VRBAS Media

Oznaka: Srbija

  • Posjeta Merkelove je poruka da je Srbija lider u regionu

    Posjeta Merkelove je poruka da je Srbija lider u regionu

    Dolazak odlazeće nemačke kancelarke Angele Merkel u Srbiju, što je najavio predsednik Aleksandar Vučić, poruka je da je naša država lider u ovom regionu, ocenjuju sagovornici Kurira.

    Bivši ambasador Milisav Paić ističe da se sa odlaskom Merkelove završava jedna stranica u istoriji Evrope i Nemačke, kao politički i ekonomski najjače evropske države.

    • Nemačka je zadržala jasan stav, a to je da je pitanje Kosova i Metohije, na neki način, završeno pitanje i da tu nema šta da se razgovara osim da dođe do međusobnog priznanja. Ali jedno je činjenica – Merkelova lično nije pritiskala Srbiju – kaže Paić i dodaje da su ti pritisci najčešće dolazili od poslanika u Bundestagu, ne samo po pitanju Kosova već i po pitanju Vojvodine.
      Paić ističe da poseta Merkelove predstavlja simbolično priznanje predsedniku Vučiću, jer je uspostavljen jedan vrlo dobar lični kontakt, što je više nego korisno.
    • Ova poseta je značajna jer će još jednom da pokaže značaj Srbije u evropskim relacijama i to je potvrda da je Srbija faktor stabilnosti i mira, kao i da je vodeća i centralna zemlja u našem području – navodi Paić.

    Dodaje da sada ostaje da se nadamo da će posle izbora nove nemačke vlade i kancelara da se nastavi taj politički dijalog i da ćemo u novom kancelaru imati partnera kao što je bila Merkelova.

    Naš sagovornik zaključuje da bez razvijene saradnje s Nemačkom ne bi bilo ni razvoja Srbije i tolikog ekonomskog rasta koji sada imamo.

  • Vučić na Bledu: Entuzijazam za pristupanje EU opada, ne samo u Srbiji

    Vučić na Bledu: Entuzijazam za pristupanje EU opada, ne samo u Srbiji

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas na Bledskom strateškom forumu da je Srbija potpuno privržena svom evropskom putu, ali da entuzijazam za pristupanje EU slabi ne samo u Srbiji već na čitavom Zapadnom Balkanu.

    Na panelu posvećenom budućnosti EU, Vučić je rekao da svi govore o vladavini prava, zelenoj agendi, ali kada se dođe do Zapadnog Balkana kaže se da taj region kulturno pripada EU i da će jednog dana te zemlje postati članice.

    “Rekao bih sada nešto iskreno i nadam se da se nećete ljutiti. Entuzijazam za pristupanje, ne samo u Srbiji, više ne postoji kao što je nekada postojao. Krenuli smo da nalazimo sopstvene načine za podsticanje privrednog rasta”, naveo je on.

    Vučić je rekao da je Srbija ponosna što je među vodećim zemljama Evrope po pitanju privrednog rasta, zahvaljujući tome što su uspostavljeni sopstveni mehanizmi i instrumenti poput inicijative Otvoreni Balkan koja je dogovorena jer zemlje regiona žele da sarađuju bez granica, iako se to nekima ne sviđa “jer nemaju kontrolu nad procesom”.

    Naveo je primjer Sjeverne Makedonije koja je promijenila ime da bi počela pristupne pregovore sa EU, ali se to još nije dogodilo.

    “Sutra će se Albaniji reći da neće da odvajaju njihove pristupne pregovore od Sjeverne Makedonije, a kasnije će Srbija, kojoj se priznaje napredak u brojnim oblastima, biti suočena sa primjedbama nekih drugih. Ne tražim ničiju pomoć, već samo iznosim istinu. Mi to vidimo”, dodao je Vučić rekavši da zato zemlje regiona moraju da budu bliže, da čuvaju mir i stabilnost.

