VRBAS Media

Oznaka: sjeverna makedonija

  • Bez kvoruma za izglasavanje nepovjerenja vladi Zorana Zaeva

    Bez kvoruma za izglasavanje nepovjerenja vladi Zorana Zaeva

    Shednica Skupštine Sheverne Makedonije na kojoj se danas trebalo glasati o nepoverenju vladi premijera Zoran Zaeva prekinuta je i nastavak je neizvjestan.

    Zasjedanje je prekinuto jer nije bilo kvoruma i mogućnosti da se utvrdi dnevni red. Potpredsjednik Sobranja Fadil Zendeli je najavio da će u toku dana biti saopšteno kada će se sjednica nastaviti.

    Opoziciona VMRO-DPMNE je prethodnih dana najvljivala da su ona i druge opozicione stranke osigurale 61 glas u parlamentu za rušenje Vlade. Vladajući Socijaldemokratski savez (SDSM) premijera Zorana Zaeva poručio je, međutim, da će pokušati zadržati podršku neophodnih najmanje 62 poslanika.

    U Sobranju u četvrtak, dok su prebrojavani prisutni poslanici, pokazalo se je međutim da ih je na sednici samo 60, iako su na sjednicu stigla čak i dvojica poslanika koji su pozitivni na kovid-19, pa su u parlament došli obučeni u specijalne skafandere.

    To nije dovoljno da bi se izglasalo nepovjerenje Vladi. Salu je na samom početku sjednice napustio i predsjednik Sobranja Talat Džaferi, konstatujući da je tu, zajedno sa njim, samo 61 poslanik, kao da je i on sam protiv predloga o nepovjerenju Vladi.

    Ključni poslanik se predomislio
    Do ovakve situacije je došlo jer je poslanik Kastriot Redžepi iz albanske partije Besa prije sjednice povukao potpis sa inicijative o ostavci Vlade.

    “Jedan od glavnih razloga za to je činjenica da je za mene i Besu najvažnija evroatlantska integracija Sjeverne Makedonije”, napisao je Redžepi na svom Facebook profilu, obrazlažući zbog čega se predomislio.

    “S obzirom na politički momentum, nakon odlaganja ostavke premijera Zaeva, za dobro procesa i snažnih signala strateških partnera SAD i EU koji su mi bili dostavljeni od visokih diplomatskih predstavnika, da u decembru imamo odlične šanse da dobijemo datum za početak pregovora sa EU, odlučio sam da ne učestvujem na sjednici na kojoj se trebala doneti odluka kojom bi se doveo u pitanje ovaj vitalni nacionalni i državni cilj”, napisao je Redžepi.

    Poslije toga, predsjednik partije Besa Biljal Kasami je izrazio sumnju da poslanika Kastriota Redžepija drže negdje silom da ne bi mogao doći u Sobranje i glasati za obaranje Vlade. On je policiju prijavio nestanak poslanika.

    Lider opozicione VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski je izjavio da će čekati do ponoći, kada ističe mogućnost prema Poslovniku Sobranja, da se poslanik Redžepi pojavi i da se sjednica nastavi i glasa o nepovjerenju Vladi.

    “Ne znamo šta se fizički događa sa čovjekom, da li je negdje protiv svoje volje ili je dobrovoljno tamo. Ovo je sram za demokratiju”, rekao je Mickoski.

    Premijerovo predomišljanje
    Zoran Zaev, premijer i lider SDSM-a, još u toku kampanje prije drugog kruga lokalnih izbora, najavio je da će podnijeti ostavku ukoliko kandidat vladajuće koalicije za gradonačelnika Skoplja Petre Šilegov izgubi na izborima.

    Na kraju izbornog dana 31. oktobra, kada je već bilo jasno da dotadašnji gradonačelnik Šilegov neće ostati na toj funkciji, Zaev je na pres konferenciji izjavio da podnosi ostavku i na funkciju premijera i na funkciju lidera SDSM-a.

    Zaev: Ostajem na poziciji premijera Sjeverne Makedonije
    Međutim, u narednih nekoliko dana on nije formalno podnio ostavke, a prije nekoliko dana, nakon sednica Centralnog i Izvršnog odbora SDSM-a, Zaev je promijenio odluku.

    “Imamo odluku Centralnog odbora za odlaganje ostavki. O mojim ostavkama niti se diskutije, niti se odlučuje. Kada sam ih najavio 31 oktobra, potvrdio sam da ostajem da bi se održala većina, a ako može i da se pojača. Očekujem da se parlamentarna većina stabilizuje, naročito ona većina koja je za EU, za multietničko društvo. Te večeri sam rekao da ostajem u ovom periodu da pomognem u održavanju većine”, rekao je Zaev nakon partijskih sastanaka u utorak, 9 novembra.

