VRBAS Media

Oznaka: siniša mali

  • Mali: Vratili smo najskuplji dug

    Mali: Vratili smo najskuplji dug

    Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Republika Srbija danas vratila dug bivše vlasti od 700 miliona dolara, sa kamatama od preko 25 miliona dolara.

    To je, kako je objasnio, primer lošeg zaduživanja zbog ekstremno visoke kamate od 7,25 procenata.

    “Danas smo stavili tačku na taj dug iz 2011. godine, pošto smo uplatili i poslednju ratu od ukupno 725 miliona dolara. Te godine, Srbija je zadužena po visokoj kamati od čak 7,25 procenata na deset godina. Država je zbog tog, ali i drugih loših poteza, bila prinuđena na teške mere fiskalne konsolidacije, kako bi se spasila potpunog kolapsa i odmakla od ivice provalije. Zahvaljujući domaćinskom poslovanju, štednji, reformama koje su sprovedene, imali smo četiri godine suficit u budžetu i stvorili zalihe, koje su nam značile za sprečavanje posledica pandemije virusa korona. Podsetiću da smo samo za tri paketa pomoći građanima i privredi izdvojili osam milijardi evra. Pored toga, sve vreme uspevamo na vreme, kako je dogovoreno, da plaćamo sve obaveze, bez obzira na izazove. Srbija je danas kredibilan, pouzdan partner”, napomenuo je Mali.

    Podsetio je da je pre desetak dana emitovana petnaestogodišnja evroobveznica u iznosu od 750 miliona evra, sa godišnjom kuponskom stopom od 2,05 odsto, koja je najvećim delom iskorišćena upravo za vraćanje tog preskupog duga, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

    “Dobili smo novac pod istorijski dobrim uslovima, što naša zemlja ne pamti. Velika je razlika između naših 2,05 odsto i njihovih 7,25 odsto, to je svakom građaninu dobro jasno. Svih ovih godina, osim što se Srbija bori za ekonomski povratak u život, prinuđena je da plaća skupe stare dugove nastale do 2012. godine. Više nijedna Vlada neće morati da vraća te dugove i drago mi je što smo današnjom otplatom stavili tačku na to”, objasnio je ministar.

    On je ponovio da sada, pošto je najskuplji dug u potpunosti isplaćen, neće biti tereta za buduće generacije.

    “Želimo uspešnu Srbiju, zemlju u kojoj će mladi želeti da ostanu, zemlju u kojoj vide budućnost. Želimo da Srbija ide napred i da se nikada, pogotovo novčano, ne podseća zaostavštine onih koji su je uveli u problem. Mi sve činimo da ne ostaviljamo probleme, već izgrađenu, uređenu zemlju”, rekao je on.

    Napomenuo je da se još uvek otplaćuju i zajmovi koji su od evropskih i svetskih finansijskih institucija i stranih vlada uzimani u periodu sedamdesetih i osamdesetih godina po vrlo visokim kamatnim stopama i koje će Srbija otplaćivati još dvadesetak godina.

  • Mali oštro: “Još jednom – logika je jasna”

    Mali oštro: “Još jednom – logika je jasna”

    Ministar finansija Siniša Mali reagovao je danas na saopštenje Dušana Nikezića.

    Samog Nikezića Mali je ocenio kao čoveka “iz kleptokratske poslovno-kvazipolitičke organizacije Stranke slobode i pravde (SSP), inače uposlenika Dragana Đilasa”, te istakao da je Nikezić dobro primetio da već godinama unazad vraćamo njegove skupe dugove.

    “Tačno je da zbog vaše nesposobnosti, nemara prema građanima i bahatosti, mi već godinama unazad prevremeno vraćamo vaše skupe dugove, kako bismo uštedeli na kamatama i doveli finansije u red. To što ste vi uradili sramota je i za vas i za jednu državu, i umesto da se toga stidite, vi nas napade zašto vraćamo vaše skupe dugove uzete po zelenaškim kamatama. Krajem septembra vraćamo još 700 miliona dolara vaše preskupe obveznice, i zato smo izašli na međunarodno tržište kapitala, gde smo dobili neuporedivo bolju kamatu od vaše. To je posledica ozbiljne i stabilne države, kojoj investitori danas veruju”, poručio je Mali.

