VRBAS Media

Oznaka: Srbija

  • Vučić: “Veliki dan. Malo gde u Evropi je kao kod nas”

    Vučić: “Veliki dan. Malo gde u Evropi je kao kod nas”

    Prvi međunarodni sajam vina “Vinska vizija Otvorenog Balkana” otvoren je danas na Beogradskom sajmu.Sajam je pod pokroviteljstvom vlada Srbije, Severne Makedonije i Albanije u okviru inicijative Otvoreni Balkan, a otvaranju su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore, Edi Rama, Dimitar Kovačevski i Dritan Abazović.Svečano otvaranje sajma, koji traje do 4. septembra, održano je u Hali 1 Beogradskog sajma.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na otvaranju poručio da je danas veliki i poseban dan.

    “Čini mi se da nema čoveka na ovom sajmu koji nije nasmejan. Ovo smo uradili i napravili zajedno. Obilazio sam brojne evropske sajmove, ali malo gde je to urađeno kako je Otvoreni Balkan uradio ovom prilikom u Beogradu”, rekao je on.

    On je prilikom obraćanja pozvao građane Srbije da posete sajam i probaju najbolja vina, kako iz regiona, tako i iz sveta.

    “Danas je Beograd, odnosno Otvoreni Balkan, svetska prestonica vina. Imamo više od 230 izlagača iz zemalja inicijative Otvoreni Balkan i preko 100 iz drugih zemalja. Danas možete da vidite koliko je ova inicijativa važna i dobra. Nadam se da će nam se i proizvođači iz drugih zemalja već na sledećem sajmu pridružiti”, istakao je Vučić.

    Vučić se zahvalio svim ljudima koji su se trudili, doveli toliko izlagača i učinili da sajam ovako veličanstveno izgleda.

    Nakon svečanog otvaranja sajma, Vučić je sa Ramom, Kovačevskim i Abazovićem obišao štandove izlagača.

    Vučić je istakao da država pomaže vinogradarima i da vinska industrija Srbije sve više napreduje.

    “Ponosan sam na to šta smo uradili i koga smo doveli, reč je o najvećim vinarima. Tehnologija proizvodnje vina sve više napreduje, vino se sve više pije”, rekao je Vučić.

    Na sajmu je prisutne dočekao i srpski teniser Novak Đoković, kao i njegov otac Srđan i stric Goran Đoković.

    Rama: “Otvoreni Balkan je proizvod mira”

    Premijer Albanije Edi Rama poručio je da je regionalna inicijativa Otvoreni Balkan mnogo više od privrede i trgovine i daleko više od politike.

    “Otvoreni Balkan je proizvod mira koji će da bude održiv, projekat jedinstva u miru sa vizijom sa budućnost, tako da ovo malo susedstvo u srcu Evrope ne pati više od ostataka u prošlosti već da postane mesto budućnosti za naše mlade”, istakao je Rama.

    Kovačevski: “Otvoreni Balkan pokazuje šta integracija znači”

    Dimitar Kovačevski, premijer Severne Makedonije, kazao je da je srećan što danas može da se vidi kako u praksi funkcioniše Otvoreni Balkan.

    “Danas povezujemo naše privrede, otvaramo tržišta. Otvoreni Balkan pokazuje šta integracija znači. Toliki broj izlagača je moguć ako radimo zajedno. Za sve kompanije koje su ovde ovo je prilika za nove kontakte. Ovo je prvi sajam ovog tipa. Makedonija je drugi izvoznik vina u regionu, imali smo povećanje 19 posto izvoza vina. Naša vlada je zainteresovana da razvija ovaj sektor. Uz aktivosti na Otvorenom Balkanu možemo da razvijamo ekonomske odnose u vreme globalnih kriza”, kazao je Kovačevski dodajući “koristićemo svaku priliku da se povezujemo”.

    Na sajmu učestvuje skoro 400 izlagača i proizvođača vina iz više od 20 zemalja. Najviše njih će biti iz zemalja regiona, pre svega Srbije, Severne Makedonije, Albanije, ali i iz celog sveta, Južne i Severne Amerike i centralne Evrope.

