Zapadne države su učinile sve da pripreme Ukrajinu za kontraofanzivu, izjavio je američki predsednik Džo Bajden i dodao da je optimista.
“Kolektivno smo uradili sve da im pomognemo da budu spremni. Pomoć će se nastaviti”, poručio je Bajden na konferenciji za medije, prenosi Rojters.
On je dodao da je bio “veoma optimističan u razgovorima sa Ukrajincima”.Istakao je da SAD i saveznici nameravaju da pruže pomoć Kijevu u obezbeđivanju “dugoročne bezbednosti”.
Oslobađanje grada Marjinke neće biti odloženo s obzirom da su tamo prebačene dodatne čečenske jedince, kaželider Donjecke Narodne Republike (DNR) Denis Pušilin.
“Već sam govorio da se datum oslobođenja bliži, činilo mi se da smo blizu toga, nakon što smo oslobodili više od polovine grada. Ali suočavamo se sa ozbiljno utvrđenim područjem”, objasnio je on u intervjuu za RIA Novosti.
Neprijatelj u tom gradu, ne štedi snagu, i neprestano prebacuje rezerve, ali ne u takvim razmerama kako je to bilo u Bahmutu, objasnio je Pušilin.
“Oslobođenje ovog grada koje se nalazi na teritoriji DNR se jeste odužilo, ali, s obzirom na to da su sada tamo raspoređene dodatne čečenske jedinice koje imaju mnogo iskustva i motivacije, oslobođenje Marjinke neće dugo trajati”, naglasio je on.
Ruske snage treba da se kreću dalje i oslobađaju nova naselja, kazao je i dodao da je glavni zadatak da se neprijatelj odbije od Donjecka u svim pravcima.
“Kada oslobodimo Marjinku i odbijemo neprijatelja, nećemo potpuno sprečiti, ali ćemo makar otežati neprijatelju da gađa Petrovski i Krivorogovski okrug. To nam je važno”, zaključio je Pušilin.
Raša tudej Balkan podseća da je Marjinka predgrađe Donjecka, udaljeno kilometar od Petrovskog okruga. U gradu se nalaze strateški značajni položaji Oružanih snaga Ukrajine jer odatle neprijateljska artiljerija redovno gađa Donjeck.
Ukrajinska vojska demantovala je danas vest koju je objavio En-Bi-Si njuz (NBC News) da je pokrenula kontraofanzivu protiv ruskih snaga.
“Nemamo takvu informaciju. I ne komentarišemo anonimne izvore”, rekao je za Rojters portparol Generalštaba ukrajinskih oružanih snaga.
Prethodno je NBC News javio, pozivajući se na jednog višeg oficira i jednog vojnika u blizini linija fronta, koji su želeli da ostanu anonimni, da je ukrajinska vojska pokrenula dugo očekivanu kontraofanzivu.
Nakon višemesečnog napretka ukrajinske vojne kampanje, koja bi se mogla pokazati presudnom u namerama Kijeva da povrati okupiranu teritoriju, novi talas napada fokusiran je na jugoistočne linije fronta, prenosi En-Bi-Si Njuz.
Ukrajinska vlada je dosad govorila da neće biti javnog objavljivanja početka ofanzive, a portparol ukrajinske vojske odbio je da komentariše tekuće vojne operacije.
U razgovorima sa anonimnim izvorima zapadni mediji, ABC News i The Washington Post, juče su objavili da je započela dugoočekivana kontraofanziva protiv Rusije.
ABC javlja da su dva ukrajinska zvaničnika, uključujući izvor blizak ukrajinskom predsjedniku Volodimiru Zelenskom, potvrdili da je aktivna faza ukrajinske kontraofanzive u toku. Washington Post je citirao čak četiri neimenovane osobe iz oružanih snaga Ukrajine, dok se NBC pozvao na višeg oficira i vojnika u blizini linije fronta.
Uprkos svim tim potvrdama, Kijev negira da je kontraofanziva počela.
Prošle sedmice zapadni zvaničnici su izjavili da su se dobro pripremljene ukrajinske trupe posljednjih dana okupljale na strateškim lokacijama u blizini linije fronta.
Ukrajinske snage pojačale su napad na liniju fronta na jugoistoku Ukrajine. Ova informacija dolazi od četiri pripadnika Oružanih snaga Ukrajine, koji su željeli ostati anonimni jer im nije dozvoljeno da javno razgovaraju o borbi.
