 3. jurišne brigade spremaju se za dugo očekivanu kontraofanzivu.

    Bahmut je pao pre 10-ak dana, i kako navode Ukrajinci, zauzeli su ga ruski plaćenici i osuđenici uz ogromnu ljudsku cenu.

    Sada se vojnici prvog bataljona ukrajinske 3. jurišne brigade spremaju da ga vrate, u sklopu dugo očekivane ukrajinske kontraofanzive.

    Oficiri i vojnici koji se obučavaju sa bojevom gađanjem u selu Donjecka ne gaje iluzije o zadatku koji je pred njima. Kada je jedan vod izveo vežbu, izašli su iz oklopnog vozila, a drugi vod je odmah ušao da izvede istu vežbu: juriša na drvored, očisti rovove i formira odbrambeni perimetar dok ih ne pokupi. Na drugim mestima vojnici iz brigade takođe uvežbavaju gradsku i seosku borbu.

    “Treniramo na određenim mestima gde postoje predeli koji su upravo pejzaži u kojima ćemo morati da se borimo, tako da tamo treniramo za svaku fazu operacije“, rekao je komandant bataljona Petro Horbatenko.

    Plaćenici grupe Vagner povukli su se iz razorenog grada Bahmuta u proteklih 10 dana, ali prema ukrajinskoj vojsci, ostavili su neke od svojih kažnjeničkih bataljona, sada pod direktnom komandom ministarstva odbrane u Moskvi. Ali nisu samo zatvorenici ostavljeni da drže Bakhmut. Rusija je takođe poslala 11. padobransku brigadu, jurišnu jedinicu.

    “Ruska regularna armija je složen borbeni sistem, a samim tim i mnogo opasniji neprijatelj od Vagnera”, rekao je Horbatenko i dodao: “Spremaju se za napade. Oni žele da uhvate naš napad, i krenu u kontranapad.”

    Bitka za Bahmut trajala je devet meseci, a 3. jurišna brigada je bila na liniji više od polovine toga, ali su njeni vojnici tvrdili da nisu demoralisani njenim padom.

  • Eksplozija u Rusiji: Napadnuti smo

    Eksplozija u Rusiji: Napadnuti smo

    Guverner ruskog pograničnog regiona Belgorod Vjačeslav Gladkov rekao je da je napad dronom odgovoran za eksplozije u glavnom gradu regiona.

    “Nepoznata naprava eksplodirala je u Belgorodu. Prema preliminarnim podacima, bespilotna letelica je pala na put”, rekao je Gladkov u Telegramu, a prenosi CNN.

    On je dodao da su dva muškarca lakše povređena i da je jedan automobil oštećen.Na fotografijama i video snimcima postavljenim na društvenim mrežama vidi se oblak dima u centru grada. Na jednom snimku se vide razbijeni prozori na obližnjoj zgradi.

  • Vučić otkrio o čemu je razgovarao sa Zelenskim

    Vučić otkrio o čemu je razgovarao sa Zelenskim

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić obraća se iz glavnog grada Moldavije, Kišnjeva.

    Priština i Beograd glavna su tema skupa u moldavskoj prijestonici. Na skupu su govorili srpski predsjednik Aleksandar Vučić, predsjednik Francuske Emanuel Makron, njemački kancelar Olaf Šolc, kao i Vjosa Osmani.

    Vučić je iz Kišinjeva poručio da je situacija na KiM postala glavna tema samita, pored situacije u Ukrajini.

    “Priština nije želela susret sa srpskom delegacijom, iako mi uvek želimo razgovor. Čini mi se da je sve jasnije ko je odgovoran za probleme na KiM”, rekao je Vučić.

    Vučić ističe da je imao dobar razgovor sa predsjednikom Poljske Andžejom Dudom, mađarskim premijerom Orbanom, sa austrijskim premijerom, predstavnicima Crne Gore i Sjeverne Makedonije.

    “Razgovarao sam i sa italijanskom premijerkom, dugo sam pričao sa holandskim premijerom Markom Ruteom. Pričao sam sa mnogo važnih ljudi, i svima je glavna tema, uz energetiku i ekonomski napredak, situacija na KiM”, istakao je Vučić.

