VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Američki ekspert: Ovo je znak da Kijev gubi

    Američki ekspert: Ovo je znak da Kijev gubi

    Američki profesor Volf nazvao je zahteve Zelenskog za oružjem znakom skorog kolapsa Oružanih snaga Ukrajine.

    “Kijev gubi, pa od Zapada traži sve više vojne opreme i artiljerije”, napisao je na Tviteru američki ekonomista Ričard Volf.

    “Ako Ukrajina pobeđuje, ne mora da moli još više tenkova, oklopnih vozila i tako dalje. Njeni saveznici ne bi morali da ih daju”, rekao je ekspert.

    Krajem decembra, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sastao se u Vašingtonu sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom i rukovodstvom Kongresa.

    Novi paket vojne pomoći vredan 1,85 milijardi dolara bio je tempiran da se poklopi sa njegovom posetom. To je uključivalo nabavku baterije protivvazdušnih raketnih sistema Patriot.

    Sjedinjene Države su prošle nedelje objavile novi, najveći paket vojne pomoći Kijevu u vrednosti od 3 milijarde dolara. Uključiće borbena vozila pešadije Bredli, oklopne transportere, protivtenkovske rakete, haubice i veliku količinu municije.

    Pored toga, Nemačka je obećala da će obezbediti borbena vozila pešadije Marder i dodatnu bateriju protivvazdušnih raketnih sistema Patriot, a Francuska – tenkove na točkovima ili oklopna vozila AMX-10RC.

    Moskva je više puta izjavljivala da snabdevanje zapadnim oružjem samo produžava sukob, a transport naoružanja postaje legitimna meta ruske vojske.

  • “Sve je počelo u Vašingtonu, ovo nije rat Rusije u Ukrajine”

    “Sve je počelo u Vašingtonu, ovo nije rat Rusije u Ukrajine”

    Događaji u Ukrajini nisu sukob između Moskve i Kijeva, već vojna konfrontacija NATO-a, a pre svega SAD i Velike Britanije sa Rusijom.

    To je izjavio sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev u intervjuu listu “Argumenti i fakti“.

    “Mi ne ratujemo protiv Ukrajine, jer mi ne možemo da mrzimo običan ukrajinski svet“, rekao je Petrušev, pa dodao: dodao je on.

    “Ukrajinske tradicije su bliske Rusima, kao što je i nasleđe ruskog naroda neodvojivo od kulture Ukrajinaca. I što brže građani Ukrajine shvate da njihovim rukama Zapad ratuje protiv Rusije, više će se života sačuvati. Mnogi su to odavno spoznali, ali se plaše da priznaju, plaše se osvete.”

    Patrušev je istakao da, plašeći se direktnog sukoba, NATO instruktori guraju u smrt ukrajinske vojnike.

    “Specijalnom vojnom operacijom Rusija oslobađa svoje regione od okupacije i trebalo bi da dovede do kraja krvavi eksperiment Zapada kojim se uništava bratski ukrajinski narod”, rekao je Patrušev.

    Sekretar Saveta bezbednosti Rusije je naveo da je celokupna priča o Ukrajini započeta u Vašingtonu, kako bi se uvežbala tehnologija razgraničenja i huškanja jednog naroda. Milionima ljudi brane da govore na maternjem ruskom jeziku i teraju ih da zaborave svoje korene. Zapad zarad svojih ambicija, praktično, uništava ukrajinski narod, prisiljavajući vojno sposobne ljude da umiru na bojnom polju, a ostatak stanovništva gura u siromaštvo, naveo je Patrušev.

    On je zaključio da postoji mogućnost da Zapad preduzima korake kako bi spasio i najokorelije ukrajinske neonaciste kako bi pripremali državne udare i diverzije u drugim zemljama i zaključio, da će neonacistički kriminalci biti kažnjeni.

  • Dodik odgovorio američkoj ambasadi

    Dodik odgovorio američkoj ambasadi

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je da niko ne može dovesti u pitanje 9. januar, za koji je narod na referendumu rekao da je Dan Republike i taj referendum ne može poništiti nijedna ambasada.

