VRBAS Media

Oznaka: Srbija

  • “Skandalozno”; Prva reakcija Srbije: Ovo se u istoriji nije desilo; “Bojkot”

    “Skandalozno”; Prva reakcija Srbije: Ovo se u istoriji nije desilo; “Bojkot”

    Šefica Delegacije Srbije u PS SE kao i bivši albanski predsednik ocenili govor Edija Rame na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope bio skandalozan.

    “Edi Rama je pokazao apsolutno nepoštovanje prema instituciji kojoj se obraćao. Umesto da priča o Albaniji, svoj govor je posvetio osporavanju Rezolucije o trgovini organima iste te institucije koja je usvojena velikom većinom”; rekla je predstavnica Srbije Biljana Pantić-Pilja za Tanjug.

    Ona je dodala da je to što je izneo albanski premijer izazvalo veliko negodovanje prisutnih.

    “Njegovo obraćanje je izazvalo veliko negodovanje u plenarnoj sali i ravno je skandalu koji se nije desio u istoriji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Srpska delegacija je ocenila ovakav govor kao skandalozan, jer nisu Srbi sami sebi vadili organe i sramotno je da na ovakav način pokušavaju da se izmene neoborive činjenice i dokazi”, istakla je Pilja.

    Rama je u govoru na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope zatražio reviziju rezolucije 1782 iz 2011. godine koja je doneta na osnovu izveštaja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, o tgovini organima na Kosovu.

    Rama je takođe oštro kritikovao postupak koji se protiv bivšeg liedera OVK Hašima Tačija vodi pred Specijalnim sudom u Hagu, a od učesnika skupštine je zatražio “da Kosovo zovu pravim imenom “Republika Kosovo”, a ne Kosovo”.

    Kazao je i da Albanija bez rezerve podržava zahtev tzv. Kosova za ulazak u Savet Evrope i ponovio da Srbija treba da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova.

    Albanskog premijera kritikovao jei nekadašnji predsednik Albanije Salji Beriša, koji je njegove izjave takođe okarakterisao kao skandalozne.

    Beriša je rekao I da je najveća parlamentarna grupa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope iz Evropske narodne partije bojkotovala sinoć večeru koju je organizovao Rama.

    Beriša kaže da je i Predsednički odbor Saveta Evrope odbio Ramin poziv na radnu večeru, nakon njegovog jučerašnjeg obraćanja u Parlamentarnoj skupštini SE.

    On je na Fejsbuku naveo da je Rama u Strazburu govorio sat vremena “kao svojevremeno Kastro”.

    “Odgovori na pitanja poslanika Parlamentarne skupštine SE idiotski i komplikovani. Predsedništvo SE odbija da prisustvuje njegovoj večeri. Parlamentarna grupa EPP/DC, koja je ujedno i najveća grupa u PSSE, donosi odluku o bojkotu Ramine večere. Prava sramota”, rekao je Beriša.

  • Čeda Jovanović pozitivan na narko-test

    Čeda Jovanović pozitivan na narko-test

    Lider LDP Čedomir Jovanović biće zadržan 12 sati u policiji, nakon što je saslušan zbog prijave za nasilje u porodici.

    Jovanović će biti zadržan, ne zbog optužbi da je pretukao suprugu Jelenu, već zato što je vozio pod dejstom narkotika i alkohola.

    On je kolima došao u PS Novi Beograd i parkirao se na ulaz u policijsku stanicu. I on i žena su saslušani povodom nasilja i negirali su da je do njega došlo. Njihovi iskazi proslijeđeni su nadležnom Trećem osnovnom tužilaštvu u Beogradu.

    Jovanovićev advokat Aleksandar Šćekić objasnio je šta se tačno desilo i zašto je njegov klijent zadržan:

    “Bio je pozitivan na narko-testu, ali na lijek bromazepam. Uzeo ga je prije vožnje, jer ima bolove u leđima, Na sve ostale narkotike, na kokain, na sve drugo, on je negativan. Ali, zbog bromazepama je zadržan.”

    On je pojasio da je Jovanović bio sarkastičan kada je navodno priznao da je pretukao ženu, prenosi “Blic”.

