VRBAS Media

Oznaka: turska

  • Dodik uoči sastanka sa Čavušogluom

    Dodik uoči sastanka sa Čavušogluom

    Na sastanku sa ministrom spoljnih poslova Turske Mevlutom Čavušogluom biće riječi o izgradnji auto-puta Beograd-Sarajevo, uvozu vještačkog đubriva, kao i o političkim izazovima vezano za sukob u Ukrajini, izjavio je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik uoči sastanka sa Čavušogluom.

    Govoreći o projektu izgradnje auto-puta Beograd-Sarajevo, Dodik je istakao se pokušava napraviti koncept kojim bi se krenula graditi dionica od Višegrada do Istočnog Sarajeva i od Bijeljine do Brčko Distrikta.

    Јedna od tema razgovora biće i uvoz vještačkog đubriva iz Turske, piše RTRS.

    – Trebamo obezbijediti dovoljne količine za jesenju sjetvu. Naš cilj je da što više sijemo u Srpskoj i obezbijedimo što više hrane ne samo za naše potrebe, nego i za viškove koje možemo da plasiramo na neke druge destinacije – rekao je Dodik.

  • “Niz sastanaka u vezi s projektima putne infrastrukture”

    “Niz sastanaka u vezi s projektima putne infrastrukture”

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik doputovao je u Istanbul gdje ima niz sastanaka u vezi sa projektima putne infrastrukture, a večeras će se sastati sa ministrom spoljnih poslova Turske Mevlutom Čavušogluom.

    Stigao sam u Istanbul, gdje imam niz sastanaka u vezi s projektima putne infrastrukture kao što su auto-putevi koji treba da povežu Bijeljinu i Brčko, Višegrad i Istočno Sarajevo i Višegrad i Trebinje – naveo je Dodik.

    On je dodao da će se u večernjim časovima sastati sa Čavušogluom sa kojim će razmijeniti mišljenja o brojnim aktuelnim političkim pitanjima, kao i pitanjima ekonomske saradnje.

    – Jedno od njih je i obezbjeđivanje vještačkog đubriva za jesenju sjetvu – napisao je Dodik na Tviteru.

  • Stoltenberg optimista: NATO ne vjeruje da će Turska blokirati ulazak Finske i Švedske

    Stoltenberg optimista: NATO ne vjeruje da će Turska blokirati ulazak Finske i Švedske

    NATO nema razloga da vjeruje da će Turska blokirati prijave Finske i Švedske za učlanjenje u ovu organizaciju, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg “Fajnenšel tajmsu”.
    “Ranije u ovom procesu nije bilo razloga za uvjerenje da će biti bilo kakvih problema”, rekao je Stoltenberg.

    On je naveo da je Turska “važan saveznik” i da “treba rješavati bezbjednosne primjedbe kada se pojave”, prenosi TASS.

    Stoltenberg je naveo da je i dalje moguće prevazići primjedbe Turske “u razumnom vremenskom okviru”.

    “Moj cilj je da Finska i Švedska postanu članice što prije. To se i dalje može postići brzo u poređenju sa drugim procesima prijema”, izjavio je generalni sekretar Alijanse.

    On je rekao da nije određeno da je krajnji rok za rješavanje ovog pitanja samit NATO-a koji će krajem jula biti održan u Madridu.

    Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je ranije da će blokirati ulzak dvije nordijske zemlje u NATO ukoliko ne promjene odnos prema terorističkim organizacijama, prvenstveno prema Radničkoj partiji Kurdistana.

  • Erdogan ljut na Zapad: “Ne može da im se vjeruje”

    Erdogan ljut na Zapad: “Ne može da im se vjeruje”

    Zapadnim zemljama se ne može vjerovati, posebno u političkim pitanjima, rekao je turski predsednik tokom razgovora sa predstavnicima mladih u Vanu.

    “Pitamo Grčku zašto ste gradili vojne baze. Oni nam daju odgovor: “protiv Rusije”. A šta ste uradili da podržite Ukrajinu ako ste protiv Rusije? Sve je to laž. Ovom Zapadu se ne može verovati” rekao je turski predsednik Erdogan, prenose RIA novosti..

    Prema njegovom mišljenju, sa zapadnim zemljama se može sarađivati u oblasti nauke ili umetnosti, ali ne i politike.

    “Na primer, Brisel već dugi niz godina ne može da donese konačnu odluku o ulasku Turske u Evropsku uniju, iako je Ankara dobila status kandidata još 1999. godine”, dodao je Erdogan.

    On je ranije upozorio da bi tekuća militarizacija ostrva u istočnom Egeju od strane Grčke mogla da se “završi katastrofom”.

