Oznaka: Srbija

Brnabić: Ako se traži nezavisnost Kosova, EU mora da mijenja pregovaračku poziciju

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je da ukoliko se od Srbije traži priznanje nezavisnosti Kosova zarad članstva u Evropskoj uniji (EU), onda bi zvanična pregovaračka pozicija EU za Srbiju trebalo da bude promijenjena, što bi možda bilo teško zbog pet država članica koje ne priznaju Kosovo.

Čuli smo juče da Srbija ne bi trebalo da bude iznenađena što sve više ljudi iz EU naglašava da ona ne može postati članica Unije ako ne prizna nezavisnost Kosova – rekla je Brnabić na sesiji Prespanskog foruma za dijalog na Ohridu.

Time se mijenjaju ciljevi, rekla je Brnabić i naglasila da su takve izjave došle od hrvatskog predsjednika Zorana Milanovića ili njemačkog kancelara Olafa Šolca u Beogradu.

To je drugačije od onoga što imamo u zvaničnoj pregovaračkoj poziciji EU za Srbiju, rekla je Brnabić i publici pokazala zvaničnu poziciju EU i poglavlje 35 koja govori o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, a Kosovo je označeno fusnotom.

Objašnjavajući fusnotu, Brnabić je pročitala da se u dokumentu govori o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova “u skladu sa ovim pregovaračkim okvirima”, ali bez pominjanja priznanja.

U dokumentu se pominje rezolucija Savjeta bezbjednosti UN 1244 koja govori da je Kosovo integralni dio Srbije, odnosno garantuje se teritorijalni integritet Srbije u međunarodno priznatim granicama.

Nije da Srbija čuje nešto novo, ali nikad zvanično od bilo koga iz EU da će to biti zahtjev da bi se pridružila Uniji, rekla je Brnabić i naglasila da bi u tom slučaju pregovaračka pozicija EU morala biti promijenjena.

Pretpostavljam da će to biti teško zbog pet država članica koje ne priznaju Kosovo, konstatovala je ona.

Brnabić je ukazala na politiku duplih standarda, odnosno, kako je rekla, čak i licemerje pojedinih članica Unije i da je to u slučaju rata u Ukrajini sada vrlo jasno.

– Kada se kunemo, a Srbija se slaže sa tim, u teritorijalni integritet međunarodno priznatih država kao svetog mjesta u međunarodnom pravu, integritet zemalja poput Srbije i Ukrajine, onda da se podsetimo 1999. godine i 2008. godine, kada integritet Srbije nije bio važan brojnim zemljama koje danas čuvaju integritet Ukrajine svime što imaju – predočila je Brnabić.

Vrlo je kompleksna situacija, koja će otežati proces proširenja EU, jer niko ne želi da pogleda sebe u ogledalo i kaže – prekršili smo integritet međunarodno priznate zemlje i ne znamo šta ćemo sa tim presedanom, rekla je Brnabić.

Ona je istakla da je za Beograd važan proces dijaloga i normalizacija odnosa sa Prištinom, jer njena ekonomska budućnost i održivi razvoj i mjesto od EU zavisi od toga, prenosi N1.

17 Juna, 2022
Bocan-Harčenko: Rješenje statusa Kosmeta nije moguće bez Moskve
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da rješenje statusa Kosova i Metohije nije moguće bez stava Savjeta bezbjednosti UN, a samim tim i bez podrške Rusije.

