VRBAS Media

Oznaka: Srbija

  • Brnabić: Politiku nećemo krojiti po želji svetskih moćnika

    Brnabić: Politiku nećemo krojiti po želji svetskih moćnika

    Srbija svoju politiku neće krojiti po željama svjetskh moćnika izjavila je predsjednica Vlade Srbije i potpredsjednica SNS Ana Brnabić, koja je naglasila i da postoji realan razlog za optimizam da će građani 3. aprila izabrati put u budućnost, a ne povratak u prošlost i da će dati povjerenje ljudima i timu koji imaju jasan i konkretan plan za budućnost.

    “Znam da su se u prošlosti neretko donosile odluke koje bi se dopale nekim velikim silama ili moćnicima, ali Srbija više nije takva zemlja”, rekla je Brnabić za “Politku” odgovarajući na pitanje da li Srbija može da odoli pritiscima ili je izvjesnija odluka o sankcijama Rusiji.

    Brnabić na pitanja u vezi s izborima kaže da pred građane izlaze s konkretnim rezultatima.

    “Plata od 635 evra, Klinički centar Srbije, kardiovaskularna bolnica Dedinje 2, brza pruga Novi Sad – Beograd, obilaznica oko Čačka, Institut za razvoj veštačke ineligencije, Centar za sekvenciranje genoma … jesu dela koja govore bolje i više od hiljadu reči”, navela je premijerka.

    Na pitanje da li je snignal da bi ponovo mogla da bude predsjedica Vlade Srbije to što se na listi “Aleksandar Vučić Zajendo možemo sve” nalazi na 14. mjestu, odmah izna istaknutih ličnost iz nauke, kulture, Brnabić kaže da zaista ne razmišlja o tome.

    “Mi u SNS se ne borimo za vlast i funkcije, već za mogućnost da nešto uradimo za svoju zemlju, rekla je ona i naglasila da imaju najbolji tim i najjaču listu na šta je posebno ponosna”, navela je.

    Vlada će se, kako naglašava, boriti svim snagama da građani u što manjoj mjeri osjete posljedice situacije u Ukrajini.

    “Ne bih se usudila da predviđam ništa, jer sve zavisi od toga koliko će sve ovo potrajati. Ipak, kao i u slučaju pandemije kada je Srbija među prvima nabavila i repispiratore i najmoderniju terapiju i vakcine, i ovaj put, pre svega zahvaljujući munjevitoj reakciji predsednika Vučića napunili smo robne rezerve i maksmilano spremno dočekali talas problema s kojima se sada svi suočavaju”, navela je ona.

    Na pitanje da prokomentariše situaciju na KiM, to da Srbi prvi put neće glasati u svojim sredinama, da im stižu prijetnje od Kurtija … Brnabić kaže da je narod u petak pokazao koliko je složan, jedinstven, hrabar i odlučan u namjeri da iskaže svoje stavove i žaštiti svoja prava.

    Nadam se da su to vidjeli i predstavnici privremenih insitucija u Prištini, ali i čitava međunarodna zajednica, rekla je Brnabić.

    Na pitanje koliko su daleko od mogućnosti postizanja istorijskog sporazuma, kaže da se plaši da su svakim novim potezom Aljbina Kuritija sve dalje i da to nanosi štetu svima.

    Navela je da za Briselski sporazum kaže da je mrtav jer drugačije ne može kada neki ljudi u 21. vijeku ne mogu da ostvare čak ni svoje biračko pravo.

    “Zato se plašim da nas svaki Kurtijev potez udaljava od dogovora”, rekla je premijerka.

    Povodom sitaucije u regionu kaže da je vrijeme da prestane praksa, odnosno model ponašanja, da kada niste u mogućnosti ili jednostavno nemate hrabrosti da reakciju usmjerite gdje treba, iskalite bijes na Srbiji.

    “Apsolutno nikoga ne ugrožavamo, već pomažemo u najtežim trenucima svima i to ćemo nastaviti da radimo bez sumnje”, rekla je Brnabić.

    “Nastavićemo da radimo na povezivanju regiona, na inicijativi Otvoreni Balkan i da pozivamo sve u regionu da nam se pridruže, gradićemo pruge, puteve i spajati ljude. Za nas je to put ka miru i stabilnosti i način zaštite interesa našeg naroda”, kazala je.