  • Vučić nakon predstavljanja izvještaja Evropske komisije o Srbiji

    Vučić nakon predstavljanja izvještaja Evropske komisije o Srbiji

    Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre predao je večeras predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću Godišnji izvještaj Evropske komisije o Srbiji 2022.

    Nakon sastanka, medijima se najpre obratio Žiofre, a potom i Vučić.

    – Mi smo u 2021. rast od 23,3 odsto u trgovinskoj razmjeri, a ove godine u prvih osam mjeseci imamo dodatih 28,3 odsto rasta trgovinske razmjene sa EU. To govori o saradnji sa EU. Više će Srbija da izvozi u EU u odnosu na druge entitete i zemlje Zapadnog Balkana – rekao je na početku Vučić, prenosi Blic.

    Govoreći o izvještaju, predsjednik Srbije je napomenuo da je saglasan sa onim što je Žiofre govorio.

    – Danas je naš novi usaglašenosti na 45,3 odsto. Ali to nije imalo veze sa Rusijom. Šta da radite kad oni svaki dan izlaze sa novim delaracija i rezolucijama protiv Ruske Federacije. Mi ni za jednu nismo glasali. Rekao sam Žiofreu da ćemo sve prijedloge uzeti u obzir kada su u pitanju sankcije Rusiji – naglasio je Vučić.

    Prema njegovim riječima, ocjena EU za Srbiju je između trojke i četvorke.

    – Nazadovali smo samo u jednoj oblasti, to je u odnosu prema Rusiji. A napredak je ako osuđujemo Rusiju svaki dan. EU želi da otvori klaster 3, mislim da nam to otvara mnogo prostora da sa svim ljudima iz Brisela nastavljamo da radimo na reformama. Dobro je što Srbija gradi dobre odnose sa svima, osim što su odnosi sa Hrvatskom zategnuti. Sa nekim zemljama imamo i najbolje odnose u novijoj istoriji – napomeno je.

  • Brnabićeva: “Beograd ne želi da uvodi sankcije Rusiji”

    Brnabićeva: “Beograd ne želi da uvodi sankcije Rusiji”

    Srbija nije uvela sankcije Rusiji, niti to želi, jer nije u njenom najboljem interesu da ih uvede, rekla je premijer Srbije Ana Brnabić na pres-konferenciji u Beogradu, kojoj je prisustvovao i američki ambasador Kristofer Hil.

    Srbija jeste u specifičnoj poziciji, što zna ambasador (Hil) i šef Evropske delegacije (Emanuel Žiofre) i ostali predstavnici članica EU, rekla je Brnabićeva.

    Brnabićeva je ponovila da Srbija, po pitanju sukoba u Ukrajini, nije neutralna i da se jasno odredila u odnosu na kršenje međunarodnog prava, napada na teritorijalni integritet međunarodno priznate zemlje, te zauzela principijelni stav.

    Ona je podsjetila da se “Srbija pridružila svim deklaracijama i rezolucijama u UN i EU koje osuđuju napad Rusije na Ukrajinu” i “jasno rekla da neće priznati rezultate referenduma sprovedenog u četiri oblasti Ukrajine”, te da se jedino nije pridružila sankcijama protiv Rusije.

    Brnabićeva je navela da narod Srbije nije generalno za sankcije jer je i sam trpio zbog sankcija, te ponovo ukazala da većina partnera, kao što su SAD i većina članica EU, u slučaju Srbije nisu poštovale teritorijalni integritet i međunarodno pravo, te da su prekršili osnove principe međunarodnog prava.

    Što se tiče Kosova i Metohije, Brnabićeva je rekla da se povećavaju pritisci, jer određeni međunarodni faktori žele da vide rješavanje tog otvorenog pitanja, kako niko ne bi mogao da se poziva na taj presedan i opravdava neke druge akcije.

    Brnabićeva je rekla da je, prije pristupanja razgovorima o nekim drugim rješenjima o normalizaciji odnosa sa Prištinom, potrebno najprije sprovesti Briselski sporazum, među čijim odredbama je osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), te da će se u aprilu naredne godine navršiti deset godina od potpisivanja tog sporazuma.

