Oznaka: SAD

CNN navodi da su ukrajinski zvaničnici od američkog Kongresa i administarcije predsednika SAD tražili da im pošalju kasetne bombe.

Reč je o najkontroverznijem ukrajinskom zahtevu do sad, prenosi Raša tudej Balkan i dodaje da je upotreba tog oružja zabranjena u preko 100 država.

Američki zvaničnici više puta su naglasili da su spremni da podrže Ukrajinu “koliko je potrebno”, kako bi poboljšali njen položaj na potencijalnim pregovorima sa Rusijom. Međutim, ni zalihe zapadnog naoružanja nisu neograničene, pa Ukrajinci smatraju da bi im američka kasetna municija, koja skuplja prašinu po skladištima, dobro došla.

Bajdenova administracija odbila je da u potpunosti odbaci taj ukrajinski zahtev, ali ga čuvaju kao poslednju opciju, ukoliko zalihe preostalog naoružanja počnu da presušuju.

Međutim, problem je i u tome što je Kongres zabranio slanje ove municije drugim državama, a nije izvesno da bi ovo telo moglo da promeni tu odluku u bližoj budućnosti, prenosi RT Balkan.

Ukrajinci tvrde da je njihov zahtev opravdan zato što “i ruska strana koristi tu vrstu municije”, tvrdeći da je oni “neće koristiti protiv civilnog stanovništva, već samo protiv ruske vojske”.

Kasetna municija, poznata i pod nazivom kasetna bomba, predstavlja poseban tip, najčešće nevođene municije, koja u sebi sadrži manje eksplozivne naprave ili komadiće metala. Ove bombe pri eksploziji raspršuju svoju sadržinu u svim pravcima, predstavljajući tako veliku opasnost za sve koji se nađu u blizini.

Čak i ukoliko ne eksplodiraju, ove bombe mogu biti izuzetno opasne, pošto se na tlu ponašaju slično minama, čineći značajne delove teritorije nepristupačnim.

Upravo je ta njihova karakteristika presudno uticala na donošenje Konvencije o zabrani kasetnih bombi, koja je postala važeća 2010. godine. Tu deklaraciju postpisalo je 108 država, međutim ni SAD ni Ukrajina nisu među njima.

Amerikanci su koristili kasetne bombe u velikom broju oružanih sukoba, uključujući i NATO agresiju na Jugoslaviju, kada su kasetne bombe bačene na više gradova, uključujući i Niš.

Vašington nije unapred znao za ukrajinske udare na rusku teritoriju, saopštila je zamenica portparola Pentagona Sabrina Sing.

“Ne bih rekla da smo u stalnom kontaktu, niti smo u kontaktu oko udara koji će biti naneti. Svakako sarađujemo sa našim ukrajinskim kolegama”, rekla je ona odgovarajući na pitanje da li postoji koordinacija između Vašingtona i Kijeva.

Rusija je saglasna sa izjavama američkog državnog sekretara Entonija Blinkena o Ukrajini, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

“Ishod onoga što se dešava treba da bude pravičan, dugoročan mir – sa tim se možemo složiti. Ali, što se tiče izgleda za neku vrstu pregovora, mi ih trenutno ne vidimo“, rekao je Peskov novinarima, prenosi RIA Novosti.

Prethodno je američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio da SAD žele da mirovni pregovori o Ukrajini donesu pravedan i trajan mir, navodi agencija.

Zvaničnici Ministarstva odbrane SAD-a sastavili su listu posledica ako vojska bude prinuđena da deluje po zakonu o jednogodišnjem privremenom finansiranju.

Jednogodišnja rezolucija (CR) smanjila bi finansiranje Ministarstva odbrane za 29 milijardi dolara (3,7 odsto), u poređenju sa zahtevom predsednika Džoa Bajdena za budžet za 2023.

CR je zakon o izdvajanjima koji daje budžetska ovlašćenja saveznim agencijama da nastave sa radom kada Kongres ne donese odluku o izdvajanjima za sledeću godinu.

Prema pravilima budžeta, oba doma Kongresa trebalo bi da donesu 12 zakona o potrošnji do kraja septembra, koji se zatim međusobno koordiniraju i finansiraju vladu za narednu godinu, ili do sledećeg septembra.

Međutim, Kongres to nikada ne čini i umesto toga odlaže odluku do krajnjeg roka. Ove godine rok za postizanje dogovora je 16. decembar.

