VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Sjmena u samom vrhu?

    Sjmena u samom vrhu?

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mogao bi da smeni bokserskog šampiona i gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička nakon problema sa skloništem u Kijevu.

    Podsetimo, tri osobe su poginule 1. juna tokom ruskog napada jer nisu mogle da pristupe skloništu.

    Vlasti su naknadno pregledale skloništa u ukrajinskoj prestonici i utvrdile da je polovina njih zatvorena ili neupotrebljiva.

    Ukrajinski ministar industrije Oleksandr Kamišin razmatra Kličkovu smenu, rekao je visoki zvaničnik Ukrajinskoj pravdi.

    Članovi Kličkovog tima izjavili su da “nisu obavešteni” ni o kakvoj smeni. I sam gradonačelnik Kijeva je ranije priznao da snosi deo odgovornosti za fatalni incident sa skloništima, ali je dodao da su krivi i drugi, poput predsednikovih saveznika koji su postavljeni za čelnike gradskih okruga.

  • Putin o pitanju: Treba li Rusija ponovo pokušati zauzeti Kijev?

    Putin o pitanju: Treba li Rusija ponovo pokušati zauzeti Kijev?

    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je u utorak (13. juna) da će svaka dalja mobilizacija zavisiti o tome što Rusija želi postići u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, dodajući da se suočava s pitanjem koje samo on može odgovoriti – treba li Rusija ponovo pokušati zauzeti Kijev?

    Više od 15 mjeseci otkako je Putin poslao jedinice u Ukrajinu u februaru 2022., ruske i ukrajinske snage i dalje se bore s artiljerijom, tenkovima i bespilotnim letjelicama duž linije boja od 1000 km, iako su daleko od glavnog grada Kijeva.

    Putin je prošlog septembra najavio, kako je rekao, “djelimičnu mobilizaciju” 300.000 rezervista, što je izazvalo egzodus najmanje toliko ruskih muškaraca koji su pokušali izbjeći mobilizaciju odlaskom u republike bivšeg Sovjetskog Saveza.

    Upitan o još jednoj mobilizaciji na sastanku s 18 ruskih ratnih dopisnika i blogera u Kremlju, Putin je rekao: “Danas nema takve potrebe”.

    Glavni ruski čelnik, međutim, nije bio određen, rekavši da to zavisi o tome što Moskva želi postići i istakavši da su neke javne osobe mislile da Rusija treba mobilizovati milion ili dva miliona dodatnih ljudi.

    “Zavisi o tome što želimo”, rekao je Putin.

    Dok je Putin rekao da ministarstvo odbrane ne vidi potrebu za još jednim valom poziva, takođe je postavio, kako je rekao, retoričko pitanje na koje samo on može odgovoriti o ponovnom napadu na Kijev.

    “Trebamo li se tamo vratiti ili ne? Zašto postavljam tako retoričko pitanje? Jasno je da na to jednostavno nema odgovora – mogu samo sam odgovoriti”, Putin je o Kijevu rekao.

    O budućim planovima Rusije u Ukrajini, rekao je, odlučiće se nakon završetka ukrajinske protivofanzive, za koju je rekao da je započela 4. juna.

    Ukrajinska protivofanziva velikih razmjera nije bila uspješna ni na jednom području, rekao je Putin, dodavši da su ukrajinski ljudski gubici 10 puta veći od ruskih.

    Ukrajina je izgubila više od 160 svojih tenkova i 25-30 odsto vozila dobijenih iz inostranstva, rekao je, dok je Rusija izgubila 54 tenka, prenosi “EUreporter”.

  • “Poluostrvo je rusko”

    “Poluostrvo je rusko”

    Marin Le Pen, predsednica francuske partije Nacionalni savez, rekla je da je pitanje Krima rešeno, i da nije povezano sa aktuelnim ratom u Ukrajini.

