VRBAS Media

Oznaka: Srbija

  • Lajčak: Priština da odmah krene sa formiranjem ZSO

    Lajčak: Priština da odmah krene sa formiranjem ZSO

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da obaveze koje su preuzele obje strane moraju biti ispunjene, te da očekuje da Priština odmah krene sa formiranjem Zajednice srpskih opština (ZSO).
    “Uspostavljanje ZSO od Kosova je odavno zakasnilo i očekujemo da Kosovo sa njim odmah krene, a Srbija treba da omogući povratak Srba u kosovske institucije… Stav EU, SAD i drugih međunarodnih partnera jeste da je svako dalje odgađanje neprihvaljivo”, rekao je Lajčak.

    On je istakao da EU trenutno radi na dva kolosijeka kako bi proces pregovora između Beograda i Prištine krenuo naprijed, a prioritet je da se obje strane saglase o prijedlogu EU za normalizaciju odnosa.

    Lajčak je rekao za “Politiku” da EU paralelno nastavlja da radi na obezbjeđivanju pune i trenutne implementacije svih elemenata onoga što je do sada dogovoreno u dijalogu koji ostaju važeći i obavezujući za obje strane.

    “Sa obje strane nastavljamo da radimo na širokom spektru pitanja, uključujući uspostavljanje ZSO sa srpskom većinom, koja čini dio Briselskog sporazuma. Ratifikovao ga je i kosovski parlament, čime je za Kosovo to postalo međunarodno pravna obaveza. Razumijemo da je ovo pitanje osjetljivo za vladu Kosova, ali obaveze moraju biti ispunjene”, naveo je Lajčak.

    On je objasnio da osnivanje ZSO ima za cilj da se stvori povjerenje između Srba i vlade u Prištini, kao i da omogući konkretnu podršku Vlade Srbije na transparentan način, kao i da obezbijedi da Srbi na Kosmetu, većinske opštine, mogu da rade zajedno da bi obezbijedili da se srpska zajednica razvija i napreduje.

    Lajčak smatra da je veliki dio prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine iz 2013. godine ispunjen, osim formiranja ZSO i odredaba o snabdijevanju energijom sjevera Kosova, te je dodao da obje strane imaju “spisak neizmirenih obaveza” iz tog paketa.

    Kada je riječ o novom prijedlogu EU za Kosovo, odnosno francusko-njemačkom non pejperu, on je rekao da ne može da govori o detaljima tog plana koji je “nastao u okolnostima kada je demokratska, međunarodna zajednica sve zabrinutija zbog ponavljanja kriza u vezi sa malim, ali veoma simboličnim pitanjima u odnosima Beograda i Prištine”.

    “Prijedlog EU je razrađen sa jednostavnim ciljem na umu – da se pozabavi osnovnim uzrocima ovih kriza koje se ponavljaju, postavi proces normalizacije na održive temelje koji su okrenuti budućnosti, dovede do stvarnog i nepovratnog napretka i poštuje crvene linije obje strane”, rekao je Lajčak.

  • Srbija u BRIKS-u?

    Srbija u BRIKS-u?

    Iran, Argentina, Turska i Alžir su samo neke od zemalja koje su izrazile interes da se pridruže BRIKS-u.

    Lista je, naime, poduža i čini je više od 12 zemalja, a mi smo ispitali: Koje prednosti ima BRIKS, koliko je uopšte realno da se Srbija pridruži savezu i da li bi tome trebalo težiti?

    Podsećamo da je BRIKS prvo nastao sa idejom da se omogući lakša ekonomska saradnja među zemljama članicama. Pridruživanjem Južnoafričke Republike, delatnost BRIKS-a se proširila i počela je da se bavi i nekim drugim političkim i civilizacijskim pitanjima.

    Prvo, šta je uopšte BRIKS?
    Prvobitno poznat kao “BRIK”, savez je nastao 2006. godine kao rival bloku zemalja G7. BRIK je akronim za četiri zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja: Brazil, Rusija, Indija, Kina.

    Taj akronim je 2001. godine osmislio ekonomista Goldman Saksa Džim O'Nil. On je tada predvideo da će ove zemlje dominirati globalnom ekonomskom scenom do 2050. godine. Kada se kasnije grupaciji pridružila i Južnoafrička Republika (South Africa), ime je promenjeno u BRIKS.

    Koje prednosti imaju zemlje BRIKS-a?