Bocan-Harčenko je podsjetio da je Rezolucija 1244 Savjeta bezbjednosti UN jedini osnovni međunarodni pravni temelj za regulisanje statusa Kosova.
- Glas Rusije u UN ostaje isti, jer mi jesmo, bićemo i ostaćemo stalna članica Savjeta bezbjednosti UN. Članstvo Kosova u UN nije moguće bez našeg odobrenja. Tačka! Ovo je međunarodno pravno obrazloženje i jeste suštinsko – rekao je Bocan-Harčenko.
U osvrtu na odnose Srbije i Rusije, ruski ambasador je naglasio da ne vidi da Beograd suštinski mijenja svoj odnos prema Moskvi, kao i da EU tjera Srbiju da uvede sankcije, dok sama ostaje najveći međunarodni ekonomski partner Rusije.
- Odnosi se ne mijenjaju i pored nekih koraka koje preduzima Srbija, poput glasanja za rezoluciju UN protiv ruske invazije na Ukrajinu. Neki koraci su nas razočarali, mislim na rezoluciju u UN. Čuvajući prijateljski odnos, tražimo i razumijemo stvarni razlog zašto – rekao je Bocan-Harčenko u intervjuu za N1.
On je dodao da je potez Beograda bio posljedica pritiska sa Zapada, ali i dodao da Srbija od Rusije nikada nije trpila pritiske.

Komentarišući otkazanu posjetu ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, Bocan-Harčenko kaže da bi za Srbiju bilo još bolje da je Lavrov došao, jer bi ta posjeta pojačala položaj Srbije.
- To bi bila odlična mogućnost rasprave oko najznačajnijih projekata naše saradnje. Lavrov bi dobio mogućnost neposredno odavde da kaže naš stav o Kosovu i Republici Srpskoj. I Rusiji i Srbiji su oduzeli ovu mogućnost – rekao je ruski ambasador.
On je ukazao da je posjeta spriječena “izvana” i da “njima nije stalo da Srbija vodi i realizuje samostalnu spoljnu politiku”.
- Srbija je izuzetak u odnosu na članice i kandidate za ulazak u EU, jer dok vodi pregovore s Briselom pazi na svoj nacionalni interes, uključujući i odnose sa Rusijom. Srbija ima dosljedan i čvrst stav da ne prihvata sankcije Rusiji – zaključio je Bocan-Harčenko.
17 Juna, 2022
Raskol u EU – zbog Srbije

Sve je više zemalja koje se protive radikalnom pristupu snažnih pritisaka da Beograd uvede sankcije Moskvi.

JOŠ jedna pukotina među članicama Evropske unije, kada je reč o ratu u Ukrajini, mogla bi da se otvori već naredne nedelje na okupljanju lidera država članica u Briselu, i to zbog – Srbije.

Naime, sve je više zemalja koje se protive radikalnom pristupu snažnih pritisaka da Beograd uvede sankcije Moskvi, a koje “gura” Berlin, jer smatraju da je takva politika kontraproduktivna, da bi samo mogla dodatno da osnažni naše veze sa Rusijom.

U ovom frontu evropskih zemalja koje se zalažu za veće razumevanje za specifičnu poziciju i stavove Srbije, kada je reč o očekivanjima da odaberemo stranu u ukrajinsko-ruskom sukobu, trenutno su Italija, Austrija, Mađarska, Bugarska i Portugalija, zatim Češka i Slovenija, kao i zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova – Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija.

Prema diplomatskim izvorima u EU, čak i zvanični Pariz ima znato blaži stav od Nemačke, čiji je kancelar Olaf Šolc uslovio članstvo naše zemlje u Uniji priznavanjem lažne kosovske države i otvoreno zatražio da se odmah priključimo restriktivnim merama protiv Rusije. U prilog tezi da se francuski predsednik Emanuel Makron zalaže za “srednji put”, kada je reč o politici Unije prema Beogradu, navode i njegov predlog o stvaranju Evropske geopolitičke zajednice, kako bi se zemljama-kandidatima dala određena evropska perspektiva, ali i nagradio napredak u reformama otvaranjem briselskih kasa.

Sličan kurs zauzeo je i zvanični Beč, odakle je posle Makronovog predloga stigao “non-pejper” o postepenoj integraciji zemalja kandidata, a koji takođe podrazumeva i značajnu finansijsku pomoć iz Brisela.