    Vučić kaže kako vjeruje da je poslije Bregzita EU potrebno da se širi, ali umjesto toga ona se začaurila oko svojih unutrašnjih problema i ne vidi širu sliku.

    “Srbija je potpuno opredeljena za evropski put, ali moramo da živimo, da poboljšamo uslove života građanima i brinemo se o sebi zajedno sa susedima”, naveo je.

  • Brnabić o kovid propusnicama, vakcinaciji i bolničkim kapacitetima

    Brnabić o kovid propusnicama, vakcinaciji i bolničkim kapacitetima

    Premijerka Ana Brnabić izjavila je večeras da se epidemiološka situacija u zemlji komplikuje i izrazila uvjerenje da će medicinski dio Kriznog štaba ponovo insistirati na uvođenju kovid propusnica.

    Brnabić je za TV Pink rekla da postoje pravni problemi u vezi sa uvođenjem kovid propusnica, ali je dodala da se svakodnevno o tome razgovara.

    Apelovala je na ljude da se što prije vakcinišu.

    – To je jedini način da se mi kolektivno ratosiljamo ove bijede, da pobijedimo koronu nastavimo da živimo normalno – poručila je Brnabić.

    Ona je dodala da se čini da je besmisleno pričati o mjerama u trenutku kada je dostupna vakcina i kada je moguće vakcinisati sve građane.

    – To je suprotno zdravoj pameti. Kad bi se vakcinisali svi koji mogu ne bismo morali da pričamo o mjerama – rekla je Brnabić.

    Navela je da je 51,5 odsto ukupne punoletne populacije vakcinisano prvom dozom, da je 49,6 odsto dobilo i drugu dozu, dok je više od 50.000 ljudi vakcinisano trećom dozom.

    Ona je rekla da u ovom trenutku postoje dvije stvari da se izborimo sa korona virusom – jedna je vakcinacija prvom dozom, a druga je otvaranje dodatnih kapaciteta u bolnicama da bi zdravstveni sektor izdržao, odnosno da bi zdravstveni radnici mogli da pruže pomoć i podršku ostalim pacijentima koji su bolesni od nečeg drugog.

    Premijerka je istakla da je Srbija uspjela da završi dvije kovid bolnice, a u četvrtak se završava i treća u Novom Sadu i ocijenila da je time učinjena “nevjerovatna stvar”, jer osim Kine nijedna druga zemlja u svijetu to nije uspjela da učini.

    – Usred pandemije paraleleno s borbom protiv korona virusa mi otvoramo tri nove bolnice s više od 2.000 postelja da bismo obezbijedili da pružimo pomoć, podršku i liječenje svim ostalim ljudima – poručila je Brnabić.

  • Mali: “Mogu da potvrdim – biće jedan od najboljih”

    Mali: “Mogu da potvrdim – biće jedan od najboljih”

    Ministar finansija Siniša Mali je ocenio da su zvanični podaci za prvi i drugi kvartal još jedna potvrda neočekivano brzog oporavka privrede u Srbiji.

    “Naime, RZS je objavio podatke realnog rasta BDP-a za prvi i drugi kvartal tekuće godine. Prema tim podacima, u odnosu na isti period 2020. godine, BDP u prvom kvatalu bio je veći za 1,8 odsto međugodišnje, a u drugom je rast iznosio 13,7 odsto, što je za 0,3 procentna poena više u odnosu na fleš procenu“, objasnio je on.

    “Sada sa još većom sigurnošću mogu da potvrdim da će rast na kraju godine biti jedan od najboljih, ako ne i najbolji na starom kontinentu, pošto je izvesno da će biti veći od 6,5 odsto“, istakao je.


    Prema Republičkom zavodu za statistiku, najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti od 33,3 odsto zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo, popravke motornih vozila, saobraćaja, skladištenja i usluge smeštaja i ishrane. Takođe, zabeležen je rast od 13,5 odsto u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, 30,9 procenata i u sektoru sturčnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćanih uslužnih delatnosti, navedeno je u saopštenju Ministarstva finansija.