    Odnosi između dve zemlje su se poslednjih godina ozbiljno zaoštrili zbog teritorijalnih sporova, kao i zbog činjenice da dve strane ne uspevaju da se dogovore o granicama morskih zona.

    Erdogan je prošlog meseca rekao da se protivi zahtevu Švedske i Finske da se učlane u NATO. Turski predsednik je optužio vlade tih zemalja da podržavaju i daju utočište kurdskim militantima i drugim grupama koje smatra teroristima.

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je danas rekao da su turske zabrinutosti opravdane.

    “Ovo su opravdane zabrinutosti. Ovde se radi o terorizmu, o izvozu oružja – rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa finskim predsednikom Saulijem Ninistom.

    Kako je rekao generalni sekretar NATO, nijedan saveznik NATO-a nije pretrpeo više terorističkih napada od Turske.

    “Ne pre juna iduće godine”
    Erdogan isključio je tokom današnjeg susreta sa turskom omladinom mogućnost raspisivanja prevremenih predsedničkih i parlamentarnih izbora u Turskoj. “Oni (opozicija) traže da se odredi datum izbori. Izbori će biti održani u junu sledeće godine. Neće biti vanrednih izbora u novembru”, poručio je Erdogan. On je pozvao opozicionog lidera Kemala Kiličdaroglua, prvog čoveka Narodne republikanske stranke, da se “prvo pripremi” i saopšti da li će se kandidovati na predsedničkim izborima, prenosi TASS.

  • Stoltenberg: Zabrinutost Turske opravdana

    Stoltenberg: Zabrinutost Turske opravdana

    Bezbjednosna zabrinutost koju je Turska izrazila u protivljenju zahtjevima Finske i Švedske za članstvo u NATO je legitimna, izjavio je danas generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg tokom posjete Finskoj.

    “Ovo su opravdane zabrinutosti. Ovdje se radi o terorizmu, o izvozu oružja”, rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare s finskim predsjednikom Saulijem Ninistom, prenosi agencija Rojters.

    Kako je rekao generalni sekretar NATO, moramo da zapamtimo i razumijemo da nijedan saveznik NATO nije pretrpio više terorističkih napada od Turske.

    Stoltenberg i Ninisto su rekli da će se razgovori s Turskom nastaviti, ali nisu dali naznake napretka u pregovorima, navodi britanska agencija.

    “Samit u Madridu nikada nije bio krajnji rok”, rekao je Stoltenberg, misleći na sastanak NATO u Madridu krajem juna.

    Poručio je da je Turska ključni saveznik za Alijansu zbog svoje strateške lokacije na Crnom moru između Evrope i Bliskog istoka.

    Švedska i Finska podnijele su zahtjev za pridruživanje zapadnom odbrambenom savezu prošlog mjeseca, a kao odgovor na sukob u Ukrajini.

    Obje zemlje su naišle na protivljenje Turske, koja ih je optužila da podržavaju i daju utočište kurdskim militantima i drugim grupama koje smatra teroristima.

  • Finska odbila da izruči ljude koje Ankara traži

    Finska odbila da izruči ljude koje Ankara traži

    Finsko Ministarstvo pravde odbilo je zahtjeve za izručenje ljudi koje Ankara smatra terorističkim organizacijama.
    – Finska nije pristala da Turskoj izruči ljude koji su, prema Turskoj, bili povezani sa Gulenovim pokretom ili kurdskom organizacijom PKK, koje smatraju teroristima – prenio je Ukrinform pisanje finskog lista “Ile”.

    Riječ je o zahtjevima za ekstradiciju koje je Turska podnijela Finskoj od 2019. do 2022. godine.

    Do početka juna ove godine, Finska je primila deset zahtjeva za ekstradiciju od Turske.

    – Finska je izručila dvije osobe, ali prema dokumentima o ovim ekstradicijama, izgleda da nije bilo znakova terorizma – ističe se u tekstu finskog lista.

    Turska, između ostalih, traži izručenje od Finske čovjeka osuđenog za paljenje ambasade u Helsinkiju.

  • Erdoan:I dalje ne podržavamo ulazak Švedske i Finske u NATO

    Erdoan:I dalje ne podržavamo ulazak Švedske i Finske u NATO

    Ankara i dalje ostaje pri stavu da ne podržava ulazak Švedske i Finske u NATO, izjavio je danas turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan na konferenciji za novinare poslije razgovora sa predsjednikom Venecuele Nikolasom Madurom.

    “Švedska televizija je emitovala intervjue sa vođama terorističkih grupa. Poslije ovoga ne možemo da kažemo da su dobrodošli u NATO. Isto važi i za Finsku”, istakao je turski predsjednik, prenosi agencija TASS.