    Već smo pomenuli da je BRIKS je nastao s idejom da se omogući lakša ekonomska saradnja među zemljama članicama. Cilj je bio lakša trgovina među tim zemljama, ali vremenom se BRIKS ipak pretvorio i u jednu organizaciju koja je osim ekonomskih pitanja počela da se bavi i nekim drugim, političkim.

    BRIKS sada pokušava da suzbije nesumnjivu dominaciju zapadnih zemalja – i sistema vrednosti i trgovine i diplomatije.

    “Te zemlje žele da obezbede sebi jedan novi kanal komunikacije koji ne podrazumeva nužno, na primer, trgovanje u dolarima. Ideja je da se zaobiđe na mala vrata dolar, zato što najgora moguća situacija koja se može desiti zemlji jeste ovo što se desilo Rusiji – kada je 350 milijardi dolara iz ruskih deviznih rezervi zamrznuto u bankama širom Zapada”, objasnio je za B92.net Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

    Unutar organizacije je takođe moguće odrediti drugačija pravila trgovanja posredstvom Razvojne banke BRIKS-a. Njen odobren kapital iznosi simboličnih 100 milijardi dolara.

    “U novije vreme ideja BRIKS-a je prevazišla onu prvobitnu gde se pravila organizacija koja pre svega treba da rešava lakšu trgovinu među zemljama. Sada je to prošireno i dignuto na viši nivo – BRIKS ima ambiciju da u nekom smislu postane alternativa svetskim institucijama – Svetskoj banci i MMF-u”, zaključio je naš sagovornik.

    BRIKS savez kao protivteža Zapadu

    A da li BRIKS uopšte uspeva u tome?

    “BRIKS se još uvek ne može meriti sa Zapadom zbog toga što je Zapad mnogo monolitniji – i to uglavnom daju SAD. U BRIKS-u nema takvog centra moći. Među tim zemljama čak postoje i rivalstva ili pak otvorena neprijateljstva (npr. Indija i Kina ratovale su nekoliko puta). Dakle, postoji više različitih interesa i ciljeva unutar ove organizacije – nije to tako monolitno kao što je Zapad”, objasnio je Savić dodavši da će možda još neki problemi doći do izražaja pridruživanjem nekih novih članica poput Saudijske Arabije, Irana i Turske.

    Međutim, nadnacionalne institucije kao što je BRIKS mogu funkcionisati i pored nesporazuma – mogu čak poslužiti da se neki potencijalni postojeći konflikti preduprede, istakao je naš sagovornik.

    “Razlika između BRIKS zemalja će i dalje biti, ali uvek je ‘neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj’ – to je logika koja funkcioniše, a Zapad kasnije možda neće biti toliko monolitan”, zaključuje Savić.

    Nekoliko brojki: Koji broj stanovnika zemlje BRIKS-a obuhvataju?

    Članice BRIKS-a zajedno zauzimaju oko 26,7 odsto svetske teritorije.

    Južnoafrička Republika je najmlađa, ali i najmanja zemlja koja pripada grupaciji sa oko 60,6 miliona stanovnika, prema podacima iz 2022. godine. Poređenja radi, Rusija ima oko 174 miliona, Brazil 217 miliona, Indija 1,3 milijarde i Kina 1,4 milijarde stanovnika. Procenjuje se da predstavljaju oko 42% svetske populacije.

    Svih pet država imaju kombinovani nominalni BDP od 26,6 biliona američkih dolara (oko 26,2% bruto svetskog BDP-a) i ukupnim BDP-om od oko 51,99 biliona dolara (32,1% globalnog BDP-a).

    Trgovina
    BRIKS čini 20 odsto svetske trgovine i 25 procenata stranih investicija, učestvuje sa 33 odsto u razmeni industrijskih roba, a s preko 50 odsto doprinosi globalnom ekonomskom razvoju, piše Politika.

    Ukupna trgovina robom dostigla je tokom 2021. skoro 8,55 biliona dolara, što je bilo povećanje od 33,4 procenta u odnosu na 2020. godinu

    Nove potencijalne članice BRIKS-a

    Zanimljivo je da, naime, formalni proces podnošenja zahteva za pridruživanje savezu ne postoji. BRIKS je još uvek u fazi izrade kriterijuma za nove članice. Ono što je za sada potrebno je jednoglasna podrška svih postojećih članica BRIKS-a.