    Zoran Zaev je na čelo partije došao u 2013. godini, kada je zamijenio Branka Crvenkovskog. Od 2017. godine je predsjednik makedonske Vlade.

  • Stvarnost se promjenila!

    Stvarnost se promjenila!

    Brine li neko za interese Makedonije? Bez uzbuđenja, ali s podsmehom pratim pokušaje da se animiraju zapadni partneri tvrdnjom da sa padom Zaeva dolaze Rusi i Kinezi, normalno preko Srba.

    Poslednjih meseci primetno je da se na prostoru bivše Jugoslavije pojačava antisrpska propaganda. Argumenti ne samo što su sada sve tanji, oni uopšte i ne postoje. Ove reakcije su verovatno izazvane ozbiljnim preporodom Srbije na svim poljima, od ekonomije do poslednjeg Samita Pokreta nesvrstanih u Beogradu, gde se, bez obzira na osporavanja, pokazalo da Srbija i Beograd ponovo jašu na starom putu. Beograd je diplomatska metropola, a Srbija privredna lokomotiva u regionu.

    Zbog izbora i velikih i ozbiljnih unutrašnjih problema, Makedonija je nekako stajala po strani od horskog i sinhronizovanog kmečanja srbomrzaca. Ali, kako kaže stara izreka: „Ne lezi, vraže“. Posle teškog poraza, odnosno debakla na lokalnim izborima, na kojima je vlast prihvatila igru da su lokalni izbori referendum o politici Zorana Zaeva, stvari se vraćaju na stari antisrpski kolosek. Inače, nažalost, makedonska politika nije prestala da bude neodvojivi deo „antisrpske“ koalicije.

    Tako je „labudova pesma” sa ostavkom premijera Zorana Zaeva, koja uzgred, još nije dostavljena Sobranju, krenula da traži svoj spas u tzv. malignom srpsko-ruskom uticaju, bez ikakve logike. O argumentima da i ne govorimo. Ali svi mi znamo kako se završava labudova pesma.

    Da još jednom konstatujemo, iako to i vrapci znaju, da zapadni partneri imaju ključnu ulogu u političkim procesima u Makedoniji. Ali sudbina davljenika je da se hvata i za slamku!

    Pokušaji da se nastavi sa starom politikom maskiranja izbornih rezultata tuđom krivicom, a da se pritom negira pogrešnost politike, sopstvena nesposobnost i sveopšta kriminalizacija, u najmanju ruku su neprihvatljivi. Stoga, bez uzbuđenja, ali s podsmehom, pratim pokušaje da se animiraju zapadni partneri tvrdnjom da sa padom Zaeva dolaze Rusi i Kinezi, normalno preko Srba.

    Pa se pitam da li u SDSM misle da su zapadni partneri SAD i EU toliko izgubljeni u prostoru i vremenu da ne razumeju šta se dešava u zemlji, koliki je stepen korupcije, gde je novac od Međunarodne pomoći za suočavanje sa Kovid krizom, koliko je velika i u kojoj meri je kriminalizovana vlast i kakva je ekonomska situacija.

    Svemu ovome bih dodao da je potpuno pogrešna kalkulacija da Makedonija treba da opstane u toj politici i da bide aktivno uključena u tzv. obračun sa Srbima, jer Srbija u međunarodnoj politici stoji mnogo bolje nego ranije, ima ozbiljne prijatelje i, što je najvažnije, kredibilitet u odnosu prema Makedoniji i njenim interesima. I ne zaboravimo, Srbija pokazuje i spremnost da brani svoje interese, normalno ako su ugroženi. A ko brine za interese Makedonije? Ili je briga za makedonske interese potpuno prepuštena nekom drugom. Ovo pitanje je za javnost koja igra sramnu ulogu u ovom procesu.

    Uzalud zastrašujete javnost, građani zahtevaju promene ekonomske politike, promene u pristupu radu, rad, a ne goli i jeftini marketing, efikasnu borbu za iskorenjivanje korupcije, odgovoran odnos prema državi i ozbiljnu spoljnu politiku. Vlast treba da zna da stari obrasci ponašanja više ne daju rezultate. Naprotiv, stvarnost se promenila i njoj se treba prilagoditi. U suprotnom, završiće tamo gde gaze čizmama od sedam milja, u besperspektivnoj opoziciji, bez obzira hoće li sada samo privremeno da zadrže vlast ili ne.

