VRBAS Media

Oznaka: Švajcarska

  • Desničarima Švajcarci dali najviše glasova

    Desničarska Švajcarska narodna partija (SVP), najveća u toj zemlji, dobila je najviše glasova na nacionalnim izborima i povećala je broj glasova za 3,4 odsto u odnosu na 2019. godinu, osvojivši 29 procenta svih glasova, pokazale su konačne projekcije švajcarskog javnog servisa SRF.

    Kako navodi Rojters, Švajcarska se tako, po svoj prilici, okrenula desnici, jer je zabrinutost oko imigracija nadmašila strahove zbog klimatskih promjena i topljenja glečera, iako najveći broj glasova koje je osvojila SVP ne znači da će ta stranka formirati većinu u parlamentu.

    SVP je u predizbornoj kampanji isticala da broj stanovnika Švajcarske treba ograničiti na 10 miliona zbog preopterećene infrastrukture i nedostatka stanova, ograničavajući na taj način mogući priliv migranata.

    U Švajcarskoj trenutno živi 8,7 miliona ljudi, prenosi Tanjug.

    “Imamo problem sa imigracijama, ilegalnim migrantima i problemima sa energetskom snabdjevenošću. Već imamo haos sa traženjem azila…Populacija od maksimalno 10 miliona ljudi je pitanje koje stvarno moramo da riješimo”, rekao je lider SVP Marko Kijeza.

    Projektovani finalni rezultati pokazuju da će SVP imati osam poslanika više u donjem domu parlamenta koji broji 200 poslanika.

    Druga najveća švajcarska partija, ljevičarska Socijalna demokratija (SP) će, prema projekcijama, povećati prisustvo u parlamentu za 0,7 odsto, jer je dobila 17,4 odsto glasova, odnosno, 40 mjesta u parlamentu.

    Nasuprot njima, očekuje se da Zeleni dobiju četiri procenta manje i padnu na devet odsto podrške, pa će izgubiti šest mjesta.

    Ishod izbora vjerovatno neće promijeniti sastav švajcarske vlade, Savezno vijeće, gdje je sedam pozicija u vladi podijeljeno između četiri vodeće partije po glasovima.

  • Jasna odluka: Nećemo slati oružje u Ukrajinu

    Jasna odluka: Nećemo slati oružje u Ukrajinu

    Švajcarski predsednik Alen Berset osudio je ludilo rata, navodi se u intervjuu za nedeljno izdanje lista Neue Zurcher Zeitung (NZZ).

    “Osećam to ratno ludilo u nekim krugovima. I veoma sam zabrinut zbog toga, jer taj osećaj počiva na kratkoročnoj viziji”, rekao je Berset i dodao da švajcarsko oružje ne bi trebalo da se koristi u ratovima.

    Socijaldemokratski predsednik iz kantona Friburg je istakao da je stav Federalnog veća po ovom pitanju vrlo jasan.

    “Razumem i poštujem činjenicu da druge zemlje imaju drugačije gledište, ali treba uvažavati i švajcarsku tačku gledišta. Da jednostavno kažem da je situacija sada drugačija i da Švajcarska mora da promeni sve bez obzira na svoje pravne osnove, to nije moguće“, odlučno je naglasio Berset.

    Naime, debata o neutralnosti Švajcarske traje još od ruske vojne operacije u Ukrajini 24. februara prošle godine.

    Švajcarska, koja nije članica Evropske unije, uvela je sve sankcije evropskog bloka Rusiji, ocenivši da su kompatibilne sa neutralnošću te zemlje, ali Švajcarci odbijaju zahteve Nemačke, Španije i Danske da im se dozvoli preusmeravanje uvezenog švajcarskog oružja i municije u Ukrajinu.

    Nekoliko inicijativa je izneseno pred parlament za ublažavanje tih pravila, ali će proći meseci do donošenja odluke. Berset je tokom posete UN rekao da nije vreme za promene i da se ne mogu praviti izuzeci, braneći tradicionalnu poziciju svoje zemlje.

  • Zaharova: Švajcarska odustala od neutralnosti

    Zaharova: Švajcarska odustala od neutralnosti

    Švajcarska je odustala od svoje tradicionalne neutralnosti i odabrala da podrži ukrajinske neonaciste, rekla je danas portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Uprkos politici neutralnosti u više od dva vijeka, poslije početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, Bern je odustao od svoje tradicionalne neutralnosti i odabrao da podrži kijevski neonacistički režim”, napisala je Zaharova na “Telegramu”, prenosi Srna.