    Prvi put od 2010. godine kada se savezu pridružila Južnoafrička republika, BRIKS je sredinom 2022. godine najavio proširenje kada su Iran i Argentina formalno izrazile želju da se pridruže. Unutar BRIKS-a Kina već uveliko podstiče proširenje, a ona je zvanično već i podržala pridruživanje Argentine.

    Argentinsko ministarstvo je tada saopštilo da bi ta država “ojačala i proširila domet svog glasa u odbrani interesa sveta u razvoju” ako se pridruži BRIKS-u.

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je izjavio da je “interesovanje za ovo globalno udruženje prilično veliko i nastavlja da raste”, dodavši da je za sada najmanje 12 zemalja zainteresovano.

    Turska, Egipat i Saudijska Arabija se takođe interesuju, ali još nisu podnele zvanične zahteve.

    “Sve ove zemlje su pokazale interesovanje za ulazak i spremaju se da apliciraju za članstvo. Mislim da je to dobar korak, jer se ekspanzija uvek pozitivno doživljava, to će ojačati uticaj BRIKS-a širom sveta”, istakla je predsednica BRIKS-a Purima Anand.

    Vlasti Alžira su takođe podnele zvaničan zahtev za pridruživanje, a interesovanje je navodno pokazala i Indonezija.

    Kako je prethodno navela Anand, odluka o prijemu nekih od zemalja mogla bi da bude doneta tokom sledećeg samita te organizacije koja će se održati sredinom 2023. godine u Južnoj Africi.

    I, konačno: Može li Srbija u BRIKS?
    Srbija je jasno već godinama na evropskom putu i nijednom nije zatražila da postane članica BRIKS-a.

    “Teško da Srbija u ovom trenutku i može da aplicira za članstvo u BRIKS-u iz prostog razloga što se nalazimo na evropskom putu. Morali bismo da izaberemo jednu od te dve alternative, a u ovom trenutku nema nikakve dileme šta biramo. Mislim da niko i ne razmišlja o tome da Srbija postane formalna članica BRIKS-a”, rekao nam je Ljubodrag Savić.

    “Srbija ima, na kraju krajeva, veoma dobar trgovinski ugovor sa Kinom – izvanrednu saradnju u više oblasti, a da ne govorimo kakvu saradnju ima sa Rusijom. Mi nismo članica BRIKS-a, ali u svakom slučaju sarađujemo sa dve najuticajnije i najveće članice. Imamo određene benefite od toga”, pojasnio je dalje naš sagovornik.

    Podsetimo, trgovinska razmena između Srbije i Kine, za prvih 10 meseci 2022. godine veća je od pet milijardi evra, a izvoz iz Srbije u Kinu veći je od milijardu dolara. Trgovinska razmena sa Rusijom takođe raste, tako je ona postala četvrti spoljnotrgovinski partner Srbije.

    Dakle, konačan odgovor na pitanje o pristupanju BRIKS-u je da se Srbija neće odreći evropskog puta te da nije realno da postane zvanična članica.

  • Borelj pozvao Vučića i Kurtija na razgovore u Brisel

    Borelj pozvao Vučića i Kurtija na razgovore u Brisel

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je da su predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti pozvani u Brisel 27. februara i da se nada da će “prihvatiti prijedlog kao put da normalizuju svoje odnose”.

    Pozvao sam ih da dođu i vode cjelodnevne razgovore jer imamo prijedlog na stolu i nadam se da će biti u stanju da ga prihvate kao put da normalizuju svoje odnose, rekao je Borelj za Dojče vele.

    Na pitanje koliko je uvođenje sankcija Rusiji važno za put Srbije ka EU, Borelj je rekao da se Srbija ne usklađuje sa spoljnom poilitikom EU u dovoljnoj mjeri.Tražimo od svih članova međunarodne zajednice, posebno od onih koji su kandidati za članstvo u EU, da se usaglase sa našim sankcijama. Posebno od kandidata tražimo da se usklade sa našom spoljnom politikom. Svakako da se Srbija ne usklađuje sa našom spoljnom politikom onoliko koliko bismo htjeli. To je dio razgovora i angažovanja prema Srbiji – dodao je Borelj.

