VRBAS Media

Oznaka: tajvan

  • Kina planira vojni odgovor

    Kina planira vojni odgovor

    Kina je izdala oštro upozorenje Bajdenovoj administraciji.

    Upozorenje je upućeno povodom mogućnosti da predsedavajuća Predstavničkog doma americkog Kongresa Nensi Pelosi u avgustu otputuje na Tajvan, preneo je danas britanski dnevnik Fajnenšel tajms.

    U izveštaju londonskog lista se navodi da je šest ljudi upoznatih sa kineskim upozorenjima reklo da su ovoga puta ona znatno oštrija od onih koje je Peking slao ranije, u situacijama kada je bio nezadovoljan akcijama ili politikom SAD prema Tajvanu, prenosi Rojters.

    Kineska retorika sugerisala je ovoga puta mogući vojni odgovor, navodi se u tekstu Fajnenšel tajmsa koji se poziva na analize nekoliko zvaničnika upoznatih sa situacijom.

    Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće i stejt department odbili su da komentarišu izveštaj britanskog dnevnika.

    Kina pojačava vojne aktivnosti oko Tajvana nastojeći da izvrši pritisak na tamošnju demokratski izabranu vladu da prihvati kineski suverenitet, dok vlada Tajvana ponavlja da samo 23 miliona žitelja ostrva može da odlučuje o svojoj budućnosti i upozorava da iako želi mir, Tajvan namerava da se brani ako bude napadnut.

  • Kina se hitno oglasila: “Amerika će snositi posljedice”

    Kina se hitno oglasila: “Amerika će snositi posljedice”

    Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da bi poseta Tajvanu Nensi Pelosi, ozbiljno narušila suverenitet i teritorijalni integritet Kine.

    Kako su naveli, SAD bi snosile posljedice.

    Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan, na redovnom brifingu za novinare reagovao je nakon što je Fajnenšel tajms ranije danas objavio da Pelosi planira da poseti Tajvan u avgustu, i poručio da će Kina preduzeti snažne mere da zaštiti svoj suverenitet i teritorijalni integritet, preneo je Rojters.

    Ranije danas Fajnenšel tajms objavio je, pozivajući se na više izvora upoznatih sa tim pitanjem, da bi Pelosi mogla da poseti Tajvan u avgustu.

    Potencijalna poseta američke zvaničnice dolazi u trenutku kada se Tajvan suočava sa pritiskom Kine, koja ovo ostrvo smatra svojom teritorijom, što je stalni izvor tenzija između Pekinga i Vašingtona, navodi britanska agencija.

    Postoje podele u američkoj administraciji oko toga da li Pelosi treba da poseti Tajpej, prema dva izvora upoznatih sa situacijom, izvestio je Fajnenšel tajms.

    Iz kabineta Pelosi i iz američkog Ministarstva spoljnih poslova nisu do ovog trenutka odgovorili na Rojtersov zahtev za komentar, a ni predstavništvo Tajvana u SAD nije se oglasilo po ovom pitanju.

  • Kineske trupe u pripravnosti

    Kineske trupe u pripravnosti

    Kineska vojska saopštila je danas da je nedavni prelet američkog mornaričkog aviona kroz Tajvanski moreuz namerno narušavanje mira i stabilnosti u tom regionu.

    Pukovnik Ši Ji, portparol Istočne teatar komande Narodne oslobodilačke vojske, naveo je u saopštenju da je Kina mobilisala vazdušne i kopnene snage da nadgledaju operaciju američkih aviona, koja se odigrala u petak, prenosi Rojters.

    On je dodao da se Peking odlučno protivi ovim akcijama SAD i da su kineske trupe i dalje u stanju pripravnosti.
    Američka mornarica još se nije oglašavala povodom ovog incidenta, navodi Rojters.
    Najnovije tenzije u Tajvanskom moreuzu dolaze nakon što je Tajpej u četvrtak saopštio da je podigao vazduhoplovne snage da upozori 22 kineska aviona koji su ušli u zonu protivvazdušne odbrane.
    Tajvanski moreuz je čest izvor vojnih tenzija, a poslednjih godina američki ratni brodovi i drugih NATO saveznika, poput Britanije i Kanade, plovili su kroz moreuz, izazivajući nezadovljstvo u Pekingu, navodi britanska agencija.

    Kina tvrdi da ima suverenitet i jurisdikciju nad Tajvanskim moreuzom, dok SAD i Tajpej smatraju da je moreuz koji razdvaja Tajvan od Kine medjunarodni plovni put.