    Samo iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije učestvovaće više od 230 izlagača. Učestvuju i izlagači iz Crne Gore, BiH, Hrvatske, Slovenije, Italije, Francuske, Argentine i Čilea.

    Vina će ocenjivati 25 međunarodnih sudija, od kojih pet sa oznakom “master of vine”, što sajmu daje posebnu težinu i svrstava ga u red najprestižnijih u svetu.

    “Vinska vizija OB” će na Beogradskom sajmu okupiti najbolje proizvođače vina u regionu i promovisati Balkan kao sve traženiju vinsku i turističku destinaciju.

    To je konkretan korak u ostvarenju cilja inicijative Otvorenog Balkana – zajedničkog tržišta koje podrazumeva slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga, poručili su ranije organizatori.

    Samit Otvorenog Balkana će biti održan u Palati “Srbija”, a njemu će prisustvovati i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veća ministara BiH Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu.

    Ministarka trgovine Tatjana Matić je izjavila da je sajam vina prvi konkretan rezultat memoranduma o saradnji u inicijativi OB koji je potpisan pre nekoliko meseci.

    Foto: TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC/bs
    Foto: TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC/bs
    Matićeva je rekla i da će najprestižniji šefovi kuhinja održati radionice, dok će šefovi kuhinja zemalja članica inicijative Otvoreni Balkan kuvati na posebnim večerama za posetioce, kao i na master večerima.

    Tokom sajma biće održan i gala koncert na Ušću.

    Sajam vina OB je jedinstvena manifestacija, ne samo zbog predstavljanja vinskog gastronomskog turizma, već i zbog promocije turističkih destinacija zemalja OB.

    Sajam je prilika, ne samo da se vinski putevi Balkana pozicioniraju na svetskoj mapi vinskih tura, već i da se zemlje bolje i lakše utvrde na svetskoj mapi atraktivnih turističkih destinacija, navode iz Ministarstva trgovine.

    Cilj sajma je, kako je navedeno, da proslavi vrhunsko umeće majstora u proizvodnji najboljih vina i promoviše jedinstveni spoj ukusa i mirisa koji predstavljaju duh Balkana, njegovu geografiju i bogatstvo sorti.

    Prvi međunarodni sajam vina omogućiće vinogradarima, proizvođačima vina, predstavnicima vinarija, enolozima, somelijerima, kao i distributerima i trgovcima vinom iz regiona i šire, da se okupe, umreže, podele iskustva, predstave se široj javnosti i prošire svoje poslovanje.


    Organizator sajma i direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta rekao je Tanjugu da će iz Albanije biti 26 učesnika, iz Severne Makedonije 40 i iz Srbije više od 170.

    Rajta kaže da će prvog dana sajam posetiti predstavnici diplomatskog kora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegovi gosti, kao i razni ministri i predstavnici okolnih zemalja. Dodao je da će od 16 sati sajam biti otvoren i za sve posetioce.

    Rajta je naveo da će drugog, trećeg i četvrtog dana sajam biti otvoren od 12 do 20 sati i da će cena ulaznica biti simbolična, kako je rekao, oko 500 dinara.

    “U svaku halu u koju uđete imaćete septembarski prikaz. Hala 1 je osmišljena u obliku vinograda, hala 4 u obliku vinarije, gde ima i lep muzej i edukativni centar”, rekao je Rajta.

    U okviru sajma biće i hrana, “strit fud”, a u Hali 5 nastupiće kulinarski asovi koji će pokazati svoje kuvarsko umeće.

    Hala 3 biće najvažnija za same vinske proizvođače, jer će se tu održavati sastanci, prezentacije i potpisivati ugovori.

    Sajam će imati i svoj takmičarski deo u okviru koga će vina ocenjivati najprestižniji stručnjaci i somelijeri iz čitavog sveta, ali i najprestižnijeg magazina u toj oblasti “Decanter”.