  • Vučić: Srbija je u Minhenu mogla da iznese svoj stav, spremni smo za razgovore sa Prištinom

    Vučić: Srbija je u Minhenu mogla da iznese svoj stav, spremni smo za razgovore sa Prištinom

    Predsjednik Srbije Aleksandra Vučić izjavio je u Minhenu da je Srbija spremna za razgovore, ali da se zna da se mora razgovarati o ZSO.

    Naglasio je da je važno što je Srbija mogla da iznese svoj stav i da je zastupao Srbiju na najbolji mogući način.

    Vučić je izjavio da njegov razgovor sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepom Boreljom nije bio lak i da je Srbiji oštro zamjereno zbog nepriključivanja sankcija Rusiji, dodajući da ne želi ništa da sakriva od naroda

    Vučić je za TV Pink rekao da je tema razgovora bila i priprema za potencijalne razgovore sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem u Briselu.

    Istakao je da je Srbija spremna za razgovore, ali da se zna da se mora razgovarati o ZSO, da Srbija neće da se sklanja od dijaloga, ali da se zna redoslijed poteza. Vučić je dodao da nije optimista, da to nije po svojoj prirodi, znajući premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija i Prištinu.

    Minhenska konferencija je postao Davos u kome se priča o politici i bezbjednosti

    • Tu je jedan poseban ugao za nas koji objašnjava zašto mir neće skoro i što nam donosi nove reperkusije – rekao je Vučić.

    Kako je rekao sljedeće godine biće nekoliko važnih izbora u sijvetu – na Tajvanu jer je važno pitanje koji će Tajvan da pobjedi, britanski, evropski, američki, ruski i ukrajinski.

    • To vam pokazuje da mira neće biti skoro, a to su za nas nove teškoće. Naše je da čuvamo mir i stabilnost i borimo se za investicije – istakao je Vučić.

    Naglasio je da je važno što je Srbija učestvovala na konferenciji u Minhenu, jer je mogla da iznese svoj stav i da je zastupao Srbiju na najbolji mogući način.

    “Imali smo važne sastanke, spremao sam se za susret sa Šolcom i Makronom”

    Predsednik Srbije izjavio je da je na 59. Minhenskom bezbjednosnom forumu imao veoma važne sastanke, kao i da se dugo spremao za sastanak sa francuskim predsjednikom Emanuelom Makronom i njemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

    Kako je rekao, važni su bili i razgovori sa Blinkenom, Boreljom i drugima.

    • Moje je bilo da zastupam zemlju na najbolji način. Nisam nezadovoljan, ali bih možda sada ubacio neke sitnice. Ali sljedeći put. Ovo su bili strašno važni sastanci, to su mnogo važne stvari za nas, bilo je i mnogo panela. Ovo je dobra prilika da razgovarate, jer i ta vrsta poznanstva obavezuje, uvijek možete da ih iskoristite za nešto – rekao je Vučić.

    On je kazao i da je dobro što je delegacija Srbije bila na skupu i zbog prisustva predstavnika privremenih institucija u Prištini.

    • Kada su Kurti i Osmani ovdje dobro je da i predstavnici Srbije budu tu – rekao je Vučić.
  • Vučić: Ozbiljan i korektan sastanak sa Makronom i Šolcom

    Vučić: Ozbiljan i korektan sastanak sa Makronom i Šolcom

    Predsjednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsjednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom i kancelarom Savezne Republike Njemačke Olafom Šolcom, na marginama 59. Minhenske konferencije o bezbjednosti.

    • Ozbiljan i korektan sastanak sa najodgovornijim ljudima EU o procesu dijaloga sa Prištinom, francusko-njemačkom planu i našim bilateralnim odnosima”, objavljeno je na Instagram profilu “buducnostsrbijeav”.

    Vučić se prethodno na marginama minhenskog skupa sastao sa predsjednikom Vlade Grčke Kirjakosom Micotakisom, sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepom Boreljom, kao i sa ministrom spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva i Sjeverene Irske DŽejmsom Klaverlijem.

    Kako je ranije najavljeno, predsjednik Srbije trebalo bi da se sastane i američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom.

  • Vacić: Srbija treba da vrati svoje institucije na Kosovo

    Vacić: Srbija treba da vrati svoje institucije na Kosovo

    Predsednik Srpske desnice Miša Vacić kaže da je Briselski sporazum faktički prestao da postoji i da bi Srbija polako trebala da vraća svoje institucije makar na sever Pokrajine.

    Vacić kaže da bi bilo logično da vlast ponovo uspostavi sudstvo na Kosovu i Metohiji.