    Ivan Stoilković, narodni poslanik i predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji za mkd.mk

  • Poraz EU?

    Poraz EU?

    Poraz Zorana Zaeva može se posmatrati i kao poraz EU i njene politike proširenja na Balkanu, piše u štampi na nemačkom.

    Osim toga, to je loš predznak za reforme koje su neophodne Severnoj Makedoniji.

    “Zoran Zaev je maja 2017. postao premijer Makedonije. U oktobru 2021. najavio je ostavku. Severna Makedonija – od marta 2020. članica NATO – u bezbednosnoj politici uglavnom je bila prepuštena sama sebi. Tako bi se mogle opisati protekle četiri i po godine u toj balkanskoj državi, kao i Zaevljevo nasleđe. Međutim, tu nedostaje jedan važan aspekt: na mandat Zaeva nije uticalo samo ono u čemu je uspeo, već pre svega ono što mu je uskraćeno”, konstatuje Frankfurter algemajne cajtung.

    “Istina je da je Zaev uspeo da preimenuje Makedoniju u Severnu Makedoniju i tako ubedi Grčku da više ne blokira prijem države u NATO. Na domaćem planu, preimenovanje je bio hrabar, gotovo smeo manevar. Hrabrost, međutim, nije nagrađena. Ili je, u najboljem slučaju, nagrađena utešnom nagradom – članstvom u NATO. Zaev, međutim, nije ostvario svoj glavni politički cilj – početak pregovora o pristupanju EU. Za to nije on kriv. Naprotiv”, ocenjuje nemački list.

    “Slučaj Zaeva mogao bi da bude primer u regionu. Moguće je da će odlazeći premijer Severne Makedonije zadugo biti poslednji šef vlade u regionu koji je bio spreman da preuzme veliki politički rizik zarad tzv. evropske perspektive svoje zemlje. Zato se poraz Zaeva može posmatrati i kao poraz EU i njene politike proširenja na Balkanu”, zaključuje se u članku koji potpisuje novinar Mihael Martens.

    Loš predznak
    Događaje u Skoplju slično vidi i švajcarski Noje cirher cajtung:

    “Nestanak evropske perspektive za zemlje Zapadnog Balkana ima mnogo žrtava. Najnovija je premijer Severne Makedonije u ostavci. Posle poraza njegove Socijaldemokratske partije na lokalnim izborima, Zoran Zaev se oglasio i podneo ostavku na mesto predsednika vlade i predsednika stranke. Time ta mala država jugoistočne Evrope klizi u krizu vlade, čiji je ishod teško predvideti.”

    “Zaev je rekao da će njegova stranka predstaviti novog kandidata za tu funkciju, šefa države Stevu Pendarovskog. Međutim, neizvesno je da li će on dobiti podršku u parlamentu. Koalicija socijaldemokrata i dve stranke albanske manjine ima samo tanku većinu. Loši rezultati na lokalnim izborima mogli bi da dovedu do smena pojedinih poslanika. Predsednik nacionalističke opozicione partije VMRO Hristijan Mickoski, zatražio je u nedelju uveče na nove izbore.”

    Švajcarski list konstatuje da je u Severnoj Makedoniji “ogromna frustracija zbog uvek novih prepreka u evropskim integracijama – čime se prikriva i fundamentalno odbijanje proširenja jednog broja članica EU. To sve veće nezadovoljstvo „bilo je sve više usmereno protiv Zaeva, pa čak i mnogi njegovi simpatizeri smatraju da se promena imena nije isplatila. A nacionalistička opozicija je ionako oduvek odbacivala sporazum sa Grčkom”.

    Ali, kako prenosi švajcarski list, “Zaev nije uspeo da ispuni politička očekivanja ni na domaćem terenu. Njegova izborna pobeda iz 2017. nije viđena samo kao raskid sa uzavrelim nacionalizmom prethodne vlade Nikole Gruevskog iz VMRO, već i kao pobuna protiv razularene korupcije”.

    I zaista, nastavlja list iz Ciriha, “vlada pod Zaevom ubrzo je pokrenula prve reforme. Gruevski je osuđen i uspeo je da izbegne kaznu samo spektakularnim bekstvom u Mađarsku. Severna Makedonija se u principu sve do danas ističe kao pozitivan primer u jednom sve autokratskijem regionu. Pa ipak, ubrzo su se pojavile sumnje da li nova vlada zaista može da reši dalekosežne probleme po pitanju vladavine prava. Čak je i šefica specijalnog tužilaštva koju podržava Zaev postala 2019. predmet korupcionaškog skandala”.

