Oznaka: siniša mali

Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da akcije Prištine i premijera samoproglašenog Kosova Aljbina Kurtija idu ka tome da izazovu sukobe, a da Srbija čini sve da sačuva mir i stabilnost.

On je istakao da mu nije jasna blaga ili nikakva reakcija EU na poteze Kurtija, koji je, kako je rekao, zgazio i zadao smrtni udarac Briselskom sporazumu kojim je predviđeno formiranje zajednice srpskih opština.

“Poruka naše države Srbima na Kosovu i Metohiji je da neće biti nove Oluje, pogroma, da će država štititi naše građane”, rekao je Mali za Televiziju “Pink”.

On je dodao da svaka neizvjesnot i konflikt utiče na odluku investitora da ulažu u Srbiju, kao i na privredne aktivnosti, ali da se Srbija razvija ubrzano, uprkos globalnoj krizi, nije zaustavila nijedan projekat i nosi se mnogo bolje sa ovom krizom nego mnogi jači od nje.

Ministar finansija i potpredsednik Glavnog odbora SNS Siniša Mali reagovao je na izjavu Gorana Radosavljevića.

Radosavljević je, inače, ekonomista i kandidat za premijera ispred koalicije “Boris Tadić – Ajmo ljudi”. Mali je naglasio da je apsurdno da o ekonomiji Srbije govore oni koji su u velikoj meri doprineli njenom upropaštavanju.

“Naučili smo da kreatori propasti Srbije nemaju obraza i da veoma često zaboravljaju kakvu smo Srbiju od njih nasledili, a koja je danas stabilna i vodi računa o svojim građanima. Ali, podsećanja radi, u vreme Radosavljevića i kao savetnika predsednika i kao državnog sekretara u Ministarstvu finansija inflacija je bila dvocifrena, čak 11 procenata, a kurs je drastično skočio sa 81 na čak 113,13 dinara, čime je i bez vanrednih spoljnih okolnosti pad životnog standarda bio neminovan. U njegovo vreme, zatvarane su fabrike, a na stotine hiljada ljudi je izgubilo svoje radno mesto. Oni su se prekomerno zaduživali, uz neshvatljivo visoke kamatne stope od 7,25 odsto, kako bi veštački podizali plate i penzije, jer u budžetu nisu imali novca. Sve to, izvesno je vodilo do bankrota, jer su i Radosavljević i njegovi drugari “stručnjaci” uspeli da devastiraju javne finansije, da građane i državu doteraju do prosjačkog štapa. Za to vreme, pokradene pare su se taložile na privatnim računima. Građani baš u to vreme, dok je Radosavljević bio u vlasti usavršili magiju preživljavanja, tako da Radosavljević možda sve ovo što izgovara podvodi pod ‘mističnu alhemiju’, s ciljem da se zaboravi njihovo nepočinstvo”, rekao je Mali.

Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali ostao je bez titule doktora nauka.

Senat Univerziteta u Beogradu jednoglasno je zbog plagijata poništio doktorat ministra finansija Siniše Malog, javlja agencija Beta.

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu ranije je utvrdio neakademsko ponašanje ministra Malog prilikom izrade doktorata, na osnovu čega je i Senat donio posljednju odluku, dodaje se.

“Senat i Univerzitet nemaju više namere da se bave doktoratom Siniše Malog i baviće se time samo ako nas na to primora neka sudska odluka”, rekao je poslije sjednice rektor Vladan Đokić.

Poslije odluke Senata, oglasio se i Siniša Mali i u objavi na Instagramu napisao da vjeruje u svoj doktorski rad i ocijenio da je riječ o političkoj odluci koju on ne može da prihvati.

Najavio je da će iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva da odluku opovrgne.

Odluku o poništenju doktorata Malog Senat je usvojio i 2019. godine, ali se Mali žalio na poništavanje doktorske disertacije Upravnom sudu, koji je zatim poništio odluku Senata i vratio je na ponovno odlučivanje.

Sumnje u doktorat Siniše Malog, koji je odbranio na Fakultetu organizacionih nauka 2013. godine, pojavile su se u junu 2014.

Mali: Znam da je istina na mojoj strani
Povodom odluke Senata, Mali je na Instagramu je napisao da vjeruje u svoj doktorski rad i da je riječ o političkoj odluci, koju će nastojati da opovrgne svim raspoloživim pravnim sredstvima.

“Ponosan sam na sve što sam naučio u poslednjih 20 godina, koliko se aktivno bavim ekonomijom i finansijama. Za to vreme sam uspeo da položim i najteže stručne, međunarodne ispite iz tih oblasti, koji važe za prestižne u svetskim ekonomskim krugovima”, napisao je Mali.

