Dramatična inflacija u Turskoj posebno pogađa cene hrane i time biračko telo predsednika Erdogana.
Sve više ljudi ne može sebi da priušti meso i mleko.
Mesec dana pred izbore, to je opasno po predsednika.
Rastući troškovi života jedna su od glavnih tema pred predsedničke i parlamentarne izbore 14. maja. Nije tajna da se turska privreda već duže suočava sa krizom i izuzetno visokom inflacijom.
Prema zvaničnim podacima, u martu je stopa inflacije, u odnosu na isti mesec prošle godine, iznosila oko 50 odsto. Ali, prema računici Nezavisne grupe za istraživanje inflacije (ENAG), turske vlasti montiraju brojke i prava inflacija iznosi čak 112 odsto.
Turska lira poslednjih godina sve više gubi vrednost u odnosu na evro i američki dolar. Za jedan evro 2014. godine moglo je da se dobije oko 2,90 lira, a danas je to više od 21 lire.
Kada je predsednik Redžep Tajip Erdogan prošle sedmice saopštio izborni program svoje stranke AKP, obećao je da će, ukoliko bude ponovo izabran, vratiti inflaciju na jednocifrene vrednosti. U njegovom programu je navedeno i obećanje da će “pobediti” nestabilnost cena prehrambenih proizvoda.
Nije čudo da se Erdogan dohvatio ove teme – on trenutno u anketama stoji lošije od izazivača Kemala Kiličdaroglua iz kemalističke stranke CHP. Kiličdaroglu može da očekuje 49 odsto glasova – čime je blizu pobede u prvom krugu – dok Erdogan, prema anketama, može da računa na oko 42 odsto.
Ključna tema pred izbore?
Prema studiji Sindikalnog istraživačkog centra, cene prehrambenih proizvoda porasle su za 1.750 odsto tokom proteklih dvadeset godina tokom kojih je na vlasti Erdoganova AKP.
Turska se na globalnoj listi inflacije hrane nalazi na petom mestu: sa 69 odsto, Turska se nalazi iza Libana, Zimbabvea, Argentine i Irana.
Prema podacima Nacionalnog udruženja za crveno meso, u proteklih mesec dana je cena mlevenog goveđeg mesa porasla više od 30 odsto, dok je povećanje u prošloj godini iznosilo 147 odsto.
Kriza ne znači samo da je Turcima, na primer, teže da odu na odmor u inostranstvo, već da je mnogima od njih sada teško da priušte namirnice za sopstvena domaćinstva: faktor koji bi mogao da utiče na odluku onih koji izađu na izbore 14. maja.
“Inflacija vezana za prehrambene proizvode će biti ključno pitanje na izborima”, smatra turski politikolog Berk Esen sa Univerziteta Šabanči u Istanbulu.
“Skok cena hrane značajno slabi vladu. Samo iz tog razloga, vlada se suočava sa problemima da sačuva svoju biračku bazu. Važan deo biračkog tela AKP-a je niža srednja klasa. A ona je direktno pogođena inflacijom cena hrane”, rekao je Esen u za DW.
Meso i mleko postaju luksuz
Prosečni građani Turske više ne mogu sebi da priušte mleko i mesne proizvode, smatra Semsi Bajraktar, predsednik Turskog udruženja poljoprivrednika. Proizvođači, zbog rasta cena stočne hrane, više ne mogu da hrane svoje životinje, rekao je Bajraktar u intervjuu za DW.
“Životinje su završile u klaonicama. Smanjena je količina mleka koje se isporučuje prerađivačkoj industriji. Zbog povećanja troškova i smanjenja ponude, rastu cene mesa. Potrošač se suočava sa poteškoćama da uopšte dobije pristup mesu i mlečnim proizvodima”, ističe Bajraktar.
Tokom pandemije zatvoreni su bili svi hoteli i restorani, mesta na kojima se konzumiralo mnogo mesa. “Tada nije moglo da se upotrebi čak 70 odsto mesa. Proizvođači su svoje proizvode prodavali po veoma niskim cenama”, kaže Ahmet Judžesan, predsednik Udruženja proizvođača mesa i mesne industrije.
Danas su turizam i gastronomija ponovo zaživeli, a potrošnja mesa se vratila na raniji nivo. “Ali kako sada nema dovoljno investicija, ne može da se zadovolji domaća potražnja. Zbog toga su u poslednjih šest meseci cene u stalnom porastu”, kaže Judžesan.
Za rast cena on okrivljuje “pogrešnu politiku” vlade. “Tokom krize izazvane pandemijom nije došlo do adekvatnog planiranja. Nisu preduzete neophodne mere”, rekao je Judžesan u razgovoru za DW.
“Vlada želi da spase izborni dan”
S obzirom na rast cena, Vlada je odlučila da poveća uvoz životinja iz inostranstva. Uprava za meso i mleko planira uvoz preko pola miliona životinja i 8.500 tona prerađenog mesa, uglavnom iz Latinske Amerike.
Direktor Turske asocijacije proizvođača crvenog mesa požalio se da vladina politika nije održiva, već da je usmerena “samo na spasavanje izbora”.
Bulent Tunč ističe da proizvođači nisu protiv planiranog uvoza, već protiv političkog nedostatka plana: vlada donosi kontradiktorne odluke. “Ranije je ministar rekao da su sve isplanirali. Rekao je i da će se za tri godine prestati sa uvozom i da se nikada više neće uvoziti.”
“Mi smo onda u skladu s tim i vršili ulaganja. Izgrađene su stotine, hiljade pogona, osnovane su brojne nove kompanije. I odjednom kažu da će uvesti više od 500.000 životinja. To je uznemirujuće za nas kao proizvođače. Uvek imamo scenario zbog političara koji su fokusirani na spasavanje izbornog dana”, ističe Tunč.
“Cene se neće smanjivati”
Slično kao i Tunč, i Judžesan smatra da bi uvoz poslužio kao “uteha” za tržište. “Cene će i dalje nastaviti da rastu, neće se smanjivati”, kaže Judžesan.
Predsednik Fondacije za zaštitu potrošača Turhan Čakar nedavno je ozbiljnost situacije opisao sledećim rečima: “Nikada u istoriji Republike prehrambeni proizvodi nisu bili skupi kao danas. Velika većina potrošača nema pristup osnovnim namirnicama. Oni ne mogu da se prehrane.”