    Noje cirher cajtung podseća da su “sumnje izazvali i pokušaji pritisaka na poslanike pre glasanja o promeni imena. Nisu nestali ni zakulisni dogovori i klijentelizam. Severna Makedonija je prošle godine pala na 111. mesto na rang-listi ’Transparensi internešenela’, što je najgora ocena koju je ta zemlja ikada dobila u toj oblasti”.

    Pored toga, tu je i loše upravljanje tokom pandemije:

    “Vakcinacija je kasno počela zato što se ta zemlja, za razliku od svog velikog suseda, Srbije, u potpunosti oslanjala na EU i kasno je dobila vakcine.”

    Autor teksta Folker Pabst kao zaključak prenosi reči jedne analitičarke:

    “Vljora Rečika iz istraživačkog centra Instituta za demokratiju u Skoplju kaže da je nada koja je bila povezana sa izborom Zaeva pre četiri godine isparila. To se vidi i po maloj izlaznosti na lokalnim izborima. To je loš predznak za reforme koje su još potrebne – bez obzira ko će u budućnosti vladati Severnom Makedonijom.”

    Zaev će nastaviti da se bori?
    Berlinski Tagescajtung o događajima u Severnoj Makedoniji donosi komentar svog novinara Eriha Ratfeldera:

    “Pošteno je reći da je u nedelju podneo ostavku neko ko je pokušao sve kako bi svoju zemlju modernizovao, demokratizovao i reformisao. Socijaldemokrata Zoran Zaev jedan je od retkih balkanskih političara koji je ozbiljno usmeravao svoju zemlju na putu integracije u Evropsku uniju. Ali zauzvrat je dobio premalo podrške.”

    “Zaev nije uspeo, njegova popularnost je bivala sve manja. Osim toga, njegov prethodnik Gruevski pokušao je da utiče na kampanju za lokalne izbore, povećim sumama novca i uz podršku Mađarske. Socijaldemokrate su izgubile izbore i Zaev je podneo ostavku. Ali ko ga poznaje, zna da će nastaviti da se bori”, smatra nemački novinar.

  • Zaev podnio ostavku na mjesto premijera i predsjednika stranke

    Zaev podnio ostavku na mjesto premijera i predsjednika stranke

    Lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije /SDSM/ i predsjednik Vlade Zoran Zaev izjavio je večeras da podnosi ostavku na obje funkcije poslije poraza na lokalnim izborima u Skoplju i drugim velikim gradovima.

    “U ime SDSM i svih naših ljudi čestitam protivnicima na pobjedi na izborima. Preuzimam odgovornost na sebe i podnosim ostavku na mjesto premijera i predsjednika SDSM. Čestitam svim progresivnim građanima koji se bore za integrisanu Severnu Makedoniju. Čestitam svim izabranim gradonačelnicima”, rekao je Zaev na konferenciji za novinare poslije drugog kruga lokalnih izbora u Sjevernoj Makedoniji.

    On je dodao da iz politike uopšte nije teško otići, već da je teška pomisao na realnost i odluku naroda.

    “Unio sam slobodu i demokratiju u našu zemlju, što znači preuzimanje odgovornosti. Želim da ostavim trag ljudima da uče i rastu u demokratskom kapacitetu. Možda griješim, vrijeme će pokazati, vrijeme je da građani podrže političare koji mogu da donose teške i hrabre odluke, a da se ne rukovode političkim rejtingom ili foteljama”, rekao je Zaev.

    Zaev je prije izbora rekao da će podnijeti ostavku ako njegova partija bude poražena na izborima za gradonačelnika Skoplja.

    Njegov SDSM pretrpio je poraz u drugom krugu lokalnih izbora, pošto su opozicioni i nezavisni kandidati pobijedili u Skoplju, Ohridu, Kumanovu, Bitolju i drugim gradovima.

    Opoziciona VMRO-DPMNE proglasila je pobjedu u 12 opština.

  • Korak do „prizemljenja“ politike Zorana Zaeva u Makedoniji

    Korak do „prizemljenja“ politike Zorana Zaeva u Makedoniji

    Trijumf opozicije i lagana priprema za „prizemljenje“ propale politike Zorana Zaeva glavne su poruka ovih izbora, ocenjuje predsednik Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji Ivan Stoilković nakon prvog kruga lokalnih izbora u toj zemlji.

    U Severnoj Makedoniji je u nedelju održan prvi krug lokalnih izbora na kojima su građani birali gradonačelnike i odbornike u 80 opština i Gradu Skoplju, a interesantno je da su po zatvaranju birališta pobedu proglasili i vlast i opozicija.