  • Lavrov: “Zapad od krize sa žitom pravi katastrofu vasionskih razmera”

    Lavrov: “Zapad od krize sa žitom pravi katastrofu vasionskih razmera”

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je nakon sastanka s turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom u Ankari govorio na konferenciji za novinare.

    Situacija u vezi s ukrajinskim žitom nema nikakve veze s prehrambenom krizom, ali Zapad na osnovu nje fabrikuje “katastrofu vasionskih razmera”, ocenio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nakon sastanka s turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom u Ankari, prenosi Sputnjik.

    “Mnogo pažnje smo posvetili izvozu ukrajinskog žita koji naše zapadne kolege, kao i sami Ukrajinci, pokušavaju da podignu na nivo ‘vasionske katastrofe’, iako je njegov udeo u globalnoj proizvodnji manji od jedan odsto ukupnog svetskog izvoza pšenice i drugih žitarica“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare i upozorio na to da zapadne zemlje “pitanje žita“ koriste u svojstvu stalnog izvora strepnje.

    Lavrov je istakao da Moskva ceni napore Ankare da se otkloni blokada izvoza ukrajinskog žita i istakao da je Rusija spremna da sarađuje s Turskom radi rešavanja tog problema.

    “Veoma cenimo napore turskih kolega koji traže načine da se ukloni blokada, da se izveze žito iz ukrajinskih luka i da iz njih isplovi nekoliko desetina inostranih brodova koji se tamo koriste u svojstvu talaca“, rekao je Lavrov.

    Prema njegovim rečima, predstavnici ruskog i turskog vojnog resora zajedno analiziraju detalje plana za uklanjanje mina iz Ukrajinskih luka, kako bi se omogućio izvoz pšenice.

    “Ukoliko je Ukrajina sazrela da rešava pitanje u vezi sa izvozom žita, Rusija će rado sarađivati“, dodao je Lavrov, navodeći da je, prema podacima turske strane, Ukrajina spremna da osigura prolazak brodova kroz vodene koridore iz kojih su uklonjene mine.

    Ruski ministar je dodao da su se Rusija i Turska složile da je neophodno osigurati bezbednost brodova u Crnom moru.

    Prema njegovim rečima, ruska strana je spremna za susret sa Ukrajinom u Istanbulu uz posredovanje UN, ali bi taj sastanak bio više simboličan nego da se stvarno reši pitanje sa izvozom žitarica.

    “Cenimo zanimanje UN da se na neki način uključe, obeleže svoje prisustvo, ali, iskreno, to neće dodati ništa osim neke simbolike“, konstatovao je Lavrov.

    Kako je naglasio ruski ministar, da bi se ovaj problem rešio, potrebno je samo da “Ukrajinci puste brodove iz svojih luka ili čišćenjem mina ili utvrđivanjem bezbednih koridora“.

    “Ništa više nije potrebno“, zaključio je on.

  • Lavrov: Operacija u Ukrajini napreduje po planu

    Lavrov: Operacija u Ukrajini napreduje po planu

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas nakon sastanka sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom da vojna operacija u Ukrajini napreduje po planu.

    • Specijalna vojna operacija napreduje po planu i naši ciljevi se ostvaruju – rekao je Lavrov.

    On je takođe rekao da “situacija sa uklrajinskim žitom nema nikakve veze sa krizom hrane”, a zatim je dodao da je “EU prikazuje kao katastrofu velikih razmjera”

    Lavrov se zatim osvrnuo i na zahtjeve Zelenskog oko donacija protivbrodskih sistema.

    • Po mom mišljenju svi su razumjeli adekvatnost takvih izjava – rekao je Lavrov.

    Sa druge strane Čavušoglu je pregovore sa Lavrovim okarakterisao kao produktivne, kao i da je glavna tema njihovog razgovora bila situacija u Ukrajini.

  • Lavrov doputovao u Ankaru na razgovore s Čavušogluom

    Lavrov doputovao u Ankaru na razgovore s Čavušogluom

    Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov doputovao je danas u zvaničnu posjetu Turskoj.

    Lavrov će sutra u Ankari razgovarati sa svojim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom, saopštila je ranije danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, prenosi TASS.

    Dva ministra razgovaraće o situaciji u Ukrajini i u Siriji, Libiji i Nagorno-Karabahu, kao i o situaciji na Balkanu, u Avganistanu i centralnoj Aziji.

    Lavrov i Čavušoglu će takođe razgovarati o perspektivama trgovinsko-ekonomske saradnje sa Zapadom tokom perioda antiruskih sankcija.