    Kako dodaje, da nismo prevremeno vraćali zaostale dugove, krajem septembra bi nas sačekalo dve milijarde evra duga, a ne 700 miliona dolara.

    Na naplatu dolazi najskuplji kredit: Treba da ga iskeširamo baš ovih dana

    “Takođe, zahvaljujući refinansiranju vašeg skupog duga, uštedeli smo samo na kamatama 115 miliona dolara. Toliko o logici i matematici”, rekao je ministar finansija.

    On je dodao da je zanimljivo da su, dok su Đilas i Nikezić zaduživali grad Beograd i Republiku Srbiju, sa druge strane punili svoje džepove.

    “Interesantno je da je baš u to vreme, kada su se zadužili za taj ogroman novac, Đilasova firma ‘zaradila’ 619 miliona evra. Dakle, imate sa jedne strane zemlju na ivici bankrota, koja u jednom trenutku nije imala dovoljno novca na računu čak ni za isplatu penzija, a sa druge strane Dragana Đilasa koji puni svoje džepove. Još jednom – logika je jasna”, zaključio je ministar finansija.

    Mali je istakao i da je Republika Srbija danas ozbiljna zemlja, koja ima poverenje investitora, koja se gradi i u kojoj se radi.

    “Više nego ikada ranije ulažemo u javne investicije, lideri smo u regionu po privlačenju stranih direktnih investicija, imamo odlične makroekonomske rezultate i odgovorno se ponašamo prema javnim finansijama. Svaki dan pomeramo granice i građani Srbije danas mogu da budu bezbrižni”, zaključio je Mali.

  • Mali: “Nismo očekivali toliku razliku”

    Mali: “Nismo očekivali toliku razliku”

    Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je jedan od ciljeva Vlade napredak u približavanju minimalne cene rada minimalnoj potrošačkoj korpi.

    Prema njegovim rečima, očekuje se da se to postigne 2023. godine.

    On je u intervjuu za današnje Večernje novosti rekao da je pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom cenom rada 2017. godine iznosila 62 odsto, dok ove godine iznosi 81,5 odsto. Kako je rekao, predlog Vlade je da se minimalna cena rada uveća za 9,4 odsto, što je 35.012 dinara mesečno.

    Takođe, on je najavio da će neoporezivi deo zarade porasti sa 18.300 na 19.300 i da će se doprinosi za PIO smanjiti za 0,5 odsto.

    “Nismo očekivali toliku razliku”

    Mali je rekao i da će penzije rasti više od pet odsto, u skladu sa švajcarskom formulom, kao i da će se plate u javnom sektoru značajno povećati. Mali je rekao i da je pozitivan uticaj na smanjenje manjka u državnoj kasi prvenstveno imala bolja naplata prihoda, budući da je naplaćeno 100 milijardi dinara više od planiranog.

    “Očekujemo i da se dobar trend nastavi do kraja godine. Mi jesmo konzervativno planirali budžet, ali ipak nismo očekivali toliku razliku. Raduje nas jer je to znak da se privreda oporavlja”, rekao je Mali.

    “Od danas zvanično; čekam pitanja”

    Mali je istakao i da je odluka da se ide na monetarne i fiskalne podsticaje bila ispravna ističući da toga nije bilo imali bi smo veliki broj otpuštenih radnika i zatvorenih preduzeća.

    “Mi smo reagovali mnogo pametnije nego što je rukovodstvo Srbije činilo 2008. Sa odgovornom fiskalnom politikom nastavljamo dalje”, rekao je Mali.

    Ostaje ispod kriterijuma Mastrihta; na kraju godine među najboljima

    Upitan kada očekuje da javni dug Srbije počne da pada, Mali je rekao da je izvesno da će javni dug ostati ispod kriterijuma Mastrihta od 60 odsto BDP i da je dobro da je Srbija ušla u krizu sa niskim javnim dugom, što joj je omogućilo da pomogne privredu i građane.

