VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Rusi “završavaju” rat?

    Rusi “završavaju” rat?

    Za nekoliko nedelja Rusija će moći da ispali 10 artiljerijskih granata za svaku granatu koju ispali Ukrajina bez dodatne pomoći SAD, rekao je general Kristofer Kavoli.

    Najviši američki general koji nadgleda vojne operacije u Evropi upozorio je američke zakonodavce da je rat u Ukrajini došao do odlučujućeg trenutka, a očekuje se da će Rusija imati prednost od 10-1 u granatama i artiljeriji “za nekoliko nedelja”.

    Jedino što može da spreči taj scenario je ako SAD odobre dodatnu vojnu podršku vladi u Kijevu.

    “Težina ovog trenutka ne može se preceniti”, rekao je general Kristofer Kavoli u svedočenju pred Komitetom za oružane snage Predstavničkog doma.

    Ukrajina će ostati bez granata i projektila za protivvazdušnu odbranu bez dodatne podrške SAD, dodao je Kavoli.

     

  • Turska priprema novi mirovni plan za Ukrajinu

    Turska priprema novi mirovni plan za Ukrajinu

    Turska želi zalediti rat u Ukrajini na više od decenije novom mirovnom inicijativom, prema danas objavljenim medijskim izvještajima.

    Plan, koji je predstavljen uz podršku turskog predsjednika Recepa Tayyipa Erdogana, već je predan Kijevu i Moskvi, izvijestile su ruske novine Novaja Gazeta Europa, navodeći svoje vlastite izvore.

    Zamrznuti sukob do 2040, obećanje SAD-a i Rusije, referendum o spoljnoj politici…
    Najvažnije tačke dokumenta su: SAD i Rusija daju obećanje da ni pod kojim uslovima neće upotrijebiti nuklearno oružje i da će se vratiti pod sporazum Novi START o nuklearnom razoružanju; sukob u Ukrajini biće zamrznut prema trenutnim crtama ratišta; u 2040. godini, Ukrajina će odlučiti o svome pravcu spoljnje politike referendumom, no dotad se neće pridružiti NATO-u.

    U isto vrijeme, referendumi će takođe biti održani pod međunarodnom nadzorom na teritorijima koje je okupirala Rusija, piše u planu. Zaraćene strane razmijeniće zatvorenike, a Rusija se neće protiviti ukrajinskom ulasku u EU, navodi se.

    Velika mirovna konferencija planirana je u Švajcarskoj u junu. Prema novinama, turska inicijativa vjerojatno neće biti prihvaćena. Primjerice, plan značajno odstupa od zahtjeva Kijeva, koji insistira na povlačenju komplete ruske vojske s ukrajinskog teritorija.

    Moskva, koja okupira oko petine susjedne zemlje, takođe je nedavno Ukrajini postavila daljnje teritorijalne zahtjeve nakon što je poboljšala svoju vlastitu situaciju na ratištu, prenosi N1.

  • Raste broj dezertera u Ukrajini

    Raste broj dezertera u Ukrajini

    ​Broj ukrajinskih muškaraca koji bježe od vojne mobilizacije porastao je od najave da će biti spuštena starosna granice sa 27 na 25 godina, ali su porasle i cijene usluga sprovođenja preko zapadne granice zbog povećanog opreza Ukrajine, rekao je jedan od krijumčara dezertera za Skaj njuz.

    Krijumčar je u intervjuu naveo da su cijene za sprovođenje preko zapadne granice pješice 6.000 dolara, ali da bjegunci dobijaju popust od 2.000 dolara ako su voljni da preplivaju neku od brojnih rijeka koje dijele Ukrajinu sa susjednim državama.

    Još se nije desilo da se neko udavi plivajući preko rijeke, već je samo poneko dobio hipotermiju, naveo je krijumčar, kao i da postoji oprema za dezertere koji ne umiju da plivaju.

    Glavni problem su, kako je istakao, sve brojnije patrole ukrajinske vlasti na zapadnoj granici, na prelazima sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom, Rumunijom i Moldavijom.

    “Pse tragače možete da zavarate, da zamaskirate svoj miris. Ali ono što je najteže, što je trenutno najveći problem, to su dronovi kojih ima veoma mnogo”, kazao je krijumčar.

    Njegov opasni posao nezakonitog krijumčarenja dezertera je dobro plaćen, piše Skaj njuz, ali on priznaje da značajan dio novca izdvaja za njegove neimenovane izvore koji mu pomažu da izbjegne patrole.