I Rama na strani Srbije
Na strani Nemačke, koja je snažno stegla obruč oko Srbije, za sada su njihovi tradicionalni saveznici Holandija i Belgija, kao i zemlje u kojima je snažan antiruski sentiment, poput Poljske i baltičkih zemalja, ali i neki naši susedi, tačnije Hrvatska.

Da bi politika pritisaka na Srbiju Briselu mogla da se vrati kao bumerang, upozorio je i albanski premijer Edi Rama, koji je pozvao EU da ne pritiska Beograd da uvede sankcije Rusiji. On je poručio da treba imati više razumevanja za stav Srbije s tim u vezi, i upozorio da bi pritisak Zapada mogao biti štetan za ceo region.

Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže za “Novosti” da je ovakav Ramin stav rezultat realpolitike i činjenice da su srpsko-albanski odnosi u uzlaznoj putanji:

“To, naravno, ne znači da će Tirana promeniti stav oko KiM, ali su ove poruke dobre, jer stvaraju povoljan ambijent da se napreduje u odnosima bez obzira na nerešena pitanja između Srbije i Albanije. Kada je reč o EU, tu postoje dva nivoa država, one koje su na liniji tvrđeg pristupa prema Srbiji, i one koje se zalažu za što konstruktivniju politiku, kako bi se izbegli negativni kontraefekti ucena i uslovljavanja. Najvažnija tema u EU trenutno su sankcije Rusiji, i tu ključne države slede politiku Vašingtona da se na tim merama bezuslovno insistir”.

Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, ukazuje da se, iako se u EU odlučuje konsenzusom i da glas svake članice ima podjednaku težinu, zna i čiji se glas najviše sluša:

“S jedne strane najveće države, poput Nemačke, imaju i najveći uticaj, ali je i ukrajinska kriza pokazala da je dovoljan samo jedan veto da u potpunosti blokira proces donošenja odluka. Zato je od vitalnog značaja za Srbiju gotovo bezuslovna podrška koju imamo od Mađarske, a tu su i neke druge zemlje koje imaju više razumevanja za Srbiju. Dobro je da u EU postoji svest da za politiku žestokog kažnjavanja Srbije, ipak, ne bi imali jedinstvenu podršku”, smatra Milivojević.

U Briselu se 23. i 24. juna održava samit Evropskog saveta, a drugog dana okupljanja evropskih čelnika biće održana i konferencija na visokom nivou o Zapadnom Balkanu, na kojoj će biti i lideri regiona.

17 Juna, 2022
Šapić kandidat za gradonačelnika

Srpska napredna stranka (SNS) održala je danas sednicu Predsedništva, na kojoj je doneta konačna odluka o kandidatu naprednjaka za gradonačelnika Beograda.

Novinarima se nakon sednice obratila premijerka Ana Brnabić.

“Predsedništvo SNS većinom glasova je usvojilo predlog da Aleksandar Šapić bude naš kandidat za gradonačelnika Beograda”, poručila je Brnabićeva.

“Aleksandar Šapić je bio prvi na našoj listi za Beograd, dok je nosilac liste bio predsednik Vučić. Dobili smo poverenje za sledeći mandat da vodimo dalje Beograd. Dakle naš predlog za gradonačelnika je Aleksandar Šapić. Predlog za zamenika gradonačelnika je Vesna Vidović, takođe iz SNS, smatramo da će njih dvoje funkcionisati kao dobar tim. A videćete i izmene u gradskom veću, verovatno i u određenim sekretarijatima”, rekla je Ana Brnabić.

“Očekujem da u gradu imamo i dodatnu novu energiju, da završimo sve one započete projekte i da započnemo nove projekte, u skladu sa onime što su građani na izborima rekli i da ispunimo poverenje koje su nam dali”, rekla je premijerka.

Ona je istakla da će Šapić predstaviti svoj plan i govoriti o konkretnim projektima na sednici Skupštine grada u ponedeljak.

“Linijski park i metro su najvažniji projekti. Želim da podsetim da smo mi pokrenuli inicijativu o najvećoj parkovskoj površini u Beogradu, a to je linijski park. Imamo plan da napravimo čak pet postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnja kreativnog distrikta Ložionica, i tako dalje”, rekla je ona.