    Ona je ukazala na odluku Švajcarske da se pridruži sankcijama EU protiv Moskve i zvaničnoj osudi akcija Rusije, uključujući stavove iznesene u međunarodnim organizacijama, kao i blokiranje ruske imovine, prenio je TASS.

    Zaharova je rekla da je Bern inicirao novi paket finansijske pomoći Ukrajini i Moldaviji od 140 miliona franaka.

  • Švajcarska vlada se oglasila o konfiskaciji ruske imovine

    Švajcarska vlada se oglasila o konfiskaciji ruske imovine

    Konfiskacija privatne ruske imovine potkopala bi švajcarski ustav i preovlađujući pravni poredak, saopštila je danas švajcarska vlada.Vlada Švajcarske se poziva na nalaze radne grupe koju je osnovala Savezna kancelarija za pravosuđe.

    Švajcarska je zamrzla finansijska sredstva u vrednosti od 7,5 milijardi švajcarskih franaka u okviru sankcija protiv Rusije kako bi kaznila Moskvu zbog njenog napada na Ukrajinu, saopštio je u decembru Državni sekretarijat za ekonomska pitanja, preneo je Rojters.

    Podrška Ukrajini će se nastaviti, nezavisno od rasprava o zamrznutoj imovini, naveo je Švajcarski federalni savet u saopštenju.

    Oduzimanje zamrznute privatne imovine nije u skladu sa saveznim ustavom i preovlađujućim pravnim poretkom i krši međunarodne obaveze Švajcarske, saopštilo je švajcarsko Ministarstvo pravde. Druge zemlje imaju slična ustavna prava i garancije, dodaje se u saopštenju.

    Protiv konfiskacije su bile i švajcarske banke. Danas ne postoji pravni osnov za konfiskaciju, navelo je švajcarsko Udruženje bankara prošlog meseca

  • Švajcarska uvezla više od tri tone ruskog zlata

    Švajcarska uvezla više od tri tone ruskog zlata

    Švajcarska je uvezla u maju zlato iz Rusije prvi put od februara, izvestila je agencija “Blumberg”.

    Američka agencija dodaje da taj potez nagoveštava da stav zapadne industrije prema ruskim plemenitim metalima možda omekšava.

    Švajcarskoj je prošlog meseca isporučeno više od tri tone zlata iz najveće evropske države, navodi njujorška agencija pozivajući se na podatke švajcarske Federalne uprave carina.

    Ta kupovina predstavlja oko 2,0 posto od ukupnog majskog uvoza zlatnih poluga te zemlje. Švajcarska je ključni prerađivački centar u kojem se obrađuje dve trećine svetskog zlata.

    Nakon početka vojne operacije Moskve u Ukrajini i uvođenja međunarodnih sankcija, Londonska asocijacija za tržište plemenitih metala suspendovala je sve ruske kompanije za preradu zlata i srebra sa svoje liste odobrenih dobavljača, prenosi Raša tudej.

    U industriji na Zapadu taj potez je shvaćen kao de facto zabrana, zbog čega većina tamošnjih rafinerija odbija da prihvati nove količine zlata iz Rusije

    Ovaj plemeniti metal je označen kao moguća nova meta sankcija EU prema Moskvi.

    Prema jučerašnjem izveštaju Rojtersa, lideri EU nameravaju da nastave sa pritiskom na Rusiju na samitu ove nedelje.

    Za sada ostaje nepoznanica da li će Švajcarska, koja nije deo EU, ispoštovati moguću zabranu uvoza ruskog zlata.

  • Švajcarska više nije neutralna, usvojiće sankcije protiv Moskve

    Švajcarska više nije neutralna, usvojiće sankcije protiv Moskve

  • Novo žarište korone u Evropi: Situacija u ovoj zemlji gora nego u većini

    Novo žarište korone u Evropi: Situacija u ovoj zemlji gora nego u većini

    Božićni praznici ne izgledaju baš veselo dok omikron soj nastavlja da se širi Švajcarskom.

    “Broj slučajeva u Švajcarskoj veći je nego u praktično svim drugim evropskim zemljama”, rekao je Patrik Matis, šef odjeljenja za upravljanje krizama u Saveznoj kancelariji za javno zdravlje (FOPH).

