VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Zapad ne dozvoljava Rusiji i Kini mješanje na Kosovo

    Zapad ne dozvoljava Rusiji i Kini mješanje na Kosovo

    Dijalog Beograda i Prištine u vezi sa najnovijim, modifikovanim francusko-njemačkim ili evropskim prijedlogom za rješenje kosovskog pitanja nikako da počne.

    To je, prije svega, zbog situacije na sjeveru KiM, ali i činjenice da prethodni sporazumi dvije strane (Briselski i Vašingtonski) nisu u potpunosti zaživjeli.

    Razlog za to su i garanti tih sporazuma – EU i SAD koji nisu do kraja iskoristili svoj autoritet kako bi natjerali obje strane da ispoštuju potpisano. Zbog toga se razmišlja o novoj sili koja bi imala dovoljno uticaja i na Beograd i Prištinu da se konačno sprovede dogovoreno i kao najrealnija opcija spominje se – Turska.

    Do sada su u vezi sa Kosovom potpisana dva “istorijska” sporazuma, ali je vrijeme pokazalo da su zaslužili sve sem tog epiteta i da im se prije smiješi zaborav umjesto “hola slavnih”.

    Kada je u Briselu 19. aprila 2013. godine potpisan Briselski sporazum, garant njegovog sprovođenja bila je EU. To nijednu od strana nije mnogo daleko odvelo, jer najveća tačka ovog dokumenta, Zajednica srpskih opština ni deceniju poslije nije formirana.

    Dva sporazuma, realizacija sporna
    Sedam godina kasnije, 4. aprila 2020. usred Bijele kuće potpisan je Vašingtonski sporazum, a njegov garant je bila Amerika, odnosno tadašnji predsjednik SAD Donald Tramp. Iako je najmoćnija zemlja stala iza njega, na ovaj ugovor sada svi žmire i, čini se, trude se da ga ni ne spomenu.

    Šta će biti sa francusko-njemačkim sporazumom? Ko će garantovati njegovo sprovođenje, ako se Beograd i Priština dogovore oko rješenja kojim se raspetljava kosovski čvor?

    Ima li prostora da to bude neka istočna zemlja, možda ona koja Kosovo vidi kao dio Srbije? Ili će prije biti ona koja ima dobre odnose i sa jednom i sa drugom stranom?

    Kad se sagledaju ti kriterijum pravo niotkuda u prvi plan izbija Turska kao istočna sila koja je članica NATO i pritom ima dobre odnose i sa Rusijom i Kinom, a već se pokazala kao dobar posrednik u mirovnim pregovorima pošto je izdejstvovala sporazum o izvozu žita iz Ukrajine uprkos ruskoj blokadi ukrajinskih luka na Crnom moru.

    Ne treba zaboraviti da je Ankara odbila da uvede sankcije Rusiji, privlačeći novac i imovinu ruskih oligarha i turista i tako udvostručila uvoz ruske nafte pod embargom.

    Turska se nametnula i kao nezaobilazan faktor širom istočne Evrope i središnje Azije u vezi sa distribucijom i jeftinijim uvozom energije što znači i prodor u rusku sferu uticaja i interesa.

    Poznato je da turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan uživa veliko poštovanje i u Beogradu i u Prištini i pritom ne skriva ambicije Turske da širi svoju zonu uticaja na Zapadni Balkan.

    Sve su to argumenti koji kandiduju Tursku kao eventualnog garanta potencijalno novog sporazuma Beograda i Prištine.

    Uloga Turske podređena SAD?
    Profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž Timoti Les ističe za Blic da je Turska jedina istočna zemlja kojoj bi Zapad mogao da dozvoli da igra ulogu u obezbjeđivanju Kosova u budućnosti.

    FOTO: GORAN SRDANOV/RAS SRBIJAFOTO: GORAN SRDANOV/RAS SRBIJA
    – Sa jedne strane, ona je članica NATO, a sa druge, u dobrim odnosima je i sa Beogradom i sa Prištinom – podvukao je Les.

    Međutim, kako dodaje, to ne bi išlo tako glatko.

    – Ono što smo vidjeli posljednjih godina, zapadne sile bi nesumnjivo insistirale na tome da je uloga Turske podređena ulozi SAD i Evropljana, i ograničena na to da ih oslobodi od potrebe da posvećuju dodatne vojne resurse Balkanu umjesto da igraju bilo kakvu nezavisnu lidersku ulogu – kaže Les.

