VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Blinken: Nema naznaka da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje

    Blinken: Nema naznaka da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da nema naznaka da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje.

    On je dodao da Vašington ne vidi razlog zbog kojeg bi menjao svoju nuklearnu politiku, prenosi Rojters.

    Kako je dodao, SAD su i dalje posvećene odbrani “svakog centimetra” teritorije NATO, preneo je Si-En-En.

    Mirovne inicijative za rešavanje ukrajinskog sukoba koje su predložile različite zemlje sadrže ideje koje bi mogle da funkcionišu, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u intervjuu za TASS na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu 2023.

    Međutim, Zaharova je istakla da je glavni problem to što takve inicijative blokira “kijevski režim, koji je sebi zabranio da vodi bilo kakve pregovore sa Rusijom.

    “Sve je to blokirao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski jer je takav koncept nametnuti iz Vašingtona. SAD slede koncept ubijanja što većeg broja Rusa i žele neku vrstu kazne za Rusiju”, rekla je Zaharova.

    Prema njenim rečima Vašington ne odustaje do koncepta potpune dominacije u svetu i strateškog poraza Rusije.

    Ruski predsednik Vladimir Putin sastaće se danas sa liderima nekoliko afričkih zemalja u Sankt Petersburgu kako bi razgovarali o mogućim načinima rešavanja situacije u Ukrajini.

    Dva diplomatska izvora rekla su za TASS da su na dnevnom redu razgovora pitanja bezbednosti ishrane i razmene zarobljenika.

    Rojters je takođe naveo neke detalje pozivajući se na nacrt okvirnog dokumenta, rekavši da bi afrički lideri mogli da ponude mere za jačanje poverenja, čija primena može da postavi osnovu za razgovore između Moskve i Kijeva.

    Turska smatra da je važna implementacija crnomorske inicijative za žito, izjavio je danas turski ministar odbrane Jašar Guler nakon ministarskog sastanka NATO u Briselu.

    Deo sporazuma predviđa odmrzavanje izvoza ruskih žitarica i đubriva, vraćanje Roselhoz banke u sistem SVIFT, obnavljanje isporuka poljoprivredne opreme, komponenti i servisnog održavanja, nastavak rada amonijačnog cevovoda Toljati-Odesa i niz drugih koraka, ali ovaj deo paketskog sporazuma još uvek se ne sprovedi, upozorila je zvanična Moskva.

    Obim bezbedonosne zone ili koridora u Ukrajini zavisiće od dometa ukrajinskog naoružanja, od kojeg bi trebalo da bude zaštićena ruska teritorija, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Ovo zavisi od toga koje vrste naoružanja koristi Ukrajina. Što su borbene karakteristike naoružanja u Ukrajini veće, ovo rastojanje bi trebalo da bude veće. Glavni cilj je jasan: da se osigura da se s tim oružjem ne ciljaju građani Rusije”, rekao je Peskov, prenosi TASS.

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je na sastanku sa ratnim dopisnicima 13. juna da bi Moskva mogla da razmotri pitanje stvaranja bezbednosne zone na tlu Ukrajine ako se granatiranje ruskih regiona nastavi.

    Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu boravio je danas u inspekcijskoj poseti Omskoj oblasti da vidi kako se ispunjavaju zadaci u regionalnom pogonu za proizvodnju tenkova i teških bacača plamena.

    Više od 4.000 artiljerijskih oruđa već je isporučeno u zonu specijalne vojne operacije, raportirao je Šojguu načelnik glavnog raketno-artiljerijskog odeljenja ministarstva odbrane Nikolaj Paršin i dodao da je u planu da se uskoro isporuči još 700 jedinica artiljerijskog naoružanja, prenosi TASS.

    Donji dom poljskog parlamenta, usvojio je velikom većinom glasova rezoluciju podrške ulasku Ukrajine u NATO, javio je Poljski radio.

    Poljski poslanici su istakli da ukrajinska vojska postaje sve interoperabilnija sa snagama NATO i da će koristiti alijansi, prenosi Kijev independent.

    Poslanici krajnje desničarske koalicije Konfederacija izrazili protivljenje predlogu, rekavši da takav korak može da uvuče Poljsku u sukob sa Rusijom.

