VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Amerika kreće u napad?

    Amerika kreće u napad?

    Predsednik SAD Džozef Bajden spreman je da pribegne vojnoj intervenciji kao poslednjem sredstvu da spreči Teheran da dobije nuklearno oružje.

    To je rekao pecijalni predstavnik SAD za Iran Robert Meli tokom diskusije koju je vodio Forin Polisi.

    “Predsednik je rekao da bi kao krajnje sredstvo pristao na vojni scenario ako bi to pomoglo da se Iran spreči da dobije nuklearno oružje. Međutim, još nije došlo vreme za to”, rekao je on.

    Kako je primetio jedan visoki diplomata, američko rukovodstvo u međuvremenu i dalje preferira diplomatiju kao najbolji način da se reši pitanje mogućeg nabavke nuklearnog oružja od strane Irana.

    Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi ranije je izrazio nadu u tehnički sastanak sa iranskim predstavnicima kako bi se rešila otvorena pitanja.

    Međutim, 17. novembra Upravni odbor IAEA doneo je rezoluciju koja ukazuje na obavezu Teherana da sarađuje sa agencijom u istrazi vezanoj za identifikaciju tragova uranijuma na tri neprijavljena mesta.

    Stalni predstavnik Rusije pri toj organizaciji Mihail Uljanov rekao je za RIA Novosti da je tema o pronalasku čestica uranijuma u ​​Iranu, stara 20 godina, dobila neprikladnu vrednost na pregovorima o Zajedničkom sveobuhvatnom planu akcije (JCPOA).

    Iranski mediji su objavili da je Teheran kao odgovor na rezoluciju IAEA počeo da obogaćuje uranijum do 60 odsto u nuklearnom postrojenju Fordou, stvarajući nove centrifugalne kaskade IR2M i IR4 u nuklearnim postrojenjima u Netanzi i Fordou, kao i da tamo pokreće nove centrifuge.

  • Nemiri u najavi

    Nemiri u najavi

    Predstavnički dom američkog Kongresa trebalo bi danas, na poziv predsednika Džoa Bajdena, da glasa o blokiranju štrajka koji su najavili železnčari.

    Pregovori se vode od septembra, a pošto dve strane nisu uspele da postignu sporazum, predsednik Bajden je naredio Kongresu da se umeša i spreči strajk koji je najavljen za 9. decembar.”Kongres mora da deluje da spreči štrajk na železnici. To nije laka odluka, ali mislim da to moramo da uradimo. Ekonomija je u opasnosti”, rekao je Bajden novinarima u utorak.

    Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi saopštila je da će poslanici glasati za nametanje okvirnog dogovora koji je postignut u septembru sa desetak sindikata koji predstavljaju 115.000 radnika, izveštava Rojters.

    Pelosi je navela da će Dom zasebno glasati u sredu o predlogu da se zaposlenima u železnici dozvoli sedam dana plaćenog bolovanja.

    “Nisam za sprečavanje mogućnosti sindikatima da štrajkuju, ali odmeravajući ulog, moramo izbeći štrajk“, rekla je ona posle sastanka sa Bajdenom.

    Američki predsednik je upozorio na katastrofalne ekonomske posledice ako se železničke usluge obustave, rekavši da bi do 765.000 Amerikanaca moglo da ostane bez posla u prve dve nedelje.

    Prema Asocijaciji američkih železnica, otprilike jedna trećina američkog izvoza odvija se železnicom.

    “Da budem jasan: zatvaranje železnice bi uništilo našu ekonomiju. Bez teretnog železničkog saobraćaja mnoge američke industrije bi se zatvorile“, napisao je Bajden na Tviteru u ponedeljak.

    Uprkos tesnim vezama između sindikata i Demokratske stranke, nekoliko radničkih vodja je kritkovalo Bajdena zbog zahteva da Kongres nametne ugovor koji su radnici u četiri od 12 sindikata odbili jer je iz njega izostavljeno plaćeno bolovanje.

    Jedan od četiri sindikata koji su glasali protiv ugovora, usprotivio se Bajdenovom pozivu Kongresu da interveniše, rekavši “železnica nije mesto za rad dok ste bolesni. Opasno je, nerazumno je i nepravedno insistirati da osoba obavlja kritičan posao kada se ne oseća dobro”.