    Pišite šta hoćete, mi ćemo i dalje obilježavati Dan Republike Srpske 9. januara rekao je Dodik, komentarišući saopštenje Ambasade SAD povodom proslave 9. januara u kojem je navedeno da “to krši odluku Ustavnog suda BiH, prema kojoj je to obilježavanje neustavno”.

    Dodik je rekao da u pres-centrima Ambasade SAD sjede Bošnjaci.

    – I ja ću dati svoje saopštenje kada Sjedinjene Američke Države budu obilježavale 4. juli. Ne znam šta je njihov problem. Ne znam šta hoće od nas. Da se odreknemo istorije? Na kraju krajeva, narod je na referendumu rekao da je to Dan Republike, a taj referendum ne može da poništi nijedna ambasada. Kako mogu da propuste 1. mart koji Srbi ne obilježavaju? Dosta više toga, ali možda da se opet vratim na početak, pišite šta hoćete, mi ćemo i dalje obilježavati Dan Republike Srpske 9. januara – poručio je Dodik.

    On je naglasio da Republika Srpska nije trn u oku nekome, nego poriv za slobodom i da će ona opstati, bez obzira na ono što pričaju kritičari.

    Dodik je rekao da su pojedini političari u Sarajevu pokušali da mijenjaju Srbe, da mijenjaju datum i slično, ali da je nesumnjivo da je Republika Srpska formirana devetog januara.

    Kritičarima nije problem ni deveti januar, koliko im je problem godina. Moramo da promijenimo narativ. Neka oni ostaju u svojim kritikama, a mi ćemo obilježavati svoja dostignuća. Republika Srpska investira značajan novac u mnoge gradove. Sve je ovo naš narod ostvario i naša država Republika Srpska. Niko ne može dovesti u pitanje deveti januar. Lakše im je da se naviknu i da ponište tu odluku suda. To je Dan Republike svidjelo se to kome ili ne – naglasio je Dodik.

    Predsjednik Srpske istakao je da je ponosan na to što su defile i proslava Dana Republike održani u Istočnom Sarajevu i da će Srbi proslavljati 9. januar ma šta ko pričao.

    – Ovaj defile je bio prilika da se pokaže okupljenost oko Republike Srpske. Ponosan sam što je to ovdje održano. Mislim da ćemo svake druge godine defile držati u Banjaluci. Okupio se značajan broj ljudi. Vidio sam neke ljude koji su došli iz Banjaluke, Gradiške, Prijedora. Integralna ideja Srpske je živa i važna – naglasio je Dodik.

    Republika Srpska danas proslavlja Dan Republike i 31 godinu postojanja.

    Deveti januar slavi se kao Dan Republike Srpske jer je tog datuma 1992. godine nastala pod prvobitnim nazivom Srpska Republika BiH.

  • SAD i EU osudile Dodikovo odlikovanje Putinu

    SAD i EU osudile Dodikovo odlikovanje Putinu

    Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je povodom obeležavanja Dana Republike Srpske, 9. januara, odlikovao predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Ordenom Republike Srpske na ogrlici, što je izazvalo oštre osude diplomatskih predstavništva u Sarajevu i pojedinaca.

    Dodik je Putina odlikovao juče u Banjaluci jer je, kako je naveo, “zaslužan za razvijanje i učvršćivanje saradnje i političkih i prijateljskih odnosa Republike Srpske i Rusije”.

    “Odluka Milorada Dodika da odlikuje Vladimira Putina, čoveka koji je pokrenuo ničim izazvanu invaziju na Ukrajinu koja je rezultirala smrću hiljada civila i masovnim razaranjem infrastrukture, je za osudu. To je odbacivanje vrednosti evroatlantske zajednice i međunarodnog poretka utemeljenog na pravilima”, saopsstila je na Tviteru Ambasada SAD u BiH.

    Kažu da je odluka Dodika o obeležavanju, kako navode, neustavnog dana Republike Srpske, pogrešna.