    Zapad rasterećuje naoružanje na Balkanu?
    I predsjednik Foruma za strateške studije (FORST) dr Neven Cvetićanin naglašava za Blic da bi Turska mogla da odigra značajnu ulogu u eventualnom sporazumu Beograda i Prištine.

    – Turska ima dobre odnose i sa Beogradom i Prištinom i sa SAD i Rusijom, a pritom se jedino njena od tri mirovne linije između Rusije i Ukrajine pokazala uspješnom. S tim što je veliko pitanje koliko je Zapad spreman da Turskoj prepusti značajnu ulogu na Zapadnom Balkanu – pita se Cvetićanin.

    On vjeruje da bi se našlo neko “srednje rješenje”.

    – Mislim da bi Zapad ustupio mjesto Turskoj na Zapadnom Balkanu, prije svega, u smislu rasterećenja svog naoružanja pošto je opterećen ratom u Ukrajini. Ne vjerujem da bi Zapad dozvolio Turskoj nezavisnu ulogu na Zapadnom Balkanu – apostrofira Cvetićanin.

    Kako kaže, zbog toga ne bi bilo nerealno očekivati rekonfiguraciju KFOR na Kosovu u skladu sa povjerenjem KFOR.

    – Mislim da se u vezi sa budućim sporazumom otvaraju dva potpitanja. Prvo se tiče pravne procedure sporazuma odnosno da li će se stari sporazumi implementirati u taj novi sporazum i uskladiti sa rezolucijom 1244. Drugo je bezbjednosno pitanje. Ko je na terenu u mogućnosti da garantuje sporazum? Mislim da su trenutno to tri sile: Turska, Španija i Italija – zaključuje Cvetićanin.

    Tri verzije jednog plana
    Šolc – Makron prijedlog isplivao je u javnost nakon što je situacija na Kosovu destabilizovana odlukom kosovskog premijera Aljbina Kurtija da traži preregistraciju vozila iz Srbije. Srbi sa sjevera Kosova uzvratili su barikadama, a varnice su ugušene šatl diplomatijom SAD i EU.

    To je bio okidač da francuski predsjednik Emanuel Makron i njemački kancelar Olaf Šolc pošalju svoje specijalne savjetnike Emanuela Bona i Jens Plotnera u misiju spašavanja dijaloga. Ubrzo je stigla i vijest da nisu sjedili skrštenih ruku, i da je iz Pariza i Berlina poslat prijedlog za rješenje nesuglasica.

    Zvanični primjerak tog plana do sada nije objavljen, a nezvanično su procurile dvije verzije ovog prijedloga: od 13 i 9 tačaka, a javno je rečeno da je i treća verzija na stolu.

    Prva verzija, koja navodno ima četiri stranice, obuhvata period od 10 godina i predviđa ulazak Kosova u UN bez protivljenja Srbije. Srbija zauzvrat dobija ubrzan ulazak u EU i značajnu finansijsku pomoć.

    Druga je praktično je kopija ugovora dvije Njemačke koji je potpisan 1972. godine, nema eksplicitnih odredbi nezavisnosti i samostalnosti dvije strane, ali sadrži one o nepovrepovredivost međusobnih granica i poštovanju teritorijalnog integriteta. Predviđa otvaranje stalnih misija koji će biti osnovana u sjedištu Vlade.

    Treća, najnovija verzija, ima 10 tačaka, ne spominje međusobno priznanje, ali spominje jednaka prava za Srbiju i Kosovo, nepovredivost granica, poštovanje teritorijalnog integriteta, zaštitu nacionalnih manjina, poseban status za SPC, kao i to da jedna i druga strana neće blokirati jedni druge u međunarodnim organizacijama. Vučić je upravo za nju rekao da ne sadrži ono što je Srbija tražila, piše Blic.

  • Zelenski najavljuje da će naredne godine osloboditi čitavu Ukrajinu

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je danas da je doputovao u Vašington kako bi se zahvalio SAD na pomoći u ratu protiv Rusije.

    “Danas sam u Vašingtonu da bi se zahvalio američkom narodu, predsedniku i Kongresu na pomoći koja je Ukrajini preko potrebna. I takođe da nastavimo saradnju, kako bismo se približili našoj pobedi”, napisao je Zelenski u objavi na društvenoj mreži Telegram. Dodaje da će održati seriju pregovora o jačanju stabilnosti i odbrambenih sposobnosti Ukrajine.

