VRBAS Media

Oznaka: Srbija

  • “Ovaj projekat nas stavlja u epicentar autoindustrije”

    “Ovaj projekat nas stavlja u epicentar autoindustrije”

    Vlada je uspela da Stelantis ostane, a toj kompaniji će za početak proizvodnje električnih automobila biti potrebno 1.550 radnika, izjavila je Ana Brnabić.

    Stelantis je nova firma formirana tako što se Fijat udružio sa Krajslerom i Pežoom i planira da u četvrtom kvartalu 2024. godine počne da proizvodi električne automobile u Kragujevcu, a za to će im na početku proizvodnje biti potrebno 1.550 radnika, navela je Brnabić.

    “Ovaj projekat nas stavlja u epicentar autoindustrije“, istakla je gostujući na televiziji Pink.

    Prema njenim rečima, danas u Kragujevcu ima mnogo više investitora i u tom gradu postoji potreba za oko 1.500 radnika.

    “Sada je mnogo drugačija i bezbednija situacija. Razumem bojazan radnika. Daćemo sve od sebe da im pomognemo. To sam ja sada na sebe preuzela, a inače bi se time bavio Aleksandar Vučić. Međutim, ne postoji vreme u njegovoj agendi za bavljenje time, jer se bori za međunarodnu poziciju Srbije“, kazala je premijerka.

    Ona je navela da u ovom trenutku Fijat zapošljava u Kragujevcu 2.016 radnika i da će se vlada Srbije boriti za njih, ali da je „svakako 500 radnika višak“.

    „Borimo se da ti radnici dobiju što bolje otpremnine. One će biti veće od zakonskog minimuma, to je već završeno. Oni su tražili još više, mi se borimo da za njih dobijemo što bolje uslove. Ali takođe i da im, kao što smo to uradili sa radnicima Geoksa u Vranju, odmah pomognemo da nađu poslove“, izjavila je predsednica vlade.

    Ljudi koji budu radili u tranzicionom periodu koji će trajati između 18 i 24 meseca će odmah početi da primaju punu platu, a do sada su bili na 65 odsto primanja, jer je toliko opala proizvodnja Fijata 500 L, kazala je Brnabić.

    “Hiljadu ljudi bi trebalo da idu u inostranstvo na prekvalifikacije i obuke. Najveća borba je oko toga da oni imaju što bolje uslove. Primila sam predstavnike sindikata i radnika u prošli ponedeljak i dogovorili smo se da odložimo pozivanje radnika da se opredeljuju za opcije za 10 dana. Novi rok je 20. jun. To je učinjeno da bi država imala prostora da pregovara sa Stelantisom“, rekla je Brnabić.

    Podsetila je da je imala sastanke sa Stelantisom i sa sindikatima, kojima je ispunjen zahtev da oni koji odu u inostranstvo imaju ugovorom garantovani posao u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu kad se vrate u zemlju.

    U grupi radnika koji ostaju zaposleni u fabrici u Kragujevcu sa punom platom biće trudnice, žene sa malom decom, invalidi i druge ranjive kategorije, navela je Brnabić.

  • Evakuisan aerodrom u Nišu

    Evakuisan aerodrom u Nišu

    ​Na Niški aerodrom Konstantin Veliki danas je stigla dojava o bombi zbog čega je izvršena evakuacija putnika i osoblja, prenose mediji.

    Kako navode srpski mediji, na mail niške vazdušne luke u 14.45 sati stiglo je upozorenje da je u prostorijama aerodroma postavljena eksplozivna naprava.

    O dojavi je odmah obaviještena Policijska uprava, aerodrom je odmah evakuisan a u toku je kontradiverzioni pregled.

    Ovo je druga dojava o navodnoj eksplozivnoj napravi na aerodromu u Nišu. Prijetnja iste sadržine upućena je i 16. maja a kontradiverzioni pregled je pokazao da se radi o lažnoj dojavi.

  • Dodik otkrio o čemu će pričati sa Lavrovom

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da će zajedno sa predsjednikom Republike Srpske Željkom Cvijanović u utorak u Beogradu razgovarati sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovom o važnim pitanjima i temama koje su započete prošle godine.