    “Time se krši odluka Ustavnog suda BiH o neustavnosti komemoracije. Aneks 3 Dejtonskog ustava je jasan: Republika Srpska se mora u potpunosti pridržavati odluka institucija Bosne i Hercegovine, uključujući konačnu i obvezujuću presudu Ustavnog suda BiH, sviđale se one vlastima RS ili ne”, naveli su iz američkog diplomatskog predstavništva.

    Naveli su i da je juče ponovljen poziv na nezavisnost Republike Srpske, uz, kako navode, “navodne pravne tvrdnje o njenim nadležnostima i pokušajima potkopavanja države Bosne i Hercegovine, guraju zemlju opasnim putem. Republika Srpska će samo uništiti sebe i one oko sebe vodeći samostalnu politiku”.

    Evropska unija (EU) , takođe je osudila odluku vlasti Republike Srpske da ruskog predsednika Vladimira Putina odlikuju ordenom Republike Srpske, poručio je portparol Unije Peter Stano.

    “U EU nema mesta odlikovanju i nagrađivanju političara koji nalažu uništavanje susedne države i ubijanje njenog naroda. To svima mora biti jasno, a ova odluka rukovodstva Republike Srpske je žalosna i pogrešna”, ocijenio je Stano 9. januara.

    Podsetivši da je ruski predsednik direktno odgovoran za ilegalnu agresiju na Ukrajinu, te da se po njegovim naređenjima ubijaju ukrajinski civili i uništava ukrajinska civilna infrastruktura, Stano je naglasio da stavljanje na stranu Putina, “izoluje Republiku Srpsku i njeno rukovodstvo na međunarodnom planu”, prenosi RSE.

  • Bajden u prvoj posjeti Meksiku

    Bajden u prvoj posjeti Meksiku

    Predsjednik SAD, Džozef Bajden, doputovao je u prvu posjetu Meksiku, a glavna tema današnjeg razgovora sa predsjednikom Andresom Manuelom Lopezom Obradorom biće regionalne migracije i problem krijumčarenja droge.

    Bajden je doputovao u Meksiko Siti kasno sinoć, nakon što je obišao južnu granicu SAD sa ovom zemljom, prvi put od kada je stupio na dužnost, prenio je “AFP”.

    On se zaustavio na nekoliko sati u El Pasu, gdje je obišao pripadnike granične i carinske službe, koji su mu pokazali najnoviju tehnologiju za jačanje granične bezbjednosti i specijalno obučene pse tragače.

    Bajden će se tokom dana sastati sa Lopezom Obradorom i kanadskim premijerom DŽastinom Trudoom, a pored odvojenih susreta, trojica lidera će imati i zajednički samit.

    Među temama razgovora biće trgovina i zaštita okoline, ali je Bajden rekao da će akcenat biti pitanja nelegalnih migracija i trgovine drogom.

  • “Vrijeme nije na strani Ukrajine, moguć pritisak Zapada”

    “Vrijeme nije na strani Ukrajine, moguć pritisak Zapada”

    Vrijeme nije na strani Ukrajine, ocenili su danas bivša američka državna sekretarka Kondoliza Rajs i nekadašnji ministar odbrane Robert Gejts.

    Kako su naveli, ako ukrajinska vojska ne bude napravila ozbiljan napredak, rašće pritisak Zapada na Kijev da pregovara o primirju, što se jedino može promeniti “dramatičnim povećanjem” vojne pomoći Kijevu.

    U zajedničkom tekstu za Vašington post, Rajsova i Gejts navode da su ukrajinska ekonomija i vojni potencijal sada u potpunosti zavisni od zapadne podrške, pre svih od pomoći SAD, a da vreme nije na strani Ukrajine, prenosi TASS.

    Ako ukrajinska vojska ne napravi veliki napredak, zapadni pritisak na Kijev da pregovara o prekidu vatre “rašće kako budu prolazili meseci vojnog ćorsokaka”, smatraju dvoje bivših američkih zvaničnika.

    Prema njihovom mišljenju, “jedini način da se izbegne takav scenario jeste da SAD i njihovi saveznici hitno obezbede Ukrajini dramatično povećanje vojne podrške i kapaciteta – dovoljno da odvrati novu rusku ofanzivu i omogući Ukrajini da potisne ruske snage na istoku i jugu”.