Premijerka je istakla da je sigurna da će tim dobro raditi posao, najbolje moguće i u interesu Beograđana.

“Beograd je danas savremen, moderan grad, koji pruža najbolje uslove za život svojih građana, ali i odlične uslove za investitore, privredu, startapove, mlade ljude. I taj trend mora da se ubrza”, rekla je premijerka.

Ana Brnabić je istakla i da su naprednjaci, pored ove najvažnije tačke dnevnog reda, od predsednika Vučića čuli kratak izveštaj od temama koje su od velike važnosti za naš narod.

“Od kompleksne spoljnopolitičke situacije, preko ekonomije i svega onoga što očekujemo da će se dešavati u nedeljama pred nama, do izuzetno važnog energetskog pitanja i bezbednosti zemlje. Međutim, ono što želim još jednom da pomenem je ono na šta smo u ovom trenutku najponosniji, i što je najvažnija tema, a to je najavljeno povećanje penzija od čak 19,1 odsto, što će biti delom u četvrtom kvartalu ove godine, i delom od 1. januara sledeće godine”, rekla je ona.

Premijerka ističe da su se za to borili prethodnih osam godina i da je to istorijski najveće povećanje penzija u istoriji Srbije.

“Imamo stabilan kurs dinara i javni dug koji je pod kontrolom, i najavljeno povećanje penzija neće uopšte uticati na to. To je najveća i najvažnija stvar u ovom trenutku. Takođe, najavljeno povećanje minimalca, koje će biti između 12 i 14 odsto, biće svakako tema razgovora sa sindikatima i poslodavcima, s tim što će to pre svega biti razgovori sa sindikatima”, dodala je Brnabićeva.

16 Juna, 2022
Bocan Harčenko: Položaj Srpske prioritet spoljne politike Rusije

Položaj Republike Srpske ostaje jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih ciljeva Ruske Federacije, bez obzira na sve probleme sa kojima se ruska država trenutno suočava, izjavio je danas ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko.

Govoreći na promociji ruskog prevoda knjige “Naoružavanje istinom”, autora Milana Ljepojevića u Ruskom domu u Beogradu, Bocan Harčenko je istakao da je opredjeljenje Rusije da se bori za očuvanje Republike Srpske i njenih prava jasno potvrđeno u razgovorima ruskog predsjednika Vladimira Putina sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i srpskim članom Predsjedništva BiH Miloradom Dodikom.

“Odlično znam za veoma štetne pojačane aktivnosti na poništavanju dejtonskog principa i pokušaje isključenja Rusije u rješavanju problema koji se odnose na BiH. Ali, to je nemoguće, baš kao što nije moguće ni rješavanje pitanja Kosova bez Rusije, koja je stalni član Savjeta bezbjednosti UN”, naglasio je Bocan Harčenko.

On je ocijenio da je očuvanje Dejtonskog sporazuma najvažniji zadatak ne samo u regionu nego i u Evropi ukoliko ona, zaista, želi stabilnost u ovom regionu, koji je evropski.

“Međutim, sva dešavanja po nalozima iz Vašingtona, Brisela, NATO-a i EU, prvenstveno takozvano imenovanje takozvanog visokog predstavnika, ali i druge odluke, predstavljaju nastavak poništavanja Dejtona sa željom centralizacije BiH”, ukazao je Bocan Harčenko.

On smatra da je najopasniji smjer tih štetnih aktivnosti želja da se smanje ili ponište specijalne veze Republike Srpske i Srbije, koje su bratske i prirodne, zbog čega ih je nemoguće uništiti.

“Zato je jako važna borba za očuvanje Dejtonskog sporazuma i njegovih principa. Samo na osnovu Dejtona, BiH može da ostane decentralizovana zemlja, uz očuvanje Republike Srpske u punom obimu i kapacitetu”, naglasio je BocanHarčenko.

