VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Napali su kasetnom municijom?

    Napali su kasetnom municijom?

    Tokmak, ukrajinski grad u Zaporoškoj oblasti, koji su okupirali Rusi, gađan je kasetnom municijom, saopštile su hitne službe oblasti.

    “U 17:15 militanti nacističkog režima u Kijevu granatirali su Tokmak. Prema preliminarnim informacijama, neprijatelj je upotrebio kasetnu municiju“, navodi se u saopštenju, prenose mediji.

    Podsetimo, predsednik SAD Džozef Bajden doneo je odluku da pošalje kasetnu municiju Ukrajini.

    SAD su prošle nedelje saopštile da će, u okviru bezbednosnog paketa u vrednosti od 800 miliona dolara, Ukrajini poslati kasetnu municiju, koja je konvencijom zabranjena u više od 100 zemalja.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je danas da bi Rusija mogla da bude prinuđena da upotrebi “slično oružje” protiv Ukrajine, kojoj će Sjedinjene Američke Države poslati kasetnu municiju.

  • “Ukrajina će NATO učiniti jačim”

    “Ukrajina će NATO učiniti jačim”

    Ukrajina će NATO učiniti jačim, poručio je danas predsednik te zemlje Volodimir Zelenski.”NATO će učiniti Ukrajinu bezbednijom, a Ukrajina će NATO učiniti jačim”, rekao je Zelenski tokom zajedničkog obraćanja sa litvanskim predsednikom Gitanasom Nausedom u Vilnjusu gde se održava NATO samit.

    On je dodao da Ukrajina zaslužuje da joj bude dozvoljeno da se pridruži Alijansi, prenosi Rojters.

    “Verujem u NATO koji ne okleva, ne gubi vreme i ne osvrće se na agresora”, rekao je Zelenski.

  • Stejt department: Prijem Ukrajine u NATO označio bi početak rata sa Rusijom

    Stejt department: Prijem Ukrajine u NATO označio bi početak rata sa Rusijom

    Bilo bi neprikladno primiti Ukrajinu u NATO usred tekućeg sukoba sa Rusijom jer bi ovaj potez značio početak rata sa Rusijom, a američki predsjednik Džozef Bajden je obećao da se to neće dogoditi tokom njegove administracije, rekao je danas portparol Stejt departmenta Metju Miler.

    “Ne bi bilo prikladno primiti Ukrajinu u ovom trenutku u NATO dok je u ratu, to bi onda značilo da bi SAD bile u ratu sa Rusijom, nešto što je predsjednik Bajden jasno stavio do znanja od samog početka, da se neće dogoditi pod njegovim rukovodstvom”, rekao je Miler tokom brifinga za novinare.

    Milerov komentar dolazi nakon završetka prvog dana samita NATO-a u Vilnjusu u Litvaniji, gdje je Alijansa odbila članstvo Kijeva dok se ne ispune određeni uslovi.


    Generalni sekretar Jens Stoltenberg je na konferenciji za novinare ranije danas rekao da nema smisla razgovarati o članstvu Ukrajine u NATO-u ako Kijev ne pobijedi u sukobu koji je u toku.

    Početkom juna Volodimir Zelenski je rekao da se Kijev nada da će dobiti jasan poziv da se pridruži bloku na samitu u Vilnjusu. On je takođe rekao da je ukrajinska vojska razočarana što Ukrajina još nije dobila jasan pozitivan odgovor o pridruživanju i EU i NATO-u.

  • “NATO je u ratu sa Rusijom”

    “NATO je u ratu sa Rusijom”

    NATO je duboko umešan u ukrajinski sukob u Ukrajini, rekla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Da li zaista mislite da NATO nije u ratu sa Rusijom? U stvari, NATO daje svo oružje, borce, plaćenike, instruktore, savetnike i obaveštajne podatke kijevskom režimu. NATO je definitivno uključen u vojne aktivnosti tamo, nema sumnje. NATO je taj koji je doveo kijevski režim dovde“, istakla je Zaharova, prenosi TASS.

    Kako podseća ruska agencija, predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara 2022. najavio specijalnu vojnu operaciju na osnovu zahteva čelnika republika Donbasa usred eskalacije tenzija u regionu, pri čemu su vlasti u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR) i Luganskoj Narodnoj Republici (LNR) prijavile neke od najjačih granatiranja do tada.