Obe kuće bi sada trebalo, umesto da donose pojedinačne zakone, sve da okupe u jedan ogroman omnibus ili CR.

Problem je što do sada nisu uradili skoro ništa po tom pitanju, jer su bili zauzeti izborima za Kongres i zaostaju više nego inače.

Očekuje se da će usvojiti “zakrpu” za kratkoročno finansiranje kako bi omogućili nastavak pregovora. Nakon što kratkoročna zakrpa istekne, moguć je jednogodišnji CR, ako ne mogu da se dogovore o dugoročnoj potrošnji.

Ove nedelje, predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi rekla je da je moguća jednogodišnja rezolucija, nazvavši je “poslednjom instancom”.

Prema listi koju je video Politiko, jednogodišnji CR bi, između ostalog, zaustavio nabavku novog stelt bombardera B-21 Raider, smanjio sredstva za kupovinu novih podmornica sa balističkim projektilima klase Kolumbija i obustavio vojnu pomoć u Ukrajinu.

“Ukrajina je u kinetičkoj bitci, a mi smo njihov pomoćnik broj jedan”, rekao je šef finansija u Ministarstvu odbrane SAD Majkl Mekord.

“Ako im ponestane municije, loše im se piše”, rekao je.

Pentagon je zabrinut da bi jednogodišnje finansiranje predstavljalo “pretnju” za odbranu SAD.

“Ne možemo da savladamo Kinu vezanih ruku na leđima tri, četiri, pet ili šest meseci svake fiskalne godine”, dodao je Mekord.

On je takođe rekao da je “donekle optimista” da bi poslanici mogli da donesu sveobuhvatan zakon do kraja godine, ali je zabrinut jer nema informacija da su zvaničnici čak postigli okvirni dogovor o jednogodišnjem CR.

Demokrate i republikanci su rekli da žele da finaliziraju paket finansiranja savezne vlade u poslednjim nedeljama Kongresa ovog meseca, umesto da ga odlažu do sledeće godine, kada podeljeni Kongres možda neće moći da postigne dogovor.

Republikanci su na prošlim izborima preuzeli Predstavnički dom, a zvanično će preuzeti kontrolu u januaru naredne godine.

Gubitak Oružanih snaga Ukrajine i problemi sa isporukom zapadnog naoružanja dovešće do toga da će do kraja sukoba teritorija Ukrajine biti značajno smanjena.

To je napisao bivši savetnik CIA Džejms Rikards u članku za “Daily Reckoning”.

“Ukrajina će se pretvoriti u rascepkanu državu, okupirajući teritoriju između Kijeva i Lavova”, navodi se u članku.

Prema rečima autora članka, Oružane snage Ukrajine pretrpele su velike gubitke, a vojna pomoć Zapada neće doneti nikakvu korist, pošto su ukrajinski vojnici slabo obučeni. Pored toga, postoje poteškoće u logistici za prebacivanje naoružanja na liniju fronta.

Rikards je primetio da prema informacijama iz Bele kuće, EU i NATO-a, “stvari u Ukrajini idu relativno dobro za Kijev”, ali je “stvarna situacija na bojnom polju skoro u potpunosti u suprotnosti sa zapadnim narativom”.

Direktor Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin rekao je u sredu da Varšava ubrzava pripreme za pripajanje teritorija Lavova, Ivano-Frankovska i većeg dela Ternopoljske oblasti Ukrajine.

Krajem aprila Nariškin je rekao da Vašington i Varšava rade na planovima za uspostavljanje vojno-političke kontrole Poljske nad “istorijskim posedima” u Ukrajini. U stvari, reč je o pokušaju da se ponovi istorijski “dogovor” posle Prvog svetskog rata, kada je kolektivni Zapad, predstavljen od Antante, priznao pravo Varšave da prvo okupira deo Ukrajine kako bi zaštitio stanovništvo od “boljševičke pretnje”, a potom i uključenje ovih teritorija u sastav Poljske države, rekao je direktor Spoljne obaveštajne službe. Prema rečima Nariškina, planirano je da se poljski “mirovni kontingent” rasporedi u onim delovima Ukrajine gde je opasnost od direktnog sukoba sa ruskom vojskom minimalna.

Rusija od 24. februara sprovodi vojnu operaciju u Ukrajini. Vladimir Putin je njen zadatak nazvao “zaštitom ljudi koji su već osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima”. Prema njegovim rečima, krajnji cilj je oslobađanje Donbasa i stvaranje uslova koji garantuju bezbednost Rusije.