    Upitan da li je riječ o pomaganju ljudima ili profitiranju od rata, krijumčar odgovara da “osoba koja razumije da ovi muškarci mogu biti odvedeni u rat ne postavljalju tako glupa pitanja”.

  • Da li će Kijev izgubiti još jedan veliki grad?

    Da li će Kijev izgubiti još jedan veliki grad?

    Rusija je tokom jutra izvršila napad na infrastrukturu u ukrajinskom gradu Harkovu i Harkovskom regionu, saopštile su ukrajinske vlasti.

    U gradu se dogodila serija eksplozija, nakon što su ruske snage raketnim sistemima S-300 izvršile udar na Harkov, prenosi Ukrinform.

    Gađano je više industrijskih postrojenja i fabrika, piše RIA Novosti.

    Prema riječima načelnika Harkovske vojne oblasti Oleha Sinehubova, ruske snage su izvršile najmanje 10 udara na vitalnu infrastrukturu grada Harkova i regiona,a zabilježeni su nestanci struje.

    Tokom jutra nastavljen je masovan napad Rusije na Ukrajinu, raketama iz strateških bombardera Tu-95MS i hipersoničnim raketama “kindžal”.

    Prije toga, ukrajinski gradovi su bili na udaru dronova, prenosi Ukrinform.

     

     

  • Došao je kraj? Slomiće ih

    Došao je kraj? Slomiće ih

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je sinoć da će predsednik Rusije Vladimir Putin učiniti sve što može da ove godine pojača udare na Ukrajinu i pokušati da je slomi.

    “Umesto toga, Ukrajina povećava svoju sposobnost da uništi okupatora”, istakao je Zelenski u video obraćanju, preneo je Ukrinform.

    On je podsetio da su u današnjem napadu ruskih snaga na Harkovsku oblast navođenim vazdušnim bombama, poginule tri osobe, među kojima i jedno dete.”Ovo je ruski teror koji se dešava svakodnevno i svake noći u našim pograničnim i frontalnim regionima. Putin će učiniti sve da ove godine pojača napade na Ukrajinu i pokuša da nas slomi”, rekao je Zelenski i napomenuo da Ukrajina povećava svoje sposobnosti da “uništi okupatora”.

     

  • “Zelenski, izgubio si…”

    “Zelenski, izgubio si…”

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i dalje gubi od bivšeg glavnokomandujućeg ukrajinskom armijom Valerija Zalužnog u anketama javnog mnjenja.

    Naime, to su pokazali rezultati analize javnog mnjenja kompanije “SOCIOS”, a Zalužni bi u martu pobedio na predsedničkim izborima – da su se oni održali.

    “Zalužni je zaista postao političar”, piše Viktor Medvedčuk, ukrajinski opozicioni političar i predsednik saveta pokreta “Druga Ukrajina”.

    Medvedčuk podseća da je 31,3 odsto ispitanika prošlog meseca izjavilo da bi pružilo podršku Zalužnom kada bi on bio političar i kada bi se kandidovao za predsednika, dok bi za Zelenskog glasalo 21,7 odsto građana.

    U drugom krugu izbora, pobeda Zalužnog bi bila još veća – 67,5 glasova otišlo bi bivšem glavnokomandujućem, a 32,5 odsto trenutnom predsedniku Ukrajine.
    Slično bi bilo i u slučaju izbora za Radu Ukrajine – potencijalni blok okupljen oko Zalužnog dobio bi 34,2 odsto, a onaj oko Zelenskog više nego duplo manje od toga – 15,5 odsto.

    “General Zalužni nije najavio ulazak u politiku i ne mora da znači ni da će ga objaviti. Zelenski u stvari ne gubi od Zalužnog – on gubi sam od sebe. To nije ništa originalno za modernu ukrajinsku istoriju. I Porošenko je izgubio od sebe, a ne od Zelenskog, koji početkom 2019. uopšte nije ni bio političar. Ukrajinci nisu glasali za Zelenskog, glasali su protiv Porošenka”, objašnjava Medvedčuk.

    Stoga, ocenjuje, to što Zelenski danas gubi je sramota.

    “Zelenski je, baš kao i Porošenko, izabrao sebe, svoju slavu, svoje interese, a nikako ne interese zemlje i naroda. Samo Porošenko je imao moralne snage da izgubi i podnese ostavku na mesto predsednika. Zelenski nema tu snagu. Štaviše, nije hteo ni da razmišlja o tome”, nastavio je ukrajinski opozicionar.