    “Sve ovo govori da je država, uprkos najvećoj ekonomskoj i zdravstvenoj krizi ikada, uspela da izađe kao pobednik i spreči urušavanje ekonomskog sistema u državi zbog pandemije virusa korona. Pokazalo se da su tri paketa pomoći povoljno uticali na očuvanje privredne aktivnosti, zaposlenja, ali i podstakli potrošnju, što je uticalo na rast BDP-a. Za ta tri paketa pomoći država je prošle i ove godine izdvojila ukupno oko osam milijardi evra, odnosno oko 17,4 odsto BDP-a. To je jasan pokazatelj da je država trajno opredeljena da pruža pomoć, po prvi put u istoriji i građanima i privredi, onda kada je to najpotrebnije. Sada građani znaju da država stoji čvrsto iza njih“, naveo je on.

    Kako je objasnio, treći paket pomoći još uvek se isplaćuje, pa će tako penzioneri narednu uplatu od 50 evra moći da očekuju 22. septembra, saopšteno je.

    “Posle uplate najstarijima, punoletni građani mogu očekivati uplatu drugih 30 evra pomoći, a u decembru još 20 evra pomoći za sve. Podsetiću i da će država kao i do sada u potpunosti ispoštovati data obećanja i novac uplatiti na vreme i u dinar, kao i da u februaru naredne godine naši najstariji sugrađani mogu očekivati i uplatu od 20.000 dinara. Država ima novca i ovo je pravi način da se pomogne i dodatno pogura potrošnja, koja svakako utiče i na rast BDP-a“, objasnio je on.

    Pored toga, naveo je Mali, očekuje nas rast minimalne zarade, ali i penzija u skladu sa švajcarskom formulom, kao i plata u javnom sektoru, što će uticati na rast prosečne zarade u Srbiji.

    “Još uvek se razgovara sa predstavnicima radnika i poslodavcima povodom rasta minimalne zarade u Srbiji. Naš predlog je da ona bude uvećana za 9,4 odsto od sledeće godine, odnosno sa 32.022 na preko 35.000 dinara. S obzirom da očekujemo da će rast na kraju godine biti veći od 6,5 odsto, sa sigurnošću mogu da potvrdim da će i penzioneri i zaposleni u javnom sektoru moći da očekuju znatna povećanja primanja. Procene su da će prosečna zarada u našoj zemlji sledeće godine biti najmanje oko 670 evra. To će dodatno pogurati rast zarada u Srbiji, što je u potpunosti u skladu sa ciljem da životni standard građana Srbije raste“, naveo je on.

    Ministar je zaključio da rast BDP-a garantuje i nastavak kapitalnih ulaganja, odnosno izgradnju škola, bolnica, regionalnih puteva i podsetio da se u ovom trenutku gradi sedam, a da će se do kraja godine graditi čak deset auto-puteva i brzih saobraćajnica u Srbiji, kaže se u saopštenju ministarstva.

  • Aleksandar Vučić: “Samo tri godine”

    Aleksandar Vučić: “Samo tri godine”

    Mostovi nas spajaju, a putevi vode u bolju budućnost, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Instagramu.

    On je u snimku objavljenom na toj društvenoj mreži podsetio na nedavno potpisivanje Komercijalnog ugovora o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji državnog puta 1. B reda, deonice brze saobraćajnice: auto-put E-75 Beograd-Niš (petlja “Požarevac”)-Požarevac (obilaznica)-Veliko Gradište-Golubac.

    “Za samo tri godine moći ćete da idete Beograd-Gradište za sat vremena ili Beograd-Golubac za sat i 15. Ja mislim da to niko nikada nije sanjao”, napominje Vučić u video-sadržaju.
    Spajamo Srbiju sa najlepšim delom Dunava, ali i sa jednim od najlepših delova naše zemlje, ocenio je.

    “Time razvijamo ovaj unutrašnji deo samog Dunavskog koridora i mi ovim gradimo budućnost za požarevački kraj, za ceo Braničevski okrug, ali i za ceo Borski okrug”, rekao je predsednik.