    Organizatori sajma su Privredna komora Srbije, Beogradski sajam i Savez vinogradara i vinara Srbija, a biće održan pod pokroviteljstvom zemalja Otvorenog Balkana.

  • Uhapšen muškarac koji je prijetio predsjedniku Srbije

    Uhapšen muškarac koji je prijetio predsjedniku Srbije

    Muškarac iz Zrenjanina uhapšen je u akciji SBPOK-a i BIA zbog prijetnji predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

    • Osumnjičeni je prijetio da će mu zapaliti kancelariju i zaklati sina, uz brojne druge uvrede i prijetnje. Ove poruke stigle su na Instagram profil predsjednika Srbije, a policija, SBPOK i BIA su odmah reagovale – kaže izvor Kurira.
  • Vulin zadovoljan zbog dolaska Tegeltije na samit u Beogradu

    Vulin zadovoljan zbog dolaska Tegeltije na samit u Beogradu

    Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin poželio je dobrodošlicu predsjedavajućem Savjeta ministara Zoranu Tegeltiji i izrazio zadovoljstvo što će predstavnici Republike Srpske i BiH prisustvovati samitu “Otvoreni Balkan”, koji će sutra biti održan u Beogradu.

    Vulin je nakon dočeka Tegeltije na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla” rekao da je inicijativa “Otvoreni Balkan” izuzetno važna za balkanske države i narode u ekonomskom smislu, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.

    Tegeltija će sutra prisustvovati samitu “Otvoreni Balkan”, a danas Međunarodnom sajmu vina “Vinska vizija otvorenog Balkana”.

    Sajam, koji se održava pod pokroviteljstvom vlada Srbije, Sjeverne Makedonije i Albanije u okviru inicijative “Otvoreni Balkan”, svečano je otvoren danas i trajaće do nedjelje, 4. septembra.

  • Kosovski specijalci sa dugim cijevima stigli na granicu sa Srbijom

    Kosovski specijalci sa dugim cijevima stigli na granicu sa Srbijom

    Tri hamera i nekoliko džipova sa pripadnicima specijalnih snaga tzv. kosovske policije stiglo je na novi punkt koji se nalazi kod prijelaza Jarinje.

    Na ovom punktu koji se još dograđuje (proširuje se asfalt i nasipa nekoliko metara u dubinu) juče je “dežurala” posada sa jednim oklopnjakom, a jutros samo prepodnevna smjena Pogranične policije.Kosovo online navodi da pripadnici KFOR nisu zaustavljali niti kontrolisali saobraćaj, kao što to nisu činili ni u prethodnim danima, a ovaj portal ističe da djeluje kao da im je namjera samo da budu primjećeni.

    Nove snage kosovskih policajaca i česta krstarenja putevima na sjeveru Kosova unose nemir među srpsko stanovništvo. Tenzije su gotovo opipljive, uprkos postignutom sporazumu o ličnim dokumentima i uvjeravanja međunarodnih medijatora da se mir mora sačuvati i da Priština neće povući jednostranu primjenu mjere o tablicama, prenose srbijanski mediji.

    – Ne vjerujemo im i nećemo vjerovati – mišljenje je nekih Srba u sjevernim, kosovskim opštinama.

    – Da Priština nema nekakav plan, ne bi ovamo gomilala do zuba naoružane specijalce – još jedan je od komentara.

    Sagovornici Novosti pričaju da se ponekad čak po dva oklopna vozila zaustave ispred njihovih kuća, izlaze s dugim cijevima na put, zaustavljaju vozila i kontrolišu.

    Uporedo sa kosovskim snagama, pojačano je i prisustvo KFOR. Na dva kilometra od nove baze specijalnih snaga policije prema Leposaviću, dežuraju američki pripadnici međunarodne vojske. Djeluju gotovo nezainteresovano čak i kada se kod njihovog punkta zaustave automobili, navode Novosti.

  • Počela primjena dogovora Beograda i Prištine

    Počela primjena dogovora Beograda i Prištine

    Desetak minuta nakon ponoći u Srbiju ušao je autobus kosovskih registarskih oznaka, a putnici su prošli rutinsku provjeru dokumenata.