    Sindikati su u pregovorima tražili 15 dana plaćenog bolovanja, a železnice su rešile da to bude jedan dan.

    Sindikalno zalaganje za plaćeno bolovanje dobilo je podršku na Kapitol Hilu, gde je senator Berni Sanders zapretio da će odložiti nacrt zakona o železnici ukoliko ne bude glasanja o pitanju dužine plaćenog bolovanja.

    “Garantovanje sedam plaćenih dana bolovanja železničkim radnicima koštalo bi železničku industriju ukupno 321 milion dolara godišnje – manje od 2,0 posto njenog profita. Nemojte mi reći da železnička industrija to ne može da priušti. Železničke kompanije su ove godine potrošile 25,5 milijardi dolara na otkup akcija i dividende“, rekao je Sanders.

    Demokratski poslanik Džamal ​​Bouman napisao je na Tviteru da ne može mirne savesti da glasa za zakon koji ne daje železničkim radnicima plaćeno odsustvo koje zaslužuju.

    Bajden je u ponedeljak pohvalio predloženi ugovor koji uključuje povećanje plata od 24 odsto tokom pet godina i pet godišnjih paušalnih isplata od po 1.000 dolara.

    Zaustavljanje železničkog saobraćaja moglo bi da zamrzne skoro 30 posto američkih kargo pošiljki, da podstakne već visoku inflaciju i da košta američku ekonomiju čak dve milijarde dolara dnevno.

    Kongres SAD je više puta u poslednjih nekoliko decenija doneo zakone o odlaganju ili zabrani štrajkova železnica i avio-kompanija.

  • Makron započinje posjetu Vašingtonu s namjerom povlačenja crte američkom protekcionizmu

    Makron započinje posjetu Vašingtonu s namjerom povlačenja crte američkom protekcionizmu

    Predsjednik Emmanuel Macron započinje svoju trodnevnu državnu posjetu SAD-u u srijedu potkrijepljen zajedničkim bilateralnim vizijama o invaziji Rusije na Ukrajinu i kineskoj asertivnosti u Indo-Pacifiku.

    Ali najnoviji Zakon o smanjenju inflacije američkog predsjednika Joea Bidena izazvao je uzbunu Evropske unije, a francuski lider će morati zauzeti čvrst stav o američkim subvencijama i protekcionizmu.
    Bijela kuća je opisala gosta, francuskog predsjednika Emmanuela Macrona, kao “dinamičnog vođu” države koja je najstariji američki saveznik.

    Gotovo dvije godine nakon što je Biden preuzeo dužnost, diplomatska raskoš državnog posjeta koji je stavljen na čekanje zbog pandemije covid-19, napokon se vraća. Rat u Ukrajini približio je dvije zemlje, s njihovom zajedničkom revolucionarnom historijom, kao i dobrim udjelom škakljivih diplomatskih “zakrpa”, piše France24.

    Ali postoji trn u oku Starog kontinenta jer Macron u utorak počinje svoj trodnevni posjet SAD-u. Napetosti tinjaju između Evrope i SAD-a zbog Zakona o smanjenju inflacije koji je Biden potpisao i stupio na snagu 16. augusta 2022. Zakon odobrava paket zelenih subvencija vrijedan 370 milijardi dolara, koji će biti dodijeljen izgradnji vjetroturbina, solarnih panela, mikroprocesora i električnih vozila.

    Najkontroverznija mjera Bidenovog plana je velikodušni porezni kredit do 7.500 dolara rezervisan za kupce električnog vozila proizvedenog u američkoj tvornici i opremljenog lokalno proizvedenom baterijom. To bi dalo poticaj za uspostavu održivih industrija na tlu SAD-a i učinkovito se takmičilo s Kinom, koja prednjači u ovom području.

    Ali ove velike subvencije također će imati negativnu posljedicu isključivanja evropskih kompanija s američkog tržišta davanjem prednosti Tesli Elona Muska u odnosu na njemački BMW ili francuske Renault.

    “Mislim da to nije u skladu s pravilima Svjetske trgovinske organizacije i da nije u skladu s prijateljstvom”, rekao je Macron nakon sastanka s predstavnicima 50 francuskih industrijskih lokacija početkom novembra.

