VRBAS Media

Oznaka: Srbija

  • Krizni štab Srbije odlučio: Ukidaju se kovid propusnice

    Krizni štab Srbije odlučio: Ukidaju se kovid propusnice

    Krizni štab Srbije donio je danas odluku o ublažavanju kovid mjera, pa se od subote ukida važenje kovid propusnica, ali i ograničenje broja ljudi u zatvorenim prostorima, prenijela je članica Kriznog štaba ministarka Darija Kisić-Tepavčević.

    Kisić Tepavčević je nakon sjednice Kriznog štaba rekla da je zabilježeno smanjenje svih parametara, od broja pregleda, do broja hospitalizovanih u odnosu na broj potvrđenih kovid slučajeva.

    Rekla je da su bolnice počele da se vraćaju normalnom režimu rada, i da su u ovom momentu kovid bolnice praktično novoizgrađene za vrijeme pandemije Batajnica, Novi Sad i Kruševac.

    “Sve to uslovilo je da se dođe do ublažavanja svih protivepidemijskih mera. Od subote ukida se važenje kovid propusnica. Na skupovima u zatvorenim prostorijama ukida se limit broja osoba, i tako će od subote svi bioskopi i pozorišta moći da rade po normalnom režimu”, objasnila je ona.

    Kisić Tepavčević je rekla da je odlučeno da ostaje preporuka nošenja maski u zatvorenim prostorima.

    Što se karantina tiče, prenijela je da je on i dalje na snazi u trajanju od sedma dana.

    Kada je riječ o putnicima međunarodnom saobraćaju, prema njenim riječima, mjere ostaju na snazi, odnosno za ulazak u zemlju obavezni su dokaz o vakcinaciji, dokaz o preležanoj bolesti ili odgovarajući serološki test.

    Prenijela je i da je preporuka Nacionalnog komiteta za imunizaciju uvođenje dodatne buster doze, za starije do 18 godina četvrta doza.

    “Ta druga buster doza, može da se dobije pet meseci posle prve, a odnosi se pre svega na one koji su pod većim rizikom od težeg oboljenja”, objasnila je Kisić Tepavčević.

    Ona je rekla i da je preporuka Komiteta uvođenje buster doze za vakcinaciju djece od 12 do 18 godine.

  • Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji tvrdi da se moraju uskladiti sa EU

    Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji tvrdi da se moraju uskladiti sa EU

    Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je danas da je jasna specifična pozicija Srbije o ratu u Ukrajini, kao i da EU cijeni podršku ukrajinskom teritorijalnom integritetu.

    On je za RTS rekao da Unija cijeni i činjenicu da je Srbija podržala rezoluciju u Generalnoj skupštini UN, u kojoj se Rusija oštro osuđuje zbog rata koji vodi u Ukrajini.

    – Cijenimo činjenicu da je Srbija podržala 141 članicu UN u svojoj podršci žrtvama i osuđivanju Rusije za ovaj napad. To je važan stav. Takođe, cijenimo i to što se Srbija priključila humanitarnoj pomoći Ukrajini i što poštuje veliki broj deklaracija koje je EU donela na temu sukoba – rekao je Žiofre.

    On naglašava strateški cilj Srbije da postane članica EU, te navodi da se, kao od svake zemlje kandidata, i od nje očekuje da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU.

    – Nama je jasno da Srbija ima specifičnu istoriju i da je u specifičnim okolnostima i stalno razgovaramo sa Vladom na temu očekivanja postepenog usklađivanja sa politikom EU – naveo je Žiofre.

    Dodao je da je cilj pojačavanja snaga EUFOR u BiH još prvog dana rata – da se obezbjedi bezbjednost i sigurnost, kao mjera predostrožnosti.

    – Mislimo da je veoma važno da se sačuva mir i stabilnost u ovom dijelu svijeta i ne vidimo zašto građani Balkana treba da plaćaju cijenu ruske agresije i zato je važno da svi budu bezbjedni i uvjereni da će se sačuvati mir i stabilnost – ističe Žiofre.

    Kada je riječ o novim zahtevima za kandidaturu, koji su stigli usljed zaoštravanja situacije u Ukrajini, kao i o perspektivi Srbije, Žiofre je rekao da se stav Unije o Zapadnom Balkanu nije promijenio.