    Riječ je izgradnji gasovoda, izgradnji termoelektrana na gas, kao i drugim stvarima u vezi sa saradnjom u oblasti ekonomije. Moramo da sagledamo koje su to perspektive. Naredne sedmice boraviću u Sankt Petrburgu na ekonomskom forumu, na kojem se dogovara i moj sastanak sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom, rekao je Dodik novinarima u Stričićima kod Banjaluke.

    On je dodao da rukovodstvo Republike Srpske radi i bori se da i u ovim teškim vremenima donese pozitivnu energiju.

    -U nestabilnim vremenima moramo da odredimo naše ponašanje, uslovi rata u Ukrajini stalno nas determinišu, jedni od nas očekuju da budemo na strani samo jednih, a mi želimo da ostanemo neutralni – rekao je Dodik.

    On je izrazio žaljenje zbog rata u Ukrajini i napomenuo da je Srbima i ukrajinski i ruski narod bratski narod.

    -Zato ne možemo da budemo ni na jednoj strani, bez obzira što se rat odvija na ukrajinskom području apsolutno je jasno da je generisan globalnom odnosima i da je Ukrajina samo kolateralna šteta – rekao je Dodik.

  • Vučić: Poseta Lavrova planirana, ima nekih drugih problema

    Vučić: Poseta Lavrova planirana, ima nekih drugih problema

    Poseta ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova je planirana, ustanovljeno je kako bi trebalo da izgleda, izjavio je danas predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, ali ponovio je da oko te posjete ima nekih “drugih problema” te da će u roku od dva dana obavijestiti javnost o tome.

    On je tako odgovorio na novinarsko pitanje – da li izjava Marije Zaharove, da će Lavrov posjetiti Srbiju 6. i 7. juna, znači da su otklonjene “peripetije” oko njegovog dolaska, budući da je sam Vučić rekao da ta posjeta “nije sigurna”.

    Vučić je novinarima u Vranju rekao da je vidio u jednom od tih medija naslov koji kaže da je Zaharova negirala nešto što je on rekao, a to nije tačno.

    “Još jedna u nizu laži. Naravno da su posjetu planirali, ustanovili kako bi trebalo da izgleda, a ja sam govorio o drugim stvarima. Videćemo, obavestićemo vas u roku od dva dana”, rekao je Vučić.

    Na institiranje novinara na pitanjima o dolasku Lavrova, Vučić je odgovorio:

    “Da li stvarno mislite da sam toliko glup ili nepismen, pa me potcenjuete… Znači da postoji nešto što ja znam, a vi ne znate. Zato vam kažem, strpite se, dan, dva, moguće da sve bude u redu, a moguće da ne bude. Sve je zakazano, kada je sa Selakovićem, gde sam ja na večeri, gde je poseta groblju… To je sve u redu, ali ima nekih drugih problema”, rekao je Vučić.

    Na pitanje da li bi to moglo da ugrozi posjetu njemačkog kancelara Olafa Šolca, odgovorio je:

    “Ništa ne isključujem”.

  • Šolc u Beogradu 10. juna

    Šolc u Beogradu 10. juna

    Njemački kancelar Olaf Šolc sljedeće nedjelje je u dvodnevnoj poseti Zapadnom Balkanu, a u Srbiju dolazi 10. juna, potvrđeno je u Berlinu.

    Prve stanice na dvodnevnoj balkanskoj turneji Olafa Šolca biće 10. juna Beograd i Priština, prenosi DW.

    Portparol njemačkog kancelara Volfgang Bihner , kako navodi ovaj medij, rekao je da je na Kosovu, između ostalog, predviđena i posjeta njemačkim trupama Kfora.

    Nakon toga, Šolc odlazi u Solun, na poziv grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa, gdje će se priključiti večeri sa predstavnicima zemalja regionalne inicijative “Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP)”.

    Potom će njemački kancelar otići u Sjevernu Makedoniju, a zatim i u Bugarsku.

    U saopštenju iz kabineta kancelara koje prenosi DW, u fokusu putovanja Olafa Šolca bice EU-perspektiva zemalja Zapadnog Balkana, kao i doprinos Njemačke unapređenju regionalne saradnje i prevazilaženju bilateralnih blokada. Osim toga, dodaje se, centralna tema biće dalja zajednička reakcija na ruski agresorski rat protiv Ukrajine.