    Kako je napomenuo, time se daje dodatna garancija za budućnost.

    “Moći ćemo da dovodimo u Požarevac investitore. Ovim podižemo sve naše turističke kapacitete”, rekao je predsednik.

  • “Raste tri puta brže od BDP-a”

    “Raste tri puta brže od BDP-a”

    Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je rast ekonomije u drugom kvartalu iznosio 13,4 odsto.

    Kako je dodao, jedan znak kontinuiteta koji sprovode od 2017, kada je minimalac u pitanju, jeste da je minimalna zarada porasla 52 odsto, dok je u istom periodu, kako je naveo Mali, zabeležen rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 17,3 odsto.

    “Dakle, raste tri puta brže od BDP-a”, kazao je ministar.


    Gostujući na RTS, Mali je naveo da sada pokrivenost minimalne potrošačke korpe iznosi 81,5 odsto.

    “Godine 2017. ta pokrivenost minimalne potrošačke korpe sa minimalnom zaradom bila je 62 odsto. Kada pogledate od 2017. godine, u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, minimalna zarada raste pet puta više”, kazao je Mali.

    Mali otkrio kad će leći pare VIDEO

    On je naveo da su potpuno posvećeni da se postigne zadati cilj i da će, prema projekcijama, 2023. ili 2024. minimalna potrošačka korpa u potpunosti biti pokrivena minimalnom zaradom.

    “To je naša posvećenost tome da životni standard s jedne strane raste, a da s druge strane ne ugrozimo punu zaposlenost koju smo postigli, otvaranje fabrika, novih radnih mesta, što bi moglo da bude ugroženo ukoliko bi se minimalna zarada više nego što bi finansije dozvolile povećavala iz godine u godinu”, rekao je Mali.

    Istakao je da je minimalna zarada glavni pokretač rasta prosečne plate.

    Mali je izjavio da je vlada izašla sa predlogom da se minimalna zarada za 2022. poveća za 9,4 odsto u odnosu na postojeću i dodao da je to prvi put da će nam minimalna zarada ići na skoro 300 evra. Istakao je da će najveći deo povećanja minimalne zarade kompenzovati država kroz povećanje neoporezivog dela dohotka i smanjenjem doprinosa za PIO fond.

    Ministar finansija podsetio je da je u petak održan kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta i da su dali predlog da se minimalna zarada poveća na više od 35.000 dinara.

    “Mi smo izašli sa predlogom da se minimalna zarada za 2022. godinu poveća za čak 9,4 odsto u odnosu na postojeću. Sa 32.022 dinara na preko 35.000 dinara. To je prvi put da će nam minimalna zarada ići na skoro 300 evra i jedan znak kontinuiteta koji Vlada Srbije sprovodi kada je minimalna zarada u pitanju od 2017. godine kada smo završili fiskalnu konsolidaciju i jedne teške mere koje su iza nas”, rekao je Mali.

    Razgovori koji se vode nikada nisu jednostavni, naglasio je.

    “Pre 10 godina, minimalna zarada je bila 15.700 dinara, a sada već govorimo o 300 evra. Rast minimalca nam je bitan jer je on glavni pokretač rasta prosečne plate, koja sada iznosi više od 65.000 dinara. Krajem 2022. godine planiramo da prosečna zarada u Srbiji bude 680 evra, a krajnji cilj u narednim godinama je 900 evra”, poručuje on.

    Povećava se neoporezivi deo zarade; Vlada predložila vrednost minimalca FOTO

    Dodao je da će najveći deo povećanja minimalne zarade kompenzovati država kroz povećanje neoporezivog dela dohotka i smanjenjem doprinosa za PIO fond.

    Mali kaže i da je rast minimalne plate jednak za sve, kako za privatni, tako i javni sektor.

    “Važno je da kažem da nastavljamo s rasterećenjem koje je vezano za poreze i doprinose, a koje pogađa poslodavce. Otvaramo nova radna mesta, a s druge strane, kad raste minimalac, raste i standard”, istakao je ministar finansija.