    Od početka ruskog napada na Ukrajinu, SAD su, prema procenama Pentagona, snabdele Ukrajinu s vojnom pomoći vrednom više od 24,2 milijarde dolara.

  • Republikanci mogu uticati na kraj ukrajinskog sukoba

    Republikanci mogu uticati na kraj ukrajinskog sukoba

    Izbor Kevina Makartija za predsjednika Predstavničkog doma daje republikancima priliku da utiču na kraj ukrajinskog sukoba ne zbog mira, već da bi “osvojili političke poene”, rekao je danas predsjednik komiteta ruske Državne dume za spoljne poslove Leonid Slucki.

    “U 15. pokušaju, ovoga puta uspješnom, republikanac Kevin Makarti je obezbjedio treću najvišu funkciju u zemlji. Za republikance koji sada imaju većinu u Predstavničkom domu i svog sopstvenog predsjednika ovo je dobra prilika da utiču na kraj ukrajinskog, tačnije, sada mnogo većeg sukoba, ako ne zbog mira kao takvog, već da bi stekli političke poene”, napisao je Slucki na svom “Telegram” kanalu.

    On smata da republikanci sada imaju šansu da “blokiraju nekontrolisani novčani tok” kojim se podržava Kijev.

    “Ovakva revizija može da otvori oči onima koji glasaju za podršku kijevskoj hunti koja je zaglibljena u korupciji i namjerava da nastavi agresiju”, dodao je Slucki.

    Kevin Makarti, lider Republikanske partije u Predstavničkom domu, izabran je rano jutros za predsjednika Predstavničkog doma.

  • Šta Bajden misli o Putinovom prijedlogu o prekidu vatre u Ukrajini

    Šta Bajden misli o Putinovom prijedlogu o prekidu vatre u Ukrajini

    Američki predsjednik Džozef Bajden je rekao je da ruski predsjednik Vladimir Putin, poslije deset mjeseci rata u Ukrajini i hiljade izgubljenih života, pokušao je da 36-časovnim primirjem za vrijeme božićnog praznika, “dođe do vazduha”.

    Kremlj je juče saopštio da je Putin naložio prekid vatre danas od podneva, nakon poziva patrijarha moskovskog i cijele Rusije Kirila da dođe do primirja tokom Božića.

    Ukrajina je odbacila prekid vatre tokom pravoslavnog praznika, rekavši da neće biti mira dok Moskva ne povuče svoje trupe sa okupirane teritorije.

    “Nerado odgovaram na bilo šta što Putin kaže. Interesantno je da mu nije smetalo da bombarduje bolnice, obdaništa, crkve. Rekao bih da ovim potezom pokušava da dođe do vazduha”, rekao je Bajden, objavio je Rojters, a prenosi Tanjug.

    Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov optužio je američku administraciju da joj nedostaje želja da dođe do političkog rješenja, dodajući da čak i jednostrano proglašenje prekida vatre je ocjenjeno kao pokušaj da se dođe do vazduha.

    “Sve ovo znači da je Vašingnton spreman da se bori do posljednjeg Ukrajinca, a da sudbina ukrajinskog naroda ne interesuje Amerikance uopšte”, naveo je Antonov na Facebook.

  • SAD razmatra slanje borbenih vozila Bradley ukrajinskoj vojsci

    SAD razmatra slanje borbenih vozila Bradley ukrajinskoj vojsci

    Predsjednik Joe Biden rekao je u srijedu da SAD razmatra slanje borbenih vozila Bradley kao pomoć Ukrajini u borbi protiv ruske invazije koja je u toku.

    Biden je upitan tokom razgovora s novinarima da li na stolu dostavljanje oklopnog borbenog vozila Ukrajini. On je odgovorio “da”, bez dodatnih komentara.

    Dok ruska invazija Ukrajine traje već 11. mjesec, Kijev vrši pritisak na SAD za tenkove, rakete većeg dometa, oklopne i protuzračne odbrambene sisteme. Intenzivne borbe nastavljene su u istočnoj Ukrajini uprkos početku zime.