  • Podignuti lovci, PVO u pripravnosti

    Podignuti lovci, PVO u pripravnosti

    Tajvanske vazduhoplovne snage danas su upozorile 29 kineskih aviona koji su ušli u zonu protivvazdušne odbrane, saopštilo je tajvansko ministarstvo odbrane.

    Tajvan, na koji Kina polaže pravo kao na sopstvenu teritoriju, žalio se da se ponavljaju takve misije kineskih aviona, prenosi Rojters.

    Dodaje se da je to postalo uobičajena pojava u poslednje dve godine.

    Ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je da su u zonu PVO ušli avion za radioelektronske borbe Y-9, avion za radioelektronsko izviđanje Y-8, šest strateških bombardera H-6, avion za dopunu goriva Y-20, par aviona za radarsko otkrivanje i kontrolu KJ-500, protivpodmornički avion Y-8, osam višenamenskih lovačkih aviona J-16, četiri aviona SU-30 i pet J-11 NOAK. Tajvan je podigao lovce, a PVO je pratila kineske avione, saopštile su tajvanske vlasti.

  • Kina nikad oštrija prema Americi

    Kina nikad oštrija prema Americi

    Zvanični Peking poslao je oštru poruku Americi da je spreman da ratuje za Tajvan.

    Kineski ministar odbrane Vej Fenge upozorio je SAD da prekinu da se zalažu za nezavisnost Tajvana jer će se njegova zemlja boriti do smrti za očuvanje svoje teritorije.

    Ako se iko usudi da odvoji Tajvan od Kine, kineska vojska neće imati izbora nego da se bori po svaku cenu, do smrti. Niko ne treba nikad da potceni rešenost kineskih oružanih snaga za očuvanjem svog teritorijalnog integriteta, poručio kineski ministar odbrane Vej Fenge.

    On je na bezbednosnom forumu “Šangri La” u Singapuru, gde se sreo sa šefom Pentagona Lojdom Ostinom, u neobično oštrom govoru poručio da će Kina “zdrobiti” svaki pokušaj nezavisnosti Tajvana.

    “Ako se iko usudi da odvoji Tajvan od Kine, kineska vojska neće imati izbora nego da se bori po svaku cenu, do poslednjeg i preduzme sve neophodne mere da zdrobi svaki pokušaj separatista da odvoje Tajvan od matice”, istakao je Vej.

    On je dodao da je to jedini mogući izbor za Kinu.

    “Oni koji nastave zalaganje za nezavisnost Tajvana sa ciljem podele Kine sigurno neće ostvariti cilj. Niko ne treba nikad da potceni rešenost i kapacitet kineskih oružanih snaga za očuvanjem svog teritorijalnog integriteta”, podvukao je Vej.

    Kina nije ni za rat ni za sankcije
    Vej Fenge je rekao da kineska vlada nije zainteresovana za konflikt u Ukrajini, ali u isto vreme ne veruje da sankcije Moskvi mogu da doprinesu rešavanju krize. “Sukob ili rat su poslednje stvari koje bi Kina želela da vidi u Ukrajini. U isto vreme, ne verujemo da maksimalan pritisak ili sankcije mogu da reše problem. Mogu da izazovu još tenzija i da naprave problem gorim”, kazao je Vej. Prvi čovek kineske vojske optužio je SAD i da pokušavaju da “preotmu” podršku zemalja azijsko-pacifičkog regiona i okrenu ih protiv Pekinga. “Nijedna zemlja ne treba da nameće drugima svoju volju ili da ih zastrašuje pod maskom multilateralizma. Ta strategija je pokušaj da se napravi mala, ekskluzivna grupa u ime slobodnog i otvorenog Indo-pacifika. To je strategija za izazivanje konflikta i sukoba kako bi drugi bili okruženi i izolovani”, rekao je Vej.

    Kina nije pretnja
    Osim toga, on je optužio Ameriku da pokušava da koči razvoj Kine.

    “Bila bi istorijska i strateška greška insistirati na tome da Kinu treba doživljavati kao pretnju, protivnika ili čak neprijatelja. Pozivamo američku stranu da prestane da kleveta i obuzdava Kinu, da prestane da se meša u unutrašnje stvari Kine i prestane da šteti interesima Kine”, rekao je Vej.

    Prema njegovim rečima, razvoj Kine ne predstavlja pretnju za druge zemlje, ali daje veliki doprinos globalnom miru i razvoju.