    Epidemiološka situacija koja se neprestano pogoršava posljedica je kombinacije faktora, prema riječima stručnjaka – brzog širenja i veoma zaraznog omikron soja, koji prijeti da prestigne deltu i postane dominantna varijanta, kao i nedovoljna stopa vakcinacije i sporost u davanju buster doza.

    Što se tiče novih infekcija, broj je neznatno pao proteklih dana na nešto iznad 8.000 novooboljelih za dan. Međutim, u srijedu je ponovo skočio, kada su prijavljena 11.562 nova slučaja.

    Prema podacima, kanton Obvalden ima najveći broj kovid slučajeva – 2.639,73 na 100.000 stanovnika, što je duplo više od nacionalne stope od 1.362,73.

    Drugi kantoni koji premašuju nacionalni prosjek su Apencel (1.994,76 na 100.000), Ženeva (1.874,03), Turgau (1.840,87), Švic (1.881,82) i Jura (1.804,39).

    Pored Ženeve, stopa kantona Vo je takođe iznad nacionalnog prosjeka, što dokazuje da su se džepovi zaraze proširili na zapad zemlje iz njihovog uporišta u istočnim i centralnim regionima Švajcarske.

    Situacija u jedinicama intenzivne njege se takođe pogoršava, što su zdravstveni zvaničnici upozoravali nedjeljama.

    Na odjeljenjima intenzivne njege 21. decembra bila su 313 kovid pacijenta, što je za 24 više nego prošle nedjelje.

    FOPH je ranije rekao da kada se prekorači granica od 300, možda će morati da se uspostavi trijaža. Do sada je prijavljeno samo nekoliko slučajeva trijaže, ali brojne bolnice otkazuju operacije koje nisu hitne i tretmane kako bi uložile sve svoje medicinske resurse u zbrinjavanje pacijenata sa virusom korona.

    Najviše hospitalizovanih pacijenata je u Zoloturnu, gdje kovid pacijenti zauzimaju 75 odsto kreveta na intenzivnoj njezi, zatim slijede Turgau (60,7 odsto) i Švic (60 odsto).

    I trend da nevakcinisani ljudi zauzimaju većinu resursa intenzivne njege se nastavlja, rekli su stručnjaci.

    Što se tiče smrtnih slučajeva, 310 ljudi je umrlo od virusa korona između 8. i 21. decembra, većina njih u Bernu (45), Argau (38), Cirihu (34) i Vou (32).

    Kada je riječ o vakcinaciji, Švajcarska i dalje zaostaje za mnogim drugim zemljama po vakcinaciji što je, prema riječima zdravstvenih stručnjaka, glavni razlog za pogoršanje epidemiološke situacije.

    Prema posljednjim podacima, 76.15 odsto svih kvalifikovanih osoba (starosti od 12 i više godina) je potpuno vakcinisano, a manje od četvrtine – 22.47 odsto – dobilo je dopunsku vakcinu.

    I u ovom pogledu Švajcarska zaostaje za drugim zemljama, iako zdravstveni zvaničnici kažu da samo treća doza nudi barem djelimičnu zaštitu od omikrona.

    Međutim, zemlja je u utorak napravila pozitivan korak skraćivanjem svoje preporuke za dopunske doze sa šest na četiri mjeseca nakon druge doze.

    Koje su mjere na snazi?
    Prema novim mjerama, koje će biti na snazi do 24. janura, za ulazak u mnoge zatvorene prostore, uključujući restorane, biće potreban dokaz o vakcinaciji ili preležanom virusu.

    Posjetioci diskoteka i barova moraće da pošalju negativan rezultat testa na virus korona pošto je tamo manje vjerovatno da će ljudi nositi maske.

    Prema novim mjerama, ljudi će raditi od kuće, a privatna okupljanja biće ograničena na 10 osoba, ako neko od prisutnih starijih od 16 godina nije vakcinisan ili nije preležao virus korona.

    Švajcarska vlada saopštila je i da je naručila po sedam miliona doza od moderne i fajzera i bionteka za drugu polovinu 2022. godine kako bi povećala svoje zalihe vakcina na 34 miliona.

    U Švajcarskoj je od početka pandemije registrovano više od 1,2 miliona slučajeva virusa korona, a preminula je 12.128 osoba, pokazuju podaci sajta Worldometers, prenosi Telegraf.

  • Kupuju avione F-35 i PVO “patriot” za preko 8 milijardi švajcarskih franaka

    Kupuju avione F-35 i PVO “patriot” za preko 8 milijardi švajcarskih franaka

    Još jedna zemlja odlučila se da nabavi američke borbene avione i PVO sistem.