    Isplata pomoći

    Govoreći o isplati pomoći građana, Siniša Mali je rekao da će 22. septembra biti isplaćeno 50 evra svim penzionerima u Srbiji, da će se u novembru isplatiti drugih 30 evra, a u decembru će svi građani dobiti još 20 evra, kao i da će svi penzioneri dobiti i 20.000 dinara sledeće godine. Dodao je da je za to izdvojeno skoro osam milijardi evra.

    Na pitanje postoji li taj novac u budžetu, Mali je naveo da je u ovom trenutku udeo javnog duga u BDP-u 55 odsto, što je, kako je istakao, “mnogo manje” od nivoa od 60 odsto koji je definisan Mastrihtskim ugovorom.

    Mali: Još nije odlučeno kako će biti utrošena sredstva MMF-a

    “Mnogo, mnogo su nam bolji rezultati nego što smo predvideli. Za prvih sedam meseci, da ne računam avgust, sačekaćemo ga sutra, mi smo planirali deficit od 198 milijardi dinara za prvih sedam meseci. Nama je rezultat 39 milijardi minusa za prvih sedam meseci. Dakle, 160 milijardi dinara ili milijardu i dvesta miliona evra bolji rezultat nego što smo predvideli”, istakao je Mali.

    Mali je naveo da nije bilo greške u budžetu i da su prilikom planiranja bili konzervativni, ali da je oporavak mnogo brži.

    “Mi smo u drugom kvartalu imali 13,4 odsto rasta naše ekonomije. Sa tim rastom i uključujući prvi kvartal, do kraja godine minimum 6,5 odsto, a računali smo šest. Ako pogledate minus jedan, rezultat po kojem smo možda najbolji u Evropi, među prve dve ili tri ekonomije prošle godine, sa plus 6,5 ili sedam odsto koliko će biti ove godine, mi ćemo biti prvi, drugi ili treći u Evropi u ovo vreme najveće ekonomske krize koja je izazvana kovidom 19”, kazao je Mali.

    Naglasio je da to govori koliko se Srbija promenila i da država nikada više nije pomogla i građanima i privredi.

    Sastanak sa MMF-om

    Govoreći o sastanku sa novom šeficom MMF-a za Srbiju, Mali je naveo da je MMF prošle nedelje doneo odluku da svim svojim članicama da onoliko novca koliko svaka od tih članica ima prava vučenja.

    “To je za Srbiju 890 miliona dolara, po kamatnoj stopi 0,05 odsto. Taj novac je već alociran nama, samo treba da vidimo u kom trenutku ćemo ga povući, isto kao i sve druge zemlje. Da vidimo da li ćemo vratiti neke stare kredite, deo ćemo sigurno iskoristiti za nastavak investicija, ovog ciklusa koji smo započeli u Srbiji”, kazao je Mali.

    Dodao je da nikad ne bismo tražili taj novac, ali sada kada smo ga već dobili, zašto ga ne bismo iskoristili.

    Ne staje se sa gradnjom

    Ministar finansija je podsetio da je u subotu potpisan sporazum za izgradnju 69 kilometara Dunavskog koridora, od Požarevca do Golupca.

    “U ovom trenutku gradimo sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, i to u doba najveće ekonomske krize ikada. Malo koja zemlja može time da se pohvali. Mi izdvajamo novac i za infrastrukturne projekte, i za izgradnju bolnica, kliničkih centara, ali i za povećanje plata i penzija. To dovoljno govori o našoj stabilnosti”, naveo je on.

  • Milanović: Hrvatska od Srbije ne može tražiti ratnu odštetu, ali može podatke o nestalim

    Milanović: Hrvatska od Srbije ne može tražiti ratnu odštetu, ali može podatke o nestalim

    Predsjednik Republike Hrvatske Zoran Milanović boravio je danas u mjesto Kijevo gdje je sudjelovao u obilježavanju 30. godišnjice stradanja civilnih žrtava u Domovinskom ratu te je dao izjavu medijima povodom odnosa Hrvatske i Srbije.