    Kineski ministar je ovako oštro reagovao nakon što je šef Pentagona Ostin u svom govoru u Singapuru optužio Kinu da destabilizuje situaciju u azijsko-pacifičkoj oblasti, naročito u blizini Tajvana. On je istakao da Amerika, koja snabdeva Tajvan oružjem i koja je napravila pakt sa još nekoliko zemalja u regionu, ima za cilj da “održi mir i stabilnost”.

  • Kineski ministar odbrane upozorio na mogući konflikt

    Kineski ministar odbrane upozorio na mogući konflikt

    Kineski ministar odbrane Vej Fenge uputio je danas prigovor svom američkom kolegi Lojdu Ostinu jer su SAD prodale oružje Tajvanu i upozorio na mogući konflikt, pošto Kina polaže pravo na to ostrvo kao na svoju teritoriju.

    Fenge je rekao Ostinu na sastanku u Singapuru da prodaja naoružanja “ozbiljno potkopava kineski suverenitet i bezbjednosne interese”, javila je državna televizija CCTV.

    Kina se tome “čvrsto protivi i snažno kritikuje”, a kineska vlada i vojska će “odlučno razbiti svaki plan o nezavisnosti Tajvana i odlučno će štititi ponovno ujedinjenje sa domovinom”, rekao je Vej, prenosi AP.

    Agencija navodi da su se Kina i Tajvan podijelili tokom građanskog rata 1949. godine, te da Kina prijeti da će silom anektirati ovu ostrvsku republiku.

    Iako Vašington nema formalne diplomatske odnose s Tajpejem, Amerika je najveći saveznik Tajvana i njegov glavni izvor naoružanja.

    Novi oružani paket, koji je objavljen prije dva dana, sadrži dijelove za tajvanske mornaričke brodove u vrijednosti od 120 miliona dolara.

  • A šta ako krene Kina?

    A šta ako krene Kina?

    Pitanje svih pitanja za ovu deceniju i vijek, za koji se mislilo da će biti vijek razvoja i mira, je hoće li se sve pretvoriti u sumrak civilizacije.

    To pitanje je, kako piše CNN, a prenosi Jutarnji list, hoće li Kina krenuti da vojnim putem pripoji “odmetnuto” ostrvo Tajvan? Ili, hoće li Peking iskoristiti neizvesnost nastalu ruskim ratom u Ukrajini pa će se odvažiti na napad, ili će čekati da sukob u Ukrajini završi?CNN navodi da je tekstova na tu temu bilo mnogo, ali su oni, kako kažu, izvdojili dve analize koje zaključuju da Kina ima dovoljnu moć da zauzme Tajvanu. CNN takođe zaključuje i da SAD i saveznici vrlo verovatno nisu u stanju da zaustave Kinu u osvajanju Tajvana, uz napomenu da bi rat imao izuzetno visoku cenu u krvi.

    U analizi je čak razrađen i eventualni scenario napada Kine na Tajvan – prvi je s mora. Navodi se da Kina ima brojčano najveću ratnu flotu na svetu, čemu treba dodati I obalnu stražu i pomorsku miliciju, navodno i ribarske brodove koji imaju i vojnu ulogu.

    Ali problem je, kako se navodi, što napadač mora da ima tri puta više vojne sile od onoga ko se brani. Tajvan ima oko 450.000 vojnika pod oružjem, što znači da bi Peking morao da preko mora prebaci najmanje million vojnika, koji, kako se dalje navodi, nisu dovoljno uvežbani.

    Hauard Ulman, bivši pripadnik američke mornarice i profesor na Američkom mornaričkom ratnom koledžu, napisao je esej u kom kaže da bi operacija trajala nedeljama i da uprkos pomorskoj snazi, NR Kini “jednostavno nedostaju vojni kapaciteti i efektiva za pokretanje amfibijske invazije na Tajvan u punom opsegu u doglednoj budućnosti”. Ali, prema p rocenama SAD Kina bi te “rupe” mogla popuniti do 2025.

    E tu nastaje problem. Šta ako krene i Amerika?

    Tu onda nastaje problem – ako bi SAD krenule u odbranu Tajvana, jer Peking raspolaže s 2.000 projektila koji su kreirani da nanesu najveću moguću štetu američkoj mornarici, a među njima se ističu tzv. Ubice nosača aviona.

    Zatim se postavlja i pitanje logističke podrške Tajvana tokom invazije. Ukrajina je naslonjena kopnom na saveznike, Poljsku pre svega, preko koje stiže vojna i ostala pomoć. Kineski bi napad bio usmeren na zapadnu stranu Tajvana, okrenutu prema kontinentu, što otvara mogućnost logističke pomorske linije prema istočnoj strani, ali one moraju krenuti s udaljenih Japana ili Filipina. I zato, preporučuje se, vlada u Tajpeju mora da ima dovoljno oružja, hrane, lekova i medicinskih potrepština, kao i energije da može da izdrži prvi nalet kineskog udara.