  • Lavrov dolazi u dvodnevnu posjetu Srbiji

    Lavrov dolazi u dvodnevnu posjetu Srbiji

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov doputovaće u dvodnevnu posjetu Srbiji 6. i 7. juna, potvrdila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.
    Kako je rekla, Lavrov će se u Beogradu sastati sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i drugim visokim državnim zvaničnicima.

    “Lavrov će 6. i 7. juna posjetiti Srbiju. U planu je da se sastane sa predsjednikom, ministrom inostranih poslova, predsjednikom Narodne skupštine i srpskim patrijarhom”, kazala je Zaharova na brifingu.

    Dodala je i da je u planu da teme razgovora sa srpskim zvaničnicima bude politička i ekonomska saradnja Rusije i Srbije, kao i druga aktuelna pitanja međunarodne politike.

  • Prst u oku Zapadu

    Prst u oku Zapadu

    Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov dolaskom u Srbiju gura prst u oko Zapadu.

    Iako svjestan da posjetom u osjetljivom trenutku Srbiju dovodi u nezavidnu poziciju, ne namjerava da je otkaže. Poznavaoci spoljnih i unutrašnjih prilika slažu se u tome da je ova posjeta svojevrsna provokacija Rusije upućena Zapadu i da je Srbija samo iskorišćena kao sredstvo.

    Lavrov bi u Srbiju trebalo da dođe 7. juna, a od invazije na Ukrajinu koju je Moskva započela 24. februara, ruski šef diplomatije je do sada posjetio samo tri destinacije: Kinu (početkom marta), Indiju (početkom aprila) i Bliski Istok (posjetu započeo 30. maja).

    To znači da bi Srbija mogla da bude prva zemlja Evrope na koju je kročio od kako je započeo rat. Zna se i kako bi mogao da provede vrijeme: sastaće se sa državnim vrhom, a najavljeno je i da će prisustvovati i prijemu povodom Dana Rusije, koji će 7. juna organizovati Ruska ambasada u Beogradu.

    I sve bi to bilo okarakterisano kao još jedna diplomatska posjeta, samo da se ne odigrava u više nego osjetljivom momentu.

    Da je osjetljivo, sugerisao je i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u Bratislavi rekao da se “komplikuje posjeta Sergeja Lavrova”.

    U toku su velika geopolitička previranja, u okviru kojih Evropska Unija i Sjedinjene Američke Države svako malo otvoreno traže da Srbija, kao zemlja kandidat, uskladi svoju spoljnu politiku sa onom koju vodi Brisel i uvede sankcije Moskvi.

    U svemu tome logično je zapitati se: šta donosi ova posjeta Moskvi, a šta Beogradu? Da li će Evropa sve to mirno i blagonaklono gledati?

    “Obilježavanje teritorije”
    Govoreći o tome, Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam kaže za Blic da je ova posjeta praktično prst u oko Zapadu.

    – Sem po arapskom svijetu, Lavrov slabo da je bilo gdje drugo putovao, naročito ne po Evropi, niti je posjetio zemlju koja je pretendent na članstvo u EU. U trenutnoj situaciji, to je njegova posjeta više koristi Rusiji nego Srbiji. Pod snažnim smo pritiskom Zapada da se priključimo sankcijama, i posjeta ruskog ministra spoljnih poslova je loša poruka – smatra Popov.

    Pitanje je i kao će u Evropi biti protumačena, a Popov kaže da sigurno nije sasvim slučajno uslijedila u vrijeme kada su ruski zvaničnici širom svijeta persone non grata.


    – Ovo je poput teranja inata, ionako imamo probleme sa EU, a dodatna je kap koja može sve to da pogorša. Rusi ovom posjetom žele da poruče “Ovo je naše interesno područje”, i da na svoj način pokušaju da obilježe teritoriju. Vjerujem da se pritici na Srbiji održavaju iza kulisa, a ovo će ih dodatno pojačati – napominje Popov.

    Sem posjete Lavrova, Rusija poziciju u odnosu na Srbiju pokušava da zadrži naoko dobronamjernim izjavama. Tako je nedavno patrijarh moskovski i cijele Rusije Kiri podsjetio na bliske odnose Beograda i Moskve, a ubrzo je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko tobože zabrinuto konstatovao da njegova zemlja “razumije taj nevjerovatan pritisak Zapada na Beograd i težak položaj u kome se Srbija nalazi”.