    Pod prijetnjom recesije, EU je sve više zabrinuta oko tog pitanja. Kompanije u Evropi već trpe veliki konkurentski šok u usporedbi sa svojim saveznicima s druge strane Atlantika, koji su zbog sukoba u Ukrajini mnogo manje izloženi vrtoglavim računima za energiju.

    SAD, koji je energetski neovisan zahvaljujući razvoju plina i nafte iz škriljca, ima koristi od nižih i stabilnijih cijena. To je situacija koja bi mogla dovesti do nove ere deindustrijalizacije u Evropi, u korist SAD-a.

  • Pentagon ne odustaje; NATO će naoružati Ukrajinu modernim sistemima

    Pentagon ne odustaje; NATO će naoružati Ukrajinu modernim sistemima

    Zemlje-članice NATO vode diskusiju o mogućim isporukama sistema PVO sistema “Patriot“ Ukrajini.

    “Razgovaramo o isporukama novih sistema, kao što je ‘Patriot’ i sada se vodi diskusija o tome. Diskusija se tiče i toga da se garantuje da su već isporučeni sistemi efikasni i da funkcionišu”, rekao je on.

    „Razgovaramo o isporukama novih sistema, kao što je ‘Patriot’ i sada se vodi diskusija o tome. Diskusija se tiče i toga da se garantuje da su već isporučeni sistemi efikasni i da funkcionišu“, rekao je on.

    Istovremeno, i u Pentagonu su saopštili da razmatraju snabdevanje Ukrajine svim vidovima PVO odbrane, uključujući i sistem “Patriot”.

    “PVO je naš najveći prioritet i tragamo za svim mogućnostima kako da pomognemo Ukrajini”, rekli su predstavnici Pentagona na brifingu za novinare.

    Podsetimo, stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja upozorio je nedavno da značajan deo oružja, koje zapadne zemlje isporučuju Kijevu, dolazi do terorista.

    “Bilo bi naivno verovati da se naoružanje i finansijska podrška koju Zapad pruža Ukrajini, koristi prema nameni. Ukazivali smo na veliki broj činjenica o tome da velika količina naoružanja pada u ruke terorista i kriminalaca, podstičući sukobe širom sveta, a i velika količina se krade“, izjavio je Nebenzja u svom obraćanju na sednici Saveta bezbednosti UN.

  • Demokrate bi mogli dodati 500 milijardi dolara novog duga

    Demokrate bi mogli dodati 500 milijardi dolara novog duga

    ​Demokrate su pod pritiskom usvajanja niza zakona o potrošnji i porezima u posljednjih nekoliko sedmica u kojima u potpunosti kontrolišu Kongres, a mogli bi završiti usvajanjem zakona koji bi nacionalnom dugu mogli dodati 500 milijardi dolara.

    Zastupnici u decembru često žure s odobravanjem novih prioriteta potrošnje prije nego što napuste grad za praznike, a ove se godine gomilaju pitanja za demokratske vođe u Zastupničkom domu i Senatu.

    Zahtjevi Bajdenove administracije za povećanjem finansiranja za Ukrajinu i kovid-19 samo su dio jednačine.

    Demokrate takođe razmišljaju hoće li povećati potrošnju federalnih agencija, produžiti postojeće i poreske olakšice koje ističu i povećati stope nadoknade “Medicareu”, medicinskoj strani države.

    Neke od tih ideja, poput produženja poreskih olakšica, dobiće podršku republikanaca.

    Međutim, niko od njih vjerovatno neće biti plaćen smanjenjem potrošnje negdje drugo, a to znači veći nacionalni dug, prenosi “Fox Business”.

  • “Kupovaćemo gas po tri puta većoj cijeni”

    “Kupovaćemo gas po tri puta većoj cijeni”

    Hrvatski predsjednik Zoran Milanović poručio je danas da se Evropska unija trenutno nalazi u situaciji da će gas kupovati od SAD “po tri puta većoj ceni”.

    “Energetika je u ovom trenutku, ali i inače, ključno pitanje”, rekao je Milanović na otvaranju ekonomskog foruma “Business Meets Politics – Energetika danas i sutra”.