    Lider opozicione VMRO DPMNE Hristijan Mickoski izjavio je u nedelju uveče da je ta partija na lokalnim izborima pobedila ili da bi mogla da pobedi u prvom krugu u najmanje 20 opština Severne Makedonije, dok je generalni sekretar vladajućeg SDSM Ljupčo Nikolovski poručio da je ta partija pobedila u prvom krugu ili ulazi u drugi krug više od 25 opština Severne Makedonije. On nije precizirao u koliko je opština SDSM pobedio u prvom krugu, ali je političkom suparniku i lideru VMRO DPMNE Hristijalnu Mickoskom poručio da „zakoči, jer lokalni izbori imaju i drugi krug“.

    Trijumf opozicije

    Prema oceni Ivana Stoilkovića, optimistične izjave i prognoze koje stižu iz oba tabora, vladajućeg i opozicionog, govore o tome da se svi pripremaju za drugi krug izbora koji će se održati za dve nedelje, 31. oktobra.

    Više kombinacija za rasplet događaja

    Kada je, kako dodaje, reč o Socijaldemokratskom savezu koji vodi Zoran Zaev, od velikih opština oni su pobedili samo u Strumici i u još četiri ili pet manjih opština od po četiri ili pet hiljada stanovnika.

    „U tom smislu se nameće zaključak da je ovo bio trijumf opozicije i lagana priprema za preuzimanje vlasti, bilo putem nove parlamentarne većine, bilo sa raspisivanjem novih parlamentarnih izbora. U svakom slučaju Makedoniji predstoji vruća politička jesen, a po svoj prilici i zima, a rasplet događaja na političkoj sceni se očekuje veoma brzo. Postoji više mogućih kombinacija, a jedna od njih je da se odmah ide na preuzimanje vlasti. Druga opcija je da se sačeka razvoj događaja po pitanju energetske krize i svega što pogađa svet, pa i Makedoniju, jer je vlast pokazala elementarnu nesposobnost za rešavanje glavnih državnih problema. Očekuje se dalji pad standarda i rast političke i ekonomske krize, pa će se u skladu sa tim praviti i procene opozicije o budućim potezima“, ukazuje naš sagovornik.

    Na pitanje šta podrazumeva prva opcija, odnosno to da opozicija odmah ide na preuzimanje vlasti, Stoilković kaže da je reč o stvaranju nove parlamentarne većine.

    Šta izbori znače za Srbe

    U osvrtu na to šta lokalni izbori znače za Srbe u Severnoj Makedoniji, lider Demokratske partije Srba kaže da su oni imali dva cilja – da podrže kandidate sveukupne opozicije u kontekstu svojevrsnog referenduma o tome da li Zoran Zaev treba da ostane na vlasti, kao i da se dogovore sa opozicionim partijama o tome da što više savetničkih mesta u lokalnim samoupravama zauzmu članovi partije Srba.

    „Mi smo taj cilj ostvarili, uspeli smo u 14 gradova gde je prvobitno bilo predviđeno da imamo savetnike, tako da sam generalno zadovoljan kada je reč o rezultatima izbora. Sa druge strane, nama je kao gotovo jedinoj partiji koja okuplja srpski narod i koja je, na neki način, postala nacionalna institucija srpskog naroda u Makedoniji jer druge nacionalne institucije nemamo, bilo važno da zadržimo partijsku infrastrukturu. To će, verujem, u narednom periodu biti presudno kada je reč o pripremi za naredne parlamentarne izbore za koje se nadamo da će niti održani u skorijem vremenskom periodu“, ukazuje Stoilković.

    Govoreći o očekivanjima pred drugi krug lokalnih izbora, sagovornik Sputnjika kaže da od aktuelne vlasti ne treba očekivati fer i demokratske uslove i borbu.

    Najveća partija Albanaca DUI proglasila je pobedu u tri opštine i prolazak u drugi krug u 13 opština, dok je koalicija koalicija Alijansa za Albance – Alternativa proglasila pobedu u dva grada, kao i da u pet opština njihovi kandidati za gradonačelnike idu u drugi krug.

    Na prethodnim lokalnim izborima VMRO DPMNE je osvojila pet opština u Severnoj Makedoniji, a glavni konkurent, vladajući SDSM, 53 opštine. Najveća albanska partija trenutno upravlja sa 10 opština

  • Izabrano 26 gradonačelnika u prvom krugu izbora u Sjevernoj Makedoniji

    Izabrano 26 gradonačelnika u prvom krugu izbora u Sjevernoj Makedoniji

    Prema obrađenih 100 odsto podataka sjevernomakedonske Državne izborne komisije (DIK), na lokalnim izborima u Sjevernoj Makedoniji je, u prvom krugu, izabrano 26 gradonačelnika, dok glasovi za 15 opština i Grad Skoplje još nisu u potpunosti obrađeni.