    Brbabić je rekla da vjeruje da će izvještaj evropskih posmatrača izbora u Srbiji biti fer po Srbiju.

    Na pitanje koliko bi ministara zadržala u vladi, kada bi bila u takvoj prilici, Brnabić kaže da nikada ne komentariše rad ministara u medijima, da cijeni rezulate, a da ih je ova vlada svakako imala, što znači da su bili dobar tim.

  • Vulin optužio Komšića da “između dva zalogaja srpskog hljeba” pljuje po Srbiji

    Vulin optužio Komšića da “između dva zalogaja srpskog hljeba” pljuje po Srbiji

    Srbijanski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je danas da oni koji su bombardovali Jugoslaviju nemaju moralno pravo da od Srbije traže da uvede sankcije Rusiji i “uništava vjekovna prijateljstva”.

    Vulin je za televiziju Pink ocijenio da je sukob u Ukrajini pokrenuo talas rusofobije koja se po njegovim riječima, uvijek završava srbofobijom.

    “Svako ko je mrzio Rusiju, nije volio Srbiju. Sve što danas rade ruskoj djeci radili bi sutra srpskoj”, ocijenio je Vulin.

    Srbijanski ministar je ponovio da uspostava “srpskog sveta” ostaje njegova politička misija.

    “Nikad nije bilo Velike Srbije, kamo sreće da je postojala, ali je Hitler napravio Veliku Albaniju. Svi narodi imaju prirodnu težnju da se ujedine, samo Srbi ne smiju”, naveo je Vulin.

    Dodao je da stabilnost Balkana “zavisi” od Srbije i optužio lidere pojedinih zemalja u regionu da “hoće žito, ulje, vakcine iz Srbije, a pljuju po njoj”.

    “(Željko) Komšić i (Milo) Đukanović između dva zalogaja srpskog hljeba pljuju po Srbiji. Kad im treba sve, od vakcine protiv korona virusa do hljeba, tu im je Srbija, a Crna Gora i Bosna i Hercegovina neće da uđu u ‘Otvoreni Balkan’ jer to je kako kažu, Vučićev velikosrpski projekat”, ocijenio je Vulin.

  • “Vučić bi uvođenjem sankcija počinio izdaju, želimo ruske vojne baze u Srbiji”

    “Vučić bi uvođenjem sankcija počinio izdaju, želimo ruske vojne baze u Srbiji”

    Potpredsjednica Srpske radikalne stranke (SRS) Vjerica Radeta izjavila je da je cilj stranke da poslije ovih izbora “budu dio vlasti i da u narodnoj skupštini imaju najjaču nacionalnu poslaničku grupu”, navodeći i da Srbija “mora da se okrene Evroazijskoj uniji”.

    U intervjuu za Betu, rekla je da nema nezadovoljstva u članstvu što je stranka podržala predsjednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića kao kandidata na izborama za predsjednika države, ali bi počinio izdaju ako bi uveo sankcije Rusiji.

    Radeta, koja je kandidat SRS-a za poslanika, navela je da je za tu stranku prihvatljiva koalicija sa strankama koje dijele njihove statvove “o ključnim nacionalnim pitanjima”.

    “Očuvanje Кosova u sastavu Srbije, čuvanje Republike Srpske, izvornog Dejtonskog sporazuma, pomoć Srbima u Crnoj Gori i najbliža moguća saradnja sa Ruskom Federacijm sve do integacije sa Rusijom i drugim prijateljskim državama”, navele je Radeta.

    Ona je istakla da je Srbiji “u ovim teškim vremenima potrebna odlučna nacionalna vlada” i da bi predsjednik SRS-a Vojislav Šešelj, kojeg ta stranka kandiduje na ovim izborima za premijera, na čelu te vlade bio bi garant srpskog jedinstva i brana sprovođenju “antisrpskih pritisaka i planova Zapada na Kosovu i Republici Srpskoj”.

    Srbija mora prekinuti pregovore o ulasku u Evropsku uniju i okrenuti se Evroazijskoj uniji i ulasku Srbije u Organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbjednosti, dodala je ona.

    “Zamerili smo Vučiću i to što je Srbija na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasala protiv Rusije”, rekla je Radeta.