    Red toplih poruka prati red prijetnji, pa je tako nedavno Marija Zaharova povodom mogućih sankcija ocijenila da “ako je riječ o onima koji se proglašavaju našim prijateljima, onda je to nemoguće razumjeti”.

    Svaki gest će se pratiti
    Ni poruke iz EU i SAD ne izostaju, pa je prije dva dana specijalni izaslanik SAD za Balkan Gabrijel Eskobar poručio da očekuju da Srbija uvede sankcije Rusiji.

    U svjetlu svega toga posjeta Lavrova je pravi izazov, ocjenjuje za Blic programski menadžer Centra za evropske politiku Strahinja Subotić.

    – Ovo je način da Rusija pokaže eskterni legitimitet i to da joj nije cijela Evropa okrenula leđa. Nama ta posjeta pravi dodatne probleme, i pokazuje da nema besplatnog ručka. Vjerujem da Srbija nije oduševljena jer joj u ovom momentu dolazi persona non grata, a važno je podsjetiti i da joj je prethodio razgovor sa Putinom o cijeni gasa – ističe Subotić.

    On napominje i da kako će je unutar EU protumačiti zavisi od toga kako će ova posjeta biti organizovana.
    – Ako su u Briselu ikad sumnjali da smo ruski igrač, ova posjeta može da doprinese tome da se samo učvrsti taj stav. Ja ne kažem da jesmo, već na moguće posljedice. Važno je reći da će se budnim okom pratiti svaki gest i izjava naših zvaničnika. Austrijski kancelar je razgovarao sa Putinom, niko nije pravio problem jer se znalo da je cilj bio da se zaustavi rat. Ako i mi pokažemo da želimo isti cilj, onda ova posjeta može biti prihvatljiva – smatra Subotić.

    Dokumenta, rezolucije…
    Srbija se o krizi u Ukrajini odredila i usvojila dokument u 15 tačaka u kojem se izjasnila da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali da neće uvoditi sankcije Rusiji.

    Takođe, osudila je rusku agresiju glasavši za razoluciju u UN, a u Generalnoj skupštini UN je glasala za rezoluciju kojom se od Rusije zahtjeva momentalni prekid rata u Ukrajini.

    Dala je podršku u Generalnoj skupštini UN da Rusija bude isključena iz Savjeta UN za ljudska prava zbog njene invazije na Ukrajinu, piše Blic.

  • Vučić: “Mi bez gasa ne možemo”

    Vučić: “Mi bez gasa ne možemo”

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u poseti Bratislavi, gde je učestvovao na godišnjem “GLOBSEC 2022” forumu.

    Vučić je istakao da je prioritet Srbije članstvo u Uniji, i da naša zemlja radi na diverzifikaciji snabdevanja gasom.

    “Istina je da se ne može preživeti bez isporuke gasa. Uvek smo bili stopostotno zavisni od ruskog gasa. Ima i drugih zemalja EU koje su u istom položaju. Mi radimo na diverzifikaciji našeg snabdevanja, dajemo sve od sebe”, rekao je Vučić odgovarajući na pitanje o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom.

    On je preneo da je, upravo na Globseku, razgovarao sa potpredsednikom Evropske komisije za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Marošom Ševčovičem, u cilju da se napravi zajednička strategija kako da dobijemo gas iz gasovoda TAP i TANAP.

    U tom kontekstu je naglasio da je važno da se izgradi gasni interkonektor između Bugarske i Srbije, kao i Severne Makedonije i Srbij.

    “Tek tada možemo da diverzifikujemo. To će nam pružiti mogućnost da dobijamo i drugi gas. Moramo da preživimo i delujemo racionalno. Znam da to trenutno niko ne želi da čuje. Imamo trenutno histeriju tokom koje svi govore isto, pa je teško za racionalne priče”, naglasio je on.

    Vučić je skrenuo pažnju da na jugoistoku Evrope postoje Srbija, Mađarska koje se snabdevaju ruskim gasom,i izrazio nadu da će Bugarska uspeti da dobije dovoljno tečnog naftnog gasa, kao što je obećano iz Vašingtona, ali je izneo I određenu sumnju da će to biti moguće.