    – Vjerujemo da je Zapadni Balkan dio evropske porodice, uključujući i Srbiju, i želimo da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice EU, i moramo da pojačamo napore kako bismo radili na reformama koje će Srbiju dovesti unutar evropske porodice, gdje treba da bude – naglasio je Žiofre.

    On je rekao da se, usljed napada Rusije na Ukrajinu, suočavamo sa humanitarnom krizom i da je “odgovor EU na tu krizu jasan”.

    Istakao je da je od Drugog svjetskog rata ovo najveća izbeglička kriza u Evropi, te da je više od dva miliona izbjeglica u susednim zemljama i da će ih biti sve više jer se borbe nastavljaju.

    Šef Delegacije EU u Srbiji ukazao je da je EU odreagovala odlučno i ujedinjeno, da je usvojen set sankcija, za koji kaže da je najveći paket sankcija u istoriji EU.

    – Sankcije su usmjerene na pojedince koji su odgovorni za ovu agresiju, na rusku privredu kako bi se spriječilo da se agresija nastavi – naveo je Žiofre i dodao da su meta ruskog napada u Ukrajini i “infrastruktura, škole, bolnice, zdravstvene ustanove”.

    Pored sankcija Rusiji, usvojene su, kaže, i mere za ekonomsku i humanitarnu pomoć Ukrajini, a odgovoreno je i na zahtjev Kijeva za vojnu pomoć.

    – Odlučili smo da ćemo obezbjediti 500 miliona evra za vojnu pomoć, 50 miliona za neubojita oružja i 450 miliona za kupovinu oružja, kako bi Ukrajinci mogli da se brane. EU nikad ranije nije učinila nešto tako – rekao je Žiofre.

    Napominje da su usvojene i određene sankcije u energetskom sistemu, tj. da je zabranjen transfer određenih tehnologija u ruske rafinerije, ali je problem zavisnost Evrope od ruskog gasa.

    – U EU dolazi 40 odsto gasa iz Rusije i postoje razlike među državama, u zavisnosti od toga koliko pojedine zemlje članice zavise od gasa i drugih energenata iz Rusije. Ali, postoji jasno jedinstvo u EU kada je riječ o potrebi da se okonča ova zavisnost – naglasio je Žiofre.

  • Vučić o Šalenbergovoj izjavi “Za Srbiju važno da ne učestvuje u ratovima”

    Vučić o Šalenbergovoj izjavi “Za Srbiju važno da ne učestvuje u ratovima”

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas u Loznici da je za Srbiju važno da ne učestvuje ni u kakvim ratovima i sačuva mir i stabilnost.

    To će Srbija i da radi, podvukao je on na pitanje da prokomentariše izjavu šefa austrijske diplomatije Aleksandera Šalenberga da nije optmista da je moguće postići rješenje putem pregovora u vezi ukrajinske krize, i koji je upozorio na opasnost od Trećeg svjetskog rata.

    Vučić je kazao da je Šalenberg pametan čovjek, ali da se nada, što se tiče svjetskog rata, da nije u pravu.

    – Da li ja mogu to da isključim, ko sam ja da o tome govorim – rekao je Vučić.

    On je izrazio žaljenje što današnji pregovori u Turskoj šefova ruske i ukajinske diplomatije, Sergeja Lavrova i Dmitra Kulebe nisu posebno pozitivni.

  • Delegacija Republičke uprave civilne zaštite Republike Srpske na prijemu kod Ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina

    Delegacija Republičke uprave civilne zaštite Republike Srpske na prijemu kod Ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina

    Povodom dana Republičke uprave civilne zaštite Republike Srpske v.d. direktora Republičke uprave civilne zaštite Republike Srpske Milan Novitović sa saradnicima, uručio je danas u Beogradu, Ministru unutrašnjih poslova gospodinu Aleksandru Vulinu i načelniku Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova gospodinu Luki Čaušiću Plaketu zaštite i spasavanja za izuzetan doprinos razvoju sistema zaštite i spasavanja u Republici Srpskoj.

    U prijateljskom razgovoru sa ministrom i njegovim saradnicima dogovorene su buduće zajedničke aktivnosti koje imaju za cilj da građanima Republike Srpske i Srbije, pokažu spremnost, obučenost i opremljenost timova i jedinica za spasavanje u vanrednim situacijama.