    Na pitanje o trenutnim graničnim sporovima sa Srbijom, Milanović je rekao kako ga u ovom trenutku jedino zanima sudbina nestalih.

    “Od toga ne mislim odstupiti. Od Srbije ne možemo tražiti ratnu odštetu, ali tu su ljudske duše, ne više tijela. Oni te informacije imaju i morat će nam ih dati. Idemo se usredotočiti na bitno, a to su nestali. To nam ekipa u Beogradu može dati ako želi”, rekao je Milanović, prenosi Jutarnji list.

    Na pitanje o dolasku Tonyja Blaira, koji savjetuje i Aleksandra Vučića, u Zagreb, odnosno zna li nešto o njegovim poslovima u Hrvatskoj, Milanović je rekao kako se i on susreo s bivšim britanskim premijerom.

    “Bio je on jučer kod mene, ali to nisam objavljivao u medijima. On je jedan od najvećih likova politike u zadnjih 30 godina. Neke stvari mu zamjeraju, njegov pogled na imigrantsku politiku je i dalje isti, zbog toga se dogodio Brexit. Ne bih mu htio napakostiti, neka čovjek dobro radi, ali mislim da ta vrsta odnosa Hrvatskoj više ne treba, kao što to treba Srbiji i Albaniji. Ali o tome ne odlučujem i ne znam detalje”, rekao je.

    Upitan o povećanom broju novozaraženih i mjerama, odnosno treba li uvoditi oštrije mjere kao u nekim drugim zemljama, Milanović je rekao kako mu se ne sviđa smjer u kojem idu Njemačka i Francuska te je ponovno pozvao građane da se vakcinišu.

    “Da, to ne znači da ih moramo kopirati. Ali ne možemo svojeglavo raditi jer živimo u većoj zajednici. Mislim da trebalo pametnije nego što to rade Njemačka, Francuska. Ja bih to radio kao što je to radila Švedska od početka. Oni si to očito mogu priuštiti, a mi ne možemo. Ove mjere same po sebi više nemaju nikakvog smisla, osim ako nije ugrožen zdravstveni sustav i jedinice intenzivne mjere. A koliko vidim – nisu. Vakcinisana je većina ugroženih ljudi, ljudi koji se nisu vakcinisali se izlažu riziku. Moja poruka je opet – vakcinišite se, mislite na sebe. Onaj tko se vakcinisao, za njega praktički ne postoji šansa da će ozbiljno razboljeti”, poručio je predsjednik Hrvatske Zoran Milanović.

  • Krizni štab Srbije zasjedao, Kon: Glavno oružje ne koristimo

    Krizni štab Srbije zasjedao, Kon: Glavno oružje ne koristimo

    Sjednica Kriznog štaba održana je danas od 16 časova, a na dnevnom redu bile su brojne teme, od početka školske godine, vakcinacije, do pojačane kontrole već postojećih mjera koje su sve vrijeme na snazi – maske u zatvorenom, distanca, dezinfekcija.

    Razlog za reakciju trebalo bi da predstavlja i nagli skok broja novozaraženih. Prema posljednjim zvaničnim podacima, u proteklih 24 sata u Srbiji je na korona testirano 15.656 osoba, od kojih je pozitivno virus 2.216 dok je, nažalost, osmoro osoba preminulo.

    Na današnjoj sejdnici usvojen je novi plan za predstojeću školsku godinu, rekao je ministar prosvjete Srbije Branko Ružić.

    “Očuvanje zdravlja svih nas je prioritet svih prioriteta”, rekao je Ružić.

    “Mi smo izbegavali da u javnost izlazimo sa nagađanjima kako će izgledati školska godina. Želeli smo da izađemo sa sigurnom informacijom upravo zbog važnosti ove teme… Ono što jeste bilo sigurno jeste da nam je intetncija da nastava krene normalno, da se đaci ne dele u grupe i da časovi traju 45 minuta”, rekao je ministar prosvjete Srbije.