    Mali je istakao i da će rast na kraju godine biti jedan od najboljih u Evropi, budući da će biti veći od 6,5 odsto, kao i da je od početka januara do kraja jula srpska industrija zabeležila rast od 7,8 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, kao i da je izvoz u tom periodu porastao za 28 odsto.

    “Fenomenalna vest za sve građane Srbije”

    “Naša privreda je uspela, pre svega zahvaljujući sebi i svojoj žilavosti, ali i državi koja je uspela da je sa svojim podsticajuma održi u životu. U prvih sedam meseci privukli smo dve milijarde i 72 miliona stranih direktnih investicija, što znači da su i u vreme krize investitori zadržali poverenje u našu zemlju”, rekao je Mali.

    Ističe i da se mnogo ulaže u javne investicije koje utiču na veći rast BDP i bolji kvalitet života građana.

  • Mali: “Mogu da potvrdim – biće jedan od najboljih”

    Mali: “Mogu da potvrdim – biće jedan od najboljih”

    Ministar finansija Siniša Mali je ocenio da su zvanični podaci za prvi i drugi kvartal još jedna potvrda neočekivano brzog oporavka privrede u Srbiji.

    “Naime, RZS je objavio podatke realnog rasta BDP-a za prvi i drugi kvartal tekuće godine. Prema tim podacima, u odnosu na isti period 2020. godine, BDP u prvom kvatalu bio je veći za 1,8 odsto međugodišnje, a u drugom je rast iznosio 13,7 odsto, što je za 0,3 procentna poena više u odnosu na fleš procenu“, objasnio je on.

    “Sada sa još većom sigurnošću mogu da potvrdim da će rast na kraju godine biti jedan od najboljih, ako ne i najbolji na starom kontinentu, pošto je izvesno da će biti veći od 6,5 odsto“, istakao je.


    Prema Republičkom zavodu za statistiku, najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti od 33,3 odsto zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo, popravke motornih vozila, saobraćaja, skladištenja i usluge smeštaja i ishrane. Takođe, zabeležen je rast od 13,5 odsto u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, 30,9 procenata i u sektoru sturčnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćanih uslužnih delatnosti, navedeno je u saopštenju Ministarstva finansija.

    “Sve ovo govori da je država, uprkos najvećoj ekonomskoj i zdravstvenoj krizi ikada, uspela da izađe kao pobednik i spreči urušavanje ekonomskog sistema u državi zbog pandemije virusa korona. Pokazalo se da su tri paketa pomoći povoljno uticali na očuvanje privredne aktivnosti, zaposlenja, ali i podstakli potrošnju, što je uticalo na rast BDP-a. Za ta tri paketa pomoći država je prošle i ove godine izdvojila ukupno oko osam milijardi evra, odnosno oko 17,4 odsto BDP-a. To je jasan pokazatelj da je država trajno opredeljena da pruža pomoć, po prvi put u istoriji i građanima i privredi, onda kada je to najpotrebnije. Sada građani znaju da država stoji čvrsto iza njih“, naveo je on.

    Kako je objasnio, treći paket pomoći još uvek se isplaćuje, pa će tako penzioneri narednu uplatu od 50 evra moći da očekuju 22. septembra, saopšteno je.

    “Posle uplate najstarijima, punoletni građani mogu očekivati uplatu drugih 30 evra pomoći, a u decembru još 20 evra pomoći za sve. Podsetiću i da će država kao i do sada u potpunosti ispoštovati data obećanja i novac uplatiti na vreme i u dinar, kao i da u februaru naredne godine naši najstariji sugrađani mogu očekivati i uplatu od 20.000 dinara. Država ima novca i ovo je pravi način da se pomogne i dodatno pogura potrošnja, koja svakako utiče i na rast BDP-a“, objasnio je on.

    Pored toga, naveo je Mali, očekuje nas rast minimalne zarade, ali i penzija u skladu sa švajcarskom formulom, kao i plata u javnom sektoru, što će uticati na rast prosečne zarade u Srbiji.

