Oznaka: ukrajina

Spasioci koji pokušavaju da evakuišu preostale stanovnike nakon što je u vazduh dignuta brana Kahovka, kažu da su pod artiljerisjkom vatrom Rusa.

“Najveći problem trenutno nije voda, nego Rusi na drugoj strani jeke koji nas granatiraju”, rekao je Andrju Negrih, koji koordiniše napore spasioca za američku humanitarnu organizaciju Global Empruvment Mišn.

Agencija Rojters podseća da su sinoć njihovi novinari čuli četiri artiljerijska udara u blizini stambene četvrti iz koje su se civili evakuisali zbog poplava izazvanih rušenjem brane.

Proruski gradonačelnik obližnjeg grada Nove Kahovke, koji je pod ruskom okupacijom, rekao je da je nakon uništenja brane nestalo najmanje sedmoro ljudi, prenosi ruska režimska agencija Tass.

Za sada nije prijavljena nijedna smrt povezana s poplavom, ali savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi kaže da je poplava “verovatno pruzrokovala mnogo smrti”.

Profesor Maksim Kamenjeckij iz kijevskog Instituta za međunarodne odnose tvrdi da Ukrajina nema sposobnost da digne branu Kahovku u vazduh.

Govoreći o eksploziji na toj brani, koja se nalazi u hersonskoj oblasti, dodaje da su posledice ovog incidenta ogromne i da će se osećati godinama.

“Čekamo sada povećanje nivoa vode u Hersonu, ne samo s leve nego i s desne obale Dnjepra gde se voda digla 3-5 metara”, kazao je za on za zagrebački N1.

Istaka je da se “posledice ekološkog uticaja upoređuju sa otprilike posledicama Černobilja“.

On takođe navodi da Ukrajine nema veze s eksplozijom, niti ima mogućnosti za to. “Postoji 70 odsto verovatnoće da su Rusi to sami digli u vazduh, a 30 da je brana pukla sama od sebe jer je bila oštećena još od jeseni prošle godine.”

“To s čim se suočila Ukrajina može da se uporedi s razmerima Černobilja. Nismo mi budale pa da takve probleme pravimo sami sebi”, dodao je Kamenjenckij.

Ukrajinski naučnici čekaju da se voda spusti pre nego što u potpunosti procene uticaj uništenja brane Kahovka na okolinu.

Međutim, jedan bivši ministar upozorio je da bi to moglo izazvati najgoru ekološku katastrofu od nuklearne katastrofe u Černobilu.

Analitičari su za Gardijan rekli da će razmere štete zavisiti od količine ispuštene vode i obimu oštećenja brane, a obe stvari su još uvek nepoznate.

Uništenje brane već je prisililo na hiljade ljudi na evakuaciju, poplavljena su naselja, dok je ugrpženo snabdevanje vodom milionu ljudi. U najgorem slučaju moglo bi doći i do dugoročne opasnosti za najveću evropsku nuklearnu elektranu Zaporožja.

Međunarodna agencija za energiju objavila je na Tviteru da neni stručnjaci u Zaporožju, koja se nalazi 160 kilometara uzvodno od brane, pomno prate situaciju. Rekli su i da ne postoji neposredni nuklearni bezbednosni rizik jer su rashladni bazeni već puni.

Ali, to bi se moglo promeniti ako se akumulacija iza brane značajno isprazni, što bi otežalo dopunjavanje rashladnog sistema i rad generatora.

Bivši ministar ekologije Ostap Semerak rekao je za Gardijan da je po njegovom mišljenju ovo velika pretnja i da bi se u narednim danima i sedmicama mogle pojaviti druge opasnosti jer poplavne vode gutaju gradove, benzinske pumpe i farme, postaju kontaminirane agrohemikalijama i naftnim derivatima, a zatim otiču u Crno more.

“Ovo će imati uticaja na Rumuniju, Gruziju, Tursku i Bugarsku. To će biti štetno za cio region”, rekao je. “Naša vlada je objavila da je ovo najveća ekološka katastrofa u Evropi u poslednjih 10 godina, a ja mislim da bi mogla biti najgora u Ukrajini od Černobila 1986.”, dodao je.

Snabdevanje vodom moglo bi biti smanjeno ili prekinuto u nekoliko gradova, uključujući Herson, a navodnjavanje bi se moglo pokazati nemogućim u delovima poljoprivrednih zemljišta, što bi moglo uticati na useve.

Očekuju se masovni pomori riba, mekušaca i drugih vodenih vrsta, rašireno narušavanje staništa i negativni uticaji na ekološki važne nacionalne parkove. Osim toga, Semerek kaže da će se mine pomeriti i prekriti muljem, što će otežati njihovo lociranje.

