Oznaka: ukrajina

Moskva će pitanje ukrajinskog vojnog napada na nuklearnu elektranu “Zaporožje” izneti na nekoj od narednih sednica Savjeta bezbednosti UN, rekao je danas stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja.

“Na jednom od narednih sastanaka o Ukrajini, pokrenućemo ovo pitanje. Pozivamo međunarodnu zajednicu da osudi ove neodgovorne i veoma opasne postupke”, rekao je Nebenzja, prenosi ruska novinska agencija Tas.

Prema njegovim rečima, zapadne države koje Ukrajini dostavljaju oružje i municiju “treba da snose odgovornost za ove bezobzirne postupke ukrajinskih vlasti”.

Nešto ranije je saopšteno iz “Zaporožja” da je ukrajinski dron kamikaza oboren iznad nuklearne elektrane i da je pao na krov reaktora broj šest.

U saopštenju se ističe da se napadi nastavljaju uprkos svim pozivima ukrajinskim oružanim snagama da prekinu sa granatiranjem nuklearke i njene infrastrukture, što može uticati na njen bezbjedan rad.

Situacija u zoni Specijalne vojne operacije i dalje je teška za ukrajinske trupe, izjavio je Glavni komandant Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski, istakavši da ruske trupe imaju prednost “u vazduhu, projektilima i artiljerijskoj municiji”.

“Rusija sada napada dan i noć, koristeći jurišne grupe sa podrškom oklopnih vozila. Njihov cilj se nije promenio – žele da dođu do administrativne granice Donjecke oblasti”, naveo je Sirski na Telegramu.

Prema njegovim rečima, za Oružane snage Ukrajine posebno je teško u pravcu Bahmuta, u oblastima istočno od Časovog Jara i Kleščejevke.

Dodao je da je situacija i dalje napeta u limanskom, orehovskom i hersonskom pravcu, kao i na području Berdičeva, Orlovke, Vodjanog i Pervomajskog.

Savetnik lidera Donjecke Narodne Republike (

“Od naših pozicija do samog grada ostalo je oko pola kilometra”, poručio je Gagin.

Dodao je i da je ruska vojska blizu preuzimanja vatrene kontrole nad svim putevima koje ukrajinska vojska koristi za snabdevanje trupa u Časovom Jaru, što znači da bi uskoro mogli da im otežaju logistiku.

Penzionisani major Oružanih snaga Ukrajine Igor Lapin rekao je da će Časov Jar imati sudbinu Avdejevke i Bahmuta, napomenuvši da je takav zaključak izveo na osnovu izveštaja o odbrambenim problemima sa kojima se suočavaju ukrajinske jedinice.

Časov Jar je, podsetimo, bitan logistički centar za ukrajinsku vojsku još od 2014. Ipak, nakon što su ruske snage preuzele kontrolu nad putevima koji vode u njega, mesto je počelo da gubi na strateškom značaju za Ukrajince.

Putinova nova pruga u Ukrajini, izgrađena kao kopnena alternativa mostu preko Kerčkog moreuza, skoro je spremna.

Puštanje u rad ove železničke veze moglo bi da predstavlja “ozbiljan problem” za Kijev, upozorio je Kirilo Budanov, šef ukrajinske Odbrambene obaveštajne službe (DIU).

“Rusija je zapravo gradila prugu više od godinu dana za povezivanje sa našim privremeno okupiranim južnim teritorijama. Ovaj proces je skoro završen i mogao bi da predstavlja ozbiljan problem za nas. Ali nadam se da ćemo srediti kopneni deo pruge nekako svi imaju iskustva u tome i to je mnogo lakše nego pitanje Krimskog mosta“, rekao je Budanov.

Železnica koju je izgradila Rusija povezuje ruski lučki grad Rostov na Donu sa poluostrvom Krim – njegovim glavnim logističkim čvorištem na jugu Ukrajine – kao alternativu Krimskom mostu, koji prolazi kroz ključne okupirane oblasti kao što su Donjeck, Mariupolj i Berdjansk . Vladimir Putin je na mitingu nakon svoje ubedljive izborne pobede prošlog meseca saopštio da je završena izgradnja železničke deonice između Rostova na Donu i Berdjanska.

Andrij Jusov, portparol ukrajinske vojne obaveštajne službe, rekao je prošlog meseca da Moskva “pokušava da ojača železničku vezu” zbog čestih ukrajinskih napada na Krimski most, dodajući da je “misija” Kijeva da spreči Rusiju da dovrši most.