    “Krim je ruski i to pitanje je rešeno od 2014. godine.Nema smisla uvlačiti poluostrvo u bilo kakve pregovore Moskve i Kijeva o okončanju aktuelnog sukoba, koji bi trebalo da počnu što je pre moguće”, izjavila je danas liderka francuske opozicije Marin le Pen.

    “Krim nema nikakve veze sa sukobom u Ukrajini”, tvrdi Le Pen za Fransinfo.

    “Možemo da se prepiremo o uslovima u kojima je referendum organizovan, ali građani su izabrali da budu deo Rusije. To je stav Nikole Sarkozija, Valerija Žiskara d'Estenja i to je stav Marin le Pen”, tvrdi ona.

    Voditelji su pitali Marin le Pen da li će javno reći da je Krim ruski, na šta je ona odgovorila:

    “To je uvek bilo jasno. Govorim to već skoro deset godina i nisam se predomislila”, odgovorila je ona.

    Ukrajinska vlada zabranila je Marin le Pen da uđe u zemlju 2017. godine, nakon što je u više intervjua rekla da je referendum 2014. bio legitiman, a ne nelegalna aneksija.

  • Ubijen general; “Gotovo je sigurno”

    Ubijen general; “Gotovo je sigurno”

    Britanska vojna obaveštajna služba potvrdila je prvu ovogodišnju smrt ruskog generala.

    Reč je o, kako se navodi, generalu Sergeju Gorjačevu, koji je “gotovo je sigurno” poginuo u raketnom napadu u južnoj Ukrajini u sredu, saopštilo je Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.

    “Gorjačev je prvi ruski general za kog je potvrđeno da je ubijen u Ukrajini od početka 2023.”, navedeno je u saopštenju britanskog ministarstva odbrane.Gorjačev je bio načelnik štaba 35. kombinovane armije, čiji su delovi bili prisutni tokom ubistva civila u Buči u martu 2022.

    General-poručnik Aleksandr Sančik navodno je već postavljen na mesto na višem položaju u ruskoj vojnoj zapovednoj strukturi, što znači da “postoji realna mogućnost” da je Gorjačev bio vršilac dužnosti zapovednika u vreme njegove smrti, navelo je britansko ministarstvo.

  • Kremlj: Razgovor Putina i Šolca pomogao bi Berlinu

    Kremlj: Razgovor Putina i Šolca pomogao bi Berlinu

    Telefonski razgovor lidera Rusije i Njemačke, Vladimira Putina i Olafa Šolca, omogućio bi Berlinu da sazna stav Rusije, izjavio je portparol Kremlja.”Možda bi čak bilo dobro da dođe do takve komunikacije, kako bi iz prve ruke saznali naš stav. Možda bi to, bar na sekundu, omogućilo Berlinu da skine ružičaste naočare koje im ne dozvoljavaju da trezveno procene situaciju“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.On je dodao da francuski i njemački lider, izjavljujući o planovima za telefonske razgovore sa Putinom, pre govore o hipotetičkoj nameri.Prema njegovim rečima, lideri zemalja treba da komuniciraju jedni sa drugima čak i u najtežim vremenima, jer je to normalan atribut međunarodnih odnosa.

  • Javio se Kadirov: Raspoređeni su

    Javio se Kadirov: Raspoređeni su

    Čečenski borci raspoređeni su u ruskoj oblasti Belgorod, koja se graniči sa Ukrajinom, izjavio je danas čečenski lider Ramzan Kadirov.

    Kako je naveo, oni su raspoređeni kako bi sprečili napade “ukrajinskih diverzantskih grupa”.Belgorodska oblast je u poslednjih mesec dana prijavila niz prekograničnih upada ”proukrajinskih ruskih partizanskih grupa koje sebe nazivaju protivnicima predsednika Vladimira Putina”, javlja Rojters.

    Kadirov je rekao da su borci bataljona “Zapad-Ahmat” raspoređeni u blizini pograničnog sela Nehotejevka i kontrolnog punkta u okrugu Graivoron, mestu prekograničnog napada u maju.