Osnivač sajta za deljenje datoteka “Megaaploud” i “Mega” Kim Dotkom izneo je možda ključni dokaz da su Ukrajinci odgovorni za rušenje hidroelektrane Kahovka.

On je na svom Tviter nalogu podelio podatke francuske satelitske službe, koji pokazuju da je Ukrajina veštački podigla nivo vode u rezervoaru na najviši nivo u poslednjih osam godina.

“Satelitska služba u Francuskoj meri nivoe vode u jezerima i rezervoarima kao što je brana Nova Kahovka. Podaci pokazuju da je Ukrajina veštački podigla nivo vode u rezervoaru na najviši nivo u poslednjih osam godina neposredno pre nego što je brana uništena”, napisao je Dotkom na Tviteru.

Podsetimo, ukrajinske oružane snage su ranije izvršile seriju napada na Novokahovsku hidroelektranu i uspele da unište ventile, što je izazvalo nekontrolisano curenje vode iz akumulacionog jezera, rekao je gradonačelnik Nove Kahovke Vladimir Leontjev, precizirajući da je sama brana hidroelektrane neoštećena.

Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da je brana napadnuta raketnim sistemom “oljha” kalibra 300 mm, modifikacijom sovjetskog sistema “smerč”. U napadu su oštećene i turbine, koje su i bile glavna meta ukrajinskog napada.

U elektrani, u trenutku udara, nije bilo civila, a sanaciju štete na sebe je odmah preuzela ruska vojska.

Istražni komitet Rusije je saopštio da je pokrenut krivični postupak o terorističkom napadu, a Generalno tužilaštvo je naložio tužiocima da preuzmu kontrolu nad zaštitom prava stanovnika Hersonske oblasti.

Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja optužio je Kijev i zemlje koje sponzorišu kijevski režim da su u potpunosti odgovorni za tragediju koja se desila zbog rušenja ove hidroelektrane.

“Rusija smatra da je Kijev izveo napad na Kahovsku hidroelektranu kako bi pregrupisao svoje snage i naneo humanitarnu štetu stanovništvu područja u blizini hidroelektrane”, kazao je Nebenzja na sednici Saveta bezbednosti UN.

Mesecima najavljivana i iščekivana ukrajinska prolećna ofanziva, ili kako je predsednik Zelenski voli nazivati protivofanziva, konačno je pokrenuta.

Zamenica ministra obrane Hana Maliar za ukrajinsku televiziju juče je izjavila: “Ne radi se samo o Bahmutu. Ofanziva se odvija u nekoliko pravaca. Radujemo se svakom metru. Danas je uspešan dan za naše snage”.

Ukrajinska ofanziva zapravo je krenula puno pre 5. (odnosno 4.) juna s prvim upadima snaga ruskih pobunjenika u Ruskom dobrovoljačkom korpusu i Legiji Sloboda Rusiji. Prvi je upad izveden još 22. maja i od tada do danas ruske sigurnosne snage nisu uspele da u potpunosti potisnu ruske pobunjenika nazad u Ukrajinu.

Štaviše, juče su stigle informacije potkrepljene snimkama s terena da su se ruski pobunjenici probili sve do mesta Maslova Pristanj (oko 15 km od grada Belgoroda).

U nemogućnosti da zaustavi pobunjenike, rusko vazduhoplovstvo je belim fosforom zasulo ruski gradić Šebekino. Međutim, Kijev ne sme priznati očigledno – da naoružava i upravlja Ruskim dobrovoljačkim korpusom i Legijom Sloboda Rusiji.

Ukrajinci uspešno otvorili novi deo ratišta i to u Rusiji
Već ima dovoljno problema što ih je naoružao američkim borbenim vozilima kojima su upali na rusku teritoriju. Trenutnom veličinom od otprilike bataljona (nekoliko stotina vojnika) ni Ruski dobrovoljački korpus ni Legija Sloboda Rusiji nemaju snage da učine ništa više nego upadati nekoliko kilometara duboko u rusku teritoriju.

No i to je dovoljno da se otvori novi deo ratišta, ovog puta na ruskoj teritoriji. Ako ruska vlast na području Belgorodske oblasti ne može da osigura mir postizanje barem neke razine sigurnosti za tamošnje stanovništvo, to znači da treba da izgradi obrambene položaje celom dužinom granice sa Ukrajinom. Kako rovovi sami po sebi ne znače ništa, moraju ih popuniti vojnicima.

Hiljade vojnika u rovovima i rezervnih snaga u pozadini koje će intervenisati na mestima budućih upada ruskih pobunjenika. Za taj su se zadatak već javili Prigožin sa Vagnerom kao i Kadirov sa svojim Čečenima. Njima se više nikako ne ostaje u Ukrajini da se ne bi našli na putu ukrajinskih tenkova Leopard i Challenger.

