VRBAS Media

Oznaka: tajvan

  • Kineski ministar: Vojska uvijek spremna da spriječi nezavisnost Tajvana

    Kineski ministar: Vojska uvijek spremna da spriječi nezavisnost Tajvana

    Kineski ministar odbrane Dong Đun upozorio je danas da je vojska spremna da “prisilno” zaustavi nezavisnost Tajvana, ali je pozvao na obimniju razmjenu sa SAD.

    “Uvijek smo bili otvoreni razmjenu i saradnju, ali za to je potrebno da se obje strane sretnu na pola puta”, naglasio je Dong u svom govoru na forumu “Dijalog Šangri La” u Singapuru, gdje se krajem sedmice sastao sa američkim ministrom odbrane Lojdom Ostinom.

    Ovogodišnji forum u Singapuru održava se sedmicu nakon što je Kina održala manevre oko Tajvana i upozorila je na mogući sukob sa snagama tog ostrva nakon inauguracije predsjednika Laj Čingtea, prenosi AFP.

    Dong je u obraćanju prisutnima na forumu naglasio da je kineska armija uvijek bila neuništiva i snažna snaga za odbranu ujedinjenja domovine i da će uvijek djelovati odlučno i prisilno kako bi spriječila nezavisnost Tajvana i kako bi osigurala da slični pokušaju budu neuspješni.

    Prema njegovim riječima, ko god se usudi da odvoji Tajvan od Kine biće uništen i suočiće se sa sopstvenim uništenjem, prenosi “Srna”.

  • Kina podigla borbene avione – vojska u pripravnosti

    Kina podigla borbene avione – vojska u pripravnosti

    Tajvanska vojska primetila 21 kineski vojni avion i 15 brodova oko ostrva u poslednja 24 sata, saopštile su jutros vlasti u Tajpeju.

    Deset kineskih aviona ušlo je u zonu identifikacije protivvazdušne odbrane Tajvana.

    Kina je u četvrtak i petak sprovela vojne manevre oko Tajvana, negodujući zbog govora novog tajvanskog predsednika Laj Čing-tea koji ocenjuje kao separatistički.

    Tajvan je osudio nove vojne manevre Kine oko ostrva koji su počeli nekoliko dana nakon inauguracije predsednika.

     

  • Razoran zemljotres pogodio Tajvan

    Razoran zemljotres pogodio Tajvan

    U snažnom zemljotresu jačine 7,2 stepena koji je rano jutros pogodio Tajvan, poginule su najmanje četiri osobe, a više od 50 je povrijeđenih.

    Ovo je najjači potres koji je pogodio ovo ostrvo u posljednjih 25, prenose agencije.

    Američka geološka služba saopštila je da je epicentar zemljotresa jačine 7,4 stepena bio 18 kilometara južno od tajvanskog grada Hualijen, na dubini od 34,8 kilometara. Tajvanska služba navela je da je jačina zemljotresa bila 7,2 stepena, na dubini od 15,5 kilometara.

    Upozorenja na cunami izdata su u prvim trenucima posle potresa na Tajvanu, kao i u dijelovima južnog Japana i na Filipinima, ali je opasnost u međuvremenu prošla, saopštio je Pacifički centar za upozorenja na cunami.

    Zemljotres je izazvao klizišta a nekoliko zgrada je srušeno, prenose lokalnim mediji.

    Na tajvanskim televizijskim stanicama prikazani su snimci nekih porušenih zgrada u Hualijenu. Vatrogasna služba saopštila je da su srušene dve zgrade i da se vjeruje da su ljudi zarobljeni ispod ruševina, prenosi Glas Amerike.

    Više od 80.000 domaćinstava je bez struje.

    Naknadni potresi – od kojih je jedan bio jačine 6,5 stepeni – osjetili su se i u Tajpeju gde je podzemna željeznica na kratko prestala da radi, ali je kasnije saobraćaj obnovljen. Zemljotres se, prema Rojtersu, osjetio sve do Šangaja.