    U skladu sa dogovorom u ponoć je počela primjena dogovora Beograda i Prištine po kojem se građanima koji ulaze sa kosovskim ličnim kartama u Srbiju neće izdavati dodatni deklaracioni listovi.

    Desetak minuta nakon ponoći u Srbiju ušao je autobus kosovskih registarskih oznaka, a putnici su prošli rutinsku provjeru dokumenata.

    Brojne novinarske ekipe
    Događaje na Jarinju pomno su pratile brojne novinarske ekipe, naročito iz Prištine.

    Podsjetimo, u ponoć je širom Kosova počeo sa primjenom dogovor između Beograda i Prištine, kojim se Srbija obavezala da neće za kosovske lične karte izdavati deklaracione listove, ali je jasno istaknuta napomena da to ne znači priznanje Kosova.

    Za uzvrat svi koji imaju srpske lične karte moći će neometano da ulaze i izlaze sa Kosova.

    Odluka o reciprocitetu
    Kada je Kosovska vlada posljednji put pokušala da primjeni odluku o reciprocitetu, srbi sa sjevera Kosova odgovorili su postavljanjem barikada.

    Dan uoči početka primjene postignutih dogovora, situacija na Kosovu je mirna i sve protiče bez incidenata.

    Primjetno je povećano prisustvo vojnika KFOR-a koji se nalaze nedaleko od graničnih prijelaza Brnjak i Jarinje, piše Nova.rs.

  • Suđenje za ratne zločine u “Oluji” počinje 14. oktobra

    Suđenje za ratne zločine u “Oluji” počinje 14. oktobra

    Posebno odjeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu zakazalo je za 14. oktobar pripremno ročište u procesu protiv četvorice oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva za zločine počinjene u vojno policiskoj akciji “Oluja”, potvrdila je za Tanjug portparol tog suda Tatjana Matić.

    Potvrđenom optužnicom obuhvaćema su četvorica pripadnika hrvatskog ratnog vazduhoplovstva Vladimir Mikac (67) iz Ptuja, Zdenko Radulj (69) iz Osijeka, Željko Jelenić (69) iz Pule i Danijel Borović (64) iz Varaždina za zločine u akciji “Oluja” dogovorenoj na sastanku vojnog i političkog rukovodstva Hrvatske na Brionima 31. jula 1995. godine.

    Na teret im se stavlja da su izvršili krivično djelo ratni zločini protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.

    Cilj ove akcije bio je, prema optužnici, da se srpsko civilno stanovništvo prinudi da trajno napusti teritoriju na kojoj je do tada živjelo u Hrvatskoj, s tim da im se ostave dva putna pravca za izlazak.

    Prema optužnici, sada pokojni general bojnik Josip Čuletić, je u svojstvu rukovodioca Centra operativnog rukovođenja izdao naređenje optuženom Mikcu komandantu 92. Zrakoplovne baze Pula, i Zdenku Radulju komandantu 91. Zrakoplovne baze “Pleso”, Zagreb, za avionske napade po ciljevima na zemlji, što uključuje i civilno stanovništvo koje je bježeći od napada hrvatske vojske i policije već napustilo svoje domove u Hrvatskoj i prešlo u dubinu teritorije susedne međunarodno priznate države Bosne i Hercegovine.

    Stanovništvo se, kretalo prema preporukama hrvatskih vlasti, putevima koji su im od njih bili sugerisani kao sigurni i otvoreni za odlazak, u kolonama u kojima nije bilo vojnih formacija, oklopnih vojnih vozila, tenkova ili teškog naoružanja Vojske RSK.

    Mikac je, postupajući po dobijenom naređenju , naredio Jeleniću avionski napad na izbjegličku kolonu koja se kretala u rejonu u kojem nije bilo nikakvih oružanih sukoba, putem Bosanski Petrovac-Ključ, izvlačeći se iz Hrvatske, sa teritorije RSK, sa prostora Dalmacije i Like.