Zašto su Ukrajinci napali na spoju dve oblasti?
S obzirom na to da Kijev ne može priznati nadzor nad snagama ruskih pobunjenika, službeni početak velike ofanzive je 4. jun, kad su prve ukrajinske jedinice oslobodile mesta Neskučne, Novodarivka i Novodonecke. Ukrajinski glavni štab za prve ciljeve napada odabrao je ponešto neobičnu poziciju, na spoju oblasti Donjecka i Zaporožja.

Na prvi pogled ništa značajno nije u blizini. Uz to, taj je deo fronta je poprilično udaljen od Azovskog mora. Ruski izvori tvrde da su Ukrajinci napali na tom području zato što je tamo ruska obrana najslabija. Iako je to svakako moglo imati neki uticaj, puno je važnije da se oslobađanjem tog područja otvaraju mogućnosti prodora prema mestu Volnovaha.

Oslobađanjem Volnovahe Ukrajinci bi ostvarili cilj presecanja komunikacije između istočnog i južnog, trenutno okupiranog dela Ukrajine. Jer kroz Volnovahu prolaze sve železničke veze iz Donjecka prema Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti ka Krimu.

Ofanziva je krenula na mestu koje većina analitičara i komentatora nije očekivala i nije došlo do masovnog napada na celoj dužini fronta. Sa samo devet novoformiranih jurišnih brigada ukrajinska vojska nije ni mogla napasti na celoj dužini fronta. Za to bi im trebalo deset puta više jurišnih brigada i onih 300 obećanih zapadnih tenkova.

A dobili su ih osamdesetak.

U takvim okolnostima general Valerij Zalužni i glavni štab moraju racionalizirati ciljeve. Uostalom, najave predsednika Zelenskog da će protivofanziva dovesti do oslobađanja Krima bile su samo prazna obećanja. Ukrajinska vojska za to trenutno nema snage.

Da mu Zelenski nije brzopleto i nepromišljeno postavio rok za početak ofanzive na proleće, general Zalužni ne bi ni krenuo. Pričekao bi još zapadnog oružja (prije svega američke tenkove Abrams koji bi trebali stići na jesen), još municije i što je najvažnije, još puno više obuke za novoformirane brigade.

General Zalužni zna da sa samo devet brigada ne može ni doći do obala Azovskog mora. Ali zato može do nekih mesta kao što je Volnovaha.

Rusi razorili branu u strahu od ukrajinskog desanta
U strahu da bi ukrajinske snage mogle pokušati desant na levu obalu Dnjepra, Rusi su razorili branu Nova Kahovka. Na taj su način su onemogućili da je ukrajinske snage iskoriste kao most preko Dnjepra.

Istovremeno ogromno povećanje vodostaja Dnjepra zapadno od brane, sve do ušća u Crnog mora, onemogućiće bilo kakav ukrajinski pokušaj desanta preko reke.

Britansko ministarstvo odbrane izvestilo je o znatnom jačanju borbi na brojnim sektorima fronta u Ukrajini u proteklih 48 sati.

“To uključuje ona bojišta koja su bila relativno tiha nekoliko meseci”, navodi se na Tviteru, u dnevnom ažuriranju obaveštajnih podataka o ratu u Ukrajini.

U saopštenju se ne navode detalji niti se procenjuje jesu li borbe povezane s očekivanom ukrajinskom kontraofanzivom protiv ruskih snaga koje su okupirale velike delove zemlje.

“Spor između Vagnera i ruske vojske dosegao neviđene razmere”
Ministarstvo je takođe izvestilo da je spor između ruskih plaćeničkih snaga Vagner i ruske vojske dosegao “neviđene razmere”.

“Prvi put, vlasnik Vagnera Jevgenij Prigožin utvrdio je da je vojska namerno upotriebila smrtonosnu silu protiv jedinica Vagnera. Nakon svađe, Vagner je verovatno pritvorio zapovednika brigade ruske vojske”, navodi se.

Lokalne ruske vlasti u ruskoj regiji Belgorod objavile su da je okrug Šebekino granatiran. U porukama putem društvenih mreža stanovnici su upozoreni da se sklone u podrume.

Regija Belgorod, koja graniči s Ukrajinom, zadnjih nedelja se više puta našla na meti napada.

Ukrajinski predsednik davno je rekao da bi rušenje brane Kahovka bilo jednako nuklearnoj katastrofi. Sada se katastrofa ostvarila.

Rušenje te brane, kako prenosi Jutarnji list pisanje Njuzvika, znači da ukrajinske snage neće moći da pokrenu uspešnu kontraofanzivu preko poplavljenih područja, kaže savetnik u Ministarstvu obrane Ukrajine.