    “Još uvek se razgovara sa predstavnicima radnika i poslodavcima povodom rasta minimalne zarade u Srbiji. Naš predlog je da ona bude uvećana za 9,4 odsto od sledeće godine, odnosno sa 32.022 na preko 35.000 dinara. S obzirom da očekujemo da će rast na kraju godine biti veći od 6,5 odsto, sa sigurnošću mogu da potvrdim da će i penzioneri i zaposleni u javnom sektoru moći da očekuju znatna povećanja primanja. Procene su da će prosečna zarada u našoj zemlji sledeće godine biti najmanje oko 670 evra. To će dodatno pogurati rast zarada u Srbiji, što je u potpunosti u skladu sa ciljem da životni standard građana Srbije raste“, naveo je on.

    Ministar je zaključio da rast BDP-a garantuje i nastavak kapitalnih ulaganja, odnosno izgradnju škola, bolnica, regionalnih puteva i podsetio da se u ovom trenutku gradi sedam, a da će se do kraja godine graditi čak deset auto-puteva i brzih saobraćajnica u Srbiji, kaže se u saopštenju ministarstva.

  • “Raste tri puta brže od BDP-a”

    “Raste tri puta brže od BDP-a”

    Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je rast ekonomije u drugom kvartalu iznosio 13,4 odsto.

    Kako je dodao, jedan znak kontinuiteta koji sprovode od 2017, kada je minimalac u pitanju, jeste da je minimalna zarada porasla 52 odsto, dok je u istom periodu, kako je naveo Mali, zabeležen rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 17,3 odsto.

    “Dakle, raste tri puta brže od BDP-a”, kazao je ministar.


    Gostujući na RTS, Mali je naveo da sada pokrivenost minimalne potrošačke korpe iznosi 81,5 odsto.

    “Godine 2017. ta pokrivenost minimalne potrošačke korpe sa minimalnom zaradom bila je 62 odsto. Kada pogledate od 2017. godine, u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, minimalna zarada raste pet puta više”, kazao je Mali.

    Mali otkrio kad će leći pare VIDEO

    On je naveo da su potpuno posvećeni da se postigne zadati cilj i da će, prema projekcijama, 2023. ili 2024. minimalna potrošačka korpa u potpunosti biti pokrivena minimalnom zaradom.

    “To je naša posvećenost tome da životni standard s jedne strane raste, a da s druge strane ne ugrozimo punu zaposlenost koju smo postigli, otvaranje fabrika, novih radnih mesta, što bi moglo da bude ugroženo ukoliko bi se minimalna zarada više nego što bi finansije dozvolile povećavala iz godine u godinu”, rekao je Mali.

    Istakao je da je minimalna zarada glavni pokretač rasta prosečne plate.

    Mali je izjavio da je vlada izašla sa predlogom da se minimalna zarada za 2022. poveća za 9,4 odsto u odnosu na postojeću i dodao da je to prvi put da će nam minimalna zarada ići na skoro 300 evra. Istakao je da će najveći deo povećanja minimalne zarade kompenzovati država kroz povećanje neoporezivog dela dohotka i smanjenjem doprinosa za PIO fond.

    Ministar finansija podsetio je da je u petak održan kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta i da su dali predlog da se minimalna zarada poveća na više od 35.000 dinara.

    “Mi smo izašli sa predlogom da se minimalna zarada za 2022. godinu poveća za čak 9,4 odsto u odnosu na postojeću. Sa 32.022 dinara na preko 35.000 dinara. To je prvi put da će nam minimalna zarada ići na skoro 300 evra i jedan znak kontinuiteta koji Vlada Srbije sprovodi kada je minimalna zarada u pitanju od 2017. godine kada smo završili fiskalnu konsolidaciju i jedne teške mere koje su iza nas”, rekao je Mali.

    Razgovori koji se vode nikada nisu jednostavni, naglasio je.

    “Pre 10 godina, minimalna zarada je bila 15.700 dinara, a sada već govorimo o 300 evra. Rast minimalca nam je bitan jer je on glavni pokretač rasta prosečne plate, koja sada iznosi više od 65.000 dinara. Krajem 2022. godine planiramo da prosečna zarada u Srbiji bude 680 evra, a krajnji cilj u narednim godinama je 900 evra”, poručuje on.