    “Tim za škole je sačinio predlog za Krizni štab i on pre svega znači sledeće – u narednom periodu pratićemo primenu mera u školama”, rekao je.

    “Imamo jedan decentralizovan pristup. Škola će početi 1. septembra, časovi će trajati 45 minuta. U opciji su tri modela”, rekao je Ružić.

    1. model slobodnog okruženja:
    • učenici svi sede zajedno, nose masku dok razgovaraju i odgovaraju;
    • vakcinisani nastavnici ne nose masku, dok ne priđu učeniku na 1,5 m;
    1. model kombinovan:
    • jednog dana onlajn nastava, drugog neposredna;

    *model od prošle godine, ali se tada mijenjao na sedmičnom nivou, a sada na dnevnom.

    1. model za najugroženije lokalne samouprave:
    • za srednjoškolce onlajn nastava;
    • za osnovce do 4. razreda kombinovana od 30 minuta, grupe od 16 učenika;
    • od 5. do 8. razreda smjenjivaće se u danu po modelu nastave.

    “Kada dođe do zaražavanja, ako se neko dete razboli u grupi ili odeljenju, sva deca od tada nose maske, zaraženo dete ide u karantin. Ako ima dvoje zaraženih, ili više, sva deca deset dana imaju onlajn nastavu”, rekao je Ružić.

    Epidemiološka situacija nije baš naklonjena, jer će se početak školske godine poklopiti s visokom aktivnošću virusa korona, pa treba striktno poštovati sve predviđene mjere predložene za školske ustanove, naglasio je danas epidemiolog Predrag Kon.

    “Danas je bio važan dan i jedina tema je bio početak školske godine. Prvi put sam video danas taj plan. U onome što sam do sada pogledao sve je moguće realizovati, ali traži ogroman napor. Tim koji je formiran imaće puno posla. Glavna je stvar da se poštuju predložene mere”, kazao je Kon na konferenciji za novinare poslije sjednice Kriznog štaba.

    On je istakao da modeli koji su prikazani pokazuju da se kreće sa situacijom koja podrazumijeva da u školu dolaze zdravi i da su nastavnici što je moguće više vakcinisani, a ako nisu, moraju da nose maske.

    “Vidi se da su, kako shvatam, maske zamenile vakcinaciju, što, u situaciji kada imamo vakcine koje su prošle sve što je neophodno po standardima da budu primenjivane kao potpuno bezbedne, nije razumljivo. Ali takva je situacija”, rekao je Kon.

    U ovoj situaciji poželio je roditeljima i djeci da što ljepše krenu u školu, da se izborimo s ovom situacijom i počnemo da obaramo krivu koja ide naglo prema gore.

    “Glavno oružje nedovoljno koristimo, a ono je vakcina. Što više oko dece ima vakcinisanih, manje može dete da unese u školu virus”, rekao je on.

    Kon je naglasio da kompletna nauka stoji iza apela za vakcinaciju, i da iz dubine duše, srži svoga bića, želi dobro djeci i Srbiji.

    Bez odluke o kovid propusnicama
    Na današnjoj sjednici Kriznog štaba jeste bilo govora i o kovid propusnicama, ali nije donesena nikakva odluka, prenio je Kon.

    “Bilo je govora o kovid propusnicama i obaveznoj vakcinaciji, ali nikakve odluke u vezi s tim temama nisu donete na današnjoj sednici Kriznog štaba”, naglasio je Kon na konferenciji za novinare poslije sjednice Kriznog štaba.

    Kon smatra da je etički potpuno neprihvatljivo da osobe koje rade sa pacijentima budu nevakcinisane.