16 Juna, 2022
Vučić žestoko zaprijetio Zvezdi i Partizanu: Neka plate porez ili slijedi stečaj

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić zaprijetio je najvećim klubovima u ovoj zemlji Crvenoj zvezdi i Partizanu uslijed velikih dugova za porez.

Vučić je najavio da država neće nikome tolerisati neplaćanje poreza pa tako ni vječitim rivalima Zvezdi i Partizanu.

“Veliki su dugovi FK Partizan i FK Crvena zvezda. Vjerujem da će moći da u skladu sa unaprijed pripremljenim planom reorganizacije i reprogramom, kako mi to nazivamo, plaćaju svoje obaveze. U protivnom, uslijedit će blokada i stečaj”, poručio je predsjednik Srbije.

Država je od 2012. do 2022. godine podržala FK Crvena zvezda sa 17,6 miliona eura, dok je Partizan od Srbije dobio 14 miliona eura.

Ministar finansija Siniša Mali otkrio je kako je dug Zvezde za porez 859,7 miliona dinara, dok Partizan duguje Milijardu i 299 miliona dinara.

“Izašli smo sa tačnim ciframa. To da li neko priznaje, ne priznaje kamate ili ne znam šta, kamata je sastavni deo poreskog opterećenja za svakoga u ovoj zemlji, tako i za te klubove. I porez će morati da plate svi. To je naša ključna poruka i FK Crvena zvezda i FK Partizan i Košarkaški klub Partizan, a najmanje duguje KK Crvena zvezda što se poreza tiče, ali svi će morati da plate porez”, dodao je Vučić.

Ministar finansija napomenuo je da je Srbija izdvojila i novac kako bi pomogla i druge sportske klubove u zemlji, pored Zvezde i Partizana.

16 Juna, 2022
Vučić: Eto, može nam se

Predsednik Srbije izjavio je danas da se u Srbiji može imati svoje mišljenje.

Aleksandar Vučić je na otvaranju sektora B5 obilaznice oko Beograda, deonica petlja Orlovača – tunel Straževica, rekao, komentarišući poruku Evropskog parlamenta da Srbija mora da prizna Kosovo i Metohiju, rekao da je reč o nekoj čudnoj politici.

U svim dokumentima se pominje i piše sveobuhvatna normalizacija odnosa, a ne međunarodno priznanje. “Međusobno priznanje je njihova želja, mi to ne želimo. I kao što rekoh, svako svoj posao, oni svoj, mi svoj. Oni su mnogo važni, mi nismo, ali kao što vidite možemo da imamo svoje mišljenje i, eto, može nam se”, rekao je ironično Vučić.

On je dodao i da će Vlada i Skuptšina Srbije da se izjasne o izveštaju Evropskog parlamenta.

Prema njegovim rečima, uskoro će se o izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji izjasniti i Skupština Srbije, odakle će, kako kaže, biti rečeno isto ono što je i on rekao sada.

15 Juna, 2022
Vučić o pripremama za zimu: Vodimo nemoguće borbe

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da se država priprema za dolazeću zimu, ali da je situacija, globalno, užasna i da se država bori da “zakrpi” sve rupe.

“Pripreme za zimu teku, ali kako da teku, kada je gas sa 860 dolara za hiljadu kubnih metara a danas je skočio na 1.000 dolara. O čemu pričamo? Zavrnuto je nešto na ‘Severnom toku’ i istog sekunda 15 odsto skoči cena gasa. O kakvoj pripremi da pričamo. Ali, mi radimo sve što možemo, vodimo nemoguće borbe”, rekao je Vučić.

Ukazao je da je, kada cijena gasa skače preko 1.000 i 2.000 dolara, Srbiji to pravi razliku između 15 i 30 miliona evra dnevno, zimi kada se gas kupuje na berzi, a nedjeljno to je još 100 miliona evra.