    Radulj, takođe postupajući po dobijenom naređenju, izdao je naređenje optuženom Boroviću za avionski napad na izbegličku kolonu koja se kretala u rejonu u kojem takođe nije bilo nikakvih oružanih sukoba, putem Bosanski Novci-Prijedor izvalčeći se iz Hrvatske sa teritorije RSK, sa prostora Korduna i Banije.


    Potom je Jelenić, postupajući po dobijenom naređenju, naredio NN pilotu da koristeći avion “Mig 21” (koji je prethodno prebazirao iz Pule na aerodrom u Splitu) izvrši napad po izbjegličkoj koloni koja se kretala putem Bosanski Petrovac-Ključ, što je ovaj učinio 7. avgusta 1995. godine u popodnevnim časovima.

    On je na području Opštine Bosanski Petrovac, u BiH, najprije preletio izbjegličku kolonu (koja je do tada prevalila više od 60 kilometara od granice sa Hrvatskom) , a potom okrenuo avion i u povratku, iako je video da se ne radi o legitimnom vojnom cilju, dejstvovao raketnim udarima raketama S-24 (namijenjenim za uništavanje neprijateljske žive sile) po izbjegličkoj koloni, zaprežnih, putničkih, teretnih vozila i traktora, kojom prilikom je ubijeno 10 civila.

    U tom napadu je više ljudi ranjeno, od kojih je do sada identifikovano 15 ljudi, a kritičnom prilikom je više vozila u koloni uništeno.

    Borović je, postupajući po dobijenom naređenju , naredio dvojici NN pilota da koristeći dva aviona “Mig 21” (sa aerodroma Pleso) izvrše napad po izbjegličkoj koloni koja se kretala pute Bosanski Novi-Prijedor, što su i učinili dana 8. avgusta 1995. godine u popodnevnim časovima u mjestu Svodna, Opština Bosanski Novi.

    Oni su dejstvovali iz avionskih topova i raketnim udarima raketama S-24 po izbjegličkj koloni, zaprežnih, putničkih, teretnih vozila i traktora, kao i po civilnim objektima u blizini puta, kojom prilikom su ubijena 3 civila.

    U ovim napadima, za sada je identifikovano: 13 ubijenih osoba od kojih je četvoro djece, kao i 24 ranjenih osoba.

    Tužilaštvo je istaklo važnost ovog predmeta i predložilo da se optužnima sudi u odsustvu, iako nisu dostupni pravosudnim organima Srbije, jer, kako je obrazložilo u optužnici protek vremena daje dovoljno razloga za sumnju da će Hrvatska ili Bosna I Hercegovina pokrenuti krivične postupke protiv odgovornih za krivično djelo.

  • Blinken pozvao Srbiju da dozvoli održavanje Europrajda

    Blinken pozvao Srbiju da dozvoli održavanje Europrajda

    Američki državni sekretar Entoni Blinken oglasio se povodom informacije da je u Srbiji zabranjeno održavanje Europrajda 2022.

    Blinken je na svom zvaničnom Tviter nalogu pozvao Beograd da dozvoli održavanje parade.

    – Sloboda mirnog okupljanja i izražavanja bitne su komponente zdrave demokratije. Pozivamo Srbiju da obnovi svoju predanost održavanju Europrajda 2022. LGBTQI+ prava su ljudska prava – napisao je Blinken.

    Podsjetimo, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je proteklih dana da Europrajdu koji je zakazan za septembar ipak neće biti održan, no organizatori poručili “Vidimo se ispred skupštine”.

    Veliki Europrajd planiran je od 12. do 18. septembra, a ovaj datum poznat je već dvije godine. Međutim, predsjednik Srbije je poručio da događaj ipak neće biti održan jer je država trenutno u teškoj situaciji.

    – Ne možemo u ovom trenutku kada imamo i Otvoreni Balkan i krizu na Kosovu koja neće nestati do kraja oktobra najmanje, mi nemamo kuda – rekao je.

