VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • “Hoće rat. Spremni smo”

    “Hoće rat. Spremni smo”

    Ako NATO izjavljuje da se protivi zamrzavanju konflikta u Ukrajini, onda to znači da žele da ratuju.

    Moskva je za to spremna, poručio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

    “Ako NATO, preko Stoltenberga, ponovo izjavljuje da je protiv zamrzavanja, kako kažu, konflikta u Ukrajini, onda znači da žele da ratuju. Neka ratuju, mi smo za to spremni”, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare posle ministarskog sastanka država članica ODKB. Lavrov je naglasio da će ciljevi specijalne ruske operacije biti ispunjeni.

  • EU nema municije za Ukrajinu

    EU nema municije za Ukrajinu

    Evropskoj uniji nedostaju kritični resursi za proizvodnju municije za isporuke Ukrajini, mora se uvoziti.

    Ovo je rekao šef evropske diplomatije Žozep Borelj na konferenciji za novinare u Briselu, gde je predstavljena nova strategija ekonomske bezbednosti EU.

    Ona predviđa, između ostalog, izradu mera za zaštitu lanaca snabdevanja kritičnim resursima. “Da bismo povećali proizvodnju municije, nedostaju nam kritični materijali koje treba uvoziti. To slabi našu stratešku autonomiju i predstavlja ozbiljan rizik za našu bezbednost”, rekao je Borelj.

    Borelj je prošle jeseni rekao da u EU postoji sve veći deficit oružja za slanje Ukrajini. Takođe je primetio da zbog vojne pomoći Kijevu Evropi nedostaju odbrambeni kapaciteti.

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg slaže se sa njegovim stavom: dan ranije, 19. juna, rekao je da su saveznici, uključujući Nemačku, iscrpili zalihe naoružanja.

    Krajem prošle godine, Volstrit džurnal je izvestio da evropske zemlje ulažu napore da proizvedu dovoljno municije za sebe i za Ukrajinu, ali se suočavaju sa nedostatkom proizvodnih kapaciteta.

    U februaru Fajnenšel tajms pisao je da su iscrpljene zalihe evropskih zemalja i da ne mogu da se izbore sa rastućom potražnjom. Moskva osuđuje isporuku oružja Kijevu i smatra da su time druge zemlje postale strane u sukobu. Međutim, to neće promeniti ishod specijalne operacije, istakao je Kremlj.

  • Rusija upozorava: Napad na Krim zapadnim oružjem značio bi učešće SAD-a u ratu

    Rusija upozorava: Napad na Krim zapadnim oružjem značio bi učešće SAD-a u ratu

    Ruski ministar odbrane zaprijetio je “trenutnim napadima na centre za donošenje odluka” u Ukrajini ako se oružje dugog dometa isporučeno sa Zapada koristi za napad na Krim, koji je Rusija ilegalno zauzela od Ukrajine 2014. godine.

    Kako navodi Guardian, u saopćenju ministra odbrane Sergeja Šojgua navodi se da bi napad na Krim raketama Himars i Storm Shadow predstavljao napad “izvan zone specijalne vojne operacije” i da bi značio “potpuno učešće Sjedinjenih Država i Velike Britanije u sukobu”.


    “Prema našim informacijama, rukovodstvo oružanih snaga Ukrajine planira da napadne teritoriju Ruske Federacije, uključujući i Krim, raketama Himars i Storm Shadow. Upotreba ovih projektila izvan zone specijalne vojne operacije značiće potpuno uključivanje Sjedinjenih Država i Velike Britanije u sukob i povlači za sobom trenutne napade na centre odlučivanja na teritoriji Ukrajine”, naveo je Šojgu.

    “Od 4. juna, oružane snage Ukrajine izvele su 263 napada na položaje ruskih trupa. Zahvaljujući kompetentnim i nesebičnim akcijama naših jedinica, sve su one odbijene, neprijatelj nije ostvario svoje ciljeve”, dodao je.

    Ukrajina je jučer saopštila da je ponovo zauzela najmanje osam naselja u tom vremenskom periodu i da je napredovala na frontu u regionu Zaporožja za nekoliko kilometara.

  • Plan Kijeva – pauza?