    On kaže da će zemlje iz inicijative Otvoreni Balkan tražiti veći pristup fondovima EU.

    “Velika je razlika, razumem ja da mi nismo zemlja EU, ali ta razlika mora da se smanji, kako bismo brže pristizali te zemlje. To je važna tema za samit u junu. Ono što je rekao bih veoma bitno to je da sam uputio poziv svim zemljama, i rukovodstvu EU, i predstavnicima EK, da posle Granade i Londona, da jedan od naredna dva sastanka bude održan u Beogradu. To bi bio verovatno najveći samit i neka vrsta krune naših napora”, rekao je Vučić i dodao:

    “Očekujem da vidim Šolca i Makrona ovde, a u Beogradu narednih mesec dana imaćemo bezbroj poseta, Moravjeckog, trojku Beneluksa, slovenčku predsednicu… biće ih dosta, očekujem i novi susret Otvorenog Balkana, moraćemo još napornije da radimo da sačuvamo interese Srbije”.

    Vučić je istakao da je kratko pričao sa Volodimirom Zelenskim, i dodao je da Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije.

    “Imali smo korektan razgovor, ali odluku o sankcijama donose građani Srbije, preko svog rukovodstva, i mi smo svoju odluku doneli u martu 2022. godine, i dali svoju poziciju. I nikada ne možete jednim razgovorom da menjate svoju poziciju. Srbija ima svoju politiku, Srbija je samostalna i nezavisna zemlja, i Srbija poštuje svoje interese”, rekao je Vučić.

    Vučić nije rekao da li je Zelenski zamjerio na principijelnoj politici Srbije po pitanju uvođenja sankcija Rusiji.

    “Uvek postavljate pitanje kao da mi nekome moramo da se pravdamo. Zašto, zato što vodimo svoju politiku u interesu svoje zemlje? Nastavićemo to da radimo”, rekao je Vučić.

    On je njemačkom novinaru odgovorio i da je ovaj samit važan zbog mnogih pitanja, ali i zbog situacije na KiM.

    “Za sat ili dva ću imati veliki sastanak sa Šolcom, Makronom i Borelom. Uradićemo sve što možemo da deeskaliramo situaciju. Mi radimo na tome da se situacija smiri, i da izbegnemo provokacije u budućnosti”, kazao je Vučić.

    Predsjednik kaže da ne može da priča o “planu puta”, pošto druga strana uvijek poremeti sve planove.

    Predsjednik Vučić je rekao i da je želio da razgovara sa Vjosom Osmani, ali da je ona to odbila.

    “Mi želimo razgovore, hteo sam da razgovaram i sa Vjosom Osmani, ali je ona to odbila. Šta je loše u dijalogu, kompromisu? Nismo iznenađeni time. Reč je o stabilnosti i budućnosti cele Evrope, ne samo našeg regiona”, rekao je Vučić, prenosi b92.

    Vučić je pitao da li je u istoriji izbora u svijetu bilo ijednog koji je bio legitiman i demokratičan, a da je izlaznost bila 3 odsto.

    “Onda su izazvali tenzije, i insistiraju da implementiraju ove lažne izbore. Svi insistiraju na tome, ne samo mi. To je sramota za evropsku demokratiju, ne samo za nas već za sve. Svi su shvatili šta se dešavalo”, rekao je Vučić.

  • Sijarto: Učlanjenje Ukrajine u NATO ne može biti na dnevnom redu Samita

    Sijarto: Učlanjenje Ukrajine u NATO ne može biti na dnevnom redu Samita

    • Učlanjenje Ukrajine u NATO ne može biti na dnevnom redu samita Alijanse u julu, naveo je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto na svom “Fejsbuk” nalogu.

    On je u objavi napisao da se ne može razgovarati ni o vremenskom okviru za Ukrajinu.

    “Treba da budemo jasni u vezi s ovim: pristupanje zemlje koja je trenutno u ratu ne može biti na dnevnom redu”, poručio je Sijarto.