    “Nema sumnje da tu nema dovoljno gasa za nas. Pre šest godina sam išao u Baku i razgovarao sa Ilhanom Alijevim (predsednik Azerbejdzana), ali oni nisu mogli da nam obezbede dovoljne količine. Sada trošimo tri puta višse nego ranije, a potrošnja stalno raste”, objasnio je on.

    Prema njegovim rečima preko TAP-a I TANAP-a, od planiranih 10 milijardi kubika, bi mogle određene količine da dobije Srbije.

    Predsednik je rekao da je zadovoljan ekonomskim napretkom Srbije koja poslednje dve godine ima najbrže rastuću ekonomiju u Evropi i da bi želeo da ga građani pamte po ekonomskim rezultatima, infrastrukturnim projektima, miru i stabilnosti.

    Vučić je to rekao na panelu posvećenom odnosu EU i Srbije na konferenciji Globsek u Bratislavi, odgovarajući na pitanje šta bi želeo da bude njegova politička zaostavština i kakvu bi Srbiju želeo da vidi kada izađe iz politike.

    On je dodao da je uvek lako reći nesto protiv Srbije i da se u svetskim medijima pojavljuju kontradiktorne informacije od onih da on organizuje proteste protiv Rusije, do onih da Srbija dogovorom o gasu krši sankcije protiv Rusije.

    “Koje sankcije, gasnih sankcija nema”, ukazao je Vucić na nelogičnost primedbi koje se pripisuju Srbiji, navodeći da na to nema šta da kaže i da je za njega važan ekonomki napredak Srbije.

    Napomenuo je i da se u Srbiji investiralo mnogo u infrastrukturne projekte i da veruje da će njega i njegov tim ljudi i po tome pamtiti.

    Navodi da je izgrađeno mnogo kilometara puteva, kao i da su izgrađene brojne nove fabrike.

    Podsetio je da kada je on postao premijer da su nemačke firme su zaposljavale 15 000 naših radnika, a da ih danas zaposljavaju 77 000.

    Podseća i da je javni dug bio 79 odsto BDP-a, a sada je javni dug 52 procenta u odnosu na BDP kao i da je tokom kovid krize kao i aktuelne krize sacuvana fiskalna stabilnost.

    Vučić je upitan i o saradnji sa Kinom i tome kako vidi njenu ulogu u Evropi.

    “Najpre, svi su me uvek pitali oko Rusije, ali je činjenica da je Kina naš drugi najveći partner, a Rusija tek peti. I niko ne primećuje da je Kina mnogo prisutnija u Srbiji od Rusije, svi su opsednuti Rusijom. Imamo dobru saradnju sa Kinom, oni su kupili našu čeličanu kada niko nije hteo, kupili su naš rudnik bakra, gde rade dobar posao”, rekao je Vučić i istakao da ovolika uloga Kine govori i o drugima.

    “Ne možete biti prisutni u regionu samo kada vam nešto treba, morate nešto i dati”, zaključio je predsjednik Srbije.

  • “Nije trebalo da me pozovete ovde”

    “Nije trebalo da me pozovete ovde”

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je u Bratislavi na godišnjem “GLOBSEC 2022” Forumu na panelu “Srbija i EU: Strateško partnerstvo za budućnost”.

    Na početku svog izlaganja, Vučić je rekao da niko ne može da preživi bez gasa i da naša zemlja plavo gorivo dobija isključivo iz Rusije. Kako je istako, ima nekoliko zemalja koje odbijaju da koriste ruski gas.

    “Mi radimo sve što možemo da diversifikujemo naše snabdjevanje gasom i radimo na tome da vidimo kako bi mogli da dobijemo više gasa sa gasovoda tako i sa drugih izvora”, rekao je on.

    “Niko ne želi da čuje ove reči, i veoma je teško da se vode racionalni razgovori, ali naš je cilj da postanemo članica EU, imamo različite poglede na pitanje Kosova neko nege članice EU. Pričao sam na inauguraciji o značaju da se postigne kompromis sa Prištinom i smatramo to veoma bitnim”, rekao je Vučić.

    Odgovarajući na pitanje o pobedi na predsedničkim izborima, Vučić je rekao da je pobedio u prvoj rundi sa 61% validnih glasova, kao da je i na parlamentarim njegova stranka dobila 43% dok je drugoplasirani tek 12%.