    Ona je rekla da vjeruje da Vučić neće uvesti sankcije Rusiji poslije izbora, što dio opozicije smatra da će uraditi.

    “To nikako ne bi smio da uradi. Uvođenje sankcija Rusiji bila bi izdaja. Vjerujemo da se to neće desiti”, poručila je Radeta.

    Ona je rekla da se SRS odmah izjasnila podržavši ruskog predsjednika Vladimira Putina i “specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini”, tvrdeći da je “Rusija uradila ono što je morala jer je teror neonacista nad ruskim narodom u Ukrajini postao neizdrživ”.

    Na pitanje BETA-e da li ostaju pri ideji da u Srbiji treba da postoje ruske vojne baze i da li bi to državu izložilo neprilikama sa Zapada, ona je odgovorila da se i dalje za nju zalažu.

    “To je naša višedecenijska ideja i danas se za nju zalažemo. Nikakvih neprilika ne bismo imali, naprotiv, vojna i svaka druga saradnja sa Ruskom Federacijom je garant našeg ekonomskog prosperiteta i očuvanja teritorijalnog integriteta i zaštite našeg neba”, rekla je Radeta.

  • Ko su kandidati za predsjednika Srbije

    Ko su kandidati za predsjednika Srbije

    Glasači u Srbiji 3. aprila biraće šefa države, najvišeg funkcionera za koga mogu direktno da glasaju.

    Izbori će biti redovni jer je istekao petogodišnji mandat dosadašnjeg predsjednika Aleksandra Vučića.

    “Svakako da će događaji u Ukrajini uticati na dominantne teme u kampanji”, rekao je predsjednik Skupštine Srbije Ivica Dačić kada je raspisivao izbore.

    Kampanja se, za sada, vodi oko polemike šta ljudima treba da pruži predsjednik i koje to lične i profesionalne osobine treba da ima.

    Glavne teme među kandidatima su odnos prema dosadašnjem predsjedniku i državno uređenje zemlje.

    Redoslijed kandidata na listiću neće biti određen redoslijedom podnošenja kandidatura, već žrijebom.

    Predsjednik Srbije, prema Ustavu, ima ovlašćenja da predstavlja zemlju i u inostranstvu i da komanduje vojskom.

    Zdravko Ponoš (Ujedinjena Srbija)
    Republička izborna komisija (RIK) proglasila je Zdravka Ponoša za kandidata koalicije Ujedinjena Srbija i objavila da je sakupio 11.232 potpisa.

    Koalicija Ujedinjena Srbija okupljena je oko Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke, Narodne stranke i Pokreta slobodnih građana.

    Zdravko Ponoš je kao jedan od razloga za kandidaturu naveo da je “Srbija danas država urušenih institucija”.

    “Glavni razlog tome leži u načinu kako odlazeći predsednik vodi državu”, rekao je on kada je predao kandidaturu.

    Od 1988. do 2002. radio je u Generalštabu, pa potom u Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore.

    Od 2005. bio je zamjenik načelnika Generalštaba Vojske SCG, a odlukom tadašnjeg predsjednika Srbije Borisa Tadića, imenovan je za načelnika Generalštaba 2010.

    Godine 2008. dolazi do sukoba između njega i tadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, pa je Ponoš razriješen dužnosti načelnika Generalštaba, a poslije godinu dana mu je, ukazom Tadića, prestala služba u vojsci.

    Poziciju pomoćnika ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose dobio je 2010, dok je na čelu Ministarstva bio Vuk Jeremić, a bio je i njegov šef kabineta, dok je Jeremić bio predsjednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

    Miloš Jovanović (koalicija NADA)
    Miloša Jovanovića podržala su 11.232 birača koja su potpisala njegovu kandidaturu na predsjedničkim izborima, a on je kandidat koalicije NADA, okupljene oko Demokratske stranke Srbije, dio Pokreta obnove Kraljevine Srbije i još 25 udruženja građana.

    “Uveren sam da ja kao predsednički kandidat imam ozbiljne šanse da uđem u drugi krug izbora”, rekao je Miloš Jovanović, kada je objavio kandidaturu.

    Glavna poruka Jovanovićeve politike do sada je bila – promjena državnog uređenja Srbije.