  • Stoltenberg: Ukrajina će postati članica NATO

    Stoltenberg: Ukrajina će postati članica NATO

    Ukrajina će postati članica NATO, kao i Švedska, a Rusija ovaj rat neće i ne može dobiti, rekao je generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg.

    Stoltenberg je uoči neformalnog sastanka ministara inostranih poslova NATO-a u Oslu, Norveška, u okviru priprema za predstojeći samit Alijanse u Viljnusu i julu, održao konferenciju za novinare na kojoj je govorio o sukobu u Ukrajini, proširenju Alijanse, kao i o drugim temama.

    “Tokom posljednjih mjeseci, NATO saveznici i partneri pružili su neviđen nivo podrške Ukrajini, pomažući im da ponovo zauzmu i oslobode ukrajinsku teritoriju”, rekao je Stoltenberg na početku, dodavši da se svi saveznici slažu da će Ukrajina postati članica Alijanse i da je na NATO saveznicima i Ukrajini da odluče kada će se to desiti.

    “Nije na Moskvi da ima veto protiv proširenja NATO-a”, rekao je Stoltenberg.

    Potom je dodao:

    “Moramo da obezbijedimo da Ukrajina pobijedi poslije ovog rata. A kada se rat završi, moramo da obezbijedimo da se istorija ne ponovi, da ovaj obrazac ruske agresije na Ukrajinu zaista prestane i stoga moramo da imamo uspostavljene okvire da obezbijedimo garancije za ukrajinsku bezbijednost nakon završetka rata, tako da se istorija ne ponavlja”, rekao je on, dodavši da će se razgovarati i o drugim pitanjima, uključujući odvraćanje i odbranu.

    Što se povećanja budžeta za odbranu članica NATO tiče, on je rekao da će se pobrinuti da dva odsto BDP-a ne bude plafon, već minimum za ono što je potrebno za ispunjavanje obaveza kao NATO saveznika.

    “Takođe ćemo se pozabaviti kako da dodatno ojačamo naše partnerstvo sa indopacifičkim partnerima, Australijom, Japanom, Novim Zelandom i Južnom Korejom, a zatim očekujemo da mnogi saveznici izraze snažnu podršku Švedskoj, postajući punopravni član Alijanse što prije moguće”, dodao je Stoltenberg, rekavši da je o tome razgovarao sa turskim predsjednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

    Među brojnim pitanjima koja su interesovala novinare bilo je i kako će ubijediti Erdogana i Tursku da prihvate Švedsku kao članoci NATO.

    “Dakle, prije svega, moramo zapamtiti da su svi saveznici, takođe i Turska, pozvali Švedsku da postane punopravni član. To se desilo na samitu NATO prošle godine u Madridu, a do sada je ovo bio veoma brz proces pristupanja jer su Finska i Švedska aplicirale u maju, već u junu, pozvane su i Finska i Švedska. Finska je već punopravna članica i uvjeren sam, naravno, da će i Švedska biti članica i onda radimo na tome da se to desi što je prije moguće.”

    Dodao je:

    “Moja poruka je da je švedsko članstvo, punopravno članstvo u NATO dobro za Švedsku, dobro je za nordijske zemlje, za Norvešku, za baltički region, ali je dobro i za cijeli NATO. Ovo će ojačati NATO, učiniti NATO jačim, a to je, naravno, dobro i za Tursku i sve druge saveznike. I opet, važna odluka da se pozove Švedska desila se prošle godine, a to je takođe, stavilo Švedsku na mnogo sigurnije i jače mjesto. Švedska se sada sve više integriše u strukture NATO, naše vojne strukture, naše civilne strukture, a nekoliko saveznika je takođe pružilo bilateralna bezbijednosne garancije za Švedsku. Dakle, apsolutno je nezamislivo da će biti bilo kakve prijetnje ili bilo kakvog napada na Švedsku bez reagovanja NATO-a. Otputovaću u Ankaru u bliskoj budućnosti, kada tačno, još nije odlučeno”, rekao je Stoltenberg.