    “Posebno ću razgovarati o bilateralnoj saradnji Ukrajine i SAD sa predsednikom Bajdenom. Sledeće godine moramo vratiti ukrajinsku zastavu na teritoriju cele naše zemlje”, naveo je Zelenski u objavi.

    Zelenski je doputovao danas u Vašington, gde bi trebalo da se sastane sa američkim predsednikom Bajdenom i da se obrati članovima američkog Kongresa, preneo je Rojters.

    Zelenski će se obratiti u vreme kada Kongres razmatra paket o javnoj potrošnji SAD, vredan 1.700 milijardi dolara, koji uključuje i oko 45 milijardi dolara pomoći Ukrajini.

    U slučaju usvajanja, to bi bio najveći pojedinačni paket američke pomoći za Ukrajinu do sada.

  • Zelenskog “razapeli”

    Zelenskog “razapeli”

    Nakon potvrde da će Zelenski boraviti u SAD, pojedini Amerikanci su ukrajinskog predsednika okarakterisali kao “još jednog prosjaka koji traži milostinju”.

    Kako je najavljeno, ukrajinski predsednik Volodimjir Zelenski će se u Beloj kući sastati sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom koji će objaviti novi paket pomoći Ukrajini od dve milijarde dolara.

    U mnogobrojnim komentarima na tekst, koji je objavljen na portalu “National review”, ređala su se mišljenja čitalaca šta misle o dolasku Zelenskog u Ameriku.

    “Još jedan prosjak koji traži milostinju…Vidite šta se dešava kada ne kontrolišete granice?”, jedan je od komentara.

    Povodom navoda da ukrajinski predsednik namerava i da se obrati na zajedničkoj sednici američkog Kongresa, jedan od čitalaca je napisao: “On misli da mu je ovo poslednja šansa da dobije dodatnih 100 milijardi dolara pre nego što se Kongres okrene nekom drugom. Nikad se ne zna“.

    O tome koji su mogući razlozi koji su naveli Zelenskog da krene na ovaj put i fizički se pojavi u Vašingtonu, jedan od čitalaca je prokomentarisao na sledeći način:

    “Zašto ne bi došao u SAD? Treba da pokupi keš koji predviđa zakon o javnoj potrošnji. Neke poslove čovek mora lično da obavi”. Čitaoci američkog portala kritikovali su Zelenskog jer traži dodatnu bespovratnu pomoć u vreme rastućih troškova života širom SAD.

    “Ličnost godine po izboru Tajmsa putuje čak na drugi kontinent da bi tražio još novca američkih poreskih obveznika tokom recesije i rekordno visoke inflacije”, stoji u jednom od komentara.

    Pojedini su sarkastično komentarisali da Zelenski verovatno “dolazi u SAD da zacementira svoje američko državljanstvo” ili da možda “potraži nekretninu na Beverli Hilsu ili Martas Vinjardu, ili čak na obe lokacije”.

    “Uz sve te pare koje mu šaljemo, može sebi da priušti najbolje”, dodaje se u komentaru, prenosi Sputnjik.

  • Amerika optužila UN da popušta pred Rusijom

    Amerika optužila UN da popušta pred Rusijom

    Zamenik američkog ambasadora u UN Robert Vud rekao je da je generalni sekretar UN Antonio Gutereš “očigledno popustio pred ruskim pretnjama”.

    “Nije poslao istražitelje UN-a u Ukrajinu da ispitaju olupine dronova koje koristi Rusija, za koje SAD i druge zapadne zemlje tvrde da ih je isporučio Iran”, kaže on.

    “Žalimo što UN nisu pokrenule normalnu istragu po ovom pitanju. UN su očigledno popustile pred ruskim pretnjama“, rekao je Vud na sastanku Saveta bezbednosti UN na raspravi o rezoluciji o iranskom nuklearnom sporazumu iz 2015. godine, prenosi Rojters.

    Rusija je ranije poricala da su njene snage koristile iranske bespilotne letelice u Ukrajini i tvrdi da UN nemaju mandat za slanje istražitelja u Ukrajinu kako bi ispitali poreklo dronova.

    Iran je priznao da je Moskvi isporučio bespilotne letelice, ali je rekao da su one poslate pre nego što je Rusija izvršila invaziju na njenog suseda u februaru.

    Britanija, Francuska, Nemačka, Sjedinjene Američke Države i Ukrajina tvrde da isporuka bespilotnih letelica iranske proizvodnje Rusiji krši rezoluciju Saveta bezbednosti UN iz 2015. godine o iranskom nuklearnom sporazumu.