    Naime, savezna kancelarija za odbrambene nabavke Švajcarske – Armasuisse, saopštila je 26. novembra da su sa vladom SAD dogovoreni uslovi nabavke borbenih aviona F-35A kao i sistema PVO velikog dometa tipa Patriot, prenosi portal Tangosiks.

    Kako se navodi, uz pretpostavljeni kurs od 0,95 švajcarskih franaka za jedan US dolar, garantni krediti iznose 6,035 milijardi za avione i 1,987 milijardi za sistem PVO. Navedeni iznos je manji od troškova koji su bili predviđeni, jer, kako se još navodi, planska odluka za nabavku borbenih aviona, koju su odobrili švajcarski glasači, dozvoljava finansijski trošak od 6,3 milijarde švajcarskih franaka, uzimajući u obzir prognoze inflacije do 2031. godine i predviđena plaćanja.

    Podseća se da je Savezno veće 30. juna ove godine odlučilo da nabavi 36 borbenih aviona F-35A od kompanije Lockheed Martin i pet vatrenih jedinica (reč je najverovatnije o baterijama, prim. autora) sistema PVO Patriot od kompanije Raytheon.

    Sada sledi zahtev veća Parlamentu za odobrenje garantnih kredita u depeši oružanih snaga za 2022. godinu. Od donošenja odluke za pomenute nabavke, sa vladom SAD su finalizovani ugovori, Pisma o ponudi i prihvatanju (tzv. LOA – letters of offer and acceptance) je za sada potpisala američka strana, a kada ih bude potpisala i Švajcarska, ugovori stupaju na snagu.

    Dana 27. septembra 2020. švajcarski glasači su odobrili budžet od 6 milijardi švajcarskih franaka u planskoj odluci. Ovaj iznos zasniva se na nacionalnom indeksu potrošačkih cena od januara 2018. godine. Na osnovu trenutnih prognoza inflacije do 2031. godine i predviđenih plaćanja, maksimalni finansijski trošak je 6,3 milijardi švajcarskih franaka. Predviđeni finansijski troškovi će međutim biti manji, proračuni trenutno pokazuju da će za 36 borbenih aviona F-35A biti potreban garantni kredit od 6,035 milijardi švajcarskih franaka što će pokriti sledeće:

    – 3,828 milijardi švajcarskih franaka za 36 aviona F-35A
    – 1,927 milijardi švajcarskih franaka za logistički paket, uključujući zemaljsku opremu i matrerijal, rezervne delove, dokumentaciju, obuku i tehničku podršku proizvođača tokom uvođenja u naoružanje
    – 107 miliona švajcarskih franaka za naoružanje (navedeno je municiju)
    – 86 miliona švajcarskih franaka za obuku, planiranje misije i opitne sisteme
    – 82 miliona švajcarskih franaka za pokrivanje potencijalnih tehničkih rizika, F-35A se kupuju u istoj konfiguraciji koju koriste i druge države, a proizvođač će proizvoditi avion primenjujući iste standarde i procedure koje se koriste na preko 3.000 aviona. To znači da se očekuje da će premija rizika biti niska u poređenju sa drugim projektima nabavke.
    – 5 miliona švajcarskih franaka za pretpostavljeni nivo inflacije. Niska vrednost se takođe može koristiti za inflaciju, jer inflacija utiče samo na onaj deo transakcije koji uključuje direktne nabavke u Švajcarskoj, odnosno u kompaniji RUAG.

    Vlada SAD je takođe dostavila ugovore za sistem PVO velikog dometa Patriot, koji podleže istim uslovima kao borbeni avioni F-35A, rizici su uporedivi sa onima kod nabavke aviona, a trenutno se očekuje da će nabavka Patriota koštati 1,987 milijardi švajcarskih franaka, prenosi portal.

    U okviru ove dve nabavke postoje i ofset transakcije vredna 4,2 milijarde švajcarskih franaka. Proizvođač aviona je ugovorio ofset transakcije u vrednosti od 2,9 milijardi švajcarskih franaka, oko milijardu će biti direktan ofset, odnosno naružbine stranog proizvođača sa švajcarskim kompanijama u vezi sa nabavkom aviona. Pored toga, proizvođač sistema PVO saglasio se sa ofsetom od 1,3 milijarde švajcarskih franaka, uključujući 260 miliona švajcarskih franaka u direktnim ofset poslovima. Ofset obaveze moraju biti ispunjene najkasnije 4 godine nakon isporuke. Ni kod jednog od ofset poslova neće dolaziti do kompenzacija u vezi sa porezom na dodatnu vrednost, dodatnim rizikom ili direktnim ugovorima Savezne vlade sa švajcarskim kompanijama.