    Organizatori Europrajda su se nakon toga oglasili i kazali da će manifestacija ipak biti održana kako je i planirano te su pozvali sve učesnike da se 17. septembra okupe ispred Narodne skupštine.

    Direktor Beograd Pridea i jedan od organizatora Marko Mihailović napisao je kako država ne može otkazati ovaj događaj, nego samo pokušati da ga zabrani, prenosi Kliks.

  • Vučić: Beograd ulaže velike napore u dijalog sa Prištinom

    Vučić: Beograd ulaže velike napore u dijalog sa Prištinom

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas sa specijalnim izaslanikom Velike Britanije za zapadni Balkan Stjuartom Pičom kome je prenio da Beograd u dijalogu sa Prištinom ulaže velike napore za postizanje održivog dogovora dijalogom i kompromisom bez nametnutih rješenja.

    Vučić je naglasio da Srbija insistira na očuvanju mira, pune stabilnosti i bezbjednosti, posebno za Srbe na Kosovu i Metohiji, saopštila je pres-služba predsjednika Srbije.

    Govoreći o srpsko-britanskim odnosima, Vučić je naveo da je Srbija opredijeljena za intenziviranje saradnje, posebno ekonomske, u kojoj ima mnogo neiskorištenih mogućnosti.

    Pič je zahvalio Vučiću za posvećenost dijalogu Beograda i Prištine i u ime britanske Vlade podržao evropske aspiracije Srbije, naglasivši da je neophodno dalje unapređenje ljudskih prava i rad na reformama u različitim oblastima.

    Govoreći o aktuelnoj energetskoj krizi, kao posljedici rata u Ukrajini, Pič je rekao da je Velika Britanija spremna da unaprijedi saradnju sa Srbijom u oblasti energetske bezbjednosti.

  • Hil: Cilj “Otvorenog Balkana” je zbližavanje ljudi

    Hil: Cilj “Otvorenog Balkana” je zbližavanje ljudi

    Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocijenio je da je regionalna inicijativa “Otvoreni Balkan” efikasno sredstvo da zemlje koriste granice u cilju zbližavanja, a ne podjele.

    Uoči samita “Otvorenog Balkana”, koji se održava prekosutra u Beogradu, Hil je u video-poruci na “Tviteru” rekao da je veoma važno da je ideja za regionalnu inicijativu potekla sa samog Balkana i da nije nametnuta od stranih vlada.

    Hil je istakao da “Otvoreni Balkan” podržavaju i vlada SAD i on lično, jer smatraju da je ta inicijativa primjer novih obrazaca saradnje.

    – Sasvim je jasno da je budućnost ovih zapadnobalkanskih zemalja u EU. Mislim da će “Otvoreni Balkan” pomoći EU i donijeti rješenje, a ne probleme – ocijenio je Hil.

    Ad
    Samit “Otvorenog Balkana” održava se u Beogradu u petak, 2. septembra, a u okviru ove regionalne inicijative biće održan i Samit lidera zapadnog Balkana.

    Samitom lidera predsjedavaće predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Sjeverne Makedonije Edi Rama i Dimitar Kovačevski.

    Samitu u Palati “Srbija” prisustvovaće i predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija, premijer Crne Gore Dritan Abazović, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu.

  • Srbija pozornica za rat između Istoka i Zapada

    Srbija pozornica za rat između Istoka i Zapada

    Propagandni, vojno – obavještajni, politički, ekonomski, geostrateški – sve ovo su frontovi na kojima Istok i Zapad vode svoje ratove ne bi li se izborili za uticaj i nadmoć na važnoj tački mape svijeta – Zapadnom Balkanu i njegovom najbitnijem dijelu Srbiji.

    Srbijja se godinama unazad, pretvorila u binu na kojoj Rusija pokušava na sve načine da zadrži svoju uticaj ili da barem ublaži onaj koji dolazi sa Zapada, piše Blic.