    I ovaj put je potvrđena posvećenost Ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije gospodina Aleksandra Vulina i rukovodstva Republike Srbije i njenih institucija prema Republici Srpskoj i njenim građanima.

  • “Sve važnije mjesto Srbije u svjetskoj auto-industriji”

    “Sve važnije mjesto Srbije u svjetskoj auto-industriji”

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je prilikom posjete radovima na izgradnji nove fabrike kineskog proizvođača auto-dijelova “Mint junajted aloj-tek Jurop” (MINTH United allou-Tech Europe) u Šapcu da Srbija u svjetskoj podjeli posla zauzima sve važnije mjesto u automobilskoj industriji.

    Vučić je istakao da ovaj kineski proizvođač auto-dijelova ima važnu ulogu u lancu nabavke za najveće evropske i svjetske proizvođače automobila, a u Šapcu će raditi aluminijumske dijelove za krov, vrata, kao i druge dijelove od livenog aluminijuma.

    – Sve će se izvoziti. Mi smo postali sjedište, rekao bih, svjetske automobilske industrije, jer gdje god da krenete i kad otvorite haubu u Dajmleru, Be-Em-Veu”, “Folksvagenu” ili bilo kojem automobilu, vidjećete mnogo dijelova na kojima piše mejd in Srbija` – rekao je Vučić.

    On je zahvalio kineskim investitorima i istakao da je veoma važno za Srbiju što se u njoj u ovakvim trenucima otvaraju fabrike i zemlja može da razvija, te napomenuo da će u fabrici u Šapcu raditi 800 ljudi.

    Vučić je saopštio i da je od kineskih partnera dobio informaciju da željezara “Smederevo”, za koju se koks nabavlja u Ukrajini, neće prestati sa radom.

    Fabrika u Šapcu će početi sa radom u avgustu i zapošljavaće 800 ljudi, a kineski investitor planira u naredne dvije do tri godine proširenje kapaciteta.

    Vučić će nakon posjete Šapcu prisustvovati svečanom otvaranju kineske kompanije “Mint automotiv” u Loznici.

    Fabrike u Šapcu i Loznici dio su Mint grupacije sa sjedištem u Kini, koja se prvenstveno bavi projektovanjem, proizvodnjom i prodajom opreme, dekorativnih dijelova i dijelova karoserije za automobile.

    Kamen temeljac za fabriku “Mint automotiv” u Loznici položen je u aprilu 2019. godine u kojoj bi, kako je tada najavljeno trebalo da bude zaposleno 1.000 radnika.

  • Dačić: Kad čujem Stoltenberga šta kaže o Ukrajini dođe mi da skočim sa…

    Dačić: Kad čujem Stoltenberga šta kaže o Ukrajini dođe mi da skočim sa…

    Predsjednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da se njegova zemlja principijeno postavila prema dešavanjima u Ukrajini i da “neće uvoditi sankcije Rusiji, ne zbog toga što se plaši Rusije, već zato što bi to bilo na štetu Srbije”.

    “Kako bih se ja osećao da to uradimo. Lavrova sam zvao 100 puta za neka pitanje, koji mi je javio da će oni da ulože veto na rezoluciju o Srebrenici, i sad da mi uvedemo sankcije. Pa čekajte…”, rekao je Dačić na TV Happy.

    Dačić je naveo da generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg sada kaže “zamislite Rusi gađaju civilne ciljeve” i da mu, kad to čuje od Stoltenberga, “dođe da skoči sa… ne znam šta da uradim”.

    “Kako neko može da bude tako licemjeran, oni koji su objašnjavali da su to kolateralne štete. Šta su oni radili – gađali su civilne ciljeve u Srbiji i zvali su to ‘Milosrdni anđeo'”, rekao je Dačić.

  • Beograd će braniti svoju poziciju, bez obzira na pritiske

    Beograd će braniti svoju poziciju, bez obzira na pritiske

    Srbija će braniti svoju poziciju u aktuelnoj krizi bez obzira na užasne pritiske, jer se oslanja na međunarodno pravo, pravdu principe, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić.

    • Odluke su teške, ali morate da branite sopstvene interese i političke i ekonomske… – rekla je Brnabićeva na zatvaranju Kopaonik biznis-foruma.