    Povećava se neoporezivi deo zarade; Vlada predložila vrednost minimalca FOTO

    Dodao je da će najveći deo povećanja minimalne zarade kompenzovati država kroz povećanje neoporezivog dela dohotka i smanjenjem doprinosa za PIO fond.

    Mali kaže i da je rast minimalne plate jednak za sve, kako za privatni, tako i javni sektor.

    “Važno je da kažem da nastavljamo s rasterećenjem koje je vezano za poreze i doprinose, a koje pogađa poslodavce. Otvaramo nova radna mesta, a s druge strane, kad raste minimalac, raste i standard”, istakao je ministar finansija.

    Isplata pomoći

    Govoreći o isplati pomoći građana, Siniša Mali je rekao da će 22. septembra biti isplaćeno 50 evra svim penzionerima u Srbiji, da će se u novembru isplatiti drugih 30 evra, a u decembru će svi građani dobiti još 20 evra, kao i da će svi penzioneri dobiti i 20.000 dinara sledeće godine. Dodao je da je za to izdvojeno skoro osam milijardi evra.

    Na pitanje postoji li taj novac u budžetu, Mali je naveo da je u ovom trenutku udeo javnog duga u BDP-u 55 odsto, što je, kako je istakao, “mnogo manje” od nivoa od 60 odsto koji je definisan Mastrihtskim ugovorom.

    Mali: Još nije odlučeno kako će biti utrošena sredstva MMF-a

    “Mnogo, mnogo su nam bolji rezultati nego što smo predvideli. Za prvih sedam meseci, da ne računam avgust, sačekaćemo ga sutra, mi smo planirali deficit od 198 milijardi dinara za prvih sedam meseci. Nama je rezultat 39 milijardi minusa za prvih sedam meseci. Dakle, 160 milijardi dinara ili milijardu i dvesta miliona evra bolji rezultat nego što smo predvideli”, istakao je Mali.

    Mali je naveo da nije bilo greške u budžetu i da su prilikom planiranja bili konzervativni, ali da je oporavak mnogo brži.

    “Mi smo u drugom kvartalu imali 13,4 odsto rasta naše ekonomije. Sa tim rastom i uključujući prvi kvartal, do kraja godine minimum 6,5 odsto, a računali smo šest. Ako pogledate minus jedan, rezultat po kojem smo možda najbolji u Evropi, među prve dve ili tri ekonomije prošle godine, sa plus 6,5 ili sedam odsto koliko će biti ove godine, mi ćemo biti prvi, drugi ili treći u Evropi u ovo vreme najveće ekonomske krize koja je izazvana kovidom 19”, kazao je Mali.

    Naglasio je da to govori koliko se Srbija promenila i da država nikada više nije pomogla i građanima i privredi.

    Sastanak sa MMF-om

    Govoreći o sastanku sa novom šeficom MMF-a za Srbiju, Mali je naveo da je MMF prošle nedelje doneo odluku da svim svojim članicama da onoliko novca koliko svaka od tih članica ima prava vučenja.

    “To je za Srbiju 890 miliona dolara, po kamatnoj stopi 0,05 odsto. Taj novac je već alociran nama, samo treba da vidimo u kom trenutku ćemo ga povući, isto kao i sve druge zemlje. Da vidimo da li ćemo vratiti neke stare kredite, deo ćemo sigurno iskoristiti za nastavak investicija, ovog ciklusa koji smo započeli u Srbiji”, kazao je Mali.

    Dodao je da nikad ne bismo tražili taj novac, ali sada kada smo ga već dobili, zašto ga ne bismo iskoristili.

    Ne staje se sa gradnjom

    Ministar finansija je podsetio da je u subotu potpisan sporazum za izgradnju 69 kilometara Dunavskog koridora, od Požarevca do Golupca.

    “U ovom trenutku gradimo sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, i to u doba najveće ekonomske krize ikada. Malo koja zemlja može time da se pohvali. Mi izdvajamo novac i za infrastrukturne projekte, i za izgradnju bolnica, kliničkih centara, ali i za povećanje plata i penzija. To dovoljno govori o našoj stabilnosti”, naveo je on.