    Pahor je juče doputovao u dvodnevnu posetu Zagrebu, poslednju u njegovo mandatu predsednika Slovenije.

    Milanović je rekao da Rusija i SAD, svatko na svoj način, nisu slučajno “dve velike i neuništive države”. “Neuništive su jer imaju određene tehnologije (…) i neograničene količine energije za svoje potrebe. Kina već nije ta kategorija”, rekao je Milanović.

    Milanović je rekao da se Evropska unija dugo “praćakala u iluziji” da će osnovati neko energetsko tržište. “Ozbiljno je ratno stanje, ozbiljnije nego ikada u našim životima. Došli smo na to da ćemo gas kupovati od saveznika po tri puta višoj ceni. To je činjenica. To će koštati”, rekao je hrvatski predsednik.

    Zato je, kazao je, francuski predsednik Makron otišao u SAD da razgovara s američkim predsednikom Bajdenom. “U stvari, moliti iz pozicije slabijeg partnera za razumevanje i milost”, ocenio je Milanović.

    Rekao je da je potrošnja električne energije po stanovniku pokazatelj strukture ekonomije, pri čemu govori o prisutnosti odnosno nedostatku industrije. Tvrdio je da u Hrvatskoj “nema industrije”, dok je u nekim i manje razvijenim državama ta potrošnja po stanovniku značajno veća, a kao primer je naveo Srbiju.

    Milanović je uveren i da će evro biti dobar za Hrvatsku, s obzirom na to da je izrazito uslužna ekonomija. Za Mađarsku je rekao da ne ulazi u Evrozonu “iz emotivnih, a ne racionalnih razloga”, a posledica toga, kaže, može biti i ta da će forinta za godinu dana izgubiti na vrednosti 30 posto prema evru, što znači da će mađarski turisti imati manje novca za trošenje u Hrvatskoj.

    Kada je reč o privredi, Milanović je rekao da je Hrvatska praktično zavisna od Evrope, pre svega Nemačke. “Kako bude njima, biće i nama”, ocenio je i dodao da se zbog preskupe energije proizvodnja u Nemačkoj već nalazi u problemima.

    S obzirom na ratno stanje u Evropi, slovenački predsednik Borut Pahor složio se sa zaključkom da, kako je kazao, živimo u veoma nesigurno i nepredvidivo vreme, prenela je Hina. S obzirom na to da živimo u globalizovanom svetu, na koji utiče i rat u Ukrajini, Pahor je poručio da Hrvatska i Slovenija prvenstveno treba da vode računa o dobrim odnosima među susedima, odnosno zemljama u regionu. Unapred se ne može predvideti kada će doći do krize, čega je posljednji primer i rat na istoku Evrope, rekao je Pahor i istakao da privreda, da bi na takve krize bila spremna, mora biti konkurentna, otvorena i elastična, sa što manjim uplitanjem države. Ocenio je da će skori ulazak Hrvatske u Šengen i Evrozonu imati pozitivne efekte i na slovenačku privredu te da će dodatno ojačati saradnju dveju zemalja.

  • Bajden: Obezbjediti sredstva za Ukrajinu i za borbu protiv korone

    Bajden: Obezbjediti sredstva za Ukrajinu i za borbu protiv korone

    Američki predsjednik Džozef Bajden izjavio je danas da su obezbjeđivanje sredstava za Ukrajinu i finansiranje mjera za borbu protiv korona virusa njegovi prioriteti prije nego što republikanci preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom.
    Bajden je razgovarao sa liderima demokrata i republikanaca u Kongresu o tome šta se može učiniti u preostalim nedjeljama kada demokrate i dalje kontrolišu i Dom i Senat, prenio je Rojters.
    Njemu su se u razgovorima pridružili predsjednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi, lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Makarti, lider većine u Senatu Čak Šumer i lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel.
    Američki predsjednik je rekao da se na njegovoj listi prioriteta takođe nalaze predstojeći štrajk na željeznici i finansiranje vlade poslije 16. decembra.
    “Nadam se da ćemo pronaći i druge zajedničke tačke”, rekao je Bajden.
    Republikanci su osvojili tijesnu većinu u Predstavničkom domu na izborima održanim 8. novembra, a vlast će preuzeti u januaru.
    Bajdenove demokrate zadržale su kontrolu nad Senatom.