    Brnabićeva je navela da neki kritikuju neke poteze Srbije, a ne sagledavaju cijelu situaciju i širu sliku koja se tiče poštovanja međunarodnog prava u njenom slučaju.

    • Mislim da je ono što štiti male zemlje kao Srbija upravo argumentovana pozicija. Pozicija koju smo zauzeli je pozicija koja brani sve što smo postigli do sada – rekla je ona.

    Brnabićeva je navela da će pred novom vladom Srbije biti najveći izazov “energetska jednačina”, odnosno izbor između energetske tranzicije i energetske održivosti, ili da se nađe neki srednji put.

    • Pitanje je da li ćemo da budemo “zeleni” i više štitimo životnu sredinu ili da budemo energetski samostalniji, što je sada i politička odluka – rekla je Brnabićeva.

    Ona je dodala da sada mnogo zemalja razmišlja da li da ima veću energetsku samostalnost i da ima termoelektrane ili da zavisi od uvoza energenata, prenijeli su beogradski mediji.

  • Ruski ambasador: Glasanje Srbije je iznuđeno

    Ruski ambasador: Glasanje Srbije je iznuđeno

    Ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da razumije da je iznuđen potez Srbije da se u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija pridruži osudi vojne intervencije u Ukrajini i da je to rezultat velikog, možda najjačeg pritiska od SAD-a i EU.

    Bocan-Harčenko je kazao da evropski put Srbije nikad nije bio smetnja razvoju odnosa Beograda i Moskve, da je Srbija uvijek bila pod pritiskom da prekine te odnose, a pojačao se razvojem događaja u Ukrajini.

    On je naveo da Rusija radi sve da se sukob okonča i da ne odustaje od razgovora, a da joj je bezbjednost civilnog stanovništva najvažnija.

    “Vašington i zapadne države rade naopako, isporučuju oružje. Oni misle da se, što imaju više vremena i koriste pauze da dobiju oružje, ponovo uključe u rat”, rekao je Bocan-Harčenko za TV Happy.

    Bocan-Harčenko je naveo da će jednog dana biti jasno da Rusija nije kriva već da je samo “tražila pravdu za ruski narod i neutralizaciju oblasti Donjecka i Luganska”.

    Ruski ambasador je naglasio da će poslije ruske invazije narod nastaviti da živi tamo gdje je živio.

  • Vučić: Srbija će zaustaviti izvoz brašna, ulja, kukuruza i pšenice

    Vučić: Srbija će zaustaviti izvoz brašna, ulja, kukuruza i pšenice

    Srbija će od četvrtka, 10. marta, zaustaviti izvoz brašna, ulja, kukuruza i pšenice, izjavio je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

    Govoreći o sitauciju sa pšenicom i kukuruzom, Vučić je za TV B92 rekao da čeka da li će te dvije žitarice Rusija zabraniti za izvoz.

    “Jedino gde imamo prednost su pšenica i kukuruz”, rekao je on.

    Vučić je najavio je večeras da će država donijeti odluke koje bi osigurala snabdjevenost gorivom bez većeg skoka cijene.

    Vučić je, u emisiji “Fokus”, na pitanje da li može da se očekuje dogovor Rusije i Ukrajine, kazao da bi volio da dođe do njega, da se tome nada, ali da u to ne vjeruje.

    “Ne mogu da istupam kao politički analitičar, jer svaku moju reč u različtim državama sveta tumačiće kao da je moj zaključak, a ne analiza onoga što se zbiva. Ono što očekujem nesumnjivo je nastavak ruske ofanzive, snažnije u narendim danima. Nažalost voleo bih da mogu da kažem da će uslediti smirivanje tenzija i situacije”, objasnio je on.

    Vučić je kazao da je važno sada da se analizira šta će biti sutra.

    S tim u vezi kazao je da je u posljednjih 24 sata došlo do strašnih poremećaja koji će ostaviti velike posljedice i na Srbiju.

    “Američki predsednik Džozef Bajden doneo je odluku da zabrani uvoz ruskog gasa, nafte i uglja. Amerika sa tim može da se izbori, posebno što su krenuli u razgovore sa Venecuelom, pa će i sa Iranom. Inače oni koriste svega 3 do 4 odsto ruske nafte. Ali i Velika Britanija je donela odluku o zabrani uvoza ruske nafte, nije za gas i ugalj, ali se oni time snabdevaju iz Norveške. Ono što očekujemo, a tiče se nas, je odluka EU”, naglasio je on.