    Japanska meteorološka služba saopštila je prvobitno da je zemljotres bio jačine 7,7 stepeni. Očekivalo se da talasi do tri metra stignu do velikih dijelova japanske jugozapadne obale, ali su samo manji talasi stigli su do nekih ostrva.

    Japan je kasnije snizio nivo upozorenja. Na glavnom aerodromu u južnoj japanskom regionu Okinava obustavljeni su svi letovi zbog upozorenja na cunami. Nije bilo izvještaja o šteti u Japanu.

    Filipini su takođe izdali upozorenje na cunami, a vlasti su pozvale stanovnike priobalnog područja u 23 pokrajine da se evakuišu.

  • Si je rekao Bajdenu “okončaćemo…”

    Si je rekao Bajdenu “okončaćemo…”

    Američki predsednik Džo Bajden je prošle godine rekao da će američke trupe braniti Tajvan ako mu zapreti Peking.

    Kineski predsednik Si Đinping upozorio je prošlog meseca predsednika SAD Džozefa Bajdena da namerava da okonča decenijama dugu de fakto nezavisnost Tajvana – mirnim putem, ako je moguće, javlja “New York Post”.

    Si je rekao 81-godišnjem predsedniku SAD da će “Peking ponovo ujediniti Tajvan sa kontinentalnom Kinom, ali da tajming još nije odlučen”, objavio je “NBC News” u sredu, pozivajući se na tri sadašnja i bivša američka zvaničnika obaveštena o sastanku.

    Bela kuća nije negirala razgovor, do koga je došlo tokom samita 15. novembra u blizini San Franciska kome je prisustvovalo desetak američkih i kineskih zvaničnika.

    “Neću da ulazim u specifičnosti razgovora između dva lidera”, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi novinarima na predsedničkog aviona “Air Force One” na putu za Milvoki.

    “Mislim da možete da razumete da neću da čitam taj privatni razgovor.”

    Predsednik Si je bio jasan u pogledu svojih želja za ponovnim ujedinjenjem – to nije nešto što je drugačije ili novo”, dodao je Kirbi.

    Portparol Bele kuće je dodao da će SAD nastaviti da se pridržavaju svoje politike “Jedne Kine” i da ne priznaju Tajvan kao nezavisan, te dodao da “kao što je predsednik rekao, nema razloga da dođe do sukoba”.

    Na samitu, Si je rekao da “Kina preferira da zauzme Tajvan mirnim putem, a ne silom”, i rekao da su “američki vojni lideri koji kažu da Si planira da zauzme Tajvan 2025. ili 2027. godine … pogrešili jer nije odredio vremenski okvir”, preneo je NBC.

    Takozvani kineski “doživotni predsednik” i Džo Bajden su se sastajali četiri sata, a u američkim sumiranjima razgovora nisu pomenuta nikakva značajna ažuriranja u vezi sa Tajvanom, koji je samoupravan od pobede komunista Mao Cedunga 1949. u kineskom građanskom ratu.

    Bajden je prošle godine rekao da će američke trupe braniti Tajvan ako mu zapreti Peking.

    Tajvan, koji ima više od 23 miliona stanovnika, započeo je proces demokratizacije kasnih 1980-ih nakon decenija brzog ekonomskog rasta. Aktuelni predsednik Cai Ing-ven razbesneo je Peking tvrdnjom da je ostrvo koje je većinom naseljeno Kinezima već nezavisno.

    Tajvanom je Peking vladao samo deo svoje istorije. Ranije je njime vladao Japan 50 godina — od 1895. do 1945. — nakon otprilike dva veka kineske kontrole.

    “New York Post” navodi da je Sijeva vlada vodila ekspanzionističku spoljnu politiku — uključujući tvrdnju o vlasništvu nad spornim ostrvima u Južnom kineskom moru i okončanje političke autonomije Hong Konga 2020. godine uprkos uveravanjima iz 1997. da će bivša britanska kolonija imati 50 godina samouprave.