    Bradley je srednje veliko oklopno borbeno vozilo koje može služiti kao transporter trupa. Ima gusjenice umjesto točkova, ali vozilo je lakše i okretnije od tenka. Može nositi oko 10 ljudi ili umjesto toga biti konfiguriran za nošenje dodatnog streljiva ili komunikacijske opreme.

    Američka vojska koristi Bradley-e još od početka osamdesetih. Pentagon je već opskrbio Ukrajinu s više od 2000 borbenih vozila, uključujući 477 vozila otpornih na mine i zasjede zaštićenih i više od 1200 Humveeja.

    Biden je prošlog mjeseca najavio da će SAD po prvi put poslati Ukrajini raketnu bateriju Patriot, najnapredniji raketni sistem zemlja-zrak koji je Zapad osigurao za pomoć u odbijanju ruskih zračnih napada.

    Američki Kongres je prošlog mjeseca odobrio gotovo 44,9 milijardi dolara vojne i ekonomske pomoći za rat kojem se ne nazire kraj.

    Istog dana kada je Biden priznao da razmišlja o slanju Bradleya u Ukrajinu, Francuska je objavila da će Ukrajini poslati lake tenkove francuske proizvodnje AMX-10 RC, prve tenkove koje je isporučila neka zapadnoeuropska država. Ta je objava uslijedila nakon telefonskog razgovora između francuskog predsjednika Emmanuela Macrona i ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog.

    Francuski predsjednik nije rekao koliko će tenkova biti isporučeno i kada. Članica NATO-a dostavila je Ukrajini protutenkovske i protuzračne odbrambene rakete i raketne bacače.

    Zelenski, koji je prošlog mjeseca posjetio Washington, jasno je dao do znanja SAD-u i zapadnim saveznicima da Ukrajini treba sofisticiranije oružje.

    “Uvjeravam vas da ukrajinski vojnici mogu sami savršeno upravljati američkim tenkovima i avionima”, rekao je Zelenski tokom obraćanja američkim zastupnicima.

  • Odabran nasljednik legendarnog Black Hawka

    Odabran nasljednik legendarnog Black Hawka

    Američka kopnena vojska odabrala je prošlog meseca nasljednika UH-60 Black Hawk helikoptera.

    Snage američke vojske će tako nakon gotovo pola veka dobiti novu platformu, koja zapravo uopšte nije ni helikopter.

    Bellov V-280 Valor, pobednik takmičenja za budući desantni avion dugog dometa (FLRAA), jeste takozvana “tiltrotor” letelica, avionkoji može da pomera svoje elise kako bi se transformisao iz helikoptera s dva kontrarotirajuća rotora u klasični avion s dva turbopropelerska motora, prenosi Jutarnji list.

    Prednosti u odnosu na klasične helikoptere su brojne – tiltrotor letelice mogu da slete i uzlete vertikalno, lebde u mestu, ispuste desantne jedinice uz pomoć užadi dok lebde iznad svoje mete, ali zato do odredišta lete dvostruko brže od klasičnih helikoptera i imaju znatno veći domet. Ipak, te prednosti dolaze i uz određene nedostatke – zauzimaju znatno više prostora u hangarima, potreban im je veći prostor za sletanje, teže je upravljati, te imaju i složenije zahteve za održavanje. Uprkos tome, američka vojska zaključila je kako prednosti premašuju njihove mane.

    Američke oružane snage počele su da koriste helikoptere u svojim desantnim jedinicama za vreme Vijetnamskog rata. Bellov UH-1 Iroquois, poznatiji kao “Huey”, bio je prvi višenamenski helikopter srednje veličine koji se počeo koristiti za brojne misije – od prevoza ranjenika, dostave municije i zaliha, do izviđanja, vazdušnog napada i desanta.