    “Stanovnici teritorija uz granicu sa Ukrajinom mogu biti mirni. Ko god uđe u naše granice dobiće munjevit odgovor”, napisao je Kadirov na Telegramu.

    Ukrajina negira umešanost u prekogranične napade, dodaje Rojters.

  • Zaharova: Kijev odbija svaku priliku za pregovore sa Moskvom

    Zaharova: Kijev odbija svaku priliku za pregovore sa Moskvom

    Vlasti u Kijevu odbijaju svaku priliku za pregovore sa Moskvom kako bi zadovoljile zapadne zemlje, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Kijevski režim sistematično i fundamentalno odbija svaku priliku za pregovore (sa Rusijom) kako bi zadovoljio Zapad”, istakla je Zaharova na brifingu na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.

    Govoreći o reakciji Rusije na mirovne inicijative za rješavanje ukrajinske krize, Zaharova je podsjetila da su vlasti u Kijevu na zakonodavnom nivou blokirale sve mogućnosti za pregovore, javio je TASS.

    “Nisam sigurna da li je ikada postojao takav presedan u svijetu da bilo koji režim, bilo koja vladajuća elita zabrani sebi da pregovara sa nekim drugim. To se desilo u Ukrajini”, dodala je Zaharova.

  • “Mira biti neće “

    “Mira biti neće “

    Brojni izveštaji ukazuju da su Oružane snage Ukrajine prilično bezuspešne na bojnom polju u okviru svoje dugo očekivane ofanzive, tvrde Rusi.

    Takođe, vodeći ruski analitičari ocenjuju da mira neće biti u skoroj budućnosti.

    “Sukob se neće uskoro završiti ukoliko Oružane snag Ukrajine uspeju da, napadajući u više pravaca, nađu slabu tačku ruskih snaga i probiju odbranu”, kaže stručnjak za bezbednost, rezervni oficir ruske Federalne službe bezbednosti Sergej Krapač za “RT internešenel”.

    Prema njegovim rečima, Ukrajina nastoji da oslobodi svoje teritorije definisane granicama iz 1991, ali će mir najverovatnije biti moguć nakon uspostavljanja granica od marta 2022. ili kasnije.

    “Značajan vojni potencijal obe strane onemogućava zamrzavanje sukoba u ovoj fazi”, kaže Krapač.

    S druge strane, još je rano govoriti da je ukrajinska ofanziva propala, upozorava šef Centra za rešavanje društvenih konflikata u Moskvi Oleg Ivanov i dodaje da Ukrajinci imaju velike zalihe zapadne vojne opreme, te da će biti potrebno neko vreme da se ona uništi.

    “Štaviše, verujem da će na samitu NATO-a 15. juna Alijansa odlučiti da poveća vojnu pomoć Ukrajini, eventualno dajući joj borbene avione F-16, više tenkova i rakete dugog dometa. Dakle, u bliskoj budućnosti treba očekivati da će Oružane snage Ukrajine intenzivirati pokušaje proboja linije fronta. U suprotnom, šanse da do jeseni poteraju Rusiju nazad biće blizu nule”, istakao je Ivanov.

    Krapačovljevu tezu da sukob neće biti zamrznut podržava i osnivač firme “Zakonoved” Grigorij Sarbajev, dodajući da će Ukrajina dobijati sve više oružja koje će biti sve modernije.

    “Ekonomski gledano, teritorija koja je nekada bila ukrajinska je poput narkomana koji svoju drogu – rat – dobija na račun novih ‘doza’ zapadnih kredita. Nema ništa svoje. Za njih stati znači umreti, jer Zapad ulaže ogromne sume u Ukrajinu. U stvari, svetski poredak se iznova uspostavlja kroz ovaj sukob”, pojašnjava Sarbajev.