    “Voleo neko monarhiju ili ne, činjenica je da je kruna neodvojivi deo srpske istorije”, rekao je Jovanović u julu 2021.

    On smatra da bi se otvaranjem debate o monarhiji “konačno zaostavština jugoslovenstva, komunizma, a danas evropejstva, izbacila iz srpskog organizma”.

    Pravnik koji se zalaže da Srbija postane monarhija rođen je u Beogradu, gdje je završio i gimnaziju, dok je 1999. diplomirao na Pravnom fakultetu na Sorboni u Parizu, kao i 2000. na Odsjeku političkih nauka Sorbone, navodi Istinomer.

    Na Sorboni je i doktorirao.

    Od 2001. do 2005. godine je predavao na Pravnom fakultetu na Sorboni, a od 2006. do 2011. godine radio je na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu.

    Od 2011. godine predaje na Pravnom fakultetu u Beogradu.

    Jovanović je od 2007. godine bio savjetnik za međunarodno-pravna pitanja ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića i član srpske delegacije u pregovaračkom procesu o statusu Kosova.

    Od 2008. bio je koordinator pravnog tima Vlade Republike Srbije, a od 2010. postaje potpredsjednik Demokratske stranke Srbije.

    U poslaničkoj klupi bio je od 2012. do 2013. godine, a predsjednik DSS postaje 2017. godine.

    Milica Đurđević Stamenkovski (Zavetnici)
    Jedna od osnivačica pokreta Zavetnici 8. marta je proglašena za kandidatkinju za predsjednicu Srbije na izborima.

    Odnos prema Kosovu, za koje Zavetnici misle da po svaku cijenu treba da bude dio Srbije, je jedna od glavnih stavki programa Milice Đurđević Stamenkovski.

    “Naš program nisu obećanja, već zavet koji smo dali precima koji su se borili upravo za tu našu zemlju, ćirilicu, svako dete, nošnju, svaki deo Srbije, potok”, rekla je Đurđević Stamenkovski.

    Političarka i politikološkinja Đurđević Stamenkovski odrasla je u predgrađu Beograda, u naselju Kaluđerica.

    Završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu, a za sebe kaže da je “još kao dijete pokazivala afinitete ne samo prema politici, već i prema nacionalnom djelovanju”.

    Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine bila je prva na listi Zavetnika, ali je koalicija okupljena oko ovog pokreta osvojila svega 4.514 glasova.

    Učestvovala je sa Zavetnicima i na parlamentarnim izborima 2016, kada je lista osvojila 27.690 glasova (0,73 odsto), kao i 2018. na beogradskim izborima, kada su osvojili 0,65 odsto.

    Aleksandar Vučić (Koalicija Zajedno možemo sve)
    Republička izborna komisija je 9. marta proglasila Aleksandra Vučića za kandidata za predsjednika Republike, a podnijeto je 148.846 pravno valjanih izjava birača.

    Vučića su predložili iz koalicije Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, koju čine Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije i Savez vojvođanskih Mađara.

    Kandidat za drugi mandat predsjednika Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da izbori “nisu igra”, da država “nije igračka” i da nije dovoljno da građani sjede ispred televizora i misle “kako neko lijepo priča i svašta obećava”.

    Pravnik, koji je aktuelni predsjednik Srbije, rođen je na Novom Beogradu.

    Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao jedan od najboljih studenata u generaciji.

    Nakon vanrednih parlamentarnih izbora u martu 2014, Vučić postaje predsjednik Vlade Srbije. Na toj funkciji ostaje i nakon novih vanrednih izbora 2016.

    Na predsjedničkim izborima 2017. pobijedio je u prvom krugu, sa osvojenih 55 odsto glasova.

    Boško Obradović (Patriotski blok)
    Republička izborna komisija proglasila je Boška Obradovića za kandidata za predsjednika Srbije 13. marta 2022. godine, na osnovu 11.020 sakupljenih izjava birača.

    Obradovića je za predsjednika podržala koalicija Patriotski blok, koju čine stranke Srpski pokret Dveri i dio Pokreta obnove kraljevine Srbije.

    Nakon kandidature je rekao “da ispunjava kriterijume građana Srbije, jer nijednom nije bio na vlasti i iza njega nema afera”.

    Dodao je da se zalaže za porodične i tradicionalne vrijednosti.