    Huey je ušao u upotrebu 1962. godine u 101. vazdušnodesantnoj diviziji, te u 82. vazdušnodesantnoj diviziji, poznatim padobranskim jedinicama koje su se proslavile u Drugom svetskom ratu. Uvođenje višenamenskih helikoptera u te divizije označilo je revoluciju vazdušnog desanta – vojnike više nije trebalo prevoziti transportnim avionima i iskrcavati uz pomoć padobrana, koji su dolazili uz niz problema i nedostataka, već ih je bilo moguće iskrcati na jednoj lokaciji, bez raštrkavanja snaga, spremne za akciju.

    Proizvedeno više od 4.000 Black Hawkova

    Helikopteri su postali sveprisutni u američkim oružanim snagama. Vojska, marinci, avijacija i mornarica počeli su da ih koriste za sve moguće zamislive svrhe, a Huey je postao simbol prevoza oružanih snaga, poput Willys Jeepa u Drugom svetskom ratu. Ukupno je proizvedeno više od 16.000 različitih modela Hueyja, a neke se varijante koriste i dan danas.

    Modernizovani model UH-1Y Venom, takozvani Yankee ili Super Huey, verzija je s četiri elise i dve mlazne turbine, koji je ušao u aktivnu službu Korpusa američkih marinaca tek 2008. godine, opremljen najmodernijim senzorima, staklenim kokpitom i infracrvenom kamerom. Napadačka verzija AH-1Z Viper, takozvana Zulu Cobra, ušla je u službu marinaca 2010. godine.

    Deset godina nakon ulaska Hueyja u aktivnu službu, američka kopnena vojska raspisala je konkurs za sledeću generaciju višenamenskog aviona za taktički transport (UTTAS). Nakon revolucije koju je doneo UH-1 Iroquois, bilo je vreme za evoluciju, koju je ponudio Sikorsky sa svojim UH-60 Black Hawk helikopterom.

    Black Hawk je postao deo flote kopnene vojske 1979, s namerom da postepeno zameni Iroquoise u ulozi taktičkog transporta. Nudio je brojne prednosti u odnosu na prethodnika, od povećane preživljivosti i zaštite do znatno veće brzine i nosivosti – Black Hawk je mogao da leti brzinom od gotovo 300 km/h, nasuprot Hueyjevih 204 km/h, te je mogao da nosi više od četiri tone tereta – oko 1,4 tone unutar helikoptera, ili čak do 4,1 tonu ispod njega, što je vojsci omogućilo prevoz artiljerijskih topova, lakših vozila i drugog tereta vazdušnim putem.

    Poput svog prethodnika, UH-60 prvo je dostavljen 101. vazdušnodesantnoj diviziji u junu 1979. Već 1983. bio je u borbi za vreme invazije Grenade, a 1989. služio je za invazije Paname. U Zalivskom ratu, 1991, Black Hawkovi su bili deo najvećeg helikopterskog desanta u istoriji, u kojem je učestvovalo više od 300 helikoptera. Do danas je proizvedeno više od 4.000 Black Hawkova u različitim varijantama.

    Black Hawk je u narednim decenijama prerastao u najrašireniji helikopter srednje nosivosti, a svoje su varijante razvili i Ratno vazduhoplovstvo, Ratna mornarica i Obalna straža SAD – jedino su marinci ostali verni Hueyju. Varijante Black Hawka koriste se, osim za prevoz tereta i desant, i za prevoz ranjenika, potragu i spašavanje, za protivpodmorničko i protivbrodsko ratovanje, elektroničko ratovanje, a postoje i tajne verzije nevidljivih Black Hawk helikoptera kojim se služe specijalne jedinice.

    Revolucija u vazdušnom desantu

    Upravo su specijalne jedinice pomogle oružanim snagama SAD da shvate ograničenja helikoptera, ali i konvencionalnih aviona. Spektakularni neuspeh operacije Eagle Claw (Orlova kandža) u aprilu 1980. godine pokazao je vojnim stratezima da im je potrebna nova platforma.