    Plan Kijeva – pauza?

    Nakon što je naišla na čvrstu mrežu ruske odbrane, ukrajinska ofanziva je na ulasku u drugu nedelju odlučila da nakratko pauzira ofanzivne operacije.

    Na okupiranim ukrajinskim teritorijama, Rusi su izgradili tri linije teško probojne odbrane, što je primoralo ukrajinske snage da obustave kontraofanzivne operacije i procene plan za dalje napade.

    “Nećemo videti ofanzive u narednih sedam dana”, rekla je Margo Grosberg, šef estonske obaveštajne službe.

    Vol strit džurnal je na sličan način objavio da su ukrajinske snage u velikoj meri zaustavile svoje napredovanje poslednjih dana dok ukrajinska komanda razmatra vojnu taktiku. Ako pogledate situaciju na terenu, zaista se čini da postoji operativna pauza.

    Institut za proučavanje rata (ISW) je primetio da Kijev još uvek nije rasporedio većinu svojih raspoloživih snaga i da još nije pokrenuo svoje glavne napore u južnoj i istočnoj Ukrajini.

    Ceo front
    Operativna pauza ne znači automatski kraj ukrajinske ofanzive, već je uobičajena karakteristika velikih ofanzivnih poduhvata. Rusija je iskoristila svoju vazdušnu nadmoć i ograničenu protivvazdušnu odbranu Kijeva da bi angažovala ukrajinske oklopne konvoje i zaustavila nekoliko napada, uništavajući deo sofisticiranog zapadnog naoružanja koje Ukrajina ima.

    Ovo je primoralo ukrajinske trupe da privremeno zaustave svoje napade i zauzmu odbrambeni stav. Osim toga, Rusija do sada efikasno koristi artiljeriju i minska polja za odvraćanje ukrajinske ofanzive.

    Slično tome, Rusija je bila prisiljena na operativnu pauzu u julu 2022. usred ofanzive na Donbas. Pauza je omogućila ruskim snagama da se pregrupišu i pripreme pojačanja za novi napad.

    Dok jedni govore o ukrajinskoj pauzi, drugi zapravo trenutne poteze ukrajinskih snaga nazivaju prvom fazom ofanzive, u kojoj vojnici uglavnom sprovode izviđanje kako bi pronašli ranjive tačke u ruskoj odbrani.

    Istočna obala
    Međutim, čini se da pauza ne traje na celom frontu, a ISW izveštava da su Ukrajinci nastavili kontraofanzivne operacije na najmanje četiri sektora fronta. Satelitski snimci pokazuju da su ukrajinske snage napredovale 30 kilometara južno od Kremenja.

    Vojna uprava grada Avdijevke saopštila je da su ukrajinske snage napredovale više od kilometar severno od Avdijevke u Donjeckoj oblasti. Ruski izvori pišu da su ukrajinske snage postigle lokalizovane uspehe južno od Velike Novosilke na administrativnoj granici između Donjecke i Zaporoške oblasti.

    U međuvremenu, Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je da je Rusija tokom proteklih deset dana verovatno počela da premešta delove svojih snaga sa istočne obale Dnjepra kako bi ojačala Zaporožje i Bahmut.

    Šta Kijev planira

    1. Na okupiranim ukrajinskim teritorijama, Rusi su izgradili tri linije teško probojne odbrane, primoravajući ukrajinske snage da obustave operacije
    2. Rusija je koristila vazdušnu nadmoć i ograničenu protivvazdušnu odbranu Kijeva da napadne ukrajinske oklopne kolone i zaustavi nekoliko napada, uništavajući neko sofisticirano zapadno oružje
    3. Pauza ne traje na celom frontu, a ISW izveštava da su Ukrajinci nastavili kontraofanzivne operacije na najmanje četiri sektora fronta.
  • Zelenski: Nemamo izgubljenih pozicija

    Zelenski: Nemamo izgubljenih pozicija

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je večeras da ukrajinske snage nisu izgubile nijedan položaj u kontraofanzivi protiv ruskih trupa, dok su ruske snage pretrpjele samo gubitke.