    “Boriću se da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije, za Republiku Srpsku, Srbe u Crnoj Gori i sve Srbe u regionu”, dodao je on.

    Filolog i političar rođen je 1976. godine kod Čačka.

    Diplomirao je srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

    Biljana Stojković (Koalicija Moramo)
    Kandidatkinja za predsjednicu Srbije postala je i Biljana Stojković, čija je lista predala RIK-u 10.585 pravno valjanih potpisa.

    Stojković je kandidatkinja koalicije Moramo, koju čine Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak i još oko 60 udruženja.

    Stojković je rekla da je samo njena kandidatura “već jedna mala pobjeda”.

    “Sada krećemo u političku borbu, da aktivizam sa ulica unesemo u institucije. Želimo da se u institucijama, u sistemu čuje glas građana”, istakla je ona.

    Predsjednička kandidatkinja koalicije Moramo je rođena 1972. u Beogradu.

    Završila je Biološki fakultet u Beogradu, a tokom studija kaže da je učestvovala u svim protestima protiv režima Slobodana Miloševića, ali da nije među organizatorima ni jednih demonstracija tokom devedesetih.

    Na Biološkom fakultetu je i magistrirala i doktorirala, a zatim i započela profesorsku karijeru.

    Od 2018. godine je redovna profesorka Biološkog fakulteta, a predaje i genetiku kao izborni predmet na Filozofskom fakultetu, navodi Istinomer.

    Nije članica nijedne stranke, a svoje politički djelovanje je za Danas 2020. opisala isključivo “kroz građanski aktivizam i građansko udruživanje”.

    Miša Vacić (Srpski patriota)
    Republička izborna komisija je proglasila Mišu Vacića za predsjedničkog kandidata, na osnovu 10.151 izjava građana, nakon što je lista otklonila nedostatke koje je RIK utvrdio nekoliko dana ranije.

    Mišu Vacića je podržala lista grupa građana Srpski patriota – Miša Vacić.

    Vacić je rođen u Beogradu 1985. godine.

    Branka Stamenković (Koalicija Suverenisti)
    Branka Stamenković obezbijedila je 10.046 pravno valjanih izjava birača, pa je RIK donijela rješenje kojim se ona proglašava kandidatkinjom na predsjedničkim izborima.

    Kandidatkinju su podržali iz Koalicije Suvernisti, koju čine stranke Dosta je bilo, Zdrava Srbija i pokret Živim za Srbiju.

    Koalicija Suverenisti otkonila je prethodno utvrđene nedostatke tako što je dostavila još 271 pravno valjanu izjavu birača.

    “Predsednik mora da razume narod, on deli sudbinu naroda. Svesna sam odgovornosti koje ova funkcija nosi”, rekla je Stamenković, prenosi BBC na srpskom.

  • “Zabrinula me druga izjava Bajdena, da se pripremimo za rat”

    “Zabrinula me druga izjava Bajdena, da se pripremimo za rat”

    Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić gostovao je u emisiji “Jutro” na TV Prva, gde je govorio o svim najaktuelnijim temama.

    Predsednik se na početku razgovora osvrnuo na trenutnu situaciju u Ukrajini.

    Vučić je rekao da nije analitičar i ne može da se ponaša tako, te da ga po pitanju sukoba u Ukrajini sve zabrinjava.

    “Sve me zabrinjava. Vi vidite jednu rekao bih, navijačku opredeljenost, i bezbroj tumačenja. Ono što je za nas važno jeste da mi čuvamo sebe”, rekao je.

    Kako je rekao, kada je bio poslednji put u studiju TV Prva nažalost je predvideo da ćemo ići u pravcu većih sukoba.

    Dodao je da ga zabrinjava druga Bjadenova izjava, a ne ona da je “Putin kasapin”.

    “Bajdena poznajem kao vrlo opreznog čoveka koji sve priprema. Ja u našem prvom razgovoru sam shvatio da ima tim koji ga izuzetno priprema, ako je neto rekao, nije to rekao slučajno”, kazao je.

    Ono što je interesantno je da se to i dalje ide u pravcu novih sukoba, i ta izjava je mnogo značajnija, a to je da se pripremimo za dugotrajnu borbu.