    Operaciju Eagle Claw odobrio je predsednik Džimi Karter, a njen cilj bilo je spasavanje zarobljenih radnika američke ambasade u Teheranu. Zbog svoje složenosti, misija je bila prisiljena da zavisi od transportnih aviona za jednu fazu, helikoptera velike nosivosti za drugu, uspostavljanje dve sletne baze u pustinji te zauzimanje vojnog aerodroma.

    Zbog teških pustinjskih uslova i složenosti operacije, tri od osam helikoptera nije bilo upotrebljivo nakon dolaska do prve sletne baze, zbog čega je operacija otkazana. U povlačenju iz baze, došlo je do sudara helikoptera i transportnog aviona s vojnicima i gorivom, pri čemu je poginulo osmoro vojnika.

    Ministarstvo obrane SAD tada je naručilo eksperimentalni avion kojim bi se služili svi rodovi vojske, koji bi imao veliki domet, visoku brzinu, i mogao bi da sleće i uzleće vertikalno. Bell i Boeing udružili su se i razvili prvi tiltrotor avion, V-22 Osprey.

    Osprey je bio nova revolucija u vazdušnom desantu. Iako je sporiji od aviona s fiksnim krilima, omogućava sletanje na nosače aviona i helikoptera, krstarice i razarače, šumske čistine i obične puteve ili trgove, a pritom je znatno brži od najbržih helikoptera.

    Marinci su u potpunosti prigrlili Osprey, kojim su od 2007. do danas zamenili svoje CH-46 Sea Knight helikoptere. Ratno vazduhoplovstvo naručilo je varijante kojim se služe specijalne jedinice, a mornarica je naručila teretne varijante za dostavu zaliha i opreme na nosače aviona i druge brodove.

    Osprey može da razvije brzinu od čak 565 km/h, uz borbeni domet od čak 1.600 kilometara. Može da preveze čak 24 vojnika ili lako pešadijsko vozilo, ukupno 9 tona tereta unutar letelice 6,8 zona izvan.

    MV-22B kojim se koriste marinci postao je primarna alatka njihovih desantnih snaga, zamišljen za brzi prevoz trupa do bojišta. U dva Ospreya stane ceo pešadijski vod marinaca, a osam do deset Ospreya može da preveze celu četu, zajedno s teškim pešadijskim naoružanjem poput mitraljeza i minobacača, te pridruženim elementima poput artiljerijskih osmatrača i sanitetskog tima.

    Nazvan po ratnom poglavici Sauka

    Kako je flota Black Hawkova kopnenih snaga – oko 2.000 helikoptera – postajala sve starija, tako se kopnena vojska odlučila na nabavku novog desantnog aviona za 21. vek, srednje nosivosti, kod kog su glavni prioriteti bili brzina i dolet. Radilo se o definisanju novog strateškog okruženja, u kojem postojeći desantni i napadački avioni kopnene vojske više ne zadovoljavaju nove potrebe vojske.

    Desantni helikopteri poput Black Hawka osmišljeni su za prevoz na relativno zbijenim bojištima Evrope i Bliskog istoka, gde SAD mogu da računaju na veliki broj dostupnih savezničkih baza. U 21. veku, sa sve većom strateškom važnošću indo-pacifičkog regiona, Black Hawkovi bili bi nedovoljni za takozvano “skakanje od ostrva do ostrva”. Postaviti ih dovoljno blizu da bi bili iskoristivi u borbenim operacijama značilo bi staviti ih u domet preciznih krstarećih i balističkih projektila, držati ih neprekidno ugroženim, i zahtevalo bi značajne PVO resurse.

    Pre nešto manje od mesec dana, objavljeno je kako je početni ugovor za budući desantni avion osvojio Bell, sa svojim V-280 Valor prototipom, koji je pobedio zajednički prototip Sikorskyja i Boeinga, SB-1 Defiant.

    Valor i Defiant deo su programa zajedničkog višenamenskog helikoptera, čija su demonstraciona vozila poslužila za odabir budućeg desantnog aviona. Ni jedan od ponuđenih modela nije bio klasični helikopter. Sikorsky i Boeing ponudili su avion s dva koaksijalna rotora, jedan iznad drugog, te “gurajućim” propelerom na repu, dok je Bell ponudio evoluciju tiltrotor tehnologije, model s kojeg su uklonjene sve “dečje bolesti” koje su mučile V-22 u prvim godinama razvoja.