    Kineska ambasada u Vašingtonu nije odmah odgovorila na zahtev za komentar “New York Posta”.

    Odnosi između SAD i Kine predstavljaju značajno pitanje na američkim predsedničkim izborima sledeće godine, a republikanci tvrde da Bajden nije dovoljno čvrst po pitanjima kao što je izvoz fentanila iz Kine, koji je podstakao rekordno visok broj smrtnih slučajeva od predoziranja drogom u SAD, preneo je Telegraf.

  • Potpredsjednik Tajvana: Nećemo popustiti pred prijetnjama

    Potpredsjednik Tajvana: Nećemo popustiti pred prijetnjama

    Ukoliko je Tajvan siguran, onda je i cijeli svijet siguran, a Tajvan neće popustiti pred autoritarnim prijetnjama, rekao je u nedjelju potpredsjednik Tajvana William Lai tokom posjete SAD-u, koji je Peking osudio.

    William Lai, ujedno i vodeći kandidat za sljedećeg tajvanskog predsjednika na izborima u siječnju sljedeće godine, nalazi se u SAD-u koji je, prema tvrdnjama tajvanskog političkog vrha, tek usputna postaja na putu prema Paragvaju, gdje će Lai prisustvovati inauguraciji novog predsjednika spomenute južnoameričke zemlje, jedne od tek 13 zemalja koje održavaju formalne veze s otokom kojeg Kina svojata kao svoj teritorij.

    Prilikom povratka na Tajvan, Lai će ‘svratiti’ u San Francisco, no u Pekingu osuđuju ovakve njegove posjete SAD-u, a tajvanskog potpredsjednika nazvali su “problematičnim separatistom”.

    “Ukoliko je Tajvan siguran, onda je i cijeli svijet siguran. Ukoliko je tajvanski tjesnac miran, onda je i svijet miran”, kazao je Lai tijekom boravka u New Yorku, priopćili su iz ureda predsjednice Tajvana.

    “Mi smo na pravom putu. Nemojte se bojati niti posustati zbog povećanog broja prijetnje od autoritarnih režima. Moramo ostati hrabri i snažni kako bi se Tajvan nastavio razvijati na putu demokracije”, rekao je Lai svojim pristašama.

    Tajvanski potpredsjednik prethodno je sebe opisao kao “radnika za neovisnost Tajvana”, a zbog tih ga riječi Peking ne gleda nimalo blagonaklono, uostalom, još uvijek nije javno odbacio mogućnost upotrebe sile ne bi li vratio taj otok pod svoju kontrolu.

    S druge strane, Lai je obećao da će zadržati mir i status quo. Štoviše, ističe da je voljan razgovarati s Kinom i na taj način zatražiti željeni mir i stabilnost, što je u skladu s proklamiranim politikama tajvanske predsjednice Tsai Ing-wen.

    Međutim, Lai je također izjavio da će štititi tajvanski suverenitet, da samo građani Tajvana mogu odlučivati o svojoj budućnosti te da Narodna Republika Kina i Republika Kina (što je službeno ime za Tajvan) nisu podređeni jedno drugome.

    I Taipei i Washington pozvali su Kinu da ne poduzima nikakve provokativne akcije kao odgovor na kratkotrajni boravak potpredsjednika Laia u New Yorku i kasnije u San Franciscu.

  • Kina digla avione i mornaricu

    Kina digla avione i mornaricu

    Kina poslala mornaričke brodove i veliku grupu borbenih aviona ka Tajvanu, čime nastavlja pritisak na ostrvo, saopštilo je tajvansko Ministarstvo odbrane.

    Navodi se da je Narodnooslobodilačka armija Kine poslala 33 ratna aviona i šest mornaričkih brodova u poslednja 24 sata, prenosi AP. Dodaje se da su borbeni avioni J-10 i J-16 leteli preko Tajvanskog moreuza i jugozapadno od ostrva.