    Predsednik se osvrnuo i na pisanje “Gardijana” da je mir u našem regionu ugrožen, rekavši da je sve “laž”.

    O glasanju na Kosovu

    “Ima pokušaja neodgovornih ljudi da urade nešto. To je i ovaj slučaj sa izborima na Kosovu i Metohiji. Ja dobijam više od 90 posto glasova tamo. Oni su računali da ja neću da odustem od 50.000 glasova, i da će da me nateraju da uđem u to, a onda da vidimo koga ćemo da proterujemo na KiM”, rekao je.

    Kako je naveo, molio je ljude da sačuvaju mir.

    “Tih 50.000 glasova, ako je to razlika koja mi je potrebna, onda i ne treba da budem na vlasti. Da li je važnije to glasanje ili da Srbi na KiM budu živi? Znam kako bi to izgledalo, Srbi bi se branili. Da li je vredniji jedan život na Kosovu ili 50.000 glasova”, rekao je predsednik.

    Vučić je rekao da je čitao saopštenje Lajčaka i Bisljimija, te da je to takva drskost i bezobrazluk.

    “Vi to govorite u saopštenju gde niste dogovorili ništa, ni ZSO ni galsanje”, rekao je on i dodao da se to radi u sitauciji kada se jednom narodu zabranjuje da izlazi na glasanje. Dodao je da će Albanci nastaviti sa svojim pritiscima.

    Kako navodi jedini posao regiona je da ogovara Srbiju, da bi nam “natovarili Zapad na vrat i da se zaustavi Srbija u ekonomskom razvoju”.

    “Vidite šta rade Aljbin Kurti i Đukanović, oni koriste priliku, jedini posao je da idemo da ogovaramao Srbiju, da govorimo da je Vučić mali Putin ne bismo li ceo Zapda natovarili na vrat Srbiji. Srbija o njima nikad ne govori, da se zaustavi Srbija u ekonomskom rastu. Kao taj list Gardijan, ni ništa drugo ne rade, osim što lažu”, rekao je on i dodao da su u pitanju plaćeni članci u britanskom Gardijanu.

    Kako je rekao, on sigurno neće klečati na kolenima, jer nije klečao ni kada je bilo pitanje tzv. Kosova.

    “Srbija nije napala Ukrajinu”

    Istakao je da sve što radi je u interesu naše zemlje.

    “Srbija je osudila napad na Ukrajinu, ponašala se ozbiljno i odgovorno. Srbija nije ničija sluškinja, ne ispunjava ničije naloge, ni Rusije ni Amerike – Srbija je samostalna nezavisna zemlja. Srbija ima iskustvo iz 90ih i ja sada pitam lažove iz Gardijana – šta je bilo kada ste tuikli nevinu Srbiju bez odluke Ujedinjenih nacija. Skupilo se vas 19 batinaša da napadnete jednu zemlju, i teško vam je da kažete to. Reći će da, kako je Fišer rekao, rešili smo ‘Aušvic na Kosovu’, kao da su neki drugi imali Žutu kuću, a ne mi. Samo vas pitam kada ćete da stanete sa svim lažima, kada je dosta. To vam dogovori o histeriji i nemoći. Kada vi morate da se iživljavate na maloj zemlji kao što je Srbija. To vam je kad ne možete da se iživljavate na nekim većim. To je kad tražite trunku u nečijem oku, a balvan u svojem ne vidite. Mislite da ja sa njima razgovaram tako što klečim u nekoj ambasadi i čekam da mi narede? Ja sam predsednik Srbije, nisam kleknuo ni u Vašingtonu, nigde, a kamo li da klečim pred lažovima Gardijana”, rekao je Vučić gostujući na TV Prva.

    Istakao je da Srbija nije napala Ukrajinu i ne učestvuje ni u čemu.

    “Šta hoćete od Srbije? Da uvedemo sankcije Rusiji? A što vi niste na gas i na naftu? Vama ako odgovara, a onda ćete jednoj suverenoj zemlji da određujete kojim će sankcijama da se pridružuje. Mi smetamo zbog svog napretka. Neki će uvek da nas doživljavaju kao male Ruse iako smo mi Srbi”, naveo je.

    Kako je kazao, sve što je mislio da ne može da se desi, desilo se u poslednje vreme.