    Stalno pozivanje na “slovensko, pravoslavno i istorijsko pobratimstvo”, “hibridni rat”, posesivno prisvajanje, identifikovanje u tradicionalnim, konzervativnim vrijednostima, gusta vojna i obaveštajna delatnost, geostrateška računica skrivena u odbrani mantre “Kosovo je Srbija” i “bratska” cijena gasa, sve su to načini na koje Rusija pokušava da kidnapuje Srbiju iz zagrljaja Zapada. Sa druge strane su “štap i šargarepa” evrointegracija koji nudi Brisel uz pokroviteljstvo Vašingtona, u svrhu da se ovaj dio Evrope odvoji od ruskog uticaja i stalni pritisak zbog neuvođenja sankcija Kremlju. I sve to preko leđa Srbije.

    To ocjenjuju sagovornici Blica, komentarišući izjavu predsjednika Srbije, Aleksandra Vučića – da je Srbija “pozornica za posrednički rat između Istoka i Zapada”.

    Dan poslije organizovanja litija protiv “Evroprajda”, Vučić je rekao da Beograd nastoji da održi delikatan balans između svoje ambicije da se pridruži Evropskoj uniji i veza sa Rusijom i Kinom.

    – Ne mogu da kažem da je to (protest) bio posrednički napad, jer je tamo bilo mnogo običnih ljudi… ali da li postoji posredni konflikt u Srbiji – ima ga, bez dileme. Ovdje postoji posredni sukob između Istoka i Zapada – rekao je Vučić

    Prvi front: Propaganda
    Baš taj skup je, smatraju analitičari, pokazna vježba za priču o ruskom uticaju. To je postalo jasno kada su se u prvim redovima skupa pojavili “Noćni vukovi”, motociklisti čiji je globalni vođa Aleksandar Zaldastanov zvani Hirurg, navodno blizak ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu.

    I tu dolazimo do prvog fronta rata “Istok-Zapad”, koji ovih dana isplivava u prvi plan – propagande. Moskva na sve načine pokušava da “prisvoji” Srbiju, neguje narativ o tobožem bratstvu dva naroda, manipuliše desnicom, a njeni zvaničnici u izjavama kritijuju EU i “otvaraju nam” oči o lošim namerma Brisela, sve ne bi li usporili proces evropskih integracija.

    Takvog je stava politički analitičar Dušan Janjić koji je u litijama održanim u Beogradu prepoznao potpis ruske vojne obavještajne službe GRU.

    – Po tome što su litiju predvodili bajkeri “Noćni vukovi”, meni je bilo jasno da iza njegovog organizovanja stoji GRU. Na protestu je vladika banatski Nikanor izjavio da je primer odnosa prema gejevima ruski predsednik Vladimir Putin, i nazvao ga je carem planete zemlje – ukazuje za TV Prva Janjić.

    Drugi front: Energetika
    Kako se bliži jesan sve užarenija tema je energetika i mogući problemi sa nabavkom gasa sa kojima bi Srbija mogla da se susretne zbog sankcija koje je EU uvela Moskvi. Jedna od tema je i cena gasa, i hoćemo li ga kupovati skuplje nego ranije. Vučič je, tokom razgovora sa Putinom u maju ove godine dogovorio da u narednih šest meseci cena ostane 270 dolara za 1.000 kubnih metara.

    To olakšava poziciju Srbiju sa jedne strane, ali je otežava činjenica da je u energetskom sektoru pretežno zavisna od Rusije.

    Ovakav raspored snaga nije po volji Zapadu, a zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država često se mogu čuti kako kritikuju takav odnos, ukazuju da to stvara teren i za politički uticaj i insistiraju da se Beograd što se tiče energenata usmeri i na druge zemlje.

    Treći front: Politika
    Od invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara, besni politički rat – pritisak Zapada da se Srbija priključi spoljnoj politici koju praktikuje Brisel i uvede sankcije Moskvi, a uporedo sa tim i borba obe strane da se Srbija opredeli i ne sedi na dve stolice.

    Iz EU stižu poruke “ili ste sa koljačem ili sa nama”, a simptomatična je bila nedavna izjava predsjednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, da “Srbija neće moći da sedni na svim tim stolicama”.