    Ministri odbrane Ukrajine, Češke i Slovačke potpisali su sporazum o saradnji u nabavci i održavanju borbenih vozila pešadije (IBM), saopštio je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov.

    Ministarstvo odbrane Češke je potvrdilo da sve tri zemlje planiraju da nabave švedski CV90 za svoje armije, navodeći da su ova borbena vozila među najboljim u svetu, prenosi Kijev independent.

  • Bajden: Neću ublažiti kriterijume za članstvo Ukrajine u NATO

    Bajden: Neću ublažiti kriterijume za članstvo Ukrajine u NATO

    Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je danas da neće ublažiti kriterijume koje Ukrajina mora da ispuni kako bi postala članica NATO-a.

    “Neću. Moraju da ispune iste kriterijume, tako da neću da im olakšavam”, rekao je Bajden, prenosi CNN.

    On je naveo da postoji pitanje sigurnosti sistema ukrajinske vojske. “Da li ispunjava sve standarde koje ispunjavaa svaka druga država u NATO-u? Mislim da će ispuniti, mislim da može da ih ispuni, ali to se ne dešava automatski”, poručio je predsednik SAD.

    CNN je ranije objavio da je Bajden spreman da odustane od Akcionog plana za članstvo (MAP) za Ukrajinu koji je u sporazumu iz 2008. godine opisan kao “sledeći korak za Ukrajinu na njenom direktnom putu ka članstvu”.

    MAP je program saveta, pomoći i praktične podrške prilagođen individualnim potrebama zemalja koje žele da se pridruže Alijansi, u okviru kojeg se određuje vremenski okvir za približavanje članstvu.

  • Otkriven pravi cilj kontraofanzive?

    Otkriven pravi cilj kontraofanzive?

    Cilj ukrajinske kontraofanzive jeste težnja da se postignu pregovori s Rusijom pod uslovima SAD, izjavio je šef krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov.

    “Glavno što žele da postignu kontraofanzivom jeste da formiraju povoljnije uslove za pregovore s Rusjom, kako bi se oni vodili pod uslovima SAD. Reč je upravo o tome, a ne o nekakvom oslobođenju Krima ili Donbasa, oni objektivno nemaju snagu za to”, rekao je Konstantinov za Sputnjik.

    Ukrajinska ofanziva u južnodonjeckom, orehovskom i vasiljevskom pravcu Zaporoškog fronta, kao i u pravcu Artjomovska, počela je 4. juna, a glavni udar Oružanih snaga Ukrajine usredsređen je na Zaporoški front.

    Kijev ni na jednom delu fronta nije uspeo da dostigne postavljene zadatke, konstatovao je predsednik Rusije Vladimir Putin.

  • Zabrinjavajuće vijesti iz Rusije: “Nemoguće je”

    Zabrinjavajuće vijesti iz Rusije: “Nemoguće je”

    Predsednica Gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko ističe da je nemoguće produžiti sporazum o žitu u sadašnjim okolnostima.

    Matvijenkova je, govoreći na marginama ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, poručila da su granice ruskog strpljenja iscrpljene.

    Istakla je da je važno izbeći pogoršanja prehrambene krize u siromašnijim zemljama.

    Sporazum o žitu koji su Ukrajina i Rusija potpisale, a potom i nekoliko puta produžile, omogućava bezbedan izvoz žitarica i drugih proizvoda iz ukrajinskih luka.

  • Zaharova: Mirovni prijedlozi nekih zemalja o Ukrajini bi mogli da funkcionišu

    Zaharova: Mirovni prijedlozi nekih zemalja o Ukrajini bi mogli da funkcionišu

    Mirovne inicijative za rješavanje ukrajinskog sukoba koje su predložile različite zemlje sadrže ideje koje bi mogle da funkcionišu, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Mirovne inicijative za rješavanje ukrajinskog sukoba koje su predložile različite zemlje sadrže ideje koje bi mogle da funkcionišu, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    • Ponavljam da smo zahvalni svakoj zemlji, svakoj državi ili svakoj javnoj ličnosti, jer su mnoge inicijative lično predlagali istaknuti ličnosti, zahvalni smo svima koji govore o miru, koji govore o mirnom rješenju i koji žele da budu od koristi po ovom pitanju – rekla je Zaharova u intervjuu za TASS na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu 2023. SPIEF.