Železnički most preko Kerčkog moreuza Putin je svečano otvorio u decembru 2019. Ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je prvim putničkim vozom koji je prešao preko železničkog mosta Krim-Rusija. Vođa Kremlja je čak bio i na vozačkom mestu.

Reč je o kontroverznom mostu namenjenom za železnički saobraćaj između Ruske Federacije i poluostrva Krim, bivšeg dela Ukrajine, koji je Moskva jednostrano anektirala 2014. godine, što je izazvalo međunarodne sankcije. Krimski most dug 19 kilometara povezuje poluostrvo Kerč na Krimu sa Tamanskim poluostrvom na jugu Rusije.

Sada bi Putinova nova pruga u Ukrajini trebalo da bude kopnena alternativa mostu preko Kerčkog moreuza, koji je bio meta ukrajinske sabotaže od ruske invazije.

Američki republikanci i njihov kandidat Donald Tramp moraju zapamtiti da su stranka Ronalda Regana i da podržavaju Ukrajinu dok se ruske snage pripremaju za veliku ofanzivu u maju ili junu.

Ovo je poruka Andrija Jermaka, moćnog šefa kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je to preneo sinoć u intervjuu za Politico.

Upitan da li se plaši da će Tramp biti ponovo izabran ili da paket pomoći predsednika Džoa Bajdena Ukrajini na kraju neće uspeti da prođe u Predstavničkom domu, gde su Trampovi lojalisti mesecima kočili, Jermak je rekao da ne veruje da će republikanci zaboraviti njegova dva mandata na funkciji predsednika Ronalda Regana i njegove hladnoratovske kampanje protiv moskovske “imperije zla”.

“Ne verujem da će oni koji predstavljaju Reganovu stranku napustiti Ukrajinu”

“Ne verujem da će neko ko predstavlja stranku Ronalda Regana napustiti Ukrajinu. Regan je razumeo Sovjetski Savez i Rusiju, a svi koji razumeju nastaviće da podržavaju naše borce jer razumeju da diktatori nikada ne prestaju svojevoljno i da moraju da budu zaustavljeni”, rekao je on.

Jermak, koji je nekoliko minuta ranije upravo razgovarao sa Bajdenovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom, ostao je uveren da će pomoć na kraju biti odobrena.

“Ukrajina se približava kritičnom trenutku”
Nije bio siguran kada će se to dogoditi, ali je insistirao da to mora biti uskoro. „U međuvremenu, to nas košta života i veoma se nadam da će biti usvojeno ovog meseca pošto se Ukrajina približava kritičnom trenutku“, rekao je on.

Bajdenovi pomoćnici rade iza kulisa kako bi osigurali da predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson stavi paket pomoći Ukrajini od više milijardi dolara na glasanje već sledeće nedelje. Bajden je javno vršio pritisak na republikance u Predstavničkom domu da usvoje paket, ali je izbegao napad na predsednika, odlučivši da mu da prostor da ubedi frakciju GOP-a.

Zelenski i njegovi najviši zvaničnici takođe tiho lobiraju kod republikanaca. Ukrajinski predsednik je prošle nedelje otkrio da je imao telefonski razgovor sa Džonsonom, u kojem je objasnio koliko je paket pomoći ključan za Ukrajinu i detaljno izneo talas napada raketama i dronovima i razaranja koja su oni izazvali, posebno energetske infrastrukture zemlje.

“Ovo je priprema za veliku rusku ofanzivu”
Nasilni napadi na Ukrajinu u poslednje tri nedelje deo su priprema za veliku rusku ofanzivu, rekao je Jermak. On očekuje da će glavna meta napada verovatno biti grad Harkov na severoistoku zemlje, drugi po veličini grad u Ukrajini. Podsetimo, Harkov je nedavno bio pod posebno žestokim ruskim udarom, tokom kojeg su uništene njegove elektrane.

“Znamo da Putin sprema novi talas mobilizacije i računamo da bi nove velike ruske operacije mogle da počnu krajem maja ili početkom juna. Naravno, moramo biti spremni za to”, rekao je Hermak. “I dalje su nam kritično potrebni dodatni sistemi protivvazdušne odbrane jer bez njih nije moguće braniti naše gradove”, dodao je on.

Jermak je rekao da je potrebno više raketa zemlja-vazduh Patriot za odbranu linija fronta, gde Rusi nanose ogromnu štetu. Ukrajinci strahuju da će Rusi poremetiti vojnu ravnotežu korišćenjem tzv „klizne“ vođene bombe.