  • Amerikanci prizemljili čitavu flotu nevidljivih bombardera

    Amerikanci prizemljili čitavu flotu nevidljivih bombardera

    Američka avijacija prizemila je svoju čitavu flotu bombardera “B-2” nevidljivih za radare poslije prinudnog slijetanja i požara na jednom avionu ranije ovog mjeseca.

    Incident sa bombarderom ovog tipa dogodio se 10. decembra, a avion je prinudno sletio u bazu “Vajtmen” u Sent Luisu, gdje se potom zapalio, pi[e AP, a prenosi Srna.

    Vatra je ugašena i nije bilo povrijeđenih.

    SAD posjeduju flotu od manje od 20 bombardera ovog tipa i oni su, zajedno sa avionima “B-52 stratofortres” vazdušna komponenta američkih nuklearnih snaga.

    “B-2” je redovno korišten u indo-pacifičkom regionu, a u posljednje vrijeme i u Evropi za demonstraciju sile.

    Prvi let ovog bombardera obavljen je 1989. godine, a njegov dizajn je bio osnova za najnoviji “B-21 rejder”, koji je prikazan ovog mjeseca. Prvi let će obaviti sljedeće godine.

  • Donald Trump će biti krivično gonjen!

    Donald Trump će biti krivično gonjen!

    Odbor Predstavničkog doma Kongresa jednoglasno je na kraju završne javne sjednice u ponedjeljak odobrio svoj historijski konačni izvještaj o neredima na Capitolu i krivičnim uputstvima za bivšeg predsjednika Donalda Trumpa i druge. Komitet je uputio prijave američkom Ministarstvu pravde i drugim zvaničnicima protiv Trumpa. Komitet je prijavio Trumpa zbog ometanja zvaničnog postupka, prevare SAD-a, davanja lažnih izjava i podstrekivanju na državni udar, saopštila je danas komisija. Konačni izveštaj neće biti objavljen u javnosti prije srijede.

    Republikanski zastupnik Adam Kinzinger, jedan od dvojice republikanaca u odboru “6. januara”, optužio je bivšeg američkog predsjednika da pokušava zloupotrijebiti ovlasti Ministarstva pravosuđa kako bi mogao ostati na dužnosti.

    U međuvremenu po različitim optužbama i na različitim nivoima vlasti su procesuirane na desetine osoba povezane s ovim događajem, ali eventulano procesuiranje Donalda Trumpa bi predstavljalo procesuiranje najviše rangiranog zvaničnika u zemlji u tom trenutku i napravilo bi mu značajne probleme pred predsjedničku kampanju za izbore 2024. godine.

  • Stručnjak otkrio tri razloga zašto Amerika produžava agoniju u Ukrajini

    Stručnjak otkrio tri razloga zašto Amerika produžava agoniju u Ukrajini

    SAD i EU nisu učinile dovoljno da ublaže sukob, već ga produžavaju slanjem oružja i municije, smatraju kineski stručnjaci.

    Produženje i eskalacija rusko-ukrajinskog sukoba imaće dugoročne posledice i može da dovede do povećanog rizika od nuklearne eskalacije, zaključili su kineski eksperti za spoljnu politiku na godišnjoj konferenciji “Global tajmsa”.

    “Sukob između Rusije i Ukrajine je tipičan primer proksi rata. Produženje sukoba u Ukrajini je neminovno, a posledice će se preliti i na druge delove sveta”, rekao je profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu u Nankingu, Žu Feng.

    SAD i EU nisu učinile dovoljno da ublaže sukob, naprotiv, one su ga produžile slanjem oružja i municije. Ključ rešenja sukoba nalazi se u rukama ovih sila, smatra nekadašnji zamenik ministra za međunarodni razvoj Žou Li.

    Postoje tri glavne nepoznanice u budućnosti rusko-ukrajinskog sukoba, a to su: direktna vojna konfrontacija Rusije i NATO-a, nuklearna kontaminacija u Ukrajini i Rusija koja bi mogla da bude primorana da koristi nuklearno oružje, izjavio je Žu.

    “Možemo reći da je produženje sukoba između Rusije i Ukrajine najveći strateški izazov i najveća neizvesnost sa kojom se svet suočava u ovom trenutku”, naglasio je on.

    Obe strane sukoba u Ukrajini zaglavljene su u borbi izdržljivosti, koja bi mogla da stvori prostor za novu eskalaciju, preneo je nedavno AP.