    Prema njenim riječima postoje ideje koje bi mogle da funkcionišu i u skladu su sa pristupom Rusije, kao na primjer inicijativa Kine.

    Međutim, Zaharova je istakla da je glavni problem to što takve inicijative blokira “kijevski režim, koji je sebi zabranio da vodi bilo kakve pregovore sa Rusijom”.

    • Sve je to blokirao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski jer je takav koncept nametnuo Vašington. SAD slede koncept ubijanja što većeg broja Rusa i to su potvrdili istaknuti predstavnici američkog političkog establišmenta, uključujući bivšeg predsjednika SAD DŽordža Buša mlađeg i senatora Lindzija Grejema – rekla je Zaharova.

    Prema njenim riječima Vašington ne odustaje do koncepta potpune dominacije u svetu i strateškog poraza Rusije.

    • SAD žele neku vrsta kazne za Rusiju. Zbog toga ovo pitanje nije o suštini predloženih inicijativa, već o nesposobnosti Ukrajine da krene ka miru zbog blokada politikologa iz Vašingtona koji imaju potpuno drugačiji pogled na budućost Ukrajine – rekla je Zaharova.
  • NATO (ne) ulazi u rat

    NATO (ne) ulazi u rat

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ne slaže se sa izjavom svog prethodnika Andersa fog Rasmusena da neke zemlje NATO mogu poslati vojsku u Ukrajinu.“To je njegova analiza. Međutim, Alijansa je jasno saopštila da neće učestvovati u sukobu. Podržavamo Ukrajinu oružjem i municijom kako bi ona mogla da realizuje svoje pravo na samoodbranu“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za francusku televiziju “Frans 5”.

    On je takođe isključio mogućnost da Ukrajina uđe u NATO dok sukob traje.

    “Svi saveznici se slažu da će Ukrajina postati članica Alijanse. Ali niko od njih, pa čak ni Ukrajina, ne smatraju da Ukrajina može ući u NATO usred rata. Svi saveznici govore o tome da su vrata Alijanse otvorena. Mi smo to pokazali integrisanjem Švedske i Finske“, rekao je generalni sekretar NATO.

    Upitan da prokomentariše moguće garancije Ukrajini o kojima će se razgovarati na predstojećem samitu u Viljnusu, Stoltenberg je rekao da se u NATO-u vode diskusije kako bi se sprečilo da se sukob ponovi.

    “Vodimo brojne diskusije čiji je cilj da se ovo ne ponovi. Zato naše obaveze prema Ukrajini moraju biti dugoročne“, istakao je on.

    S druge strane, svi visoki zvaničnici Rusije smatraju da je Alijansa, upravo kontinuiranim slanjem oružja u Ukrajinu zapravo uključena u rat, odnosno da se bori protiv Rusije

  • “Tenkovi gore”

    “Tenkovi gore”

    Ruski predsednik objavio je da su i danas i juče uništeni tenkovi “leopard” koje je dobila ukrajinska vojska.

    “Tenkovi gore”, rekao je on.O avionima F-16 za Kijev: Ako budu raspoređeni izvan granice videćemo kako ćemo ih uništavati, to je ozbiljna opasnost od daljeg uključivanja NATO.

    “Avioni F-16 će goreti u Ukrajini isto kao i ‘leopardi’ “, upozorio je Putin.

  • Zelenski: Prvo da se povuku

    Zelenski: Prvo da se povuku

    Pregovori između Moskve i Kijeva nisu mogući, dok se ruska vojska nalazi na teritoriji Ukrajine, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

    “Organizacija bilo kakvih pregovora sa Rusijom, dok se okupacione snage nalaze u Ukrajini, značilo bi samo pokušaj zamrzavanja konflikta“, rekao je on.

    Prema njegovim rečima, Kijevu je potreban realan mir i da ruska vojska napusti ukrajinsku teritoriju.

    Dodao je da Ukrajina smatra Donjecku Narodnu Republiku, Lugansku Narodnu Republiku, Hersonsku i Zaporošku oblast svojim teritorijama.