    Profesor na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu Petr Bičkov ističe da je situacija teška i da Ukrajinci odlučno deluju na više pravaca, ne samo na prvim linijama fronta.

    “Ukrajina nije ograničena ni ljudskim resursima (ima pristup stranim plaćenicima) ni finansijama. Po mom sudu, mir je malo verovatan u bliskoj budućnosti”, kaže Bičkov.

    Stručnjak Agencije za političke i ekonomske komunikacije Mihail Neizmakov, pozivajući se na izjave pres-sekretara predsednika Ruske Federacije Dmitrija Peskova i savetnika predsednika Ukrajine Mihaila Podoljaka da ne vide osnove za pregovore Moskve i Kijeva, kaže da teško da će sukobljene strane uskoro pristati na dijalog i kompromis.

    “Zapadni lideri se nadaju da će se sukob nastaviti bar do početka izborne kampanje za predsednika RF sledeće godine kako bi izvršili pritisak na Kremlj. Nedavne izjave Džozefa Bajdena o ‘optimističkom stavu’ i podršci Ukrajini ‘koliko god je potrebno’ indirektno ukazuju na to da Sjedinjene Države očekuju da se sukob nastavi”, izjavio je Neizmakov.

  • Bjelorusija oborila ukrajinski dron

    Bjelorusija oborila ukrajinski dron

    Ukrajinski dron sa eksplozivom oboren je u okrugu Loevski u Bjelorusiji, saznaje beloruska novinska agencija Belta u Državnom graničnom komitetu.

    Navodi se da se incident dogodio krajem maja, ali se saznalo tek sada, prenosi Raša tudej Balkan.

    Dron se kretao sa ukrajinske teritorije ka Bjelorusiji, a graničari su upotrebili standardno oružje protiv letelice, usled čega je došlo do eksplozije drona, navodi se u saopštenju.Ističe se da će povodom tog incidenta biti preduzete dalje mere u okviru Krivičnog zakonika.

  • Vojna tehnika donirana Ukrajini se nije proslavila

    Vojna tehnika donirana Ukrajini se nije proslavila

    Nekoliko dana nakon početka ukrajinske kontraofanzive, počeli su da stižu podaci iz prvog lica o prezentaciji vojne tehnike.

    Uglavnom sa ukrajinske strane, pošto javnost prati performanse zapadne vojne opreme isporučene poslednjih meseci.

    Francuska borbena vozila na točkovima, koja se često nazivaju “tenkovima na točkovima” AMX-10 RC, dobila su negativnu ocenu od ukrajinskog vojnika sa pozivnim znakom “Sivi”.

    On je razgovarao sa novinarom Vašington posta. Prema rečima direktnog učesnika u prvim kontraofanzivnim pokušajima ukrajinskih snaga, franuski “tenk na točkovima” ima slab oklop.

    “Lako se probija”, kaže on nakon što su došli pod rusku vatru.

    Vojnik je pričao o borbi 37. ukrajinske divizije kod Velike Novosilke.

    Rusi su ispalili neprekidni baraž koji je probušio AMX-10 RC koje je isporučila Francuska.

    “Oklopna vozila, koja se ponekad nazivaju “laki tenkovi”, nisu bila dovoljni da zaštite vojnike, rekao je “Sivi” i dodao da su vozila morala da idu iza vojnika umesto ispred njih”, piše Vašington post.

    Prema pisanju Forbsa, francuski AMX-10 RC su modifikovani prema zahtevima Ukrajine. Na primer, Ukrajinci su želeli da ova borbena vozila imaju bolju preglednost, brzinu i borbeni domet topa od 105 mm.

    Najverovatnije su Francuzi dodali naprednije optičke sisteme (dnevne, noćne i termalne) da bi postigli bolju preglednost. Takođe, da bi se povećao domet, granate su se razlikovale od običnih.

    Kako je to opisao ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov, AMX-10 RC “je snajperska puška na… brzim točkovima”.