    U analizi se navodi i da je izvesno da bi Kina vrlo brzo uspostavila kontrolu vazdušnog prostora, jer raspolaže sa oko 1.600 borbenih aviona, dok Tajvan ima manje od 300. Zato se ističe da je posebno važan zadatak Tajpeja i Vašingtona da što pre razrade taktike i strategije asimetrične odbrane na svim nivoima vođenja rata. Jer je važno da se Tajvan odupre dok se u operaciju, kako je najavio američki predsednik Džo Bajden ne uključi američke vazdušne snage.

    Nije isključeno da onda Peking, u prvom napadnom talasu, udari i na američke vazduhoplovne baze na Pacifiku, po modelu japanskog napada na Perl Harbur 1941. godine.

    Ali, Kinezi su naučili lekciju, pa i iz bombardovanja SRJ

    Stručnjaci za CNN navode i da je Kina puno toga naučila iz američkih vazdušnih operacija u Pustinjskoj oluji, napadu na Irak te akciji protiv tadašnje SR Jugoslavije zbog Kosova. Tada su snage protivvazdušne odbrane Beograda srušile i jedan “nevidljivi” američki avion nakon čega je usledilo bombardovanje kineske ambasade u glavnog gradu tada još Jugoslavije.

    Dalje se navodi da bi kopnena operacija imala veliki problem s lokacijom iskrcavanja jer je Tajvan definisao 18 tačaka gde bi se Kinezi mogli iskrcati i tamo su već spremni za takavc scenario. Takođe, glavni grad Tajpej je na severnom vrhu ostrvapa bi, nakon proboja odbrambenih linija, kineske snage brzo stigle do predgrađa. Zato američki instruktori obučavaju tajvanske snage za urbanu borbu, a tu će pomoći i ukrajinska iskustva.

    Ali, kada bi došlo do kopnene borbe, kako pokazuje situacija iz Ukrajine, tajvanske bi snage imale veliku moralnu prednost jer se brane od sile koja im želi oduzeti slobodu i način života koji su izgradili. Kineske snage, za razliku od ruskih, biće takođe dobro moralno pripremljene – vraćaju odmetnuti deo matici.

    Zatim sledi intrigantan scenarijo prema kom bi NR Kina zauzela ostrva oko Tajvana, ili nametnula pomorsku blokadu, što se čini možda i najopasnijom opcijom jer ne bi bilo sajber rata pa je pitanje da li SAD i Japan krenuli u probijanje blokade.

    U analizi se navodi i da je Kina mogla da nauči još jednu lekciju iz situacije u Ukrajini, a to je da pretnja nuklearnim oružjem otvara prostor za sajber ratovanje. Takođe, pitanje je i da li bi SAD reagovale kao u slučaju Ukrajine koja nije definisana kao američki vitalni nacionalni interes, a Tajvan jeste, barem dok je glavni dobavljač najboljih poluprovodnika na svetu.

    Zatim, tu je i problematika sankcija, a Peking misli, mada je to diskutabilno, da bi veći deo sveta ostao na nihovoj strani zbog toga što su svi, ali bukvalno, zavisni od svega što Kina izvozi.

    Ali, na kraju se zaključuje da zaključak možda nije dobar jer je manje verovatno da će Kinezi staviti politiku ispred trgovine, jer su oni najviše trgovci. Ipak, ni to nije sigurno, pogotovo ako predsednik KIne odluči da bi mu ratovanje podiglo rejting, zaključuje se u tekstu.

  • KIna poslala 30 aviona u zonu zračne odbrane Tajvana

    KIna poslala 30 aviona u zonu zračne odbrane Tajvana

    Nakon što je Kina poslala 30 aviona u zonu zračne odbrane Tajvana, Taipei je odgovorio podizanjem svojih borbenih aviona.

    Incident se dogodio u ponedjeljak i najveći je od januara. Uslijedio je nekoliko dana nakon što je američki predsjednik Joe Biden upozorio Kinu da se ne upusti u invaziju na Tajvan, odnosno na dan kada je američka senatorka Tammy Duckworth posjetila otok kako bi s tajvanskim liderima razgovarala o sigurnosti.

    Kina je povećala frekvenciju svojih zračnih misija u proteklim mjesecima tvrdeći da obavlja vježbe, a takvi potezi su izazvali bijes Tajvana te povećali tenzije u regiji.