    Medvedčuk još podseća da je Kijev, po naredbi Zelenskog, zabranio pregovore sa Rusijom, dok je na njenom čelu predsednik Vladimir Putin.

    Podaci sociološkog istraživanja iz marta kompanije “SOCIOS” pokazuju da je u martu 69,3 odsto Ukrajinaca bilo za pregovore, a samo 24 odsto njih protiv, podseća Medvedčuk.

    Ali, kako dodaje, “Zelenski zanosno ide protiv tih skoro 70 odsto, iako je izbore dobio isključivo zahvaljujući njima”, a “danas plače na Si-En-Enu” i traži novu pomoć.

    “To je nečuveno, ali danas ljude hapse za propagandu mira i normalizaciju odnosa sa susedima”, dodaje on.

     

  • Rusi gomilaju “Iskandere”

    Rusi gomilaju “Iskandere”

    Povećanje proizvodnje raketa za operativno-taktički raketni sistem “Iskander“ omogućilo je ruskoj vojsci da izvodi “dvostruke udare“ na ukrajinske snage, piše američki vojni list “Militari voč“.

    Povećanje proizvodnje raketa za operativno-taktički raketni sistem “Iskander“ omogućilo je ruskoj vojsci da izvodi “dvostruke udare“ na ukrajinske snage, piše američki vojni list “Militari voč“.

    Kako se navodi u tekstu, rusko državno specijalizovano preduzeće za raketne sisteme “KB Mašinostrojenija” nastavilo je da povećava proizvodnju taktičke balističke rakete kratkog dometa 9K720 za sistem “Iskander-M”.

    Taj amedrički magazinnavidi i da Rusija nastavlja da širi svoj arsenal i da ta sredstva koristi u na ukrajinskom frontu I to u znatno verlikim količinama.

    Glavni konstruktor u “KB Mašinostrojenija” Valerij Kašin je povodom proširenja proizvodnje izjavio da se “rakete proizvode u mnogo većim količinama nego prethodnih godina“.
    “Militari voč” podseća da su isporuke u 2023. vršene nekoliko puta više od svih prethodnih godina, pri čemu je generalni direktor dizajnerskog biroa Sergej Pitikov na Forumu Armija-2023 u avgustu te godine izjavio da su “zalihe porasle nekoliko puta“.

    Proizvodnja Kinžala je povećana čak pet puta.

    Takođe, magazine ocenjuje da je takva masovna proizvodnja omogućila ruskim snagama da ih koriste daleko šire i da izvode “dvostruke udare“ kako bi značajno povećali žrtve među ukrajinskim jedinicama na frontu.

    “Militari voč” objašnjava da se svaka brigada “Iskander-M” sastoji od 51 vozila, uključujući 12 transportnih lansera, 12 vozila za pretovar, 11 komandnih vozila, 14 vozila za podršku personalu, jedno vozilo za pripremu podataka i jedno servisno-remontno vozilo.

    Svaka može istovremeno da rasporedi 48 projektila i brzo se ponovo opremi ako je blizu skladišta raketa.

    Brigade su podeljene između tri bataljona, svaki sa dve baterije po dva lansera.

    Iako se na njega u velikoj meri oslanjalo od početka rata u februaru 2022. godine, “Iskander-M” je dobio novi publicitet nakon što je 9. marta upotrebljen za uništavanje najskuplje vojne imovine Ukrajine, američkog raketnog sistema MIM-104 Patriot, kao i sovjetskog S -300 PVO sistema, sa snimcima koji pokazuju kako su oba angažovana u spornom regionu Donjecka.

    Gubitak ove veoma visoke vrednosti i oskudnih sredstava otvorio je put za proširenu upotrebu ruskih vazdušnih snaga u region, piše amerićčki magazine.

    Paralelno sa proširenom proizvodnjom “Iskandera”, brojni izvori, uključujući više izveštaja iz izvora američke vlade, ukazuju na to da je Rusija dodatno povećala svoj kapacitet za lansiranje balističkih raketnih napada kratkog dometa nabavkom severnokorejskih sistema KN-23. Oni imaju mnogo sličnih karakteristika i sličan izgled kao “Iskanderi”, ali imaju znatno veće domete, a u slučaju posebno velike varijante KN-23B i mnogo veće nosivosti.

  • Zelenski je spreman, kreće kontraofanziva?

    Zelenski je spreman, kreće kontraofanziva?

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je Ukrajina razvila plan za novu kontraofanzivu.