    “U nekim sektorima naše snage idu naprijed, u drugim brane položaje ili se odupiru napadima i pojačanim udarima okupatora”, rekao je Zelenski u večernjem video obraćanju.

    On je dodao da ukrajinska vojska vrši pritisak na frontu i da to “otvara put” ukrajinskoj zastavi.

  • Bjelorusija za Ukrajinu država-agresor

    Bjelorusija za Ukrajinu država-agresor

    Poslanik Vrhovne Rade Ukrajine, Jaroslav Jurčišin najavio je registraciju prijedloga zakona, prema kojem će Bjelorusija biti priznata kao “država agresor”.

    “Ovaj korak je neophodan da bi se bjeloruski režim kaznio, kao i za predstojeće reparacije Ukrajini”, rekao je poslanik.

    On je istakao da je nacrt zakona registrovan u Radi 16. juna. Prema riječima poslanika, “u svjesti društva, Bjelorusija pod Lukašenkom je dugo bila agresor”.

    Potom je dodao:

    “Neophodno je to dokazati i u pravnom planu. Da svijet ne sumnja uvođenjem sankcija”, dodao je Jurčišin, prenosi “b92”.

  • Rusi hitno prebacuju vojsku: Počinje velika bitka

    Rusi hitno prebacuju vojsku: Počinje velika bitka

    Čini se da Rusija premešta svoje osoblje i tešku vojnu opremu iz drugih delova Ukrajine kako bi ojačala liniju fronta u Zaporožju, kažu zvaničnici.

    Ukrajinski gradonačelnik Melitopolja Ivan Fedorov izvestio je o prebacivanju resursa iz Nove Kahovke i oblasti Kahovskog preko Melitopolja u Hersonu na liniju fronta u Zaporožju.

    Ministarstvo odbrane Velike Britanije je takođe izvestilo u današnjem izveštaju o situaciji u Ukrajini da je “velika verovatnoća” da Rusija pomera “elemente Grupe snaga Dnjepar (DGF) sa istočne obale reke Dnjepar da bi ojačala sektore Zaporožje i Bahmut”.

    “Ovo potencijalno uključuje nekoliko hiljada vojnika iz 49. armije, uključujući njenu 34. odvojenu motorizovanu brigadu, kao i jedinice Vazdušno-desantnih snaga (VDV) i pomorske pešadije”, saopštilo je ministarstvo, dodajući da je to verovatno zbog “onog što Rusija smatra da je zbog rušenja brane Kahovka i poplava sada manje verovatan veliki ukrajinski napad preko Dnjepra“.

  • Šolc: Rat bi mogao potrajati jako dugo

    Šolc: Rat bi mogao potrajati jako dugo

    Njemački kancelar Olaf Šolc rekao je danas da bi Zapad trebao prilagoditi svoju politiku mogućnošću da bi rat u Ukrajini mogao potrajati jako dugo te da će podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno.

    “Moramo se pripremiti da bi ruski akt mogao trajati dugo vremena”, rekao je Šolc govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare s generalnim sekretarom NATO-a, Jensom Stoltenbergom

    Dodao je da je to ono za šta se pripremaju i na to orijentišu svoju politiku, prenosi “Klix”.

    “Njemačka će i dalje biti nepokolebljivi podržavalac Ukrajine koliko god bude potrebno. Međutim, očigledno je da NATO neće postati strana u sukobu”, istakao je Šolc.

  • Rampa Ukrajini za ulazak u NATO?

    Rampa Ukrajini za ulazak u NATO?

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da lideri NATO neće zvanično pozvati Ukrajinu da postane njihov član, na samitu u litvanskom Viljnjusu.

    “Na samitu u Vilnjusu, ali i tokom priprema samita, nećemo razgovarati o zvaničnom pozivu”, rekao je Stoltenberg novinarima nakon susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu, preneo je Rojters.

    On je dodao da će lideri razgovarati o tome kako približiti Ukrajinu ka članstvu u NATO. Generalni sekretar je upozorio da je protiv prihvatanja statusa zamrznutog koflikta u Ukrajini.

    “Želimo kraj rata, ali mir ne može značiti zamrzavanje konflikta i prihvatanje sporazuma koji diktira Rusija”, kazao je Stoltenberg.