  • Šta su Amerikanci tražili od zemalja članica NATO-a

    Šta su Amerikanci tražili od zemalja članica NATO-a

    “Fajnenšel tajms” piše da bi sastanci ministara zemalja članica NATO-a, koji počinju danas, mogli da donesu novu dimenziju globalnih geopolitičkih odnosa.

    Taj zaključak američki list izvodi iz činjenice da će visoki zvaničnici SAD insistirati na zauzimanju puno čvršće politike prema Kini.

    FT piše i da su zadnjih nekoliko sedmica predstavnici Vašingtona lobirali kod drugih evropskih članica NATO saveza za zaoštravanje retorike prema Kini, kao i na konkretne akcije obuzdavanja kineskih vlasti. Suprotstavljanje Kini američki je predsednik Džo Bajden ranije postavio kao glavni cilj svoje spoljne politike, ali se Americi silom prilika fokus prebacio na rat u Ukrajini.

    To što sada SAD insistiraju na stavljanje konfrontacije s Kinom u agendu NATO saveza dolazi u ekstremno osjetljivom trenutku za kineske vlasti jer traju masovni protesti protiv politike zaključavanja , ali i Komunističke partije, kao i predsednika Sija. Otvara se pitanje i kakva bi mogla biti reakcija Kine u slučaju drastičnog zaoštravanja politike NATO-a.

    Kako piše Gojko Drljača, autor brojnih tekjstova u Jutarnjem listu, pre invazije na Ukrajinu, koketiranje s primanjem Ukrajine u članstvo NATO saveza činilo se kao logični korak, ali je danas verovatnije da bi veći deo članica odustao od te ideje, ako bi taj potez zaustavio ruski napad.

    Zato se postavlja pitanje da li je dizanje pritiska na Kinu, na kojem insistiraju Sjedinjene Države, korak prema vraćanju neke vrste hladnoratovskih odnosa u globalnu međunarodnu politiku, kad su političke tenzije ionako ekstremne?

    Prema pisanju FT-a, visoki zvaničnici SAD ističu pred sastanak u Bukureštu kako se NATO još letos dogovorio oko novog “strateškog koncepta” kako bi “adresirali sistemske izazove” koje postavlja Kina.

    Amerika nudi evropskim saveznicima u NATO-u da na sastanku u Bukureštu dogovore “jačanje naše otpornosti prema izazovima koje postavlja Narodna Republika Kina”.

    Koordiniranje NATO članica protiv Kine, tvrdi FT, visoko je na listi prioriteta Sjedinjenih Država. Ambasadorka SAD-a pri NATO savezu, Džulijen Smith, tvrdila je da NATO mora da počne da odgovara kineskim izazovima na konkretne načine.

    Ministri bi na sastanku u Bukureštu trebalo da rasprave novi izveštaj o Kini pa bi ta zemlja trebalo po prvi put da se jasno identifikuje kao izazov u pitanjima “interesa, sigurnosti i vrednosti”.

    Taj izveštaj navodno obrađuje pitanja kineskog vojnog razvoja, napora da utiče na članice NATO saveza I treće zemlje, a obrađuje i kinesko-ruske odnose.

    Uporedo s težnjama SAD, u EU se procenjuje u kojoj meri bi unija smela da zaoštri ekonomske odnose s Kinom. Većina članica EU, a posebno Nemačka i Francuska, ne vide se na istoj liniji prema Kini kao i Sjedinjene Države.

  • Bajden priređuje prvu državnu posjetu otkad je predsjednik, Makron stiže u SAD

    Bajden priređuje prvu državnu posjetu otkad je predsjednik, Makron stiže u SAD

    Francuski predsjednik Emmanuel Macron kreće za Washington u prvu državnu posjetu koju priređuje predsjednik SAD-a Joe Biden od početka svog predsjedništva, čime se obnavlja tradicija političkih susreta na visokom nivou, stavljena na pauzu zbog pandemije koronavirusa.