  • Švajcarci na referendumu glasaju o novim mjerama protiv koronavirusa

    Građani Švicarske će u nedjelju glasati o vladinim zdravstvenim mjerama protiv koronavirusa, nakon velikog porasta novih slučajeva ovog mjeseca

    Birači će se izjasniti o izmjenama prethodnog Zakona o Covidu, koji je usvojio švicarski parlament prošlog marta. Prema dokumentu Saveznog vijeća (savezne vlade Švicarske), Parlament je promijenio zakon kako bi “proširio finansijsku pomoć ljudima koji ranije nisu mogli biti podržani ili nedovoljno”, kao i “poboljšati praćenje slučajeva kontakata i povećati kapacitet testiranja.”

    Također je donio pravni osnov za uvođenje “Covid certifikata” – ili zdravstvene propusnice – “kako bi se olakšalo putovanje u inostranstvo i omogućilo održavanje određenih događaja”, navodi Federalno vijeće.

    Protivnici smatraju da su postojeći zakoni “dovoljni da zaštite Švicarce od koronavirusa ili drugih zaraznih bolesti”, prema odboru LoiCovid-Non, koji uključuje nekoliko grupa koje se protive zakonu. Oni također tvrde da zakon o koronavirusu diskriminira nevakcinisane i da bi doveo do “podjela bez presedana u švicarskom društvu”.

    Iako većina švicarskih političkih pokreta i dalje podržava zakon, populistička desničarska Švicarska narodna partija (UDC), prva politička snaga u zemlji, izrazila je podršku kampanji “Ne” na referendumu.

    Ovo je drugi put u manje od šest mjeseci da su Švicarci morali da glasaju o zdravstvenim mjerama. U junu su građani na prvom referendumu podržali Zakon o Covidu iz 2020. sa 60,2 posto glasova.

    Kretanje kroz pandemiju i njeno ažuriranje zakona predstavljalo je izazov za sistem direktne demokratije Konfederacije, u kojem birači kasnije mogu dovesti u pitanje sve odluke donesene na federalnom, kantonalnom ili opštinskom nivou.

  • Širi se strah; preti “blekaut”

    Širi se strah; preti “blekaut”

    Švajcarska strahuje od nestanka struje, a Komisija za električnu energiju Švajcarske (Elcom) u junu je, ne po prvi put, upozorila na opasnost od “blekauta”.

    Proširenje obnovljivih izvora energije se nastavlja, ali je još nejasno kako će ministarka ekologije Simoneta Somaruga sprovesti proširenje “čiste struje”, nakon što zakon o ugljen-dioksidu nije prošao na referendumu.

    Za švajcarsko snabdevanje strujom problem predstavlja što, na primer, solarna postrojenja zavise od vremenskih uslova, a to je problem zimi.

    Dalji problem je što dugoročno raste potrošnja struje, pre svega i zbog sve većeg broja električnih automobila.

    Takođe je otvoreno koliko će biti prošireni hidro kapaciteti.

    Dalje postojeće nuklearke se zatvaraju 2034.godine, a moglo bi i ranije iz tehničkih i ekonomskih razloga.

    Međutim jedan značajan faktor predstavlja nesiguran uvoz struje iz inostranstva.

    Susedne zemlje nisu uvek spremne da isporučuju struju Švajcarskoj.

    Nemačka napušta nuklearnu energiju i ugalj, a Austrija nema nuklearke i sama je zavisna od uvoza.

    Pitanje je i da li bi Italija isporučivala Švajcarskoj iz svojih nuklearnih elektrana, ili će joj te količine biti potrebne za pokrivanje svojih potreba.

    Da pod tim uslovima u Švajcarskoj ne dođe 2015.do “blekauta” za Bern je ključno da sklopu sporazum o energiji sa EU.

    Iz izveštaja švajcarske skupštine navodi se da bi ove zime dva dana Švajcarskoj moglo nedostajati struja.

    Vlasti su 30.000 preduzeća uputile i pismo sa informacijom da, u slučaju nedostatka struje, može doći do ograničenja isporuke.