“Razumete li o kom novcu pričamo? Država krvari sa tim, 100 miliona evra za sedam dana, to ne može da podnese”, ukazao je predsjednik Srbije i dodao da zna i neke u lošijoj poziciji, a kojima je glavna briga kada će na more.

Poručio je da će nova vlada imati mnogo da radi, i da se već radi na tome da se pripremimo za predstojeći period.

“Radimo svaki dan, jer neki i pola što nam kažu da su spremili, uhvatimo da nas lažu, pa vršimo dodatni pritisak, pa se onda nabavljaju dodatna sredstva… Svaki dan morate da se borite za novac, a da ne povećavate javni dug”, rekao je Vučić.

On je istakao i da Srbija konačno od svih na prostoru bivše Jugoslavije ima zvanično najnižu stopu javnog duga, što su, dodaje, velike stvari za budućnost naše djece.

“I dalje ne znamo kako ćemo sa energentima ovu zimu da prezimimo.. ne možemo sve rupe da pozatvaramo. Finansijski ćemo nekako i moći, jer i pored velikog novca, spremni smo da jednu milijardu evra, praktično, bacimo u bunar, ali opet nismo sigurni da ćemo sve rupe moći da zatvorimo. Užasna je situacija”, rekao je Vučić.

Ilustrujući težinu situacije, na globalnom nivou, kao primjer naveo je Sloveniju, iz koje je juče, iako ta zemlja ima nuklearku, stiglo pitanje da li će moći da podmire sve potrebe.

“Teško je, ali se borimo kako da zatvorimo sve. Počinjemo najkasnije početkom jula da utiskujemo dodatne količine gasa u Mađarskoj. Danas imamo 205 miliona kubnih metara u našem delu Banatskog dvora”, rekao je Vučić.

Dodao je da je bolje da gas kupujemo dok cijena nije skočila na 5.000 dolara.

“Obezbedili smo količine, sa ruskim partnerom, po najnižoj ceni, vrlo niskoj ceni od 360 do 410 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, za 64-65 odsto količina koje su potrebne Srbiji”, rekao je Vučić novinarima.

15 Juna, 2022
“Rusija nije i neće priznati nezavisnost Kosova”

Rusija nije priznala i neće priznati nezvisnost Kosova, koje je bi trebalo da ostane u sastavu Srbije.

To je izjavio zamenik predsednika Državne dume Rusije Petar Olegović Tolstoj.

Naglasio je da su i danas Srbi na Kosovu nasilno otrgnuti od svoje otadžbine.

“Ako se vratimo na reči Vladimira Putina, koji je priznavanje nezavisnosti DNR i LNR uporedio s pravosudnim presedanom u odnosu na Kosovo, to je bilo rečeno da bi se pokazali dvojaki standardi i licemerje Zapada”, rekao je Tolstoj u intervjuu za Politiku.

Srbi na Kosovu su, kako kaže, danas nasilno otrgnuti od svoje otadžbine, a dogadaji iz 1999. godine izazivaju duboku tugu, ne samo u srpskom narodu, već i među Rusima.

“Nasilno razdvajanje države neprihvatljivo je s bilo koje tačke gledišta, ako ga nije pokrenuo sam narod i namera nije potvrdena na mirnom narodnom referendumu, kao što se desilo u slučaju ponovnog ujedinjena Krima sa Rusijom”, rekao je on i naglasio da zato Rusija neće priznati Kosovo.

Posetu ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, koja nije realizovana i to što su Bugarska, Crna Gora i Severna Makedonija zatvorile nebo naziva detinjarijom.

Žalosno je što se time zadaje udarac pre svega Srbiji kojoj je zapravo direktno uskraćeno vođenje suverene politike, rekao je praunuk jednog od najpoznatijih svetskih pisaca i ocenio da je to nečuveno i neprihvatljivo.

Olegovič Tolstoj je na pitanje o ratu u Ukrajini, rekao da je “danas već jasno da je to bitka kolektivnog Zapada protiv Rusije, koja se vodi na teritoriji Ukrajine i na račun života Ukrajinaca”.