    Odnos Bidena i Macrona je imao buran početak. Macron je nakratko opozvao francuskog ambasadora u SAD-u prošle godine, kada je Bijela kuća objavila sklapanje dogovora o prodaji nuklearnih podmornica Australiji, čime je poništen ugovor koji je Francuska imala sa tom zemljom o prodaji podmornica na dizel pogon.

    Ali, uslijedio je oporavak u odnosima i Macron je postao jedan od Bidenovih najvećih saveznika u zapadnom odgovoru na rusku invaziju Ukrajine. Ovosedmični sastanak, koji će uključiti razgovore u Ovalnoj kancelariji, zvaničnu večeru, konferenciju za novinare i još toga, bit će održan u kritičnom trenutku za obojicu vođa.

    Vođe imaju dug dnevni red za sastanak u četvrtak u Bijeloj kući, uključujući iranski nuklearni program, sve veće jačanje Kine u Indo-Pacifiku i rastuću zabrinutost za sigurnost i stabilnost u afričkoj oblasti Sahel, prema navodima američkih i francuskih zvaničnika.

    U centru pažnje tokom sastanaka bit će ruski rat u Ukrajini, pošto i Biden i Macron rade na održavanju ekonomske i vojne pomoći Kijevu dok pokušava da potisne ruske snage.

    Glasnogovornik Vijeća za nacionalnu sigurnost Bijele kuće John Kirby opisao je jučer Macrona kao “dinamičnog vođu“ najstarije američke savezničke zemlje kada je govorio o odluci Bidena da oda počast francuskom predsjedniku prvom državnom posjetom u svom predsijedavanju.

    Tradicija državnih posjeta u SAD je bila na pauzi od 2019. godine zbog koronavirusa.

    “Ako vidite šta se dešava sa Ukrajinom, šta se dešava u Indo-Pacifiku i tenzije sa Kinom, Francuska je zaista u centru svih tih stvari“, rekao je Kirby i dodao da je predsjednik, prema tome, smatrao da je “to upravo prava i najprikladnija zemlja da se počne sa državnim posjetama“.

    Bivši predsjednik SAD Donald Trump također je izabrao Macrona kao prvog stranog vođu kog će ugostiti u državnoj posjeti tokom njegovog mandata, 2018. godine.

    Macron treba da stigne u Washington večeras, a u srijedu će imati cijeli dan sastanke i nastupe u Washingtonu i šire, uključujući posjetu sjedištu NASA-e sa potpredsjednicom Kamalom Harris i razgovore sa zvaničnicima Bidenove administracije o nuklearnoj energiji.

    U četvrtak će Macron imati privatni sastanak sa Bidenom, poslije čega će biti zajednička konferencija za novinare i posjete do State Departmenta i Capitola, pre nego što za Macrona i njegovu suprugu Brigitte bude priređena državna večera.

    Prema navodima francuskih zvaničnika, Makron ide u New Orleans u petak, gdje će najaviti planove o proširenju programa za podršku nastavi francuskog jezika u američkim školama.

  • “Ups, Pentagon se za***ao “

    “Ups, Pentagon se za***ao “

    Zbog isporuke ogromne količine vojne pomoći Ukrajini, SAD sada imaju velikih problema da ispoštuju ranije postignut dogovovr o pomoći Tajvanu.Kako piše “Vol strit džurnal”, zvanični Vašington do sada je potrošio više od 18,2 milijarde dolara kako vbi se osigurala vojna pomoć Ukrajini, uključujući i slanje artiljerije dugog dometa i raketnih sistema. Istovremeno, planirane isporuke Tajvanu takođe su porasle sa 14 na 18 milijardi dolara, od prošlog decembra.Tajvan je “narudžbenicu”, u okviru koje je i protiv-tenkovsko naoružanje, potpisao još 2015. godine, ali isporuka još uvek nije izvršena. Iako zvanični Tajpej, nije komentarisao kašnjenje u isporuci američkog oružja, tamošnji minister odbrane dao je naznačiti da će i dalje biti odlaganja zbog “međunarodne situacije”.U izjavi za “Vol strit džurnal” portparolka Pentagona Sabrina Sajndž je rekla da će SAD nastaviti da ulažzu napore kako bi se dogovoreni kapaciteti dostaqviuli Tajvanu, što je pre moguće, dok će se postarati I o tome da Ukrajina može sama da se odbrani.