    – Postavljam pitanje našim partnerima iz EU – i vaš potpis je na Briselskom sporazumu? Kako da idemo na drugi sporazum o normalizaciji, ako niste obezbijedili da se implementira prvi? Tek poslije realizacije se može preći na dalje razgovore kako treba da izgleda neko drugo rješenje – rekla je Brnabićeva.

    Ona je navela da treba postići uzajamno prihvatljivo kompromisno rješenje koje će značiti dugoročnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, a da u ovom trenutku ono nije ni blizu.

    Brnabićeva je rekla da trenutno piše ekspoze za novu vladu i da postoje rješenja za neka ministarstva, ali ne konačna, kao i da će ti prijedlozi biti izglasani na sjednici Predsjedništva i Glavnog odbora SNS, a potom će se ići na Skupštinu Srbije.

    Hil je rekao da ne zna da postoji plan za sankcije Srbiji, te dodao da je stav SAD da svaka zemlja treba da podrži sankcije Rusiji “jer je to najbolji način da se rat privede kraju”, prenijeli su beogradski mediji.

    Odgovarajući na pitanje da li se razmatraju ekonomska ili druga vrsta izolacije Srbije zbog neuvođenja sankcija Rusiji, on je rekao da nije u položaju da to komentariše.

    – Nisam svjestan da postoji neki plan o tome – rekao je Hil.

    Brnabićeva i Hil su prisustvovali pres-konferenciji u Vladi Srbije, povodom predstavljanja projekta arheološkog nalazišta u Vinči.

  • Brisel u izvještaju o napretku o ‘značajnom padu’ usklađenosti Srbije sa EU

    Brisel u izvještaju o napretku o ‘značajnom padu’ usklađenosti Srbije sa EU

    Stopa usklađenosti Srbije s evropskom zajedničkom spoljnom politikom je značajno smanjena i od 64 odsto, kolika je bila 2020, sada je pala na 45 odsto, navodi se u godišnjem izvještaju Evropske komisije o Srbiji.
    U nacrtu izvještaja koji će biti objavljen danas, a u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, naglašava se da se Srbija nije uskladila sa sankcijama Rusiji, koje je Evropska unija (EU) uvela Moskvi zbog rata u Ukrajini.

    “Niz akcija i izjava Srbije je bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU. Od Srbije se očekuje da kao prioritet ispuni obaveze i progresivno se uskladi s restriktivnim mjerama EU u skladu s pregovaračkim okvirom Srbije”, navodi se u dokumentu.

    Što se tiče regionalne saradnje, u izvještaju o Srbiji se ocjenjuje da je zemlja ostala posvećena unapređenju bilateralnih odnosa.

    Međutim, spominje se da su odnosi s Hrvatskom sve više zategnuti uz povremene političke sukobe.

    Odnosi Srbije s Crnom Gorom se u dokumentu ocjenjuju kao izazovni, ali se naglašava da su obje strane nagovijestile veću spremnost za resetovanje odnosa i napore na rješavanju otvorenih pitanja.

    Poseban dio se odnosi na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, pri čemu se ocjenjuje da nema konkretnog napretka u pregovorima o sveobuhvatnom i zakonski obaveznom sporazumu.

    U dokumentu se Beograd i Priština pozivaju da se bez daljeg odlaganja konstruktivno angažuju i unaprijede pregovore o sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji.

    Po pitanju borbe protiv korupcije, prema nalazima Evropske komisije, naglašava se da je Srbija učinila samo ograničeni napredak. S tim u vezi se spominje da je broj novih istraga i konačnih presuda povećan u 2021. u poređenju s godinu dana ranije, međutim da je pao broj prvostepenih optužnica.

    Navodi se da Srbija treba da pojača prevenciju i suzbijanje korupcije i poveća konačnu konfiskaciju imovine u predmetima visokog profila.

    Lošu ocjenu je Srbija dobila i po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala, gdje se navodi da je obilježen samo ograničen napredak. Spominje se da je u proteklom periodu povećan broj novih istraga i konačnih presuda, ali da je opao broj optužnica i prvostepenih presuda, prenosi Nova.