    “Pitanje je kako je više desnih partija dobilo dosta glasova, uglavnom zbog rata između Rusije i Ukrajine. Mnogi naši glasači su bili ljuti na nas jer smo glasali za osudu napada Rusija na Ukrajinu, ne jer ne vole Ukrajinu već jer se sećaju kako je Srbija bila bombardovana i i sada kažu da niste se tako ponašali na zapadu kada ste vi bombardovali Srbiju, rekao je Vučić.

    Kako je rekao, Srbija ima veoma dobre tradicionalne veze sa Rusijom, istovremeno i da veruje da treba da delujemo pragmatično.

    “I to sam naglasio i juče, mi se ne pozicioniramo sa Rusijom, mi smo osudili jasno to što se dešava u Ukrajini, ali je tačno da Srbija nije uvela sankcije Rusiji do sada, ali morate da razumete našu poziciju i to što su Rusija i Kina uvek podržavale nas po pitanju Kosova”, rekao je on.

    Vučić je rekao da Srbija neće biti deo rata u Ukrajini i upitao ko je nama pomagao 1999.

    “Tada je korišćen isti narativ kao i sada, neko sa druge strane sada govori da radi ovo da spreči genocid. Nije trebalo da me pozovete ovde jer nisam deo mejnstrim političkog mišljenja”, rekao je predsednik Srbije.

    Na pitanje da li sada kada su se Ukrajina, Moldovija i Gruzija prijavila za članstvo u EU, hoće li i Srbija iskoristiti momenat da ubrza svoj proces, Vučić je rekao da je Srbija naučlili lekciju, i da ko god sa Zapadnog Balkana ode u Brisel kažemo im da moramo da ubrzamo procese jer su naši ljudi umorni od slušanja istih priča i da se ništa ne dešava, i da sada očekujemo da se nešto promeni i da Srbija zna svoje obaveze.

    “Oko vladavine prava, medija, ljudskih prava, nekakvog kompromisa Beograda i Prištine, ali stvar je da treba da vodimo neku odlučnost i sa strane EU i njenih članica”, rekao je Vučić.

    “Mi smo veoma zahvalni EU na pomoći oko poplava, migranata i svega ali je pitanje da li vi stvarno računate na nas ili ne. Ako je odgovor da, onda mi možemo da ubrzamo, jer ja ne očekujem da nešto može da se desi da Zapadni Balkan ubrzo uđe. To mogu da budu Ukrajina, Moldavija, Gruzija, Crna Gora, Makedonija… za nas se ništa brzo neće desiti”, dodao je Vučić.

    On je dodao da veruje da će situacija u Evropi biti mnogo jasnija u decembru i da tad očekuje da Srbija dobije neke jasnije naznake toga šta bi moglo da bude.

    O sankcijama Rusiji
    Govoreći o proruskim protestima u Srbiji, Vučić je upitao da li može da se našali.

    “Znate, kad proguglate moje ime vidite nedavnu vest da je bilo proruskih protesta koje je Vučićev režim organizovao … ali je to protest bio i protiv mene kako sam izdao Rusiju, a kad smo nedavno postigli sporazum sa Rusijom oko gasa mediji sa Zapada pišu da smo prekršili sankcije. Koje sankcije, nema sankcija kod gasa?”, rekao je Vučić.

    On je dodao da je veoma zadovoljan ekonomskim razvojem Srbije, kao i da je Srbija u prethodne dve godine imala najveći kumulatuivni rast BDP-a u Evropi.

    “Verujem da će se po tome i projektima koje smo napravili ljudi sećati mene i mog tima. Naš javni dug je sada mnogo manji u odnosu na BDP nego kada sam postao predsednik, očekivali smo smo mir i stabilnost, to nije bilo lako jer smo mi nacija koja je učestvovala u najviše ratova u 20 veku. Mi nismo politički neutralni ali smo vojno neutralni iz jasnih razloga nedavne istorije. Imamo dobru kooperaciju sa NATO na Kosovu i drugde. Imamo saradnju kroz partnerstvo za mir, razmenjujemo mišljena sa NATO”, rekao je on.

