VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Bajden: Ukrajina nije spremna za NATO

    Bajden: Ukrajina nije spremna za NATO

    Američki predsjednik Džo Bajden izjavio je kako smatra da Ukrajina nije spremna za članstvo u NATO-u.

    Ostalo je manje od sedam dana prije ključnog samita NATO-a na kojem će se raspravljati i o pristupu Ukrajine u ovaj savez, a samit će se odražti u litvanskom glavnom gradu Vilniusu.

    Ipak, SAD je isključio bilo kakvu mogućnost da će Ukrajina dobiti ubrzani poziv u zapadni odbrambeni blok.

    “Ako rat traje, onda smo svi u ratu. U ratu smo s Rusijom kad bi bilo tako” istakeo je Bajden, referišući se na pakt o kolektivnoj odbrani koji predstavlja srž Sjevernoatlantskog ugovora.

    Američki savjetnik za nacionalnu sigurnost Džejk Salivan govorio je slično, rekavši da će sastanak u Vilniusu “biti važan trenutak o tom putu prema članstvu”, ali da Ukrajina ima “dalje korake koje mora preduzeti”.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski se već duže vrijeme zalaže za to da NATO otvori put za članstvo Kijeva, tvrdeći da ukrajinske snage u svojoj borbi da odbiju rusku specijalnu vojnu operaciju čine više nego bilo koja članica saveza kada je riječ o odbrani vrijednosti, koje se NATO obavezao štititi. Zelenski će takođe prisustvovati sastanku saveza koji se treba održati 11. i 12. jula u Vilniusu.

    “Vođe saveza bi se iduće sedmice trebale složiti oko paketa podrške za Ukrajinu. Učinićemo Ukrajinu još snažnijom i postaviti viziju za njenu budućnost” rekao je Stoltenberg u petak u Briselu.

    Planirana dugoročna podrška uključuje višegodišnji program podrške, snažnije političke veze s Kijevom i reafirmaciju NATO-ovog obećanja da će primiti Ukrajinu u svoje redove, prenosi “Avaz”.

    Samit će poslati “jasnu poruku” Moskvi, rekao je Stoltenberg, dodavši da “NATO stoji ujedinjen i ruska agresija se neće isplatiti”. Vođe će na samitu takođe podržati planove o odgovoru na mogući napad Rusije ili neke terorističke grupe te o povećanju proizvodnje oružja, napomenuo je Stoltenberg.

  • Zelenski: Za mene i Erdogana ljudski životi su prioritet

    Zelenski: Za mene i Erdogana ljudski životi su prioritet

  • Zelenski priznao

    Zelenski priznao

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u Pragu rekao da je oružanim snagama zemlje potrebno oružje dugog dometa, ne samo za ofanzivu, već i za odbranu.

    Prema njegovim rečima, Rusija sada ima prednost u ovoj vrsti naoružanja.

    “Bez oružja dugog dometa, teško je izvoditi, ne samo ofanzivnu misiju. Teško je, da budem iskren, izvoditi i odbrambenu operaciju. To je veoma teško. Činjenica da branite svoju zemlju i da ne možete da doprete i porazite neprijatelja”, rekao je predsednik Ukrajine.

    Volodimir Zelenski je napomenuo da su u toku pregovorisa saveznicima, uključujući Sjedinjene Države, o dobijanju oružja još većeg dometa.

    On je takođe izrazio zahvalnost češkom premijeru Petru Fijali, vladi i celoj Češkoj na “moćnom novom, veoma blagovremenom odbrambenom paketu za Ukrajinu”.

    Ovaj paket će uključivati borbene helikoptere i stotine hiljada municije, rekao je Fiala nakon sastanka sa Zelenskim.

  • NATO još ne zna šta da predloži Kijevu na samitu u Viljnusu

    NATO još ne zna šta da predloži Kijevu na samitu u Viljnusu

    Zemlje NATO-a još nisu postigle saglasnost o formama saradnje koje mogu da predlože Ukrajini na samitu Alijanse koji se održava 11. i 12. jula u Viljnusu.

    Ovo je objavio list “Vašington post” pozivajući se na izjave diplomata.

    Prema navodima lista, zvaničnici SAD i drugih zemalja NATO-a usmereni su na razvoj bilateralnih i multilateralnih “sporazuma o uzajamnoj odbrani”, ili na “memorandume o bezbednosti”.

    Mnogi saveznici smatraju da je nemoguće čak i razmatrati mogućnost stupanja Ukrajine u NATO dok traje sukob na teritoriji te zemlje. Druge članice NATO-a sumnjaju u to da je Ukrajina spremna za članstvo, jer joj predstoji rešavanje “hroničnog problema korupcije”.

    List piše da je Vašington nekoliko meseci pokušavao da “smanji očekivanja Kijeva”, usredsredivši razgovor na garancije bezbednosti, a ne na proširenje Alijanse.

    Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena bi želela da se diskusija usredsredi na dugoročne paktove o bezbednosti, koji bi bili alternativa članstvu u NATO-u, jer nijedna zemlja ne želi da šalje svoje vojnike da ratuju u Ukrajini, objašnjava list.

    Predstavnica Bele kuće Karin Žan Pjer je 7. juna izjavila da je prijem bilo koje zemlje u NATO proces, te da se to odnosi i na Ukrajinu. Prema njenim rečima, SAD ne planiraju da ubrzavaju taj proces.

    Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg izjavio je u više navrata da se ne može reći tačan rok za stupanje Ukrajine u NATO, s obzirom na to da je zemlja u ratu.

    NATO je na samitu u Bukureštu u aprilu 2008. godine saopštio da će Ukrajina vremenom postati članica tog vojnog bloka, ali tada nije predstavljen plan dejstava za članstvo.

    U februaru 2019. godine Vrhovna rada Ukrajine je odobrila izmene u Ustavu Ukrajine, koje potvrđuju težnju te zemlje da postane članica NATO-a.

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je u više navrata rekao da želi da dobije konkretne rokove za stupanje u Alijansu.

  • Bajden Potpisao, Ukrajini šalje kasetne bombe

    Bajden Potpisao, Ukrajini šalje kasetne bombe

    Predsednik SAD Džo Bajden odobrio slanje američke kasetne municije Ukrajini.

    U skladu s tom odlukom, naređeno je povlačenje tog oružja iz zaliha američkog Ministarstva odbrane, koje bi trebalo da počne danas.

    Tako je zaobiđen američki zakon koji zabranjuje proizvodnju, upotrebu ili prenos kasetne municije sa stopom neuspeha većom od jedaan odsto, piše Vašington post.Ovo oružje, koje je prvi put korišćeno tokom Drugog svetskog rata, obično ispušta veliki broj manjih bombi i poznato je po ubijanju civila.

  • Svi tragaju za rješenjem, a njega nema?

    Svi tragaju za rješenjem, a njega nema?

    Bugarski predsednik Rumen Radev je na sastanku sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim izrazio nadu da će biti postignut mir.

    On je dodao da se ne slaže da se Ukrajini isporuči oružje iz rezervi bugarske vojske.Prema njegovim rečima, tekući konflikt poprima sasvim drugačije razmere. Osim toga, naveo je da je zabrinut zbog događaja oko Zaporoške nuklearne elektrane i zbog mogućeg radioaktivnog zagađenja. “Konflikt se pretvara u rat do iscrpljenja, u globalni ekonomski sukob, koji utiče na ekonomiju ne samo Ukrajine već i svih evropskih zemalja i jača socijalnu napetost. I dalje tvrdim da ovaj sukob nema vojno rešenje. Mi već godinu i po dana čekamo da će se pojaviti rešenje, ali se ono ne pojavljuje. Važno je da se obrati pažnja i na napore koji su usmereni na deeskalaciju, na prekid vatre i na traženje mirnog rešenja diplomatskim sredstvima. Znam koliko je to teško, ali po mom mišljenju svi zajedno moramo tražiti takva rešenja. Nadam se da ćemo što pre videti mirno rešenje”, izjavio je Radev u razgovoru sa ukrajinskim predsednikom.

  • Rusima stiže omiljeno oruđe artiljeraca

    Rusima stiže omiljeno oruđe artiljeraca

    Rusi će uskoro iskusiti unapređenu verziju svoje cenjene samohodne haubice 2S19M1 Msta-S.

    Ovaj obnovljeni komad artiljerije stigao je do ruskih kopnenih snaga, što je izazvalo glasine o njegovom skorom raspoređivanju u Ukrajini.

    Inicijalna serija unapređenih 152,4 mm guseničarskih samohodnih haubica 2S19M1 je sada u upotrebi.

    Ovi napredni artiljerijski topovi, prema podacima državne ruske korporacije Rostec, opremljeni su automatskim sistemom za upravljanje vatrom koji im omogućava da rade 24/7 u svim vremenskim uslovima.

    Postoje spekulacije o tome da će 2S19M1 Msta-S uskoro debitovati u Ukrajini.

    Msta-S je u upotrebi od 1989. godine, a njegova varijanta 2S19M1 je predstavljena 2000. godine, sa ograničenom proizvodnjom koja je počela 2007. godine.

  • Rusi upozoravaju: Kijev hoće NATO trupe u Ukrajini

    Rusi upozoravaju: Kijev hoće NATO trupe u Ukrajini

    Rusija poziva SAD i Zapad u celini da utiču na aktuelne vlasti u Kijevu da ne organizuju teroristički napad na Zaporošku nuklearnu elektranu.