    Takođe se navodi da je ograničen broj zapljena i konačnih konfiskacija. Priznaje se da je nivo razumijevanja i pristup konfiskaciji poboljšan, što bi, kako se kaže u izvještaju, trebalo da dovede do boljih rezultata u budućnosti.

    Nikakav napredak nije zabilježen u slobodi izražavanja, stoji u izvještaju Evropske komisije o Srbiji. Stručnjaci Komisije u izvještaju naglašavaju da su zabrinjavajući slučajevi prijetnji i nasilja nad novinarima i da treba dodatno ojačati u praksi nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja.

    Paket proširenja zajedno s odvojenim izvještajima za svaku državu treba da usvoji kolegijum Evropske komisije, navodi RSE.

  • Vučić razgovarao sa Blinkenom: Teme sastanka Kosovo i odnos Srbije prema Rusiji

    Vučić razgovarao sa Blinkenom: Teme sastanka Kosovo i odnos Srbije prema Rusiji

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarali su danas telefonom o Kosovu i Metohiji i o odnosu Srbije prema Rusiji.

    Vučić i Blinken razmijenili su mišljenja o Kosovu i Metohiji, odnosno o želji SAD da se u najkraćem roku postigne rješenje o tom pitanju, o odnosu Srbije prema Rusiji i o diversifikaciji energetskih izvora Srbije, saopštila je pres služba predsjednika Srbije.

    Blinken je upoznao Vučića sa neophodnošću brzog postizanja sporazuma sa Prištinom, a Vučić je iznio stavove Srbije.

  • Šest kazni za Srbiju?

    Šest kazni za Srbiju?

    Evropa sprema šest kazni za Srbiju, ukoliko ne promeni stav o nastavku saradnje sa Rusijom, pišu mediji.

    Naša zemlja se suočava sa pretnjama o potpunoj izolaciji, povlačenju investicija sa Zapada i zatvaranja fabrika, blokada izvoza u evropske države, suspenzija pregovora sa Evropskom unijom, zatvaranjer briselske kase, pa čak i ponovno uvođenje viza, pišu “Novosti”.

    To su, kako navode pojedini sagovornici “Novosti”, crvene linije koje bi značile da je šteta neuvođenja sankcija Moskvi veća od koristi. Postoje i oni koji smatraju da nema veće koristi od podrške koju nam Rusi pružaju oko Kosova.

    Predsednik Aleksandar Vučić ukazao je na komplikovanu situaciju u kojoj se našla naša zemlja, u subotnjem obraćanju građanima. Zauzeo je stav da ćemo zadržati ovakvu politiku do “trenutka dok šteta koja se bude nanosila Srbiji ne bude toliko veća od svega drugog da ćemo morati da priznamo da je želja nekih da unište poziciju naše zemlje takva da moramo da prihvatimo neku drugačiju realnost”.

    Srbija je pod pritiskom da zauzme stranu kako spolja, tako i iznutra. Sve je i otvorenijih poziva iz državnog vrha da se pšrikljhučimo sankcijama Rusiji. Predsednik Vučić je takođe istakao da je pri donošenju odluka bitno da čuvamo i gradimo svoju zemlju.

    Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, navodi da bi prekid saradnje sa EU mogao da ima katastrofalne posledice, pre svega na našu privredu s obzirom da u zemlje Unije izveze 73 odsto svega što proizvede, te i da dovede do povlačenja kompanija u kojima radi

    “Po najgorem scenariju bio bi to praktično povratak u devedesete, jer bi suspenzija pregovora sa EU mogla da dovede i do ponovnog uvođenja viza i spustila bi rampu za brojne predpristupne fondove i za saradnju koju imamo u raznim oblastima, od zdravstva do obrazovanja”, kaže ona.

    Grubješićeva ukazuje da su i sa Rusijom naši odnosi razgranati u raznim segmentima, od kojih je energetika najvidljivija. U svetlu rešavanja kosovskog pitanja ostaje pozicija Rusije u Savetu bezbednosti UN gde ima pravo veta. Ona kaže da ne treba zanemariti i javno mnjenje koje je izrazito proruski orijentisano i protivi se uvođenju sankcija.