Dodao je da je galvni razog denacifikacija , odnosno želja da se zausatvi širenje “smeđe kuge” u Ukrajni i zaaštiti rusko stanovništvo.

“Dakle, ovo nije lokalni sukoh, već sukob dve različite civilizacije, različite ideologije”, rekao je on i ocenio da Ukrajina treba prva da bude inicijator mirovnih pregovora. Prema njegovim rečima, ako Kijev shvati celu katastrofu, sav cinizam onoga što se dešava, shvate da ih jednostavno iskorišćavaju, sve će se rešiti brzo i bez posrednika.

15 Juna, 2022
Popović: Tužilaštvo u Hagu doživjelo potpuni neuspjeh

Ministar pravde Srbije Maja Popović rekla je na sjednici Savjeta bezbjednosti UN da je Tužilaštvo Haškog tribunala doživjelo potpuni neuspjeh u istragama i suđenjima za zločine izvršene na teritoriji Kosova i Metohije nad srpskim i nealbanskim civilnim stanovništvom i time znatno urušilo ugled tog suda, kao i njegovog pravnog nasljednika.
“Nekažnjivost za strahovite zločine izvršene prema srpskom stanovništvu je praktično postala politika koja je svoje snažno uporište našla upravo u radu Tužilaštva Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju”, rekla je ona na sjednici posvećenoj šestomjesečnom izvještaju o radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale.

Ona je naglasila da sve reference na takozvano Kosovo treba da budu shvaćene u punoj saglasnosti sa rezolucijom Savjeta bezbjednosti 1244 i da je obaveza svih učesnika u procesuiranju ratnih zločina i ostvarivanju saradnje u borbi protiv kriminaliteta da u potpunosti postupaju u skladu sa ovom rezolucijom.

Popovićeva je istakla da još nije odgovoreno na deset zahtjeva za pružanje pravne pomoći, koje je Tužilaštvo Srbije za ratne zločine uputilo Euleksu u Prištini, koji svoje aktivnosti sprovodi oslanjajući se na autoritet Savjeta bezbjednosti UN, saopšteno je iz Ministarstva pravde Srbije.

Povodom ukazivanja Tužilaštva Mehanizma na zastoj u pregovorima između Srbije i Hrvatske po pitanju zaključenja sporazuma o ustanovljavanju okvira za procesuiranje ratnih zločina, Popovićeva je napomenula da je riječ o bilateralnom pitanju koje nije u isključivoj nadležnosti Mehanizma, niti je od posebnog interesa za njegovo funkcionisanje.

Ona je navela da sporazum nije zaključen jer je Hrvatska insistirala na ukidanju univerzalne jurisdikcije u pravnom sistemu Srbije.

“Ovu vrstu jurisdikcije poznaje i pravni sistem Hrvatske, ali i pravni sistemi drugih država članica EU, pa se postavlja pitanje zbog čega se insistira na njenom ukidanju u pravnom poretku Srbije”, rekla je Popovićeva.

Ona je naglasila da je Srbija uložila napore s ciljem produbljivanja saradnje sa Hrvatskom i BiH u ovoj oblasti, navodeći da svaki zločin mora biti adekvatno kažnjen bez obzira ko ga je izvršio.

“Zato posebno ističem da je neophodno da i države u regionu preduzmu iste korake, jer Srbija za sada jedina iskreno pruža ruku pomirenja”, navela je Popovićeva.

Popovićeva se osvrnula i na tvrdnje predsjednika Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu sudije Karmela Ađijusa, koji je u svom izvještaju naveo da Srbija ne sarađuje sa Mehanizmom i ne ispunjava svoje obaveze u pogledu predmeta protiv članova Srpske radikalne stranke Vjerice Radete i Petra Jojića.

“Postupanje Srbije u vezi sa ovim predmetom ne predstavlja kršenje međunarodnih obaveza Republike Srbije, već nastojanje da se postupa u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1966”, rekla je ona, ističući da upravo nacionalni pravosudni organi treba da preuzmu krivična gonjenja, prema navedenoj rezoluciji.