“Ovo je kritičan trenutak”
To su bombe koje sadrže 1,5 tona eksploziva i modifikovano su oružje iz sovjetskog doba. Ruski borbeni avioni ih bacaju oko 70 km od cilja, a zatim ih usmerava sistem za navođenje, koristeći krila koja se otvaraju da „klize“ bombu ka meti. Oni su korišćeni u nedavnoj ruskoj ofanzivi u Donjeckoj oblasti i izazvali su haos među braniocima Avdijevke, grada na istoku Ukrajine koji je pao u ruke Rusa prošlog meseca.

“Ali opet, problem nam je vreme”, kaže Jermak. “Želeo bih da istaknem da je sada kritičan trenutak. Veoma je važno da je paket odobren ovog meseca“, dodao je on.

Upitan da li će Ukrajina poslušati američke molbe da izbegne napade na ruska naftna postrojenja, Jermak je izbegao direktan odgovor. U intervjuu za Vašington post prošle nedelje, Zelenski je rekao da su napadi na rusku energetsku infrastrukturu legitimna vojna strategija.

Jermak je dao dalje objašnjenje, rekavši da “mora da se vrati za ono što nam Rusi rade. Moramo da uništimo njihovu kritičnu infrastrukturu – jer je jedini jezik koji razumeju sila”.

Postoji veliki rizik da će se linija fronta u Ukrajini urušiti ako ruske snage ovog ljeta pokrenu novu ofanzivu, rekli su za Politico visoki ukrajinski vojni izvori koji su željeli ostati anonimni.

Za Politico je govorilo nekoliko viših oficira iz ukrajinske armije pod uslovom anonimnosti.

Prema riječima oficira koji su služili pod generalom Valerijem Zalužnim, vrhovnim komandantom ukrajinskih oružanih snaga, dok nije smijenjen u febrauru – vojna slika je sumorna.

Oficiri su rekli da postoji veliki rizik od raspadanja prve linije gdje god ruski generali odluče usmjeriti svoju ofanzivu. Zahvaljujući mnogo većoj brojnosti i navođenim bombama koje već sedmicama razbijaju ukrajinske položaje, Rusija će vjerojatno uspjeti “prodrijeti na crtu fronta i srušiti je na nekim dijelovima”.

Jedan visoki vojni izvor tvrdi da “Ukrajini sada ne može pomoći ništa jer ne postoje ozbiljne tehnologije koje bi mogle nadoknaditi Ukrajini veliku masu trupa koju bi Rusija vjerojatno bacila na nas. Mi nemamo te tehnologije, a Zapad nema ih u dovoljnom broju”.

Izvor vjeruje da samo ukrajinska otpornost i izdržljivost, kao i greške ruske komande, mogu promijeniti sumornu dinamiku.

Visoki ukrajinski oficiri također su naglasili da oslanjanje na ruske greške nije strategija, te su se s gorčinom prisjetili grešaka za koje su rekli da potkopavaju ukrajinski otpor od samog početka – grešaka koje su činili i Zapad i Ukrajina.

Također su loše govorili o zapadnom “zavlačenju”, tvrdeći da su zalihe i sistemi naoružanja stigli prekasno i u nedovoljnim količinama da bi napravili razliku ako su mogli.

Jedan je oficir rekao da ga je Zalužni nazvao “rat jedne šanse”.
Politico je istakao da to sada ovisi o tome gdje će Rusija odlučiti fokusirati svoje snage u ofanzivi, za koju se očekuje da će početi ovog ljeta.

U napadu koji se proteže od Harkova i Sumija na sjeveru do Odese na jugu, ruski napadi projektilima i bespilotnim letjelicama uveliko so porasli posljednjih sedmica, ciljajući infrastrukturu i otežavajući nagađanje gdje će izvršiti svoj glavni udar.

Ukrajinski oficiri rekli su da im sada treba još osnovnog konvencionalnog oružja, kao i dronova: “Trebamo haubice i granate, stotine hiljada granata i rakete”.

Ovaj izvor procjenjuje da Ukrajini treba 4 miliona granata i 2 miliona letjelica.

Oficiri su naglasili da im je također potrebno mnogo, mnogo više vojnika. Politico je izvijestio da Ukrajina trenutno nema dovoljno vojnika na prvoj liniji, što pogoršava problem nedovoljne podrške Zapada.

Osim toga, izvori kažu da se Ukrajina trenutno suočava ne samo s vojnom nego i s političkom krizom. Naglasili su da dok Ukrajina izbjegava veliki vojni rok, Rusija sada prikuplja resurse i bit će spremna pokrenuti veliki napad oko augusta, a možda i ranije.

Podsjećamo, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da se Rusi možda spremaju izvesti novu ofanzivu, koja se očekuje krajem maja ili juna. Nije precizirao koja je linija ugrožena.