    “Bolji je bio razgovor sa Berbok nego što su mnogi očekivali. Racionalna žena i mogao sam da razgovaram sasvim normalno. Ja gledam sve kanale i znam šta javljaju. Obratite pažnju na jedan detalj. Kompletan rečnik koji je NATO koristio protiv Srbij – koriste Rusi. Kao da se igraju sa njihovim rečnikom, kao da su uzeli templejt i govore na isti način. Da li je to zbilja, šala i šta ne znam”, naveo je Vučić.

    Stanje u Vojsci

    Vučić je naveo da u Srbiju stiže dosta oružja.

    “Pričaćemo kada stigne, ali nije iz Rusije. Stanje je mnogo bolje nego što je bilo. Što se načeg regiona tiče, Srbija je apsolutno bezbedna. Naša snaga je toliko odvraćajuća. A što se tiče nekog drugog, to nećemo da dozvolimo politički. Nikom drugom u regionu nikada neće pasti da dirne Srbiju, ako ni zbog čega drugog, ono zbog njene snage”, rekao je.

    Kako je naveo, danas je težak dan za nas.

    “Ne samo dan kada smo oborili stelt, nego i 41. godina. Ništa nismo uradili osim što ne služimo tuđim, nego svojim interesima. Političko rukovodstvo ne sme da dovede svoju zemlju da uđe u sukob – i zbog žrtava, i infrastrukturne štete, ni zbog ekonomije koja onda ne može decenijama da se nadoknadi”, naveo je pedsednik.

  • Pronađeno tijelo muškarca: Provjerava se da li je riječ o Mateju, čekaju se zvanični rezultati

    Pronađeno tijelo muškarca: Provjerava se da li je riječ o Mateju, čekaju se zvanični rezultati

    Nakon što su mediji u četvrtak objavili da je u beogradskom naselju Umka u Ulici Dan boraca bb pronađeno muško tijelo u fazi raspadanja zakačen za splav, u toku su obdukcija i utvrđivanje identiteta.

    Kako se navodi, zbog visoke faze raspadanja identifikacija će morati da sačeka nalaze forenzičara, a na mesto događaja izašle su ekipe za uviđaj i Hitna pomoć.

    Rezultate obdukcije i identifikacije iščekuju i u hrvatskoj policiji budući da je još uvijek u toku potraga za nestalim 27-godišnjim Splićaninom Matejem Perišem, saznaje Jutarnji list u hrvatskom MUP.

    Sve dok se i zvanično ne ustanovi identitet, policija neće izlaziti s informacijama u javnost.

    Podsjećamo, Splićanin Matej Periš nestao je u prvim satima 31. decembra kada se udaljio iz kluba Gotik. Matej je taj dan sa svojim prijateljima iz Splita preko Zagreba doputovao na provod i doček Nove godine, a u Beograd su stigli kombijem koji je jedan od njih prethodno iznajmio u Zagrebu.

  • Stoilković: Strateški vazali!

    Stoilković: Strateški vazali!

    Izvodi iz intervjua za Novu Makedoniju povodom 23 godine od početka NATO agresije na Srbiju.

    1. Prema rečima Ivana Stoilkovića, poslanika u Sobranju Makedonije i lidera Demokratske partije Srba u Makedoniji, bombardovanje Jugoslavije 1999. godine od strane NATO snaga je prvi drastičan slučaj kršenja međunarodnog prava u modernoj istoriji.

    – Ne može se reći da su velike sile nekada davale i daju primat međunarodnom pravu ispred sopstvenih interesa i ciljeva. Ipak, invazija NATO snaga na Srbiju 1999. godine, bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i mimo Helsinškog sporazuma o nepromenjivosti državnih granica, bila je prvo drastično kršenje međunarodnog prava u modernoj istoriji. I ispostavilo se da je to bio loš primer presedana, koji se danas koristi kao argument za aktuelnu Specijalnu operaciju Ruske Federacije protiv Ukrajine. Strategija konstruktivne destrukcije u politici SAD, primenjena u ostvarivanju svojih ciljeva i interesa za širenje dominacije nakon pada Berlinskog zida, navela je Rusku Federaciju da usvoji model koji Sjedinjene Države praktikuju godinama i primenjuje u slučaj Ukrajine. Ali nakon završetka ratnih dejstava, sa svim posledicama rata, suočićemo se sa tragičnom činjenicom da je u njoj, zapravo, umrlo međunarodno pravo i pravo malih naroda. Svet će morati da se suoči sa kolapsom međunarodnog poretka uspostavljenog posle Drugog svetskog rata i njegovih posledica.