    Iz tajvanskog ministarstva su naveli da su koristili kopnene raketne sisteme za praćenje aviona, od kojih je 10 prešlo liniju Tajvanskog moreuza, nezvaničnu granicu između Tajvana i Kine.

    Kineske vlasti smatraju Tajvan svojom teritorijom i redovno šalju borbene avione ka ostrvu, navodi američka agencija.

    Tajvan, sa druge strane, nastavlja da kupuje oružje i borbene avione kako bi ojačao svoje odbrambene kapacitete.

    Prošlog meseca Sjedinjene Američke Države su najavile paket vredan 345 miliona dolara u okviru kog će Tajvanu biti prodati prenosni sistemi protivvazdušne odbrane, vatreno oružje i projektili.

  • Kineski borbeni avioni prišli na 40 kilkometara od pograničnog pojasa Tajvana

    Kineski borbeni avioni prišli na 40 kilkometara od pograničnog pojasa Tajvana

    Osam kineskih ratnih aviona prešlo je središnju liniju Tajvanskog moreuza i približilo se pograničnoj zoni tog ostrva, na oko 44 kilometra, saopštilo je ministarstvo odbrane u Tajpeju.

    Kinesko vazduhoplovstvo u poslednje tri godine je rutinski upadalo u vazdušni prostor oko Tajvana, a do avgusta redovno šalje borbene avione preko srednje linije moreuza, koji je ranije služio kao nezvanična barijera, prenosi Rojters.

    U martu je tajvanski ministar odbrane Čiu Kuo-čeng upozorio da Tajvan ove godine mora biti u pripravnosti zbog “iznenadnih upada” kineske vojske u oblasti blizu njegove teritorije.

  • Ratni brodovi spremni za napad

    Ratni brodovi spremni za napad

    Tajvanske vojne službe saopštile su da se 15 borbenih aviona i sedam ratnih brodova Kineske narodnooslobodilačke armije nalaze pored ostrva.

    I dva protivpodmornička helikoptera KA-28 ušla su u identifikacionu zonu protivvazdušne odbrane Tajvana, dodaje se u saopštenju koje prenosi TAS S.Komanda tajvanskih oružanih snaga izdala je naredbu svojoj ratnoj avijaciji da odgovori na ove kineske aktivnosti.

    Kineska ratna mornarica i avijacija redovno patroliraju u blizini Tajvana od prošlogodišnje posete Tajpeju tadašnje predsedavajuće Predstavničkog doma američkog

    Kongresa Nensi Pelozi, koja je dovela do ekalacije napetosti.

    Kina je tada upozorila da poseta Pelosijeve provokacija, mešanje u unutrašnje stvari Kine i podrška tajvanskim separatistima.

  • “Ako se iko usudi odvojiti Tajvan od Kine, vojska neće oklijevati ni sekunde”

    “Ako se iko usudi odvojiti Tajvan od Kine, vojska neće oklijevati ni sekunde”

    Kineski ministar obrane Li Shangfu kaže da njegova zemlja traži dijalog, a ne sukobe. Li je na azijskom sigurnosnom summitu u Singapuru optužio neke zemlje, gotovo neprikriveno govoreći o Sjedinjenim Državama, da pojačavaju utrku u naoružanju i namjerno se upliću u unutarnja pitanja drugih zemalja.

    “Mentalitet Hladnog rata sada se ponovno budi, uvelike ugrožavajući sigurnost. Uzajamno poštovanje moralo bi prevladati nad nasilništvom i hegemonijom”, naglasio je Li. Upozorio je SAD da se ne miješaju u spor oko Tajvana zaprijetivši pritom upotrebom sile.

    “Ako se itko usudi odvojiti Tajvan od Kine, kineska vojska neće oklijevati ni sekunde. Nećemo se bojati protivnika i odlučno ćemo čuvati nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet bez obzira na svaku cijenu”, poručio je.