    Vučić je ukazao da oko te zabrane postoje različiti stavovi u EU, i dodao da mu se čini da je njemački kancelar Olaf Šolc dobro ocijenio sa kakvim mukama će da se suoče u slučaju zabrane uvoza gasa i nafte iz Rusije.

    Podsjetio je da 40 odsto potreba EU pokriva sa gasom iz Rusije, a naftom 30 procenata.

    “Ne možete to lako da nadoknadite ma koliko dobijali tečnog gasa iz SAD ili ako bi Katar povećao izvoz. Već su Bugarski i mađarski premijeri rekli da ne mogu da pristanu na zabranu uvoza energenata iz Rusije. Ako odluka bude da zabrane uvoz svih energenata sa teritorije Rusije, onda smo i mi u problemu, jer nemamo kuda da ih dobijemo”, ukazao je on.

    Rekao je da je zbog toga reagovano sa NIS, koji traži uvoz iz trećih zemalja. S tim u vezi, dodao je, danas je pripremljena odluka vlade o izuzimanju carina na uvoz nafte iz trećih država, kako bi se osigurala puna snabdjevenost našeg tržišta.

    Vučić je naveo da je danas cijena evro dizela na pumpama 179 dinara po litri, a sutra će u veleprodaji biti 193 dinara.

    “To znači da svi koji prodaju dizel po ceni od 179 dinara gube novac. Gubi NIS ali on može to da izdrži, ali male pumpe ne mogu, jer je to bez marže čistih 14 dinara gubitka u ovom trenutku”, objasnio je on i dodao da će trgovci naftom imati maržu 6 dinara.

    Rekao je da će biti donijeta odluka, pošto država ima pravo takozvane indeksacije kada dođe do velikih poremećaja na svjetskom tržištu, o odricanju dijela akcize.

    “Država plaća 20 odsto od ukupne akcize, država se toga odriče, da bi mogla da stabilizuje cene, da ne idemo u inflaciju, da ljudi mogu da se osećaju sigurno”, ukazao je on.

    Time bi, kaže cijena evrodizela bila 181 dinara, što bi bilo za samo dva dinara veća nego sada.

    Takođe se donosi odluka, najavio je, da za poljoprivrednike država subvencioniše, da cijena na NIS-ovim pumpama za njih ostane 179 dinara, najmanje narednih mjesec i po, a za sve druge biće minimalno povećanje.

    On je kazao da će samo za u ovom mjescu država za EPS i Srbijagas morati da izdvoji 150 miliona evra.

  • Vučićeva poruka Prištini: “Ako krenu, tog dana dobiće odgovor”

    Vučićeva poruka Prištini: “Ako krenu, tog dana dobiće odgovor”

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija rešila da ne upućuje protestnu notu Turskoj.

    Problem je nastao jer je Erdogan u razgovoru sa zvaničnicima Prištine rekao da će podržati članstvo takozvanog Kosova u NATO.

    On je rekao da mnogi vide priliku u ovoj globalnoj situaciji za Kosovo i Metohiju, te da mnogi žele ubrazni prijem tzv. Kosova u međunarodne organizacije.

    “Moja poruka, ako krenu sa tim, da će se iznenaditi snagom i efikasnošću odgovora Srbije. Onog dana kada prime Kosovo u međunarodne organizacije saznaće imena više zemalja koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova. Mi ih molimo da se ponašaju odgovorno, ako se budu ponašali neodgovorno, dobiće odgovor”, rekao je on.

    Vučić je rekao da ljudi treba da znaju koliko je komplikovana situacija po pitanju Ukrajine.

    “Dobijate sve gore i gore vesti, ako se dogodi da oni sankcionišu rusku naftu, ja ne znam gde će to da završi”, upozorio je Vučić u Leskovcu.

    On je naveo da su jasne stvari ko je pogazio čiji teritorijalni integritet i mi smo se tu izjasnili, rekao je on.

    “Ali da kažete u Milanu na univerzitetu da nećete da proučavate Dostojevskog, a šta ćete da proučavate”, upitao je on.