    Ognjen Karanović, predsednik Centra za društvenu stabilnost, kaže da se nažalost ne može isključiti scenario da bude presečen sav dotok energenata iz Rusije, a da ona bude marginalizovana u UN:

    “Ukoliko bi pozicija Srbije, koja je okružena zemljama NATO, postala neizdrživa, ako bi došlo do pretnje agresijom ili ekonomskom i političkom izolacijom, onda bi Srbija svakako primenila mere da zaštiti svoje nacionalne interese, ali to ne mora nužno da znači uvođenje sankcija. Prošlo je više od 230 dana a mi se nismo pridružili embargu, Srbija je jedina država koja se nalazi na putu EU koja to nije učinila, zbog poštovanja prema Rusiji i naših bratskih veza i zato što principijelno poštujemo međunarodno pravo. Da li ćemo biti suočeni sa nekom pretnjom koja bi mogla Srbiju da vrati desetinama godina unazad ne zavisi od nas, to se nalazi u rukama velikih sila. Niko ne želi disbalans odnosa sa Rusijom, ali Srbija će na prvom mestu gledati svoje interese”, zaključuje.

  • Srbija glasala protiv Rusije

    Srbija glasala protiv Rusije

    Generalna skupština UN izglasala odbijanje inicijative Rusije da se održi tajno glasanje o tome da li se osuđuje potez aneksije četiri regiona u Ukrajini.

    Među 107 država koje su se izjasnile da glasanje treba da bude javno bila je i Srbija, piše Blic.

    Generalna skupština odlučila je, sa 107 glasova za, da će održati javno glasanje, a ne tajno glasanje, o nacrtu rezolucije koja osuđuje ruske “takozvane nezakonite referendume” i “pokušaj nelegalne aneksije”.

    Diplomate su rekli da će glasanje o rezoluciji verovatno biti u sredu ili četvrtak.

    I sama Srbije je među 107 zemalja koje su na Generalnoj skupštini UN glasale protiv inicijative Rusije da se tajno glasa za rezoluciju koja osuđuje nelegalne referendume i pokušaj aneksije delova Ukrajine.

    Samo 13 zemalja protivilo se sinoć održavanju javnog glasanja o nacrtu rezolucije, još 39 zemalja je bilo uzdržano, a preostale zemlje, uključujući Rusiju i Kinu, nisu glasale.

    Rusija je tvrdila da lobiranje Zapada znači da “može biti veoma teško ako se stavovi iznesu javno”.

    Tokom sastanka u ponedeljak, ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja doveo je u pitanje pritisak da se osudi Moskva.

    “Kakve to veze ima sa mirom i bezbednošću ili pokušajem rešavanja sukoba? To je još jedan korak ka podeli i eskalaciji, što siguran sam da nije nešto potrebno apsolutnoj većini država u ovoj prostoriji”, kazao je Nebenzja.

    Nakon što je Generalna skupština sinoć odlučila da održi javno glasanje o nacrtu rezolucije, Rusija je odmah pokušala da natera telo da ponovo razmotri to pitanje, ali je to u velikoj većini bilo neuspešno.

    Moskva je prešla na aneksiju četiri delimično okupirana regiona u Ukrajini – Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje, nakon što je organizovala, kako je nazvala, referendume.

    Ukrajina i saveznici proglasili su glasanje nezakonitim i prinudnim. Nacrt rezolucije Generalne skupštine UN poziva države da ne priznaju potez Rusije i potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

  • Vučić reagovao na cijene nafte

    Vučić reagovao na cijene nafte

    Gledao sam cijene nafte od jutros, ljudi, krenula je ludnica, rekao je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o kretanju na tržištu kapitala.

    On je komentarisao cijene nafte poslije odluke OPEK plus oko zamrzavanja zaliha nafte.