Mali dodaje da je na taj način želio dodatno da unaprijedi znanje.

Dodao je da se “ne plaši”, jer “zna da je istina na njegovoj strani”.

“Nastaviću da se borim, kao što se borim već osam godina. Politička hajka koja se vodi protiv mene može samo da me motiviše da radim još i više i bolje”, napisao je Mali.

Šta se dogodilo?
Sumnje u doktorat Siniše Malog pojavile su se u junu 2014. kada je Raša Karapandža, profesor Evropske škole za biznis u Njemačkoj, objavio tekst na sajtu Peščanik tvrdeći da je Mali uzimao dijelove teksta iz tuđih disertacija i naučnih članaka.

On je Malog optužio za plagiranje.

Mnogobrojni profesori i studenti, tokom godina, redovno su podsjećali na ovaj slučaj i tražili konačnu riječ Univerziteta.

O doktoratu se do sada izjašnjavalo nekoliko ministara prosvjete, dekana FON-a i komisije ovog fakulteta, i rektori Univerziteta u Beogradu.

Godinama nije bilo konkretnih zaključaka, a proces je više puta odlagan.

Studenti okupljeni oko “1 od 5 miliona” su u septembru 2019. blokirali zgradu Rektorata i tražili odluku o doktoratu Malog.

Na FON-u je 22. oktobra 2019. ponovljen ranije izrečen stav da “doktorat Malog nije akademski čestit, ali nije ni plagijat” i predloženo je da se izrekne mjera javne osude – što je najstroža kazna koja se može izreći.

O ovoj odluci FON-a raspravljao je Etički odbor Univerziteta u Beogradu novembra 2019, gdje je jednoglasno odlučeno da je Siniša Mali prekršio član 22. Kodeksa etičke profesionalne etike.

Ovaj član bavi se samo jednim pitanjem – plagiranjem.

Kada su se sumnje u doktorat pojavile, na Univerzitetu procedure u slučaju akademskog nepoštenja “nisu postojale ili nisu bile dovoljno precizne”, kako je 2016. godine objasnio tadašnji rektor UB Vladimir Bumbaširević.

Pravilnik o postupku utvrđivanja akademskog nepoštenja Senat je usvojio 2016, a Siniša Mali je prvi visoki funkcioner čiji se rad ispitivao po ovom Pravilniku.

Upravni sud poništio je u junu 2021. odluku Senata Univerziteta u Beogradu kojom je ministru finansija Siniši Malom poništena diploma doktora nauka, pošto je Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu zaključio da je njegova doktorska disertacija plagijat.

Upravni sud donio je tada presudu kojom je poništeno rješenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu kojim je utvrđeno neakademsko ponašanje prilikom izrade doktorske disertacije Siniše Malog.

Kako je objavio Beogradski univerzitet, predmet je vraćen Odboru na ponovno odlučivanje.

Ponovno odlučivanje održano je u srijedu 22. decembra 2021. i doktorat Malog je poništen.

Ministar finansija Siniša Mali prisustvovao je današnjem potpisivanju Ugovornog sporazuma za Projekat izgradnje infrastrukture i nasipanje platoa za depo metroa u Makiškom polju.

“Potpisivanjem današnjeg ugovora formalno počinjemo sa izgradnjom prve linije metroa, 22. novembra videćete veliki broj radnika i mašina, krećemo sa ostvarenjem sna koje su generacije pre nas sanjale”, kazao je ministar Mali.

Ministar je naglasio da taj san znači lepšu i bolju budućnost, kao i da je beogradski metro simbol uspeha i jake Srbije. Polako, grad Beograd se sve više okreće šinskom sistemu saobraćaja, ocenio je on.

“Potpisivanje ugovora za izgradnju samog depoa biće u februaru 2022. godine, nakon toga ide potpisivanje ugovora za izgradnju pristupnih saobraćajnica – u martu. U julu nas očekuje ugovor za izgradnju stanica i tunela, a u novembru krećemo u izgradnju depoa na području Makiškog polja. Početak radova na izgradnji saobraćajnica nas očekuje u maju mesecu 2023. godine, a na izgradnji stanica u septembru, dok je izgradnja tunela planirana za decembar”, precizirao je ministar.

Što se tiče TBM mašine, koja će probijati tunele, ona se pravi 13 meseci.

“Upravo zbog toga u decembru 2023. krećemo u izgradnju tunela i stanica”, rekao je Mali.

Nabavka vozova i početak testova predviđeni su u februaru 2026, dodao je. Završetak prve linije metroa i puštanje u funkciju planira se, prema njegovim rečima, 2028 godine.