    Kao odgovor, Zapad je uveo sankcije Rusiji. Pored toga, zapadne zemlje počele su da Ukrajni isporučuju velike količine oružj i vojne opreme, čija se ukupna vrednost trenutno procenjuje u milijardama dolara.

    Kijev je više puta zahtevao da se ukrajinskim snagama obezbedi dodatno naoružanje i naprednija oprema, rakete dugog dometa i avioni.

  • Peskov: Odluka Francuske o slanju raketa dugog dometa Ukrajini je pogrešna

    Peskov: Odluka Francuske o slanju raketa dugog dometa Ukrajini je pogrešna

    Odluka Francuske da pošalje Ukrajini rakete dugog dometa je pogrešna i prepuna posljedica po ukrajinsku stranu, izjavio je danas portparol ruskog predsjednika Dmitrij Peskov.

    On je dodao da ostaje da se vidi o kom dometu je riječ, prenose RIA Novosti.

    • Sa naše tačke gledišta, ovo je pogrešna odluka, prepuna posljedica po ukrajinsku stranu jer će nas to, naravno, primorati da preduzmemo kontramjere – rekao je Peskov, prenose RIA Novosti.

    Peskov je rekao da odluka Pariza neće uticati na tok “specijalne vojne operacije”.

    • Јoš jednom ponavljamo principijelan pristup takvim odlukama: ove odluke ne mogu da utiču na tok događaja u okviru specijalne vojne operacije. One mogu samo da učine težom sudbinu kijevskog režima – dodao je Peskov.

    Predsjednik Francuske Emanuel Makron izjavio je prethodno u Vilnjusu da će Pariz dati Ukrajini rakete dugog dometa, ne precizirajući o kojim raketama je riječ.

  • “Da budem iskren, Ukrajinci su ga digli u vazduh”

    “Da budem iskren, Ukrajinci su ga digli u vazduh”

    Ukrajina stoji iza dizanja u vazduh gasovoda “Severni tok”, rekao je bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.

    On je to rekao u intervjuu ruskim šaljivdžijama koji su se predstavili kao Vladimir Zelenski.Video snimak razgovora objavljen je na Telegram kanalu prankera Vovana i Leksusa, koji su u ime Zelenskog pitali Kisindžera ko stoji iza napada na “Severni tok”. “Da budem iskren, mislio sam da si to ti. Ali nisam vas krivio za to. Ne bih rekao da je to kritika”, rekao je Kisindžer. U razgovoru sa prankerima, on je priznao da je predsedniku SSSR Mihailu Gorbačovu zaista obećano da se NATO neće širiti na istok, ali je to bilo usmeno obećanje, koje nigde nije zabeleženo. Dakle, nije bilo formalne obaveze – to je bilo lično obećanje državnog sekretara Džejmsa Bejkera, istakao je on.

  • “U Evropi će uskoro shvatiti da pobjeda Kijeva nije moguća”

    “U Evropi će uskoro shvatiti da pobjeda Kijeva nije moguća”

    Evropljanima je sve jasnija činjenica da pobeda Kijeva nije moguća, izjavio je Sputnjiku šef ruske delegacije na pregovorima u Beču za pitanja vojne bezbednosti i kontrolu naoružanja Konstantin Gavrilov.

    “Naši sagovornici u Beču navode da među Evropljanima postoji razumevanje da Ukrajina neće moći da lako pobedi i da je pobeda, u principu, nemoguća. Oni priznaju moć i organizovanost ruske vojske, koja je na bojnim poljima stekla kolosalno borbeno iskustvo”, rekao je on.

    Prema njegovim rečima, situaciju se za “natovce” pogoršava i time što je njihov vojno-industrijski kompleks u padu.

    “Oni su već isporučili Ukrajini sve rezerve PVO sistema ‘stringer’ i ‘džavelin’, skladišta su prazna i kako bi se ona napunila biće potrebne godine, a to nikako ne ide na ruku iscrpljenim evropskim skladištima i proizvodnji granata”, pojasnio je ruski diplomata.

    Moskva je više puta upozoravala zapadne zemlje da isporuke oružja Ukrajini ništa ne menjaju i samo odugovlače konflikt.

    Kako je istakao ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, SAD i NATO direktno učestvuju u tom sukobu ne samo isporukama oružja već i u obukama vojnika.

  • (Ne)pristojna ponuda za Volodimira

    (Ne)pristojna ponuda za Volodimira

    Lideri NATO-a će Ukrajini na samitu u Vilnjusu ponuditi bezbednosne garancije poput onih koje ima Izrael, piše britanski “Telegraf”.

    Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Francuska i Nemačka će se posvetiti dugoročnom planu naoružavanja Kijeva kako bi se odbranio od ruske agresije, navodi list.

    Neimenovani zvaničnici kažu da će novi odbrambeni plan za Ukrajinu uključivati pravno-obavezujuće obećanje za nastavak vojne podrške Kijevu.

    Pored toga, biće obećana i obuka ukrajinskih trupa, razmena obaveštajnih podataka i pomoć u procesu usklađivanja ukrajinskih snaga sa NATO standardima. Ponuda ne podrazumeva punopravno članstvo, koje Ukrajina traži, ali reč je o “odskočnoj dasci” ka članstvu, ističe “Telegraf”.

    Četiri članice se nadaju da će formalizovanje ovih obaveza dovesti do toga da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ne ode sa skupa praznih ruku.

    Izrael nije deo NATO-a, ali SAD izdvajaju skoro četiri milijarde dolara na godišnjem nivou kako bi osigurale da država ima “kvalitativne vojne prednosti” na Bliskom istoku.

    Sporazum je deo memoranduma o razumevanju koji se obnavlja na svakih 10 godina, ali ne uključuje obavezu da jedna država mora da brani drugu u slučaju napada.

  • Makron: Francuska će Ukrajini dati rakete dugog dometa

    Makron: Francuska će Ukrajini dati rakete dugog dometa

    Francuska će početi da snabdjeva Ukrajinu raketama dugog dometa kako bi mogla da se brani, izjavio je danas predsjednik Francuske Emanuel Makron.

    On je po dolasku na samit NATO-a u Vilnjusu u Litvaniji odbio da iznese detalje o tome koliko i kojih projektila će biti dato Ukrajini.

    „Odlučio sam da povećam isporuke oružja i opreme koja bi omogućila Ukrajincima da imaju kapacitet da udare duboko, uz zadržavanje naše doktrine da dozvolimo Ukrajini da brani svoju teritoriju“, rekao je Makron.

    U Viljnusu se danas i sutra održava samit NATO-a, a jedna od glavnih tema je situacija u Ukrajini, prenosi Tanjug.

  • Više od 190 žrtava kasetnih bombi u Srbiji obesmišljavaju tvrdnje Kijeva

    Više od 190 žrtava kasetnih bombi u Srbiji obesmišljavaju tvrdnje Kijeva

    Odluku od 7. jula da isporuči kasetne bombe Ukrajini američka administracija opravdala je obećanjem Kijeva da ih neće koristiti na civilnim područjima, pišu Novosti.

    Koliko je ovo obećanje, kao i samo opravdanje besmisleno, pokazuje slučaj Niša, tokom NATO agresije, u maju 1999. godine.

    Tada su kasetne bombe, usmjerene na tamošnji aerodrom, završile u centru grada, na pijaci i u baštama, i ubile 16 civila, među kojima i trudnicu u poodmakloj trudnoći, dok je 18 ljudi ranjeno.

    Da je kasetna bomba izuzetno opasno oružje, prije svega za civile pokazuju sva područja na koja su bačene i na kojima čak i poslije četvrt vijeka, kao na primjer kod nas, ili poslije pola vijeka, kao u Vijetnamu, i dalje ubijaju muškarce, žene, djecu.

    U pitanju je oružje koje se raspada u vazduhu i oslobađa više “bombica” na širokom području. Dizajnirane su tako da detoniraju pri udaru o tlo, ali kod mnogih do toga ne dođe odmah.

    Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, u nekim nedavnim sukobima čak i do 40 odsto bombi nije eksplodiralo.

    • Iako se u vojnim školama uči da osam do 14 odsto ostane neeksplodirano, procenat može da bude mnogo veći i to predstavlja najveću opasnost po civile – kaže za Novosti Slađan Vučković, penzionisani podoficir i nosilac ordena za hrabrost, koji je u aprilu 1999, na Kopaoniku ostao bez obje ruke kada je eksplodirala kasetna bomba.

    On se sada bavi promocijom zabrane kasetne municije.