  • Vučić: Daću sve od sebe da razgovaramo sa Bošnjacima

    Vučić: Daću sve od sebe da razgovaramo sa Bošnjacima

    Predsjednik Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će dati sve od sebe da bi se sa Bošnjacima u BiH sjelo i racionalo razgovaralo da bismo, kako je rekao, razumjeli koliki je njihov bol zbog Srebrenice, ali i da oni razumiju kolika je naša bol zbog svih zločina počinjenih nad Srbima.

    Uvjeren je, kaže predsjednik, da će to jednog dana biti normalno, jer razgovarati je normalno čak i na bojnom polju.

    Vučić je rekao da priča da Srbija krije ratne zločince ne stoji.

    “Mi imamo određene sporazume sa BiH, koji podrazumevaju da oni nama ne isporučuju one koje mi gonimo i da mi ne izručujemo one koje oni potražuju”, rekao je Vučić i istakao da niko u Srbiji neće štiti ratne zločince.

    Gostujući na Hepi televiziji, Vučić je rekao da kada BiH traži da im isporučimo Duška Kornjaču (ratni komandant opštine Čajnice), oni znaju da na to nemaju pravo, da to nije materijalno pravno moguće.

    Ponovio je da je Kornjača državljanin Srbije od 2007., a sada ti isti, koji su mu dali državlanstvo, željeli bi, kaže, da mi hapsimo ljude koje nemamo pravo da hapsimo.

    “Neću da učestvujem u hajci protiv sopstvenog naroda, jer ne učestvujem ni u hajci protiv vašeg naroda…”, rekao je Vučić.

    Ponovio je da razumije da Bošnjake boli kada se spominje “nož, žica, Srebrenica” i to, istakao je, nije normalno uzvikivanje, kao što nije normalno pominjati “žutu kuću”, jer se time aludira da će neko Srbima da vadi organe.

    “Zato sa Bošnjacima moramo da sednemo i da razgovaramo, da kažemo da to nije dobro. Moramo da razgovaramo da bi videli da ih ne mrzimo, da ne sanjamo da će oni da nestanu, a da oni ne sanjaju osvete prema Srbima”, rekao je.

    Na konstataciju da neki protivnici predsjednika smatraju da bi trebalo da ide svake godine u Srebrenicu i da ga svake godine tamo kamenuju sve dok Bošnjacima ne bude dosta, Vučić kaže da u Srebrenicu ne može bez poziva, ali i da ga niko više i ne zove.

    “Postoje stvari na koje nemate odgovor, kao što je da sam ja hteo u Srebrenici sam sebe da ubijem i da je to Srbija organizovala…”, rekao je predsjednik.

  • Prištinski zvaničnik: Srbija donira vakcine afričkim zemljama kako ne bi priznale Kosovo

    Prištinski zvaničnik: Srbija donira vakcine afričkim zemljama kako ne bi priznale Kosovo

    Iz kabineta predsjednice Kosova Vjose Osmanni stigao je komentar na donacije vakcina iz Srbije zemljama Afrike, uz tvrdju da je riječ o “PR triku” da zemlje ne priznaju tzv. Kosovo.

    Šef kabineta predsjednice Kosova Vjose Osmani, Bljerim Velja, nazvao je danas “uzaludnim PR trikom” to što je Srbija donirala vakcine protiv koronavirusa afričkim zemljama.

    Ocijenio je da to pokazuje da Beograd nije voljan za normalizaciju odnosa sa Prištinom.Velja tvrdi da je srbijanski ministar vanjskih poslova Nikola Selaković, koristeći vakcine protiv Covida-19, koje su donacija Rusije, pokušao da ove sedmice “namami Keniju, Zimbabve, Zambiju, Namibiju i Angolu da ne priznaju Kosovo”.

    “Uzaludan PR trik koji samo pokazuje da Srbija nije voljna da normalizuje odnose sa Kosovom”, napisao je Velja na Twitteru.

    Uz to je Velja podijelio i vijest od 19. avgusta, kada je Selaković doputovao u Zimbabve, čime je započeo zvaničnu posjetu zemljama juga Afrike kako bi im uručio vakcine protiv koronavirusa koje su donacija Srbije, prenio je Tanjug.