    Istakao je i da Ukrajina planira da organizuje samit “Ukrajina-Afrika“.

    “Zaista želim da organizujem samit ‘Ukrajina-Afrika’. Smatram da bi afričke zemlje trebalo da znaju da je neophodno da direktno razgovaramo“, istakao je Zelenski na pres konferenciji u Kijevu s liderima afričkih zemalja.

    Ukrajinski predsednik je u decembru 2022. godine objavio da će Ukrajina otvoriti deset ambasada u Africi.

    Generalni direktor Ministarstva inostranih poslova Zejn Dangor je ranije izjavio da će južnoafrički predsednik Siril Ramafosa i lideri još pet afričkih zemalja posetiti Moskvu i Kijev početkom juna u okviru mirovne inicijative. Ramafosa je tokom zajedničke konferencije za novinare u Kijevu u okviru posete afričkih lidera Ukrajini izjavio da su zemlje Afrike spremne za dalje interakcije u rešavanju ukrajinskog sukoba

  • “Farsa”

    “Farsa”

    Govori predstavnika Kijeva u Međunarodnom sudu pravde u Hagu u slučaju “Ukrajina protiv Rusije” bili su “demonstrativna farsa”.Sa druge strane, predstavnici Moskve su argumentovano predstavili neosnovanost ukrajinskih tvrdnji, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Prema njenim rečima, spor je pokrenula Ukrajina u januaru 2017. godine.

    “Tome su prethodili trogodišnji pregovori diplomatskim kanalima, tokom kojih je ruska strana argumentovano i dosledno odbacivala nategnute tvrdnje Kijeva u vezi sa navodnim ruskim finansiranjem mitskog ‘terorizma’ u Donbasu i navodnog ugnjetavanja krimskih Tatara i Ukrajinaca na Krimu. Izaslanike majdanske vlade nikada nije zanimala objektivna stvarnost, njihov cilj je bio da po svaku cenu ‘odvuku’ našu zemlju na Sud i urede, po njihovim rečima, ‘pokazni proces protiv Rusije’. Nije uspelo”, poručila je Zaharova u saopštenju objavljenom na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova, prenose RIA Novosti.

    Međunarodni sud pravde u Hagu u sredu je završio ročišta u predmetu “Ukrajina protiv Rusije“. Ruska delegacija je dala završnu izjavu u drugom krugu usmenih rasprava o tužbi Ukrajine protiv Rusije na osnovu Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma (ICFT) i Međunarodne konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije (ICERD), podseća ruska agencija.

  • Putin priznao

    Putin priznao

    Ruski predsednik Vladimir Putin priznao je da njegovim oružanim snagama nedostaje vojna oprema koja im je potrebna za pobedu u ratu u Ukrajini.

    On je istovremeno insistirao na tome da Moskva pojačava proizvodnju oružja kako bi nadoknadila nedostatke, pišu N1 Hrvatska i N1 Sarajevo.

    Govoreći na sastanku proratnih blogera u Kremlju u utorak, Putin je priznao, prenosi N1, da je “tokom specijalne vojne operacije postalo jasno da postoji nedostatak mnogih stvari – precizno navođene municije, komunikacione opreme, aviona, dronova i tako dalje”.

    “Imamo ih, ali ih, nažalost, nemamo dovoljno”, rekao je Putin, preneli su ruski državni mediji.

    Poput bespilotnih letelica, “potrebno je savremeno protivtenkovsko oružje, a potrebni su i savremeni tenkovi”.

    Istovremeno, Putin je tvrdio da je došlo do višestrukog povećanja proizvodnje oružja na bojnom polju i najtraženije opreme.

    Izveštaj Centra za strateške i međunarodne studije objavljen u aprilu pokazuje, međutim, da sankcije Zapada sprečavaju Rusiju da uvozi komponente potrebne za proizvodnju naprednog oružja.

    “Dok kvalitet vojne opreme koju koristi ukrajinska vojska nastavlja da se poboljšava zahvaljujući pomoći Zapada, kvalitet ruskog naoružanja nastavlja da degradira”, zaključuje se u analizi.