Reka Dnjepar, na kojoj se brana nalazi, naime, delom je i granica između teritorije koju drže Ukrajinci i okupatorskih ruskih snaga, a trupe Kijeva su na zapadnoj obali u gradu Hersonu, dok snage Moskve zauzimaju istočnu stranu.

Taj deo kod Hersona bio je moguća prva lokacija odakle je trebalo da krene dugoočekivana prolećno-letnja kontraofanziva.

Ali, Andrij Zahorodnjuk, koji je od 2019. do 2020. bio ministar odbrane Ukrajine, a sada je savetnik u ministarstvu, kaže da je amfibijski napad preko reke Dnjepar sada nemoguć. “Operacije u tom sektoru sada će biti mnogo teže”, kazao je Zahorodnjuk.

On ističe i da je rušenje brane “čist terorizam”, sugerišući da Moskva neće preuzeti odgovornost za katastrofu.

“Branu su digli u vazduh kako bi omeli kontraofanzivu i sprečili ukrajinske snage da pređu Dnjepar”, kazao je on.

Kijev je optužio ruske snage za izazivanje katastrofe, a predsednik Volodimir Zelenski okupatore je nazvao “teroristima”. Moskva, s druge strane, optužuje Ukrajinu da je digla branu u vazduh.

Na današnjem saslušanju u slučaju koji se pred najvišim sudom UN vodi protiv zvanične Moskve, Ukrajina je Rusiju nazvala “terorističkom državom”.

Prvi put od početka sukoba u Ukrajini danas su se u Međunarodnom sudu pravde (MSP) u Hagu prvi put našli licem u lice pravni zastupnici Ukrajine i Rusije, prenosi Rojters.

Zvanični Kijev i zvanična Moskva poslali su u Međunarodni sud pravde svoje pravne timove sa više desetina advokata.

Sudsko veće sačinjeno od 16 sudija Međunarodnog suda pravde počelo je saslušanje tima Ukrajine, koji tvrdi da je Moskva prekršila sporazum UN o borbi protiv terorizma i da je, suprotno odredbama tog akta, opremala i finansirala proruske snage koje su međunarodni istražitelji optužili za obaranje putničkog mlaznjaka iznad istočne Ukrajine i pogibiju svih 298 putnika i članova posade.

Ukrajina je takođe zatražila od MSP da naloži Rusiji da prekine da sprovodi navodnu diskriminaciju krimsko-tatarske etničke grupe na poluostrvu Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine.

Visoko rangirani ukrajinski diplomata Anton Korinevič je u uvodnom obraćanju prokomentarisao današnje razaranje brane akumulacije hidroelektrane Nova Kahovka u Hersonskoj oblasti na jugu Ukrajine i optužio Rusiju da stoji iza podmetnute eksplozije, iako pojedini ruski zvaničnici tvrde da je brana uništena ukrajinskim granatama.

“Rusija ne može da nas pobedi na bojnom polju i zato cilja civilnu infrastrukturu pokušavajući da nas primora na potčinjavanje”, rekao je Korinevič na današnjem saslušanju. Prema njegovim rečima, akcije Rusije su akcije terorističke države.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov iznio je danas tvrdnju da je Ukrajina izvela sabotažu na brani Kahovka kako bi odvratila pažnju od njene neuspjele kontraofanzive i kako bi Krimu uskratila vodosnabdijevanje.

On je rekao da već sada može da se nedvosmisleno kaže da je riječ o namjernoj sabotaži ukrajinske strane i odbacio tvrdnje Kijeva da je Moskva digla branu u vazduh.

“Pored toga, jasno je da je kao jedan od ciljeva sabotaže postavljeno da se Krim liši vode. Nivo vode u rezervoaru opada, a samim tim i snabdijevanje kanala je smanjeno. Naglo je smanjeno”, rekao je novinarima Peskov.

On je dodao da akt sabotaže koju je Ukrajina počinila nad hidroelektranom Kahovka može imati ozbiljne posljedice po stanovnike regiona, ali i po životnu sredinu Peskov je rekao da predsjednik Rusije Vladimir Putin prima izvještaje o situaciji, od ministarstva odbrane i drugih nadležnih službi.

Proruske vlasti u dijelu Hersonske oblasti u Ukrajini, koja je pod njihovom kontrolom, proglasile su vanredno stanje u Novoj Kahovki, zbog urušavanja brane.

Kako navode, 600 kuća je poplavljeno, prenosi TASS. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski optužio je danas Rusiju da su njene snage iznutra digle u vazduh branu hidroelektrane Kahovka na jugu Ukrajine.

Kijev, koji je za eksploziju na velikoj brani hidroelektrane na jugu zemlje optužio Moskvu , istražuje incident kao navodni ratni zločin i kao moguće kriminalno uništavanje životne sredine ili “ekocid”, saopštila je danas kancelarija ukrajinskog državnog tužioca, prenosi Rojters.