    On kaže da Srbija nije prihvatila tablice RKS na Kosovu i Metohiji, i da je najavom da se neće izdavati tablice KM došlo do vakuma koji može biti rešen time što će Srbi kao i ranije voziti bez tablica ili će se tablice KM ipak izdavati.

    Vacić tvrdi da u konfliktu sa Albancima vreme radi za Srbe i da treba nastaviti da se odoleva pritiscima zapada i raditi na povlačenju priznanja tzv. Kosova.

  • Vučić: Saopštićemo dobre vesti građanima o Kosovu i Metohiji

    Vučić: Saopštićemo dobre vesti građanima o Kosovu i Metohiji

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da vjeruje da će se uspješno izboriti za interese Srbije i da će građanima moći da saopšti dobre vijesti – neke danas, a neke za sedam dana koje se tiču Kosova i Metohije.

    Vučić je u video-snimku objavljenom na Instagram profilu po dolasku u Minhen, gdje će učestvovati na 59. Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji, podsjetio da je danas 15 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti takozvanog Kosova.

    On je najavio je da će se u Minhenu sresti i razgovarati sa predsjednikom Francuske Emanuleom Makronom i kancelarom Njemačke Olafom Šolcom.

    Predsjednik Srbije naveo da će imati niz susreta sa svjetskim zvaničnicima, među kojima su državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Entoni Blinken, predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj, ministar spoljnih poslova Velike Britanije Džejms Kleverli, kao i predsjednik grčke Vlade Kirjakos Micotakis.

  • Dodik: Agresivni protesti u Beogradu destabilizuju srpsko društvo i državu

    Dodik: Agresivni protesti u Beogradu destabilizuju srpsko društvo i državu

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik osudio je danas nedavne agresivne proteste u Beogradu gdje se prijeti nasiljem, oružjem i ubistvom predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću i naveo da ti protesti destabilizuju srpsko društvo i državu u dogovoru o najvažnijim nacionalnim pitanjima.

    “Društvo treba da pokaže nepodijeljeno povjerenje prema predsjedniku Vučiću i vlasti u Srbiji koja vodi pregovarački proces, vlasti koja je u dosadašnjem dijelu pregovora jasno poručila da Srbija neće dozvoliti da bude poražena u vezi sa rješavanjem kosovskog pitanja”, naveo je Dodik u pisanoj izjavi za Tanjug.

    Dodik je istakao da samo unutrašnje sadejstvo, povjerenje i podrška srpskom pregovaračkom timu donosi mir Srbiji i brzo rješavanje problema pred kojim se nalazi, a ne agresivni protesti, prijetnje oružjem i ubistvom predsjedniku Vučiću.

  • Zemljotres po 3. put pogodio Kraljevo

    Zemljotres po 3. put pogodio Kraljevo

    Zemljotres jačine 2,2 stepena po Rihteru zabilježen je noćas u Kraljevu.

    Ovo je treći zemljotres u Kraljevu za četiri dana, prenosi Blic.

  • Bajden ozbiljno razbjesino Ruse, Srbija glavni “krivac”

    Bajden ozbiljno razbjesino Ruse, Srbija glavni “krivac”

    Čestitka američkog predsjenika Džozefa Bajdena Srbiji povodom Dana državnosti i ideja da se Rusija pozove na odgovornost zbog događaja u Ukrajini su licemerni.

    To je cenio sekretar ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev.

    “Obratili smo pažnju na čestitku koju je američki predsednik uputio Srbiji povodom Dana državnosti. U čestitiki se Beogradu licemerno predlaže da pozove Rusiju na odgovornost za događaje u Ukrajini i da podrži ukrajinski narod”, rekao je Patrušev.

    Pri tome je Bajden prećutao to da “Ukrajinci ginu upravo zbog krivice Zapada i SAD koji su izazvali sukob između dva bratska naroda”, dodao je Patrušev.

    Podsetimo, Bajden je u čestitki predsedniku Srbije, koja se nije pridružila antiruskim sankcijama Zapada, poručio da treba zajedno da “pozovu Rusiju na odgovornost” zbog događaja u Ukrajini.

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je juče da čestitku američkog predsednika Džozefa Bajdena srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti Srbije smatra nepristojnom i otvorenim pokušajem da se zemlja podvede pod uticaj SAD.