    Na to za Blic ukazuje Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu.

    – Rrat u Ukrajini baca dugačku senku na Zapadni Balkan, a Srbija objektivno ima drugačiju poziciju od svog okruženja. Energetska zavisnost i nerešeno kosovsko pitanje čine je i politički oslonjenom na Rusiju, a s druge strane, tu je davno proklamovani strateški cilj ulaska u EU i vezanost srpske privrede za najsnažnije evropske privrede – napominje Grubješić.

    Četvrti front: Geostrateški uticaj
    Važna tačka geostrateškog sporenja Istoka i Zapada je Kosovo. Za SAD i većinu od 27 zemalja EU, Kosovo je nezavisna država. Za Rusiju je deo Srbije, ali u cilju sopstvenih potreba, da očuvaju geopolitički uticaj na Balkanu, i to samo onda kada joj odgovara.

    Putin je plastično pokazao da su karte kojima na tu temu igra vrlo prevrtljive, kada je rekao da su Donjeck i Lugansk postale nezavisne po analogiji sa odlukom Međunarodnog suda o Kosovu. Time se praktično poslužio Kosovom na štetu Srbije, a sve kako bi opravdao invaziju na Ukrajinu.

    To je odmah zatim rekao i Vučić, “ocenivši da je Putin, iskoristio Kosovo za zaštitu ruskih interesa”.

    Peti front: Vojno – obavještajni
    Gde je geostrateški subob, tu je, kako to obično biva, i vojno – obaveštajni konflikt velikih sila i pokušaj da se drži kontrola ali i utiče na unutrašnja dešavanja unutar Srbije čak i pokušajem vrbovanja.

    Da toga nema samo u krimi filmovima pisao je i Blic, kada je objavljen snimak na kojem ruski diplomata i pripadnik vojne obaveštajne službe za koga se veruje da je Georgij Kleban daje novac jednom navodno visokopozicioniranom zvaničniku Srbije.

    Iz Moskve su zvanično prokomentarisali to kao “redovnu provokaciju” pred važne susrete, misleći na tada najavlejni sastanak Vučića i ruskog ambasadora u Srbiji Aleknsadar Bocan Harčenka.

    Redovnije su, međutim, kritike koje stižu iz Zapada, i to na račun Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu i sumnja da je špijunskog karaktera.

    Govoreći o svemu tome, predsjednik obrazovno-istraživačkog centra Libek Miloš Nikolić kaže za Blic da je jedna od dimenzija u vezi je sa strateškim ciljem Rusije da oslabi evropsko jedinstvo i solidarnost kao i uopšte podršku Zapada Ukrajini.

    – Metodologija za takve ciljeve poznata je još iz Hladnog rata. U slučaju Srbije i našeg regiona, Rusija će aktivno nastojati da otvori nove krize, da medijski raspaljuje identitetske napetosti iz devedesetih, a ne bih isključio ni da će pokušati da društvenim neredima ugrozi političku stabilnost Srbije. Neke od manifestacija posredničkog rata su stvaranje lažne atmosfere rata oko Kosova, dok traju razgovori Beograda i Prištine- ističe on.

    Podsjeća da Rusija nije pozdravila dogovor o ličnim kartama.

    – Njima nikakvo smirivanje tenzija i završetak višedecenijskih sukoba ne odgovara. Rusiji ne odgovara to što Srbija gradi ono što nazivam alternativnim jedinstvom sa Zapadom, jer želi Srbiju da zadrži u podređenom položaju mlađeg brata Kremlja. U tom posredničkom ratu, Moskva se oslanja na naklonost prema Putinu koja je nažaost i dalje postoji u delu naše javnosti. Litije su takođe dobar primer pokušaja da se Zapadu poruči kako navodno Srbija stoji uz Putina u ratu u Ukrajini. Pitanje ljudskih i manjinskih prava odnosno položaj LGBT+ zajednice u Srbiji tu je samo paravan da se prikaže da Rusija navodno ima svog saveznika u agresiji – napominje Nikolić.