    1. Za Ivana Stoilkovića, makedonski političari treba više da insistiraju na principima međunarodnog prava u spoljnoj politici, u izgradnji odnosa sa susedima, ali i sa saveznicima.

    – Bez obzira na zapadno partnerstvo, članstvo u NATO alijansi, Makedonija, t.j. makedonski političari moraju više da brinu o domaćim interesima nego o interesima partnera. Kada u unutrašnjoj politici preovlada interes faktora sa kojima smo u međunarodnim savezima, onda postoji velika opasnost da se od strateških partnera pretvorimo u strateške vazale. Insistiranjem da naši partneri poštuju međunarodno pravo i da u spoljnoj politici projektujemo najmanje trećinu naših interesa, možemo izbeći zamku vazalstva. Konačno, ako u unutrašnjoj i spoljnoj politici dominiraju interesi strateških partnera, onda će se u jednom trenutku pojaviti dilema zašto uopšte izlaziti na izbore. Strateški partneri nemaju nikakvu odgovornost prema makedonskim građanima, ali makedonski izabrani i imenovani političari imaju i moraju poštovati princip suvereniteta u makedonskoj unutrašnjoj politici.

  • Stigla prijetnja o atentatu na Vučića

    Stigla prijetnja o atentatu na Vučića

    Na adresu nacionalnog avio-prevoznika Srbije danas je stigla prijeteća poruka o atentatu na predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, uz već standardne dojave da je u avionu “Er Srbije” na letu za Moskvu podmetnuta bomba, javile su “Večernje novosti”.

    Prema saznanjima “Novosti”, ova prijeteća poruka stigla je na mejl adresu srpskog avio-prevoznika, o čemu su odmah obaviještene sve nadležne službe.

    One su odmah počele istragu o ovom dopisu u kojem se prijeti predsjedniku Srbije.

  • Brnabić: “Briselski sporazum je mrtav”

    Brnabić: “Briselski sporazum je mrtav”

    Premijerka Srbije Ana Brnabić takođe je prokomentarisala današnju odluku Aljbina Kurtija.

    Ona se oglasila putem svom zvaničnom nalogu na Tviteru.”Brutalno nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiji se nastavlja. Kurti svakom svojom odlukom, svakodnevno, podriva mir i stabilnost, krši međunarodne sporazume i uskraćuje osnovna ljudska prava pripadnicima našeg naroda na KiM. Briselski sporazum je mrtav”, napisala je premijerka.

  • Vulin: “Ovo je prvi korak ka uvlačenju Srbije u oružane sukobe na Kosovu i Metohiji”

    Vulin: “Ovo je prvi korak ka uvlačenju Srbije u oružane sukobe na Kosovu i Metohiji”

    Izbacivanjem Srba iz institucija na Kosovu i Metohiji Kurti je ubio Briselski sporazum koji posle ove odluke više ne postoji, kaže ministar policije Aleksandar Vulin.

    “Ovo je prvi korak ka uvlačenju Srbije u oružane sukobe na Kosovu i Metohiji koje Šiptari očigledno pripremaju. Ako Evropska unija koja je pokrovitelj Briselskog sporazuma odmah ne sazove sastanak u Briselu i stopira bilo kakvu nasilnu akciju usmerenu prema Srbima na Kosovu i Metohiji, onda sa pravom možemo reći da Kurtijev napad nije došao iz njegove mržnjom zatrovane glave. Šta god donesu naredni dani, sigurno je da je Srbija učinila sve da sačuva mir i da je sva odgovornost za stabilnost regiona sada na Evropskoj uniji, Kforu i Kurtiju”, naveo je Vulin.

    Srbija i Aleksandar Vučić svoj narod neće ostaviti bez podrške, dodao je ministar unutrašnjih poslova komentarišući sraman potez premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija, koji je smenio predsednicu Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici Ljiljanu Stevanović samo zato što je prisustvovala sastanku predstavnika Srba sa Kosova i Metohije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.