    Stručnjaci koji su analizirali rusko-ukrajinski sukob smatraju da u ovom trenutku nema dovoljno volje za otvaranje pregovora.

    Ukrajina je još uvek u fazi kontraofanzive, dok se Rusija nada da će se prilagoditi i povratiti prednost na bojnom polju. Kada je reč o SAD, one nastavljaju da pomažu Ukrajinu slanjem napredne vojne opreme, tako da su u ovom trenutku sve strane spremne da nastave sa aktivnostima na bojnom polju, smatra dekan Instituta za međunarodne studije na univerzitetu “Fudan” Vu Đinbo.

    SAD imaju tri cilja u ukrajinskom sukobu: da oslabe Rusiju, učvršćuju režim u Ukrajini i da primoraju Evropu da prati Američku politiku, smatra on.
    Đinbo veruje da će biti veoma teško pronaći jasno rešenje sukoba u Ukrajini u skorijoj budućnosti. On veruje da će 2024. godina biti ključna, pošto se te godine održavaju predsednički izbori i u SAD i u Rusiji.

    Američka zamka
    Nakon što su na svojoj koži osetili visoku inflaciju i rast cena energenata mnogi ljudi u Evropi počinju da shvataju da su uhvaćeni u američku zamku. Visoki zvaničnici EU besni su na Bajdenovu administraciju, koju optužuju da profitira na ukrajinskoj krizi tako što prodaju naoružanje i tečni gas po visokim cenama, preneo je nedavno “Politiko”.

    U savremenom svetu, zemlje zavise jedne od drugih kao deo rastuće globalizacije, dok resursi kao što su nafta i gas sve više postaju nove linije fronta u sukobu između Rusije i Ukrajine. Kako se sukob produbljuje, svet bi mogao da uđe u post-posthladnoratovsku eru, veruje profesor Žu.

    Nakon raspada SSSR-a 1991. godine, odnosi između velikih sila su se popravili, a svet je ušao u eru globalizacije. Međutim, rusko-ukrajinski sukob vratio je sukob velikih sila, a pravo rivalstvo iza ovog sukoba je ono između Rusije i SAD, smatra ovaj stručak.

    Jasno je da je rusko-ukrajinski sukob nastavak konflikta iz vremena hladnog rata. SAD su pritisle druge zapadne države sa svojim “hladnoratovskim mentalitetom” i hegemonizmom, šireći svoj narativ o „demokratiji i slobodi“ i nastavljajući svoje napore da održe ekonomski i međunarodni poredak koji su oni stvorili, rekao je direktor instituta za političke nauke pri Kineskoj akademiji društvenih nauka Žang Šuhua.

    Zapad želi dividende posthladnoratovske ere, prema kojoj Rusija mora da bude slaba i uvučena u rat. Za četiri glavne grupe u SAD: grupu vojnih konglomerata, energetsku grupu, finansijsku grupu i digitalnu oligarhiju, profiti i ratne dividende sukoba u Ukrajini nisu dovoljne, smatra direktor Instituta za međunarodne odnose na univerzitetu „Renmin“ Vang Jivej.

  • Iran odgovorio SAD-u: Ne tražimo ničiju dozvolu za saradnju s Rusijom

    Iran odgovorio SAD-u: Ne tražimo ničiju dozvolu za saradnju s Rusijom

    Osim što je rat u Ukrajini izazvao direktan sukob između ove države i Rusije, indirektno se već mjesecima ovaj sukob tiče i odnosa SAD-a i Irana, a zvaničnici obje države iskoristili su priliku da ponovno optuže jedni druge za već dobro poznate stavove.

    Glasnogovornik američkog Vijeća za nacionalnu sigurnost John Kirby u razgovoru s medijima izjavio je kako su Sjedinjene Američke Države uvjerene kako Rusija u zamjenu za isporuke bespilotnih letjelica pruža Iranu vojnu i tehničku podršku bez presedana.

    “Njihov odnos se pretvara u potpunu odbranu partnerstva. To je štetan razvoj događaja za Ukrajinu, susjedne zemlje Irana, ali i međunarodnu zajednicu”, rekao je Kirby.

    Povodom ove izjave, reagovao je glasnogovornik Ministarstva vanjskih poslova Nasser Kanani koji je poručio kako se niko pa ni Amerika nema pravo miješati u unutrašnje stvari Irana.