Ukrajinske snage se sastoje od specijalizovanih jurišnih jedinica, naoružanih zapadnim naoružanjem i koje su podučavane NATO taktici. Napadi na jugoistoku Ukrajine znak su da su ukrajinske snage značajno napredovale duboko u teritoriju koju je okupirala Rusija.
O teškim borbama u Zaporoškoj oblasti izvještavaju ruski ratni dopisnici. Cilj ukrajinskih snaga može biti da prekinu pristup ruskim snagama takozvanom kopnenom mostu između kopnene Rusije i okupiranog poluostrva Krim, presjećajući najvažnije linije snabdijevanja Rusa.
Zapadni mediji pretpostavljaju da bi ukrajinske trupe mogle pokušati da oslobode i gradove Melitopolj i Enerhodar, gdje se nalazi Zaporoška nuklearna elektrana (ZNPP).
Bazen za hlađenje u nuklearnoj elektrani Zaporožje je u opasnosti od urušavanja zbog uništenja brane Kahovka i isušivanja njenog rezervoara, saopštila je francuska organizacija za nuklearnu sigurnost.
Bez rezervoara na drugoj strani koji bi to onemogućio, unutrašnji pritisak vode u bazenu za hlađenje mogao bi probiti nasip oko njega, navodi se u izvještaju Instituta za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost (IRSN) sa sjedištem u Parizu.
Gubitak bazena ne bi nužno bio katastrofalan jer bi se mogli dovesti drugi izvori vode, kao što su kamioni za pumpanje, kako bi se spriječilo otapanje nuklearnog goriva u elektrani, ali bi gubitak bazena za hlađenje dramatično povećao zabrinutost za sigurnost u elektrani.
Zvaničnici ukrajinske korporacije za nuklearnu energiju, Energoatom, rekli su da bi svako urušavanje nasipa oko jezera za hlađenje bilo djelimično čak i u najgorem slučaju i da će i dalje biti dovoljno vode da se jezgra reaktora i istrošeno gorivo održavaju hladnim. Međutim, upozorio je na opasnosti od sabotaže ruskih snaga koje kontrolišu fabriku.
Od urušavanja brane Kahovka u utorak, njen rezervoar se slijeva u rijeku Dnjepar i Crno more dalje. Uskoro će pasti ispod nivoa koji se koristi za pumpanje vode u niz bazena koji se koriste za hlađenje reaktora jezgra i istrošeno gorivo na lokaciji i mnogo veći bazen za hlađenje koji se koristi kao rezerva vode.
“Dolazimo do ove mrtve zone, koja iznosi 12.70 metara, nakon čega neće biti unosa vode ni za bazene za hlađenje u stanici Zaporožje”, rekao je Ihor Sirota, čelnik Ukrhidroenergo, ukrajinske hidroenergetske korporacije.
Izvještaj IRSN-a sugeriše da bi integritet nasipa oko jezera mogao biti u opasnosti od urušavanja čak i bez ruske sabotaže.
“Pad nivoa vode u Dnjepru mogao bi dovesti do curenja iz bazena, ili čak do urušavanja okolnog nasipa, zbog pritiska vode koja se nalazi u slivu”, navodi se. Dodaje se da je Energoatom izvršio stres testove nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi nakon cunamija 2011. godine, prenosi “Klix”. Tim testovima, kako se navodi, procjenjuje se da nasip može “izdržati nivo Dnjepra od 10 metara u blizini elektrane”.
Karine Herviou, zamjenica generalnog direktora IRSN-a za nuklearnu sigurnost, rekla je da su, budući da je svih šest reaktora u elektrani Zaporožje zatvoreno prije nekoliko mjeseci kao rezultat borbi u tom području, potrebe elektrane za hlađenje su ograničene.
“Ako je nasip uništen kao rezultat pritiska vode, postoje i drugi načini za nadopunu jezerca za prskanje, poput kamiona pumpi koji dovoze vodu iz Dnjepra ili drugog vodenog bazena koji se nalazi u blizini”, rekao je Herviou za “TheGuardian”.
Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je da bi neke članice Alijanse mogle dobrovoljno poslati vojnike u Ukrajinu.
Kako je Rasmusen rekao, to bi se moglo desiti ako Kijev ne dobije garancije o širokom spektru pitanja na predstojećem skupu bloka koji će biti održan u julu u Viljnusu u Litvaniji.