    Kako je rekao, Srbija nema problem sa onima koji žele u NATO, ali da naša zemlja imam svoju politiku koja je da smo neutralni vojno.

    “Stoltenberg je kao mali živeo u Beogradu i dosta nam je pomogao da premostimo neke nesporazume”, podsetio je Vučić.

    Upitan o sankcijama prema Rusiji, on je naveo da je neko njega pitao imao bi savet, ali da ga niko nije pitao.

    “Ne verujem u politiku sankcija. Mi ne možemo nikome da naškodimo osim sebi i radimo sve da ne uradimo to”, objasnio je on.

    Rešenje za Kosovo i odnos sa Putinom
    Na pitanje šta blokira put Srbije u Evropsku uniju, Vučić je rekao da ne krije od naroda da moramo da nađemo kompromisno rešenje za dobro svih na Balkanu.

    “Ne slažem se delimično sa vama jer opravdavate agresiju na suverenu zemlju izvršenu bez dozvole UN. Za nas je Kosovo deo Srbije, i tada je 1999 za sve zemlje EU Kosovo bilo deo Srbije. I vi ste tada bombardovali suverenu zemlju zbog nekog što se dešavalo u njoj. Pitam vas gde se još to dešavalo da bi se oduzeo deo jedne suverene zemlje”, odgovorio je Vučić.

    Predsednik Vučić je , odgovarajući na poređenje Putina i Miloševića, podsetio da napad na Jugoslaviju nije bio odobren od strane UN.

    “Kosovo je za nas deo Srbije, to piše u našem Ustavu. I za sve druge zemlje koje su nas bombardovale 1999. godine Kosovo je bilo deo Srbije. I bombardovani smo zbog nečega što se dešava na našoj teritoriji. Kada je bombardovan Irak, zašto niste uzeli Basru. Zašto niste uzeli Alep od Damaska. Ne, ali Srbiji je otet deo teritorije. Ludi moraju da shvate zašto ovo nije lako za nas”, kazao je on.

    Na pitanje odnosa sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, Vučić je rekao da je Srbija bila veoma glasna kada je rekla da brani integritet Ukrajine.

    “Srbija nije priznala Krim kao deo Rusije i neće to uraditi, mi imamo principe, branićemo to pravo Ukrajine i više nego mnogi na Zapadu. Ovo su sve prepreke koje moramo da prevaziđemo, našu istoriju moramo da prevaziđemo i to moramo da uradimo, ali neko mora da se stavi u naše cipele i shvati da to i nije tako lako i da svet nije crno-beli kao što se mnogima čini”, objasnio je on.

    Kako je rekao ne veruje u potpune pobede i poraze i da u miru možete pobediti drugu stranu mnogo lakše.

    “Ne vidim smisao u ubijanju i stradanju koje se dešava svakog dana, to nije nešto o čemu se treba diskutovati uopšte. Treba nam mir zbog toga pa nek se dogovore, kada god, ali jedan dan rata košta mnogo života. Mislim da je mir jedino rešenje i treba nam što pre, to sam rekao i predsedniku Putinu.

    Kako je rekao, Putin mu je objasnio da je uvek bio za cilj i da će ispuniti sve svoje ciljeve

  • Vulin: Јasno je da pravda za ubijenu srpsku djecu nije imperativ za Zagreb

    Vulin: Јasno je da pravda za ubijenu srpsku djecu nije imperativ za Zagreb

    Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da ubijena srpska djeca u izbjegličkoj koloni zaslužuju pravdu i naglasio da je jasno da zakonita i pravilna presuda nije imperativ za Zagreb i zato insistira da se samo sudi u Hrvatskoj i jedino od hrvatskih sudija.

    On je naveo da univerzalna jurisdikcija nije nikakav izum Srbije, te da Beograd, za razliku od Hrvatske, izvršava sve svoje međunarodne obaveze i sprovodi pravdu kako se i obavezao.

    • To je naša obaveza, a ne nekakav hir kako to Hrvatska sada želi da prikaže. Stoga, naša država ima sva prava da podigne optužnicu protiv pripadnika Hrvatske vojske koji su počinili zločin nad Srbima, baš kao što su to učinile Norveška i Švedska kojima Hrvatska nije uputila nijednu vrstu prigovora – rekao je Vulin.