    Napeti odnosi između Amerike i Kine
    Američki ministar obrane Lloyd Austin jučer je u govoru na sastanku o sigurnosti optužio Kinu da odbija vojne pregovore, zbog čega su velesile u pat-poziciji u pogledu Tajvana i teritorijalnih razmirica u Južnokineskom moru. Odnosi između Washingtona i Pekinga napeti su zbog niza pitanja, uključujući Tajvan, Južnokinesko more i ograničenja koja je nametnuo Joe Biden za izvoz poluvodiča.

    Li, kojeg je SAD sankcionirao 2018. zbog nabave oružja iz Rusije, rukovao se s Austinom na večeri u petak, ali nisu ulazili u dublje razgovore unatoč stalnim američkim zahtjevima za više razgovora na vojnoj razini.

    Govoreći anonimno na marginama konferencije, dvojica kineskih vojnih časnika izjavila su da Peking želi jasan znak iz Washingtona da će se prema Aziji odnositi s manje konfrontacije te ukinuti sankcije protiv Lija prije nego što bi se mogli obnoviti razgovori na vojnoj razini.

  • “Pod jedan, nismo dali Borelju dozvolu da govori; Pod dva…”

    “Pod jedan, nismo dali Borelju dozvolu da govori; Pod dva…”

    Rusija nije dala odobrenje Borelju da govori u njeno ime, poručila je portparol ruskog MSP Marija Zaharova komentarišući izjavu evropskog zvaničnika.

    Evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je rekao da Evropa mora aktivno da učestvuje u ovoj situaciji oko Tajvana, koji je od posebnog značaja “u pogledu ekonomije, trgovine i tehnologije” za nju.

    “Pod jedan, Evropska unija je samo deo Evrope. Mi, Rusija, nismo dali Borelju dozvolu da govori u ime cele Evrope”, napisala je Zaharova na Telegramu.

    “Drugo, zar onda ne bi trebalo i da ratne mornarice država azijsko-pacifičkog regiona patroliraju, na primer, Lamanšom”, upitala je ona.

    Borelj: Evropska mornarica bi trebalo da patrolira u spornom Tajvanskom moreuzu
    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da bi evropska mornarica trebalo da patrolira u “spornom” Tajvanskom moreuzu. Borelj je rekao da bi ta zaštitna mera pokazala koliko je Tajvan ključan za Evropu.

    Borelj je, u članku u francuskom časopisu “Di dimanš”, istakao da poziva evropske mornarice da patroliraju Tajvanskim moreuzom da bi se pokazala posvećenost Evrope slobodi plovidbe u toj “apsolutno ključnoj oblasti“, objavio je Gardijan.

    U govoru koji je otvorio debatu o Kini u Evropskom parlamentu, Borelj je u utorak rekao da je Tajvan očigledno deo evropskog geostrateškog perimetra koji garantuje mir.

    “Ne samo iz moralnog razloga, akcija protiv Tajvana mora nužno biti odbačena. I zato što bi to, u ekonomskom smislu, bilo izuzetno ozbiljno za nas, jer Tajvan ima stratešku ulogu u proizvodnji najnaprednijih poluprovodnika”, istakao je Borelj.

    Boreljovi komentari dolaze nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron ovog meseca izjavio da Evropa ne bi trebalo da bude “sledbenik” SAD u slučaju sukoba sa Kinom u vezi sa Tajvanom.

    Makronovi komentari, nakon posete Kini, izazvali su kritike pojedinih političara u SAD i unutar EU.

    Kina je pre dve sedmice izvela trodnevne vojne vežbe u blizini Tajvana, simulirajući ciljane udare i blokadu ostrva, kao odgovor na sastanak između tajvanske predsednice Cai Ing-ven i predsednika Predstavničkog doma SAD Kevina Makartija u Kaliforniji.