    • Ako su kasetne bombe bačene na kameniti teren, eksplodiraće ih više, a ukoliko su bačene na zemlju, procenat eksplozije je manji. U Vijetnamu su bačene tokom rata, sedamdesetih godina prošlog vijeka, a prije neku godinu, kad sam tamo bio na konferenciji, jedna je ubila čovjeka. Dakle, ni poslije pola vijeka nisu očišćeni Vijetnam, Laos, Kambodža – priča Vučković, dodajući da je, bez obzira na to šta tvrde velike sile, u pitanju neprecizno i neselektivno oružje koje ne bira ni pol, ni godište, ni vjeroispijovest, ni nacionalnost – ubija sve.

    Takođe, primjećuje da to nije odbrambeno sredstvo jer ih nijedna zemlja ne koristi na svojoj, već uvijek na tuđoj teritoriji.

    Bojan Glamočlija, direktor Centra za razminiranje Srbije, kaže da je u Srbiji od devedesetih do danas očišćeno 14.028.603 kvadratna metra teritorije od neeksplodiranih kasetnih bombi, a ostalo je još 610.137 za čišćenje.

    Zabilježeno je 3.175 pronalazaka, odnosno lokacija sa bombama.

    • Kada su u pitanju civilne površine, očišćena su područja Kopaonika, Sjenice, Tutina i Niša, a ostali su Ponikve i Bujanovac. Iako nismo potpisnici Konvencije iz Osla, ipak smo uspjeli da dobijemo značajnu pomoć za uklanjanje ovih bombi. U posljednje četiri godine naročito su značajne donacije SAD i Јužne Koreje, na čemu smo im zahvalni – kaže Glamočlija.

    Tokom godina veliku pomoć pružili su i Rusi, a humanitarni program za razminiranje u Srbiji pokrenut je 2008. godine, pošto su rusko Ministarstvo za vanredne situacije i MUP Srbije potpisali sporazum.

    Od tada je, najprije ruski, a zatim rusko-srpski tim, očistio od eksplozivnih naprava oko 6,1 miliona kvadratnih metara terena.

    Kako je objavljeno 2018. godine, otkriveno je i uništeno ukupno 13.160 neeksplodiranih mina.

    Prema podacima Norveške narodne pomoći, u nesrećama od kasetnih bombi kod nas evidentirana je 191 žrtva. Poginula je 31 osoba, a ranjeno 160. Najveći broj stradavanja desio se u vrijeme djelovanja NATO avijacije, 1999. godine.

    Pomoć žrtvama poslije dvije decenije

    • Prvi put poslije 20 godina, prošle godine uspjeli smo preko Centra za razminiranje da obezbijedimo međunarodne donacije za pomoć žrtvama mina. Išli su na rehabilitaciju, zamijenili su proteze… Izvještaje podnosimo Ujedinjenim nacijama i očekujemo da bismo ubuduće od njih mogli da dobijemo pomoć – kaže Bojan Glamočlija.

    Tokom ovih djelovanja smrtno je stradalo 26 ljudi, a teže ili lakše ranjeno 151, navode u Centru. Od završetka djelovanja NATO snaga, pa do novembra 2008. godine, stradalo je još 14 ljudi, od čega pet smrtno, dok je ranjeno devet, među kojima su pirotehničari, poljoprivrednici, djeca i slučajni prolaznik.

    Od tada do danas, prema podacima Centra, desili su se akcidenti četiri deminera tokom čišćenja površina zagađenih kasetnom municijom – troje je povrijeđeno, a jedan poginuo.

    Kada ih pronađu, kako kažu u Centru za razminiranje, demineri ne smiju da ih pomeraju. Svaka mora da bude uništena baš na mjestu pronalaska, pa makar i u oluku, kao što je bio slučaj sa niškom Ćele-kulom, ili baštom u naselju Duvanište.

    Najveći problem sa kasetnim bombama, prema mišljenju vojnog analitičara Aleksandra Radića, jeste činjenica da su veoma male, da se nikad ne može precizno znati gdje su pale, niti gdje su na kraju završile.

    Kako naglašava, može ih pomjeriti i vjetar i kiša, odnosno bujica.

    • One se neće aktivirati dok na njih ne naiđu kola, poljoprivrednik sa mašinom, ili dok ih djeca ne uzmu u ruke, što se sve dešavalo. Nikada ne možete biti sasvim sigurni gdje je bačena, kao što nikad ne znate pouzdano da li ste neki teren sasvim raščistili. Problem je u nesrazmjernom riziku po stanovništvo. – kaže Radić, i dodaje da u praksi zataje, odnosno ne eksplodiraju odmah, u mnogo većem statističkom uzorku nego što se o tome priča.