    Početni ugovor za razvoj V-280 Valora vredi 1,3 milijardi dolara, za razvoj i dizajn virtuelnih prototipova, nakon čega bi trebalo krenuti u 7 milijardi dolara vredan program inicijalne proizvodnje. Ukoliko se naruči planirani broj aviona koji bi trebao zameniti sve Black Hawkove kopnenih snaga, program bi mogao da vredi oko 70 milijardi dolara.

    Ukoliko ostane odabran i službeno uveden u službu, Valor će verovatno dobiti novo ime i novu oznaku. Bell ga je prozvao V-280 kako bi istakao njegovu planiranu brzinu krstarenja od 280 čvorova, no inicijalni prototip je leteo i brzinom većom od 300 čvorova – 555 km/h. Ako bi se držali konvencije, avion bi trebaloo da dobije oznaku “V” za avion s vertikalnim sletanjem i vertikalnim ili kratkim uzletanjem, te sledeći raspoloživi broj, što bi u ovom trenutku bilo V-25.

    Američka kopnena vojska tradicionalno je svojim helikopterima davala imena po plemenima i poglavicama severnoameričkih Indijanaca (UH-1 nazvan je po plemenu Irokeza, a UH-60 po Crnom Jastrebu, ratnom poglavici Sauka), pa je vrlo verojatno da će i Valor biti preimenovan u skladu s tom tradicijom.

    Klasični helikopteri – ugrožena vrsta

    Za razliku od Black Hawka, ili svojeg konkurenta Defianta, Valorov najveći nedostatak je veliki prostor koji mu je potreban za sletanje ili skladištenje. MV-22B Osprey može da zakrene svoja krila kako bi se lakše smestio u hangare nosača aviona ili helikoptera, što prototip Valora ne može. Black Hawk može da sklopi svoje elise kako bi ceo stao u C-130 Hercules transportni avion – što se moglo videti kada su prvi primerci dostavljeni Oružanim snagama Hrvatske.

    Ako je verovati stratezima američke vojske, Valor svoje mane ipak nadomešćuje svojim prednostima. Iako se ne može lako prenositi transportnim avionima, može imati dolet u jednom smeru od čak 3900 kilometara bez dopunjavanja goriva u letu, pa mu je znatno jednostavnije samom da se isporuči na željeno odredište.

    Avion može da preveze 14 vojnika – 3 više od Black Hawka – a može i da preuzme ulogu u prevozu topova poput M777 155mm haubica na bojište. Osim brzine, koja je gotovo dvostruko veća od helikoptera kojeg bi trebalo da zameni, Valor se posebno ističe borbenim doletom od čak 1.500 kilometara – gotovo tri puta većim od Black Hawka. Samo tri Valora bila bi dovoljna da se preveze ceo pešadijski vod od 42 vojnika.

    Hoće li Valor zaista postati budućnost vazdušnodesantnih snaga američke kopnene vojske još je ipak prerano reći. Sikorsky i Boeing žalili su se na rezultate konkursa, a moguće je i da će doći do neplaniranih problema u daljem razvoju koji bi mogli dovesti do kašnjenja ili pak potpunog otkazivanja ugovora. No, Valor je u startu znatno sigurnija opcija od Defianta – osim što je Bell demonstrirao uspešnost svoje tiltrotor tehnologije kroz V-22 Osprey, i prototip Valora leteo je punih pet godina, više stotina sati, te su imali priliku da ga isprobaju i vojni testni piloti.

    Kada se krene u masovnu proizvodnju, negde od 2030. nadalje, i kada Valor počne da zamenjuje Black Hawk helikoptere u vojsci (verojatno ponovno počevši sa 101. vazdušnodesantnom divizijom), klasični helikopteri mogli bi postati gotovo ugrožena vrsta u američkim oružanim snagama, dok će za većinu ljudi prva asocijacija na vojsku postati modeli novih aviona s nagibnim propelerima.