Ona je podsjetila da je odluka Višeg suda u Beogradu, koji je našao da pretpostavke za izručenje Radete i Jojića nisu ispunjene, postala pravnosnažna.

Popovićeva je ukazala i da je Mehanizam usmjerio sve svoje aktivnosti na pitanja koja se tiču nepoštovanja suda, iako je formiran za procesuiranje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije.

U tom smislu, istakla je da su organi Srbije uručili pozive licima koja treba da budu saslušana u Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije u svojstvu osumnjičenih i da je Srbija time ispunila svoje obaveze, iako to nije navedeno u izvještaju.

Popovićeva je ponovila zahtjev i spremnost Srbije da se zatvorske kazne koje je izrekao Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i Mehanizam za međunarodne krivične tribunale izvršavaju u Srbiji, pod nadzorom Mehanizma.

Tokom izlaganja, Popovićeva se oštro usprotivila i praksi dugogodišnjeg neodlučivanja Mehanizma o molbama za prijevremeno puštanje na slobodu državljana Srbije.

“Neodlučivanjem o molbama flagrantno se krše njihova osnovna ljudska prava”, rekla je ona.

Ona je dala garancije da će, i pored toga, uslovi prijevremenog puštanja na slobodu biti u potpunosti poštovani, kao i do sada, napominjući da je Srbija ispunila sve za šta je garantovala.

Popovićeva je, takođe, ukazala i da nema pomaka ni u pogledu vraćanja obimne arhivske građe koju je Srbija proslijedila Tužilaštvu Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju ili Mehanizmu, a koja nije korišćena ili više nije potrebna za tekuća suđenja pred Mehanizmom.

“Ne postoji nijedan razlog za dalje odugovlačenje sa otpočinjanjem procesa vraćanja originalne dokumentacije”, istakla je ona.

Popovićeva se osvrnula i na zamjerke Tužilaštva Mehanizma da pojedinci delegitimišu činjenice koje su suprotne stanovištima Tužilaštva, a koje proizlaze iz presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju ili Mehanizma.

“Republika Srbija je demokratska država u kojoj je garantovana sloboda govora, stručne i naučne kritike. Kritici podležu i presude Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Mehanizma, kao i u svakoj drugoj demokratskoj državi”, navela je ona.

Popovićeva je naglasila da je u izvještajnom periodu Tužilaštvo za ratne zločine Srbije aktivno sarađivalo sa Tužilaštvom Mehanizma.

Prema njenim riječima, pored redovnih sastanaka na visokom nivou, ostvarena je saradnja u konkretnim predmetima protiv dva visoko rangirana zvaničnika, što je rezultiralo podizanjem jedne optužnice i unapređenjem istrage u drugom slučaju.

U ovom periodu, kako je rekla, formirana je i radna grupa sastavljena od predstavnika Mehanizma i Tužilaštva za ratne zločine Srbije, kako bi se unaprijedila saradnja u konkretnim predmetima, posebno na planu obezbjeđenja dokaza.

Ona je naglasila da Srbija vodi odgovornu politiku pomirenja u regionu, bez koje nema budućnosti, stabilnosti, ekonomskog razvoja i normalizacije odnosa.

Sudija Karmel Ađijus, predsjednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, rekao je u podnošenju izvještaja Savjetu bezbjendosti UN da Srbija ne ispunjava svoje obaveze u vezi sa članovima Srpske radikalne stranke Vjericom Radetom i Petrom Jojićem.

Glavni tužilac Rezidualnog mehanizma za međunarodne krivične sudove Serž Bramerc rekao je pred Savjetom bezbjednosti UN da hrvatskog pravosuđe nije odgovorilo na više od 80 zahtjeva tužilaštva BiH i Srbije, te da se stiče utisak da u Hrvatskoj nema volje da se zadovolji pravda za žrtve koje nisu hrvatske nacionalnosti.

15 Juna, 2022