“Prva linija sama po sebi ne znači mnogo. Treba nam sinergija sa drugom linijom. Upravo zbog toga smo sa kompanijom Ežis potpisali i za izgradnju druge linije metroa, a taj je projekat već u izradi”, rekao je Mali.

Druga linija će biti završena 2030. godine.

“To će biti sistem koji treba da doprinese boljem i efikasnijem saobraćaju i da da bolju sliku naše prestonice, pa i naše zemlje”, naveo je on.

Kako je istakao, paralelno sa gradnjom metroa, radiće se i na proširenju BG voza i tramvajske mreže.

“Ovo ne bi bilo moguće da nismo obezbedili novac. Čuli ste od raznih kako je trebalo da se pre 10, 15 godina izgradi metro, ali tada nije bilo novca. Vlada Srbije je obezbedila novac za gradnju obe linije metroa. Pokazali smo u doba najveće krize da imamo novac i da znamo kako da ga iskoristimo. Dali smo obećanje kada smo gradili Beograd na vodi – ispunili smo ga. Dali smo obećanje u vezi sa auto-putem Miloš Veliki – ispunili smo ga. Tako će biti i sa brzim prugama u martu. Tako će biti i sa metroom”, naglasio je Mali, zahvalivši se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na svemu što je učinio kako bi sprovođenje ovog projekta bilo moguće.

Ministar finansija Siniša Mali jutros je najavio povećanje plata i penzija i podsetio da se nastavlja i danas isplata pomoći svim građanima u iznosu od 30 evra.

“Naš cilj je bio da umanjimo posledice pandemije koronavirusa. Želeli smo da ekonomija zadrži optimizam. Pozitivan pogled na stvari, to je ekonomska teorija koja se dobro pokazala u praksi. Mi smo reagovali sa 8 milijardi evra”, kazao je na Mali TV Pink.

Ministar Mali je istakao da je država pomogla značajno privredi.

“Država se nikada nije odgovornije nije ponašala. Kada pogledamo ekonomije drugih država mi smo odlično i pravovremeno reagovali, sa ovim rezultatima bićemo jedna od 3 najjače ekonomije. Danas 2,2 miliona građana dobijaju 30 evra, ostalo nam je još 2 miliona sutra za građane koji su se prijavili.

Svi oni koji su se prijavili za “30+30” u decembru dobijaju još 20 evra bez prijave, a svi oni koji su u međuvremenu postali punoletni i oni koji se nisu prijavili prvi put imaće mogućnost da to učine.

Povećanje plata i penzija

“Sutra na sednici vlade usvajamo budžet za narednu godinu. Povećaćemo plate u javnom sektoru, u zdravstvu, vojsci i socijalnim službama će povećanje plata biti oko 8 odsto, a za ostale 7 odsto, u proseku 7,3 odsto. Takođe od 1. januara, minimalna zarada će biti veća za 9,4 odsto, a to će pogurati prosečnu platu nagore”, naglasio je Mali, i podsetio da je projektovana prosečna plata za januar 618 evra.

Ministar je rekao da je budžetom za 2022. godinu za kapitalne investicije predviđeno 486 milijardi dinara odnosno 7,3 procenta BDP-a.

“Nama su svi prihodi svi bolji od planiranog, sad samo treba to da potrošimo. A to je zamajac BDP-a, da podsetim, gradimo 7 auto-puteva i treba to i da završimo, kao i kanalizaciju, Klinički centar, tunele mostove, otvaraju se mnogi projekti…“, nabrajao je ministar finansija šta se sve gradi po Srbiji.

“U oblasti sporta, treba da reknstruišemo sportski centar Radnički na Vračaru – za to smo spremili novac, predsednik je obećao trening centar za odbojkaše obezbedili smo novac za to, zatim za Zvečansku, pa osam domova zdravlja širom Srbije – obezbeđen je novac čim smo videli da imamo prostora u budžetu“, dodaje on.

Kako ističe, uprkos pandemiji i globalnoj krizi Srbija se i odgovorno ponaša: ide u investicije, pomaže građanima a rastu i plate i penzije.

Prema njegovim rečima, dva su stuba – kapitalne investicije i rast standarda – prosta ekonomska politika koju treba u praksi održati na pravi način i još više ako je moguće obezbediti novca i projekata, ističe Mali.

“Novi voz koji smo dobili je kao ’spejs šatl’ njime će se građani Srbije voziti 200 na sat – bešumno i brzo do Novog Sada“, podseća Mali. “U narednih desetak, 15-ak dana krećemo sa radovima na izgradnji infrastrukture metroa. Još jedan san koji smo sanjali decenijama. Prva linija biće gotova i u funkciji 2028. godine. Gradićemo 3 linije koje će biti potpuno sinhronizovane sa postojećim linijama BG voza“, kazao je Mali.