Rasmusen, koji je sada savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i koji je sarađivao sa njegovim prethodnikom Petrom Porošenkom, rekao je da Kijevu treba dati pismene garancije pre nego što se lideri NATO-a sastanu sledećeg meseca, uključujući razmenu obaveštajnih podataka sa Zapadom, transfer oružja i zajedničke vojne vežbe.
“Ako NATO ne može da se dogovori o konkretnoj mapi puta za Ukrajinu, postoji jasna mogućnost da neke zemlje pojedinačno preduzmu akciju”, rekao je on u sredu, prenosi “Gardijan”.
Kako je Rasmusen ocenio, Poljska bi mogla biti jedna od tih zemalja.
“Mislim da bi Poljaci ozbiljno razmotrili ulazak u zemlju i formiranje koalicije dobrovoljaca ako Ukrajina ne dobije ništa u Vilnjusu”, rekao je on.
Rasmusen je, nakon proputovanja Evropom i SAD, tokom kojeg je pokušao da osnaži vojnu podršku Ukrajini, tvrdio da bi razmeštanje stranih trupa u Ukrajini bilo u skladu sa međunarodnim zakonom ako Kijev to zatraži.
Aktuelni generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nedavno je potvrdio da će se u Viljnusu razmatrati određeni stepen bezbednosnih garancija za Ukrajinu, ali je naglasio da se pune garancije mogu ponuditi samo članicama Alijanse.
Blok je prvi put obećao da će Ukrajini odobriti članstvo još 2008. godine, a Kijev je zvanično podneo zahtev za pridruživanje prošlog septembra, iako od tada pitanje ukrajinskog članstva nije značajno uznapredovalo.
Nekoliko NATO članica postale su vatreni pobornici članstva Ukrajine u bloku i pozivaju druge zapadne zemlje da definišu jasan put Kijeva ka članstvu.
Grupa istočnoevropskih članica poznata kao “Bukureštanska devetorka” je ranije ove nedelje izdala saopštenje u kome poziva blok da u Viljnusu “pokrene novu političku trasu koja će dovesti do članstva Ukrajine u NATO-u” i da se odluči za “robusniji, višegodišnji i sveobuhvatniji paket podrške” za Kijev.
Iako je iz Vašingtona u više navrata potvrđivano da će se Ukrajina jednog dana pridružiti Alijansi, SAD posvećuju više pažnje aktuelnom sukobu sa Rusijom, nadajući se da će pitanje članstva Kijeva rešiti kasnije.
Međutim, američka ambasadorka pri NATO-u Džulijan Smit rekla je za “Gardijan” u sredu da zvaničnici sada “razmatraju niz opcija za signaliziranje ukrajinskog napretka u odnosima sa NATO-om”, iako nije precizirala šta bi to moglo da podrazumeva.
Rusija je, sa druge strane, u više navrata istakla da istočna ekspanzija NATO-a ugrožava njenu bezbednost, dok su napori za naoružavanje Ukrajine i pre eskalacije sukoba navedeni kao jedan od razloga za pokretanje Specijalne vojne operacije u februaru 2022. Moskva je takođe navela da ukrajinska vojna neutralnost predstavlja ključni uslov za dugotrajan mir.
Trenutno se vodi ciljana kampanja dezinformacija u američkim medijima oko hidroelektrane Kahovska, izjavio ruski ambasador u SAD.
Postoji ciljana kampanja dezinformisanja u lokalnim medijima oko Kahovske HE. Bilo je mnogo insinuacija da je Rusija navodno sama digla u vazduh najvažniji infrastrukturni objekat, rekao je Anatolij Antonov, prenosi RIA novosti.
Antonov je dodao da su američke vlasti svoju retoriku postavile tako da je Ruska Federacija u svakom slučaju odgovorna za sve incidente koji su se dogodili tokom ukrajinskog sukoba.
“Postoji još jedan očajnički pokušaj da se opravda kijevski režim, koji namerno granatira stanicu već mnogo meseci”, rekao je on.
U noći 6. juna ukrajinske trupe su izvršile seriju napada na hidroelektranu Kahovka, usled čega je uništen gornji deo stanice. Počela je evakuacija civilnog stanovništva iz tri okruga – Novokahovskog, Golopristanskog i Aljoškinskog.