    – Valjda zato što Saudijska Arabija nije mogla da se dogovori sa Amerikom. Pitanje je koliko će cijeli svijet, pa i mi tu cijenu da plaćamo – rekao je Vučić prilikom obilaska rekonstruisanog puta Novi Pazar – Tuin.

    Prema njegovim riječima, u takvim vremenima, važno je da se zajedno nađe rješenje, piše Telegraf.

  • Vučić: Moguć još jedan sukob

    Vučić: Moguć još jedan sukob

    Vučić izjavio da ne treba imati sumnje u to da će “grupe za pritisak” da rade strašan posao protiv naše zemlje sa različitih strana.

    Cilj im je, kako je dodao predsednik Srbije, da vrše političke pritiske kako bi uticali na donošenje odlukanašeg rukovodstva. On je na to upozorio odgovarajući na pitanja novinara o napadima na njega zbog neuvođenja sankcija Rusiji.

    Vučić je takođe ukazao i na to da postoji medijska i politička nomenklatura koju u Srbiji predstavljaju posebne grupe za pritisak, ali da “ne brine mnogo zbog takozvanih grupa za pritisak”.

    “Njima je jedina politika da napadaju mene. Obično su kontradiktorni u tim napadima i u svojim izjavama. Optuživali su me da ću 3. aprila da uvedem sankcije, da me baš briga za prijateljstva, a oni su se pojavili 3. aprila i rekli – Vučiću uvedi sankcije. Sada me kritikuju što nisam, sutra će da kažu što jesam, prekosutra što nisi. Uopšte nije važno, tu politike nikakve nema”, rekao je predsednik.

    Kako je rekao postoji jedna čitava medijska nomenklatura, zajedno sa političkom koje predstavljaju posebne grupe za pritisak i pod stranim direktnim uticajem bi ključno da utiču na donošnje odluka rukovodstva Republike Srbije na najprljaviji mogući način direktno protiv interesa svoje zemlje u bilo kom smeru, bilo sa istoka, bilo sa zapada”, rekao predsednik Srbije na otvarnju deonice puta Novi Pazar -Tutun.

    Vučić je dodao da je i na to upozorio ljude da će Srbija trpeti pritiske sa raznih strana. “Naše je da čuvamo svoju zemlju i da brinemo o svojoj Srbiji. Da gradimo put Novi Pazar-Tutin, da gradimo put Debvići -Pridvorica, da gradimo Surčin-Novi Beograd, da konačno vidimo kako ćemo i koliko novca da skupimo da radimo Bački Breg- Sombor -Kikinda-Nakovo. To je naš posao, a to da će grupe za pritisak da rade strašan posao protiv naše zemlje sa različitih strana, u to nemojte da imate nikakve sumnje”, kazao je Vučić.

    Upitan da prokomentariše pooštravanje sukoba u Ukraiji predsednik Srbije je kazao da je to bilo očekivano i da je najavio šta će biti ako se zaoštri sukob u Ukrajini. Dodao je da on to neće da komentariše.

    “Hoću da kažem da cene nafte kotacijske odoše u nebesa. Cena nafte, da danas biramo cenu, bila bi već preko 240 za dizel i to cena koštanja i zbog rasta dolara i zbog toga što Saudijska Arabija, Emirati nisu pristali na američki plan i dogovor unutar Opeka”, objasnio je predsednik.

    On je dodao da postoji još jedna opasnost od pojačanog sukoba.”To je što je Ukrajina veliki izviznik erlektrične energije, oni izvoze od Moladavije do baltičkih zemalja. I vi sada imate jedinstveno evropsko tržiste električne energije. I ako oni ne izvezu struju i budu u nemogućnosti da je izvezu pojaviće se disbalans na celom evropskom tržištu. Biće pitanje da li, uopšte bez obzira koliko para smo obezbedili, možemo da kupimo tu struju. Žurimo da obezbedimo dodatne količine gasa kako bismo Pančevo sa Rusima i gledamo sa Makedoncima uđemo u jedan privatni TETO u Skoplju ukoliko možemo da obezbedimo gas ukoliko bismo imali sigurnost da možemo da kupimo struju”, rekao je predsednik i ocenio da će “biti potpuni haos ove zime”.