“Krećemo i sa pripremnim radovima za gradnju nacionalnog stadiona“, dodao je.

Efiskalizacija

Govoreći o najvažnijem trenutno projektu Ministarstva finansija, efiskalizaciji, ministar je ukazao na to da postojeći sistem datira iz 2003. godine i da novi sistem daje mogućnost da se računi izdaju i preko tableta i mobilnih telefona.

“Kroz efikasniju fiskalizaciju bolje se borimo protiv sive ekonomije da imamo više novca za investiranje, a oni koji rade u skladu sa zakonom imaju manje nelojalne konkurencije.

“Pozivam privredu da krene sa implementacijom novog sistema, jer svake nedelje isplaćujemo subvencije za to i oni neće imati nikakavih troškova. Sve će država pokriti, ali hajde da zajedno pređemo na novi sistem”, naglasio je Mali.

Budi eFiskalizovan
Novi model fiskalizacije podrazumeva korišćenje elektronskog fiskalnog uređaja, putem kojeg će obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izdavati fiskalni račun sa QR kodom.

Period prelaska na novi sistem traje od 1. novembra 2021. godine do 30. aprila 2022. godine.

Od 1. oktobra poreski obveznici putem portala ePorezi mogu da prijavljuju poslovni prostor i poslovne prostorije u kojima obavljaju delatnost, za koje je neophodno posedovanje fiskalnog uređaja.

Takođe, od 15. oktobra do kraja januara 2022. godine preko sajta Poreske uprave, svaki poreski obveznik može da se prijavi za subvenciju Vlade Srbije – 100 evra po prodajnom mestu i 100 evra po fiskalnom uređaju, pri čemu će oni koji nisu u sistemu PDV-a dobiti za 20 odsto veću subvenciju za kase.

Više javno tužilaštvo u Beogradu zaključilo je da aktuelni ministar finansija Siniša Mali nije izvršio nijedno krivično delo iz nadležnosti tog tužilaštva.

Razmatralo je izveštaj o njegovoj imovini i prihodima u periodu od 2011. do 2014. godine, povodom navoda da je on vlasnik 24 stana u Bugarskoj.

U tom tužilaštvu za Tanjug navode da su tokom 2017. godine već razmatrali izveštaj o imovini i prihodima koji je dostavila Agencija za borbu protiv korupcije, zajedno sa izveštajem Uprave za sprečavanje pranja novca i izveštajem SBPOK – Odeljenja za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala, a koji su sačinjeni za period koji se navodi u “Pandorinim papirima” i koji su se između ostalog odnosili i na kupovinu stanova u Bugarskoj.

“Iz analize svih podataka kojima je tužilaštvo raspolagalo u trenutku donošenja odluke utvrđeno je da ne postoje dokazi koji bi ukazali da su se u radnjama Siniše Malog stekli elementi bilo kog krivičnog dela iz nadleznosti Višeg javnog tužilaštva”, preciziraju u tom tužilaštvu.

Napominju da je deo dokumentacije koji se odnosi na izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije, dostavljen Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, radi provere da li su u radnjama Malog ostvarena obeležja nekog od krivičnih dela iz njihove nadležnosti.

“Ukoliko tužilaštvo bude raspolagalo novim relevantnim dokazima, oni će biti uzeti u razmatranje”, napominju u tužilaštvu.

Istovremeno je tužilaštvo kritikovalo tekst agencije “Beta”, od 5. oktobra 2021. godine, pod naslovom “Tužilac Milovanović: Eventualno pokrenuti predistragu protiv Siniše Malog”.

Više javno tužilaštvo je podsetilo da je Milovanović (inače zamenik Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu) u tom tekstu naveo da – posle medijskih natpisa o učinjenom krivičnom delu, tužilac može i mora da se zainteresuje i da proveri te navode i eventualno pokrene predistragu protiv Siniše Malog, te da može da “preskoči” Upravu za sprečavanje pranja novca i JFI i da sam putem međunarodne pravne pomoći pribavi dokumenta do kojih su došli međunarodne institucije i novinari.

“Ostaje enigma da li je ova ishitrena izjava mladog kolege, koja je data bez bilo kakve prethodne provere relevantnih informacija, rezultat nedovoljnog iskustva ili govori o njegovoj želji za ličnom promocijom, što ne bi bilo delotvorno u odnosu na svrhu i značaj ovakvih postupaka”, navelo je tužilaštvo.