Nivo vode u rezervoarima za hlađenje reaktora u nuklearnoj elektrani Zaporožje opada za 5-7 centimetara na sat.
To je izjavio generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi, koji je istakao da bi, ako najveća nuklearka u Evropi ostane bez vode, to bila veoma ozbiljna situacija.
“Tamo postoji rezervoar i veliki broj unutrašnjih kanala koji obezbeđuju da voda stalno cirkuliše kako bi reaktori mogli kontinuirano da se hlade. Ako bi postrojenje ostalo bez vode, onda bismo imali veoma ozbiljnu situaciju”, rekao je juče Grosi u intervjuu za Si-En-En, prenosi Tass.
Prema njegovim rečima ne postoji neposredan rizik od nestanka vode koja je tamo dostupna, ali situacija je ozbiljna jer se nivo vode neprekidno smanjuje.
Od početka rata u Ukrajini Zaporožje se nekoliko puta našlo u kritičnoj situaciji, usled granatiranja, što je izazvalo isključivanje reaktora.
Sada je situacija ponovo neizvesna zbog dizanja u vazduh brane Kahovka i poplavnim talasom koji je krenuo ka naseljima. To je pak izazvalo pad nivoa vode u sistemima za hlađenje te nuklearne elektrane.
Odluku o tome kada će početi pregovori o primirju neće doneti Ukrajina, već lideri zapadnih država, piše nemački list “Velt”.
“Moguće je da vlada u Kijevu misli drugačije i namerava da nastavi da se bori. Međutim, suprotno zvaničnim izjavama Zapada, neće suverena Ukrajina odlučiti kada će započeti pregovori o primirju”, navodi se u članku. čije delove je preneo Sputnjik.
“Tu odluku će doneti američki predsednik Džozef Bajden i premijeri vlada Velike Britanije, Francuske i Nemačke”, dodaje se dalje u tekstu.
Takođe se ističe i da većina zemalja-članica Evropske unije i NATO-a neće čekati potpisivanje primirja dok ukrajinske oružane snage zauzmu izgubljenu teritoriju, jer su oni okrenuti ka amputiranoj Ukrajini.
“Odlučujući značaj će imati pitanje kakvu će cenu Kijev i Zapad na kraju platiti za primirje i za mirovne pregovore”, piše list i zaključuje da članstvo Ukrajine u EU i u NATO nije realno u narednih 15-20 godina.
Ranije je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio da je Ukrajina spremna da postane članica Alijanse, ali da čeka kada će NATO biti spreman da je primi. Istovremeno je isticao da sve zemlje koje se graniče sa Rusijom treba da uđu u EU i NATO.
Posle uništenja brane Nova Kahovka u Ukrajini, Rusija bi mogla da planira napad na nuklearnu elektranu u Zaporožju, tvrdi visoki ukrajinski zvaničnik.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Rusiju da je uništila branu Nova Kahovka, što je imalo katastrofalne posledice u Hersonskoj oblasti.
“Uništavanje jednog od najvećih rezervoara vode u Ukrajini je svakako bilo namerno. Stotine hiljada ljudi ostalo je bez pristupa vodi za piće”, rekao je on.
Oleksi Danilov, visoki ukrajinski bezbednosni zvaničnik, nije bežao od optužbi na račun Rusije, koji je rušenje brane nazvao “novom fazom ruske agresije“ i upozorio u intervjuu Tajmsu da bi obližnja nuklearna elektrana Zaporožje mogla da bude sledeća meta ruskog predsednika Vladimira Putina.
Pomenuta elektrana je od početka rata pod ruskom kontrolom i hlađenje njenih reaktora zavisi od vode koja dolazi iz rezervoara.
“Činjenica je da tamo ima eksploziva”, rekao je Danilov i dodao da je Putin “spreman na sve” nakon što je uništio hidroelektranu zajedno sa branom.
Tokom rata Zaporožje je pretrpelo brojne udare, zbog čega postoji strah od nuklearne katastrofe. Prošle godine je raketa pogodila jedan od njegovih reaktora, za šta su Ukrajina i Rusija okrivile jedna drugu. Ruske snage su takođe optužene da su fabriku pretvorile u vojnu bazu gde su bezbedne od Ukrajinaca.
Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, rekao je da uništavanje brane ne predstavlja kratkoročni rizik za Zaporožje, ali je dodao da je pogoršalo ionako nepredvidivu i nesigurnu situaciju.