    “Da, imamo kontraofanzivni plan. Nemamo alternativu, ali ne mogu da dam datum”, naglasio je Zelenski u intervjuu za Bild, napominjući da je za postizanje ovog cilja ukrajinskoj vojsci potrebno oružje, uključujući i oružje Sjedinjenih Američkih Država.

    Prema njegovim rečima, Rusija ima više ljudi i oružja, ali, kako je naveo, ujedinjeni Zapad ima savremene sisteme naoružanja.

    Komentarišući pozive za zamrzavanje rata, Zelenski je rekao da bi ruski predsednik Vladimir Putin ovu pauzu iskoristio da se pripremi za novi napad.

    “Naravno, neki će se obradovati: “Da, uspeli smo da zamrznemo sukob, rakete ne lete”, ali to je samo dok Rusija ne poveća proizvodnju i rezerve vojne opreme, raketa, dronova analizira sve greške koje su to priznale na početku“, istakao je ukrajinski lider.
    Zelenski je rekao da ne isključuje veliki ruski napad na Harkov.

    “Putin je želeo da zauzme Harkov jer je to za njega veliki simbol. Harkov je jedan od glavnih gradova Ukrajine, tako da ima veliko simbolično značenje, ali Ukrajina je spremna da osujeti planove Rusije za osvajanje. Činimo sve da se to ne dogodi”, poručio je Zelenski.

    On je priznao da su napadi Rusije na energetsku infrastrukturu uspešni.

    ”Ovo ima veliki uticaj na rat”, rekao je predsednik i dodao da napadi na objekte za snabdevanje energijom nanose veliku patnju stanovništvu i gradovima.

     

  • Ovo je naredna ruska meta?

    Ovo je naredna ruska meta?

    Ukrajina maksimizira napore da osujeti ruske planove protiv Harkova, rekao je njen predsednik Volodimir Zelenski, dok ukrajinska vojska jača zaštitu drugog najvećeg grada u zemlji za koji veruje da bi mogao biti meta iduće ruske ofanzive.

    “Sa svojim partnerima radimo na jačanju vazdušnih odbrana“, rekao je Zelenski u svom sinoćnjem obraćanju.

    “Fokus je sada na Harkovu, u energetskoj situaciji i podršci ljudima i kompanijama u gradu i regiji”.

    Zelenski se ranije juče u Kijevu sastao s vođstvom vojske kako bi raspravili mere za zaštitu Harkova, severoistočnog grada koji je u proteklom razdoblju pod stalnom paljbom ruskih vazdušnih napada.”Glavna tema je Harkov, odbrana tog grada protiv ruskih napada te mogućnost jačanja naše vazdušne odbrane i elektronskog naoružanja u regiji“, napisao je ukrajinski predsednik na Telegramu.Ukrajinska vojska veruje da bi drugi najveći ukrajinski grad mogao biti meta iduće velike ruske ofanzive. .

     

  • EU se privremeno usaglasila oko ograničenja uvoza ukrajinske hrane

    EU se privremeno usaglasila oko ograničenja uvoza ukrajinske hrane

    Evropska unija danas se privremeno usaglasila oko ograničenja na uvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, jer su o tome danas postigli dogovor poslanici u Evropskom parlamentu i Belgija, koja na šest mjeseci predsjedava EU, rekao je diplomata iz EU.

    Ova odluka zahtijevaće i zvanično odobrenje drugih članica EU i Evropskog parlamenta, prenio je Rojters.

    Agencija podsjeća da su se donosioci odluka u EU nedjeljama debatovali oko pomenutih ograničenja bescarinskog pristupa za ukrajinske proizvode.

    Za to vrijeme su farmeri protestovali zbog jeftinog uvoza, a neki poljoprivrednici u Poljskoj blokirali su granicu sa Ukrajinom i demonstrativno prosipali ukrajinsko žito preko željezničkih šina.

    Evropska komisija je u januaru predložila produženje bescarinskog pristupa do juna 2025. godine, ali uz mogućnost da za živinu, jaja i šećer primeni tarife, ukoliko njihov uvoz premaši nivo prosjeka iz 2022. i 2023. godine, prenosi Tanjug.

    Rojters navodi da su od tada na listu dodavani ovas, kukuruz, krupa i med, a tarifni prosjek biće izračunat na osnovu druge polovine 2021. godine.

    Te godine, prije nego što je počeo rat u Ukrajini, uvoz iz te zemlje bio je daleko manji, jer su primjenjivane carine na ukrajinsku robu, napominje Rojters.