    U Bogdancima je pobedio kandidat SDSM-a Blaže Šapov sa 50,70 odsto glasova, u Bosilovu kandidat VMRO-DPMNE sa 58,33 odsto glasova, a u Butelu je takođe pobjednik kandidat VMRO-DPMNE sa 52,79 odsto glasova, prenosi agencija MIA.

    U Valandovu je pobijedio kandidat SDSM-a sa 57,73 odsto glasova, a u Vinici kandidat VMRO-DPMNE Mile Petkov sa 54,74 odsto glasova.

    U opštini Gradsko je pobijedio kandidat VMRO-DPMNE Kiro Nackov sa 55,66 odsto glasova, u Delčevu kandidat SDSM-a Goran Trajkovski sa 51,14 odsto glasova, u Dojranu kandidat SDSM-a Ango Angov sa 53,21 posto glasova, a u Zrnovcima kandidat VMRO-DPMNE Borčo Kocev sa 54,54 odsto glasova.

    U opštini Ilinden je pobijedio kandidat VMRO-DPMNE Aleksandar Georgievski sa 53,4 odsto glasova, u Jegunovcu kandidat VMRO-DPMNE Dimitar Kostadinoski sa 50,4 odsto glasova, u Kavadarcima kandidat VMRO-DPMNE sa 72,35 odsto glasova, a u Karbincima Viktor Paunov sa 59,4 odsto glasova.

    U većini ostalih opština održaće se drugi krug glasanja.

  • “Srbi se isticanjem srpskih zastava već popisali”: Popis stanovništva u Severnoj Makedoniji prate brojni problemi

    “Srbi se isticanjem srpskih zastava već popisali”: Popis stanovništva u Severnoj Makedoniji prate brojni problemi

    Popis stanovništva u Severnoj Makedoniji počeo je 5. septembra i trajaće do 30. septembra. Nekoliko dana pre kraja procesa popisivanja sada je gotovo sigurno jasno da će rezultati biti sporni, te da ih dobar deo stanovništva neće priznati.

    Predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji (DPSM) Ivan Stoilković za 24sedam kaže da je sa popisom od početka bilo mnogo problema.

    – Ovde se radi o jednoj operaciji koja je poprilično metiljava. Popis se ne sprovodi standardnom metodom nego je to kombinacija modernog i tradicionalnog načina popisivanja. Popisni proces se sprovodi bez ikakve kontrole, tako da u tom smislu nismo zadovoljni kako se sve odvija. Pored svega toga, najverovatnije neće biti popisano celokupno stanovništvo Makedonije, jer postoje i pozivi na bojkot – kaže Stoilković.

    Nisu ispunjeni zahtevi Srba

    On ističe da zahtevi DPSM-a u vezi sa popisom nisu ispunjeni, što je još jedan razlog za sumnju u verodostojnost rezltata.

    – Mi smo tražili da prilikom popisivanja idu dva popisivača i to nije prihvaćeno. U domove ljudi dolazi samo po jedan popisivač, a popisni proces se obavlja na laptopu, tako da građanin nema uvid u podatke koje popisivač unosi koji kasnije idu na server Državne popisne komisije. Tražili smo da se popisni podaci izrade u dva primerka, kako bi jedan primerak ostao popisanom građaninu. Nama kao pripadnicima srpskog naroda u Makedoniji to je bilo bitno jer na taj način možemo da se pozivamo na te podatke prilikom ostvarivanja prava na državljanstvo Republike Srbije i druga prava. Ni taj zahtev nije prihvaćen – kaže Stoilković i dodaje da je suština svega nešto sasvim drugo:

    Ušlo se u jedan popisni proces koji po svojoj suštini najverovatnije treba da opravda neke političke procese koji su vezani za brojnost Albanaca u Makedoniji jer se na osnovu toga vuče i politički uticaj u makedonskom društvu.

    Srbi se već popisali

    Predsednik DPSM-a ističe da je broj Srba u Severnoj Makedoniji znatno veći od onoga što se predstavlja i da je to pokazala nedavna proslava Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.https://a0dac0824129a1c433ff28c842440bd8.safeframe.googlesyndication.com/safeframe/1-0-38/html/container.html

    – Mi preko svakodnevnih aktivnosti utičemo na naše ljude da se izjasne kao Srbi. Tako smo 14. septembra, pre Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, uputili poziv Srbima u Makedoniji da obeleže svoje stanove, kuće i profile na društvenim mrežama srpskim zastavama i veoma smo zadovoljni odazivom. Što se nas tiče, mi smo se time popisali. Pokazali smo da u Makedoniji ne živi tako mali broj Srba kako neki pokušavaju da prikažu, bez obzira kakva će biti projekcija popisnih rezultata – rekao je Stoilković.