    Što se članstva Ukrajine tiče, Stoltenberg je uvjeren da će se i po tom pitanju pronaći konsenzus.

    “V​eć smo imali dobre neformalne razgovore i slažemo se oko nekih ključnih poruka. Još prošle godine svi saveznici su se složili da će Ukrajina postati članica i mi činimo konkretne korake jer Ukrajina ide ka NATO-u. Približava se NATO standardima, opremi, doktrinama, a mi im pomažemo da to rade dok govorimo, a mi to radimo od 2014.”, rekao je on.

    Stoltenberg je po tom pitanju dodao da je od početka ruske specijalne vojne operacije Ukrajina dobila značajnu vojnu podršku, uključujući obuku.

    “Pomažemo Ukrajini da se približi članstvu u NATO. Dakle, kada saveznici počnu da ih, na primjer, obučavaju da koriste avione NATO standarda četvrte generacije, to im pomaže da zaista budu u stanju da upravljaju modernim avionima, ali im takođe pomaže da se približe NATO-u, NATO doktrinama i interoperabilnosti. Dakle, da, krećemo se i da, svi saveznici se slažu da će Ukrajina postati članica.”

    Što se izjave koju je prije nekoliko dana dan, o tome da Ukrajina ima pravo da se brani povodom mogućih napada Kijeva na rusku teritoriju, Stoltenberg je rekao da je “agresorski rat” Rusije protiv Ukrajine očigledno kršenje međunarodnog prava.

    “Pravo na samoodbranu je sadržano u Povelji UN i nema sumnje da je ovo agresijski rat predsjednika Putina i Moskve protiv Ukrajine, a Ukrajina ima pravo da se brani. Predsjedniče Putine, Moskva je započela ovaj rat i može da ga okonča. Mi podržavamo Ukrajinu, i nastavićemo da podržavamo Ukrajinu. Stajaćemo uz Ukrajinu koliko god bude potrebno i to ne čini NATO saveznike stranom u sukobu. Imamo pravo da podržimo Ukrajinu, a da ne postanemo strana u sukobu. I naravno, suštinski, NATO ima dva zadatka u ovom sukobu. Jedan je da pružimo podršku Ukrajini, kao što radimo. Drugi je da spriječimo ovaj sukob u Ukrajini, da rat agresije Rusije protiv Ukrajine eskalira izvan Ukrajine. I zato smo pojačali naše vojno prisustvo u istočnom dijelu Alijanse na teritoriji NATO, sa kopnenim snagama, vazduhoplovstvom, mornaričkim snagama da uklonimo svaki prostor nesporazumima i pogrešnim proračunima u Moskvi, o spremnosti NATO-a da zaštiti svaki pedalj NATO teritorija. Razlog zašto to radimo je naravno da spriječimo eskalaciju izvan Ukrajine”, rekao je on, prenosi “Telegraf”.

    Što se priče o dugoročnoj podršci Ukrajini tiče, on je rekao da će se u Viljnusu dogovoriti dugoročni plan višegodišnje podrške, “jer ono što nam je potrebno je da obezbijedimo da kada se rat završi, da Ukrajina ima sposobnosti, snagu da se brani, a NATO saveznici će, naravno, obezbijediti različite vrste vojske podršku”.

    Potom je dodao:

    “Ali NATO takođe sada istražuje kako možemo da im pomognemo da sprovedu ovu važnu tranziciju sa starih doktrina iz sovjetskog doba, municije, standarda, opreme na modernu NATO opremu i standarde. Ova tranzicija je počela, ali kada pogledate bojno polje u Ukrajini, vidite da je još dug put da se osigura da sve što oni rade bude u potpunosti interoperabilno sa NATO-om. Dakle, da im pomognemo da urade ovaj prelaz na NATO standarde, da modernizuju odbrambene i bezbijednosne institucije. Očekujem višegodišnju posvećenost NATO saveznika, uključujući paket različitih vrsta podrške uz solidnije finansiranje”, zaključio je Stolteberg.