  • Brutalna “Surovikinova linija”

    Brutalna “Surovikinova linija”

    Ako Ukrajina ovim tempon nastavi kontraofanzivu, do Azovskog mora će stići za otprilike dve godine. Problem će im biti i “Surovikinova linija”.

    Kako se procenjuje glavni zapovednik ukrajinske vojske, general Valerij Zalužni, do sada je upotrebio manje od deset odsto raspoloživih snaga. To može upućivati na dve stvari: ili general Zalužni zaista čeka da se pokažu pukotine u ruskoj odbrani ili odugovlači pa će se prolećna ofenziva pretvoriti u reprizu ruske zimske ofanzive koja nije ostvarila ništa.

    Ali, kada bi ukrajinska vojska intenzivirala napade i uspela da svlada do sada poprilično žilavu rusku aktivnu obranu, došla bi do velike prepreke – odbrambenih položaja nazvanih “Surovikinova linija”.

    Ta linija nalazi se duboko u okupiranom delu Zaporoške i Donjecke oblasti i proteže se od nekadašnjeg akumulacionog jezera Kahovka kod mesta Vasilivka pa sve do grada Volnovahe u Donjeckoj regiji te obuhvata fortifikacije i rovove ukupne dužine više od hiljadu kilometara.

    Oko nekih posebno važnih mesta Rusi su napravili dodatne sisteme obrane. Posebnim sistemima odbrane utvrđena su mesta Mihajlivka, Tokmak i Bilmak. Prva dva su na mogućem pravcu napredovanja Ukrajinaca prema Melitopolju, a treće prema Mariupolju.

    S obzirom na to da je smeštena i do 30 km od linije fronta, ruska inženjerija je “Surovikinovu liniju” mogla da gradi dugo i temeljno, bez opasnosti od ukrajinskih napada.

    Ta utvrđenja se sastoje od minskih polja kao prve linije odbrane, nakon toga su “zmajevi zubi” pa potom protivtenkovski rovovi.
    Tek nakon toga su prvi rovovi s vojnicima, pa onda druga linija odbrane s rovovima za vojnike. Iza toga po dubini je artiljerija.
    Rusi su maksimalno iskoristili i prirodne prepreke kao što su reke, jezera, šumarci i slično kako bi dodatno otežali ukrajinske pokušaje proboja.

    “Surovikinova linija”, nazvana po nekadašnjem ruskom glavnokomandujućem oružanim snagama Rusije u Ukrajini, je međutim nepomična i lako uočljiva iz vazduha, što omogućava njeno precizno lociranje. To je ukrajinskom glavnom štabu dalo mogućnost detaljnog planiranja napada.

    Tako, postoji i način da se ta linija sruši. Na primer, ako granate N pogađaju direktno u rov ili bunkere, oni su beskorisni. Tada će biti onemogućena i sigurna komunikaciju između položaja jer se ona prekida ako se rovovi uruše.

    Takođe, Ukrajinci su sa Zapada dobili oružja kojima mogu precizno da ih pogađaju. Pre svega HIMARS/MLRS s projektilima GMLRS (Guided Multiple Launch Rocket System) koji su razvijeni upravo za takve zadatke.

    Međutim, HIMARS/MLRS višecevni lanseri i projektili GMLRS pre svega su razvijeni kao taktičko oružje za uništavanje točkastih ciljeva. Zbog toga GMLRS projektili imaju satelitsko (GPS) navođenje. Projektil M31A2 ima verovatnost odstupanja od pozicije cilja samo pet metara. To je bilo više nego dovoljno da projektili stalno pogađaju most Antonovski koji je kod Hersona prelazio preko Dnjepra.

    S obzirom na mogućnost vrlo preciznog određivanja koordinata svakog ruskog položaja na “Surovikinovoj liniji”, Ukrajinci mogu napraviti ne samo detaljan plan napada već i odrediti kojim će tačno projektilima napasti koje mesto.
    Za svaki položaj jedan ili dva projektila za svaku sigurnost. I unapred u system navođenja svakog projektila unesu se koordinate cilja, pre nego što se projektili ubace u lansere i HIMARS-i/MLRS-i krenu na put prema pozicijama lansiranja.