    On bi mogao da dovede do katastrofe, izjavio je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov, upozorivši da bi Kijev, zbog neuspeha na bojnom polju, mogao da nađe izgovor za uvođenje snaga NATO-a u Ukrajinu.”Pozivamo pokrovitelje kijevskog režima da pokažu odgovornost i utiču na svoje štićenike kako bi se izbegla katastrofa velikih razmera. Zapadne vladajuće elite moraju da shvate da će Kijev zbog neuspeha na bojnom polju pokušati da nađe izgovor za uvođenje kontingenta NATO-a u Ukrajinu, čime se regionalni sukob prebacuje na nivo Trećeg svetskog rata. Malo je verovatno da su građani Sjedinjenih Država i Evrope spremni da marširaju u pakao u koji vlada Zelenskog uvlači planetu”, naglasio je diplomata.”Apsurdne su optužbe da pripremamo provokacije protiv nuklearke koju kontrolišemo. U objektu rade ruski državljani. Tu su rotaciono prisutni i stručnjaci Međunarodne agencije za atomsku energiju koji moraju da znaju ko izvodi napade na Zaporošku nuklearku”, rekao je ambasador.

  • Biće poraženi, pitanje je samo kad

    Biće poraženi, pitanje je samo kad

    Ukrajinska kontraofanziva je osuđena na neuspeh jer ruska vojska ima prednost, rekao je za Tass Žan-Bernar Pinatel, francuski general u penziji.

    “Apsolutno ne verujem u uspeh ukrajinske kontraofanzive. Rusi su vazdušno nadmoćni, a imaju prednost i na kopnu. I sami Ukrajinci priznaju da ispaljuju 4.000 granata dnevno, dok Rusija ispaljuje 20.000”, istakao je Pinatel, koji je stručnjak za Rusiju i Bliski istok.

    General je naveo i da je odnos gubitaka u tehnici i ljudstvu pet prema jedan u korist Rusije i ocenio da je režim u Kijevu sputan nedostatkom ljudskih resursa.

    “Danas smo svedoci konfrontacije nuklearne sile i države koju, naravno, sponzorišu Anglosaksonci, ali koja nema značajan tehnički i ljudski potencijal. Ne mislim da je najveći nedostatak sa kojim se Ukrajina suočava količina vojne opreme, koja, inače, nije uvek kvalitetna, jer Zapad snabdeva Kijev zastarelom opremom. Najslabija tačka Ukrajine je njen narod, tačnije manjak ljudstva. Njeni najbolji borci su odavno mrtvi”, poručio je Pinatel.

    On smatra da je, pod uslovom da NATO ne uđe direktno u sukob, poraz Kijeva samo pitanje vremena. Po njegovim rečima, politika Zapada da odugovlači ukrajinski sukob “samo vodi ka većim žrtvama”.

    “Razgovori o pomoći Ukrajini dok ona ne pobedi su potpuno glupi i besmisleni. Time se neće ništa postići i samo će se povećati broj poginulih među mladim Ukrajincima i Rusima”, ocenio je Pinatel.

    SAD i Evropu, međutim, nije briga, rekao je penzionisani francuski general, jer njihov glavni cilj nije pobeda Ukrajine, već slabljenje Rusije.

  • Poruka za NATO: Dajte nam signal

    Poruka za NATO: Dajte nam signal

    Ukrajinski predsednik pozvao zvaničnike NATO-a da sedeće sedmice na samitu preduzmu konkretne korake prema primanju Ukrajine u taj savez.

    Zelenski je rekao da njegovoj zemlji, koja je već 17 meseci u ratu protiv ruskih agresora, treba mnogo više od opšte izjave da su vrata NATO-a tek “otvorena”.

    Ukrajina traži jasan znak NATO-a sa samtita koji će se 11. i 12. jula održati u Vilnusu, da će moći da se priključiti vojnom savezu kad rat završi.

    Ukrajina želi da se priključiti što pre, ali je mišljenje članica NATO-a o tome koliko brzo bi to trebalo da se dogodi, podeljeno. Neke zemlje članice oprezne su u pogledu poteza za koje se boje da bi mogli uvući savez bliže aktivnom ratu protiv Rusije.

    “Mi govorimo o jasnom signalu, nečemu konkretnom u smeru pozivnice”, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare koju je održao s češkim kolegom. “Potrebna nam je ta motivacija. Potrebna nam je iskrenost u našim odnosima”, dodao je.

    Zelenski je rekao i da formulacija prihvaćena na samitu NATO-a 2008. nije dovoljna – da će vrata vojnog saveza “ostati otvorena” i da će Ukrajina na kraju postati članica. “Trebaće nam nekakav signal, jasan, da će Ukrajina biti u savezu. A ne da su vrata otvorena, to nije dovoljno”, rekao je odgovarajući na pitanja novinara.