    Kina vidi Tajvan kao otcijepljenu provinciju, koja može biti zauzeta silom ukoliko to bude potrebno.

    U najnovijem incidentu su učestvovala 22 borbena aviona, sredstva za elektronsko ratovanje te avion za rano upozorenje i otkrivanje podmornica, saopćilo je ministarstvo odbrane Tajvana. Avion je letio u zoni sjeveroistočno od otoka Pratas koji su dio identifikacione zone protuzračne odbrane Tajvana (ADIZ). Međutim, avioni nisu ušli direktno u tajvanski zračni prostor, a to bi se smatralo neprijateljskim činom.

    ADIZ je zona izvan teritorija jedne zemlje i njenog zračnog prostora u kojoj se ipak identificiraju i prate strani avioni u svrhu nacionalne sigurnosti. Ta zona je tehnički i dalje međunarodni zračni prostor.

    Kineski avioni već godinu dana lete u tajvanskom ADIZ-u, a analitičari su ranije rekli da je to upozorenje za Tajvan da zvanično ne proglasi nezavisnost.

    Peking je u prošlosti tvrdio da su vježbe fokusirane na zaštitu suvereniteta Kine.

    Biden je rekao da Kina “flertuje s opasnošću leteći blizu Tajvana” te je upozorio ovu zemlju rekavši da su SAD spremne na vojni odgovor ako Peking izvrši invaziju.

  • Peking poziva Vašington na oprez u izjavama o Tajvanu

    Peking poziva Vašington na oprez u izjavama o Tajvanu

    Tajvan je neotuđivi dio kineske teritorije, Kina će preduzeti odlučne mjere za zaštitu svog suvereniteta i interesa bezbjednosti i poziva Sjedinjene Države da budu oprezne u svojim izjavama i akcijama kada je riječ o Tajvanu, izjavio je danas portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.

    Komentarišući izjavu američkog predsednika Džozefa Bajdena da bi bio spreman da koristi silu kako bi odbranio Tajvan, Vang je rekao da Peking poziva američku stranu da se iskreno pridržava principa jedne Kine i tri kinesko-američka kominikea, prenosi RIA Novosti.

    Dodao je da Kina poziva SAD da se drži svoje obaveze da neće podržavati nezavisnost Tajvana, da bude oprezna u svojim rečima i postupcima kada je riječ o Tajvanu i da, kako je naveo, “ne šalje nikakve obmanjujuće signale separatističkim snagama na Tajvanu”.

    Bajden je izjavio danas tokom posjete Јapanu da bi bio spreman da koristi silu kako bi odbranio Tajvan u slučaju kineskog napada.

  • Tajvan podigao lovce, raspoređene rakete PVO, upozorenje za Kinu

    Tajvan podigao lovce, raspoređene rakete PVO, upozorenje za Kinu

    Tajvanske vazduhoplovne snage su pokušale da upozore 18 kineskih aviona koji su ušli u njihovu zonu PVO, saopštilo je ministarstvo odbrane u Tajpeju.

    Broj aviona koji su bili uključeni u akciju bio je daleko manji od poslednjeg upada velikih razmera 23. januara, kada je učestvovalo 39 kineskih aviona, a ministarstvo je saopštilo da je najnovija misija uključivala šest kineskih lovaca J-11 i šest J-16, kao i dva bombardera H-6, navodi Rojters.

    Bombarderi su, u pratnji protivpodmorničkog aviona I-8, odleteli ka jugu Tajvana preko kanala Baši, koji odvaja ostrvo od Filipina.

    Drugi avion je preleteo oblast severoistočno od ostrva Pratas, koje je pod kontrolom Tajvana, na gornjem kraju Južnog kineskog mora, prema mapi ministarstva.

    Tajvanski lovci su poslati da upozore kineske avione, a rakete protivvazdušne odbrane raspoređene su da “prate aktivnosti“, saopštilo je ministarstvo.

    Nije ispaljen nijedan hitac i kineska letelica nije letela u vazdušnom prostoru Tajvana, već u njegovoj identifikacionoj zoni protivvazdušne odbrane, precizirano je u saopštenju.

    Tajvan je trenutno u stanju pojačane pripravnosti zbog bojazni da bi Kina mogla da iskoristi sukob Rusije i Ukrajine da napravi sličnu vojnu akciju na ostrvu koje smatra svojom teritorijom, iako vlada u Tajpeju nije prijavila nikakve naznake da Peking priprema potencijalni napad, navodi britanska agencija.