    “Američki zvaničnici nastavljaju sa svojim neosnovanim političkim tvrdnjama i nezakonitim akcijama protiv Islamske Republike Iran, dovodeći u pitanje konvencionalnu odbranu i vojnu saradnju Irana i Rusije”, poručio je Kanani.

    Također, naglasio je kako će Iran i dalje nastaviti regulirati diplomatske odnose onako kako to smatra da treba.

    “Islamska Republika Iran, u skladu sa svojim nacionalnim interesima, djeluje nezavisno kako bi regulirala svoje vanjske odnose i ne traži ničiju dozvolu za to”, poručili su iz Teherana.

  • Otkriveno: Kijev nije poslušao Ameriku

    Otkriveno: Kijev nije poslušao Ameriku

    Vašington je navodno, prema pisanju “Njujork Tajmsa”, pokušao da odvrati Kijev od namere da ubije načelnika ruskog Generalštaba Valerija Gerasimova.Vašington se plašio da bi ubistvo ruskog načelnika generalštaba Valerija Gerasimova izazvalo direktan sukob između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.List citira “tajne borbene planove, presretnute razgovore i intervjue sa ruskim vojnicima i poverljivim licima Kremlja”, kao i neke neimenovane američke zvaničnike.

    Kako “Njujork tajms” navodi, SAD su saznale za navodne planove Gerasimova da poseti prve linije bojišta Rusije i Ukrajine krajem aprila, ali su odlučili da sakriju informacije od Ukrajine strahujući da bi pokušaj ubistva mogao da dovede do rata između SAD i Rusije.

    Ukrajinska vojska je navodno ipak došla do informacija o Gerasimovoj poseti, zbog čega su američki zvaničnici od Kijeva tražili da obustavi napad na ruskog generala, zahtev je podnet nakon konsultacija sa Belom kućom, navodi američki list.

    “Rekli smo im da to ne rade”, rekao je za list visoki američki zvaničnik.

    “Rekli smo im da je previše”.

    Ukrajinska vojska je ipak izvršila napad na mesto gde su verovali da se nalazi general. Gerasimov ni na koji način nije bio pogođen udarom, navodi američki list, dodajući da je napad navodno naterao ruske najviše vojne komandante da “smanje” svoje posete frontu.

    Rusija nikada nije zvanično potvrdila Gerasimovu posetu fronta u aprilu. Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, načelnik Generalštaba je početkom jula posetio ruske trupe u Ukrajini, sastao se sa visokim oficirima i saslušao izveštaje o vojnoj operaciji, kao i borbenu podršku trupa.

    Njegova poseta je navodno usledila nedelju dana nakon što je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu otputovao na front da uruči najviša državna priznanja vojnicima uključenim u sukob.

    Ministarstvo odbrane nije pominjalo nijedan ukrajinski napad na ministra ili načelnika Generalštaba u to vreme.

    Još početkom maja, “Njujork tajms” je objavio izveštaj o navodnom ukrajinskom napadu na Gerasimova. U izveštaju se citira anonimni ukrajinski zvaničnik koji je tvrdio da je prilikom napada promašen cilj, ali da je odneo živote oko 200 vojnika, uključujući najmanje jednog generala.

    Moskva nikada nije potvrdila nijednu od ovih tvrdnji.

  • “To je objava rata”

    “To je objava rata”

    Stalni predstavnik Krima pri Putinovoj administraciji Georgij Muradov komentarisao je stav Vašingtona koji Kijevu daje odrešene ruke za operaciju na Krimu.

    On je reako da to predstavlja “objavu rata tuđim rukama”.Naime, koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi izjavio da SAD priznaju Ukrajini pravo da planira i sprovodi vojne operacije na Krimu jer poluostrvo smatraju ukrajinskom teritorijom.

    “Kirbijeva izjava o Krimu je objava rata Rusiji, koji SAD nalažu da se vodi tuđim krvavim nacističkim rukama. Smatram da se bez direktnog podsećanja Vašingtona na našu ‘batinu’ za nuklearno obuzdavanje, koja se uzdiže nad glupim glavama vašingtonskih ludaka, ovo pitanje neće završiti”, rekao je Muradov za Sputnjik.

    Prema njegovim rečima, Amerikanci treba da se prisete Bizmarkovih reči, koji je bio poznavalac Rusije – da Ruse ne treba dirati.

    “Nasrtanje na ruski Krim za nas Krimljane je jednako pozivu na bombardovanje Vašingtona”, istakao je Muradov.

    Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.