    On je podsjetio da je 2011. godine Norveška osudila na osam godina zatvora Mirsada Repka, državljanina BiH, zbog zločina nad ratnim zarobljenicima u logoru za Srbe u Dretelju pored Čapljine, dok je Švedska 2013. godine na pet godina osudila Ahmeta Makitana, pripadnika hrvatskih oružanih snaga, takođe, zbog zločina nad ratnim zarobljenicima u istom logoru.

    • A, zašto Hrvatska ovim državama ne prigovara za to što su sudili njihovim državljanima za zločine nad Srbima u BiH? Pa, upravo zbog pravila o univerzalnoj jurisdikciji – naveo je Vulin u autorskom tekstu za Večernje novosti.

    Prema njegovim riječima, sasvim je jasno zašto Zagreb stalno insistira da se sudi u Hrvatskoj i jedino od njihovih sudija.

    • Evo odgovora kroz slikovit primer. Hrvatskoj je Srbija ustupila predmet istrage protiv pripadnika specijalne jedinice hrvatske vojske Alfa za masakr ratnih zarobljenika na prevoju Mali Alan i oni od tada, evo već 12 godina, vode istragu, iako je u Beogradu ona bila uspešno završena. Valjda čekajući da pomru i svedoci i izvršioci. Toliko o tome kako bi oni da ponovo sude – rekao je Vulin.

    On je naglasio da pitanje svih pitanja ne treba da bude gdje se sudi, u Beogradu, Zagrebu, Londonu, Hagu ili Minhenu, već kako se sudi.

    • Iako je imperativ zakonita i pravilna presuda, jasno je da to nije imperativ i Zagrebu i zato insistira da se samo sudi u Hrvatskoj i jedino od njenih sudija. Kako to da Hrvatska, recimo, može da hapsi i sudi državljaninu druge države, Srbinu iz Banjaluke za delo izvršeno na teritoriji BiH, a Srbija u slučaju raketiranje izbegličke kolone ne može? – upitao je Vulin.

    Vulin je naveo da Tužilaštvo BiH od 2005. godine vodi istragu za zločin na Petrovačkoj cesti, ali punih 17 godina Hrvatska odbija svaki vid saradnje.

    On je podsjetio i da je Vlada Hrvatske 3. juna 2015. donijela zaključak kojim nalaže Ministarstvu pravde da odbija pružanje međunarodne pravne pomoći u postupcima ratnih zločina protiv njihovih oficira po zahtjevu BiH, te da je u Hrvatskoj na snazi Zakon o ništavosti presuda i drugih akata pravosudnih organa Srbije o ratnim zločinima.

    • Oštećeni u predmetu Raketiranje izbegličkih kolona se nalaze u Srbiji i njeni su državljani. Tužilaštvo Srbije je sa svojim službama pribavilo dokaze o načinu izvršenja zločina i o ličnostima odgovornih. Srbija je podigla optužnicu i sudiće za ovo strašno nedelo, zato što ubijeni srpski narod na Petrovačkoj cesti zaslužuje pravdu, zato što četvoro ubijene srpske dece i ubijena mlada devojka od 20 godina, koja je bila u drugom stanju, zaslužuju mir i pravdu – rekao je Vulin.

    Tužilaštvo Srbije za ratne zločine podiglo je optužnicu protiv četiri visoka oficira Hrvatske vojske zbog ratnog zločina nad srpskim civilima, jer su u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji “Oluja” 7. i 8. avgusta 1995. godine naredili avionsko raketiranje kolone izbjeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca, kao i u mjestu Svodna kod Novog Grada u Republici Srpskoj.

    Na Petrovačkoj cesti, između Bosanskog Petrovca i Ključa, avion hrvatskog ratnog vazduhoplovstva “mig 21” je 7. avgusta 1995. godine bombardovao izbjegličku kolonu Srba iz Republike Srpske Krajine i tada je poginulo devet civila, među kojima četvoro djece i dvadesetogodišnja trudnica, dok je 24 ranjeno.

    Akcija “Oluja” je najveće i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše Јugoslavije tokom devedesetih godina prošlog vijeka. U akciji “Oluja” u avgustu 1995. godine sa vjekovnih ognjišta protjerano je više od 220.000 Srba, a poginulo je i nestalo njih 1.877, od kojih je 65 odsto civila.