    Smanjivanje broja Srba nije novost

    On ističe da manipulacija brojem Srba u Severnoj Makedoniji nije ništa novo i da je to prisutno od prvog popisa u ovoj zemlji.

    – Mi zvanične podatke o brojnosti Srba u Makedoniji ne priznajemo još od 1991. godine, kada je napravljen prvi popisni falsifikat. Za taj falsifikat mi imamo i odgovarajuća saznanja. Po rezultatima tog popisa u Makedoniji je živelo 45.000 Srba, a ministar policije je prilikom izlaganja u Sobranju posle rekao da je u međuvremeno podeljeno 16.000 srpskih državljanstava, što bi bilo oko 62.000 naših sunarodnika. Međutim, na sledećem popisu broj Srba je bio 36.000. Dakle, brojka je praktično prepolovljena. To su sve brojevi koji su daleko od realnosti. Ipak, mi nastavljamo bitku jer naša borba nije vezana samo za broj Srba kojim se manipuliše. Naš zadatak je vezan za ostvarivanje stepena političkog uticaja u makedonskom društvu na osnovu kojeg bismo mogli da se izborimo za adekvatniji položaj Srba u Makedoniji – kaže Stoilković.

    Predsednik DPSM-a dodaje da Srbi iz Severne Makedonije nisu jedina zajednica koja sumnja u regularnost procesa popisa stanovništva.

    – Predsednik turske zajednice u Makedoniji je već dao izjavu da oni neće priznati popis ukoliko broj Turaka ne bude odgovarao brojkama kojima oni raspolažu. Bez obzira na njihovu odluku, i jedan deo makedonske javnosti ga neće priznati, jer dobar deo stanovništva ne učestvuje u popisu. Međutim, neki predstavnik međunarodne zajednice će na kraju da izjavi da je popis organizovan u skladu sa pravilima međunarodne zajednice i time će ga praktično verifikovati. Tako da neće biti posebno značajno da li mi proces i rezultate popisa priznajemo ili ne – kaže Stoilković.

  • Prvi popis stanovništva Sjeverne Makedonije nakon 19 godina – nama straha, izjasni se kao Srbin

    Prvi popis stanovništva Sjeverne Makedonije nakon 19 godina – nama straha, izjasni se kao Srbin

    U Severnoj Makedoniji je počeo popis stanovništva, domaćinstava i stanova, prvi posle 19 godina.

    Terenski popis počeo je 5. septembra i trajaće do 30. septembra, do kada će biti omogućeno i samopopisivanje dijaspore preko interneta, koje je počelo 1. marta. U dijaspori je do sada popisana oko 191.000 građana.

    Popis je prvobitno bio planiran za april ove godine, ali je odložen za septembar zbog pandemije dogovorom najvećih parlamentarnih stranaka.

    Predstavnici vlasti su istakli da će popis biti bezbedan i da će biti poštovani zdravstveni antikovid protokoli i da ne postoji nikakva šansa za širenje virusa, u šta je opozicija izrazila sumnju.

    Direktor Državnog zavoda za statistiku Apostol Simovski je rekao da su popisivači upoznati sa strogim i preciznim protokolom i da tačno znaju kako da se ponašaju.

    Svim popisvačima su, istakao je, podeljene KN95 maske i sredstva za dezinfekciju, a proporučeno je da se, ukoliko postoje uslovi, koristi svaka mogućnost za popisivanje na otvorenom, u dvorištu, na verandi, na terasi.

    „Dve trećine naših popisivača su vakcinisani, a građani koji ne žele da prime nevakcinisane imaće mogućnost da traže vakcinisane“, rekao je Simovski i pozvao građane da otvore vrata popisivačima i da se popišu.

    U Severnoj Makedoniji poslednji popis je napravljen u prvoj polovini novembra 2002. godine, a popis koji je trebalo da bude 2011. godine započet je i prekinut dogovorom tadašnjih vladajućih partija, makedonske VMRO DPMNE i albanske DUI.

    Prema tom poslednjem popisu, u Severnoj Makedoniji je živelo 2.022.547 stanovnika, u 564.296 domaćinstava i 698.143 stanova. U Skoplju je tada živelo 506.926 građana.

    Podrška iz Republike Srpske braći u Makedoniji dogovorena je u Banja Luci na sastanku 14.7. između predsednika US-a, dr Nenada Stevandića i Ivana Stoiljkovića, predsednika Demokratske partije Srba u Sjevernoj Makedoniji.

  • Zbog velikih požara proglašeno vanredno stanje u Sjevernoj Makedoniji

    Zbog velikih požara proglašeno vanredno stanje u Sjevernoj Makedoniji

    Vlada Sjeverne Makedonije proglasila je vanredno stanje u cijeloj zemlji u trajanju od 30 dana zbog požara, a na snazi je i zabrana kretanja po šumskim predjelima.

    Desetine požara bukte u Sjevernoj Makedoniji. Prema podacima Centra za upravljanje krizama, aktivna su žarišta u regionu Bitolja, Strumice, Kumanova i Štipa.

    Direktor Centra za upravljanje krizama Stojanče Angelov rekao je juče na konferenciji za novinare da je u požaru u selu Čelopek kod Kumanova stradala šezdesetogodišnja žena, prenosi Plusinfo.

    Najkritičnije juče je bilo u okolini Pehčeva, Kumanova i Makedonskog broda.

    Jutros je u gašenju požara u okolini Pehčeva angažovano pet helikoptera, od kojih su tri iz Srbije. Oni su i juče pomagali, ali su popodne bili prizemljeni zbog visoke temperature. U gašenju vatre u toj regiji pomažu i vatrogasne ekipe iz Bugarske.

    O odluci Vlade o uvođenju vanrednog stanja biće obaviješten predsjednik Sjeverne Makedonije Stevo Pendarovski i Sobranje, navodi se u saopštenju.

  • Financial Times: Balkanski trio želi “mini-Šengen” dok čeka EU

    Financial Times: Balkanski trio želi “mini-Šengen” dok čeka EU

    Lideri Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije negodovali su zbog sporog tempa proširenja EU, zalažući se za međusobno otvaranje granica za putovanja i poslove, dok čekaju da ih Brisel primi u svoje okrilje, prenosi danas Financial Times (FT).

    “Znamo da postoji zamor u EU zbog proširenja. Treba da vidimo šta možemo da uradimo za sebe, šta možemo za naš narod, kako možemo da proširimo naše tržište”, citirao je londonski list predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.

    Premijer Sjeverne Makedonije Zoran Zaev izrazio je frustraciju što “EU ne ispunjava svoja obećanja”, dodajući da “Skoplje treba da ubrza praktične koristi za njene državljane”.

    Premijer Albanije Edi Rama uporedio je saradnju sa Briselom sa dijelom Semjuela Beketa “Čekajući Godoa”, u kojem se dva muškarca upuštaju u niz besmislenih razgovora, dok iščekuju dolazak nekoga ko nikako ne dolazi.

    Balkanski “mini-Šengen” za putovanja i biznis, koji se prema pisanju londonskog lista ugleda na model EU o slobodnom putovanju, biće zvanično objavljen sutra.

    Uključivaće postepeno olakšavanje putovanja, brže “zelene linije” na granicama i smanjeno vrijeme čekanja za teretna vozila, kao i lakše dobijanje radnih dozvola.

    Postoji nada da će zona, za koju je predsjednik Vucćić rekao da će zaživeti pre kraja godine, vremenom uključiti Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, dok ostaju otvorena vrata za Kosovo i Metohiju, čiji status je, kako navodi list, sporan.

    Srpski lider, dodaje FT, izjavio je da balkanski region ne može više da čeka EU da ih ujedini, nakon etničkih i religioznih sukoba, kao i ekonomskih neuspjeha od raspada bivše Jugoslavije.

    Države su napravile značajan napredak pre nego što ih EU primi u članstvo, u oblastima izbornih, sudskih i ekonomskih reformi.

    FT podsjeća na izjavu Aleksandra Vučića da “kada ljudi budu imali veće plate, razmišljaće o boljim životima, a ne o sjenkama iz prošlosti”.

    Sva trojica balkanskih lidera konstatovala su da su, dok čekaju na EU, SAD pružile punu podršku njihovim naporima.

    “Balkan koji danas imamo može da bude najsjajniji, ako ne i jedini sjajan, primer američke spoljne politike”, kazao je Rama.

    “Slobode koje danas uživamo na Balkanu su pre svega i prvenstveno njihovo čedo”, dodao je on.

    Trojica lidera učestvuju u Skoplju na skupu regionalne inicijative za saradnju poznate pod nazivom “Mini Šengen”.