VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • 100.000 američkih vojnika već je u Evropi

    100.000 američkih vojnika već je u Evropi

    Zajedno sa devet istočnih članica zapadne vojne alijanse, američki predsednik stoji iza obaveza da svi brane napadnutu članicu.

    Nije bilo konkretnih obećanja o povećanju broja vojnika. Ipak, jedna članica se izdvaja.

    Na samitu sa šefovima država i vlada devet istočnih članica Severnoatlanskog pakta u Varšavi, američki predsednik Džozef Bajden ponovio je suštinu svoje poruke sa putovanja u Poljsku i Ukrajinu: „Obaveza Sjedinjenih Američkih Država spram NATO je apsolutno nedvosmislena. Često sam to govorio i reći ću još jednom – član pet je sveta dužnost na koju su se SAD obavezale. Branićemo svaki pedalj teritorije NATO.“

    Član pet ugovora o članstvu u Severnoatlanskom paktu određuje uzajamnu pomoć u slučaju napada. „Ruski napad na Ukrajinu uticao je na bezbednosnu situaciju u čitavom svetu“, rekao je poljski domaćin, predsednik Andžej Duda. Dodao je da se godinu dana od početka ruske agresije žele iznaći načini da se Ukrajini još bolje pomogne, dokle god je neophodno.

    Iza zatvorenih vrata verovatno se razgovaralo i o isporuci aviona F-15 ili dalekometne artiljerije. Konkretne odluke, međutim, nisu objavljene. Ispred hotela u kojem je bio smešten američki predsednik proukrajinski demonstranti su zahtevali: „Dajte sada F-15 Ukrajincima!“

    U Kijevu je ovaj hitan zahtev američki predsednik Bajden čuo iz usta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Ukrajinski političari i eksperti tvrde i posle Bajdenovog govora u Varšavi, da se bez tog oružja ne može pobediti u ratu.

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je učestvovao na samitu u Varšavi, rekao je da Zapad mora da proširi svoju podršku Ukrajini. „Godinu dana nakon invazije, Putin ne priprema mir. Naprotiv, on priprema više rata“. Stoltenberg je dodao da se Ukrajini zato mora dati ono što joj je potrebno da bi pobedila.

    B9 zastupa interese istočnog krila

    Posle napada Rusije na Ukrajinu i aneksije Krima 2014, na inicijativu Rumunije i Poljske oformila se grupa od devet država – Grupa devetorice (B9). U njoj su bivše sovjetske republike Estonija, Litvanija i Letonija, kao i bivše članice Varšavskog pakta Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija i Bugarska. Osim Češke i Bugarske, sve te zemlje graniče se s Belorusijom, Ukrajinom ili Rusijom.

    One se osećaju ugrožene ruskom agresijom. Nameravaju da tesno sarađuju u odbrani istočnog krila zapadne vojne alijanse, a podržavaju ih ostale članice NATO.‚

    Osam borbenih grupa na istoku

    Posle napada Rusije na celu Ukrajinu prošle godine, NATO je formirao četiri nove borbene grupe u Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. One su već postojale u baltičkim državama i u Poljskoj – formirane su 2017. zbog napada proruskih grupa na istoku Ukrajine.

    Multinacionalne jedinice s vojnicima iz više država NATO imaju oko hiljadu ljudi, što je snaga jednog bataljona. Borbena sposobnost ili moć odvraćanja tih trupa nije posebno velika. One više simbolizuju obavezu država zapadne vojne alijanse da zajednički brane savezničke teritorije u slučaju da Rusija ili Belorusija napadnu.

    Osim toga NATO organizuje nadzor vazdušnog prostora na istočnoj granici: 30 savezničkih aviona stalno patroliraju nebom. U slučaju opasnosti oni mogu da presretnu protivničke avione.

    NATO je doneo odluku da ojača protivraketnu zaštitu na svom istočnom krilu. Vojni stručnjaci u Briselu kažu da je trenutna odbrana manjkava. Potrebni su dodatni sistemi kao što je Patriot. Osim toga, NATO je premestio dodatne vojne brodove u Crno more, kako bi zaštitio obale Rumunije i Bugarske.

    Ne radi se samo o Poljskoj

    Predsednik Poljske Andžej Duda ocenio je da je susret devet država istočnog krila sa američkim predsednikom i generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom „ekstremno simboličan i veoma važan za sve nas, za čitav region“. Duda je dodao da Bajden nije posetio samo Poljsku.

    „Samit B9 posmatra se i prezentuje kao susret s ukupnom istočnom falangom. Poljska tu deluje samo kao prva među jednakima, ali ne i kao lider grupe“, kaže politikolog Marek Madej s Varšavskog univerziteta. Poljska je najveća zemlja u grupi i ima izrazito nacionalno orijentisanu vladu.

    Više američkih vojnika za Evropu?

    Najviše je američkih vojnika u Poljskoj, tamo je stacionirano 10.000 ljudi. Međutim, to nije stalna, već rotirajuća postava, koja se menja na svakih nekoliko meseci. SAD su na čelu borbene grupe u Poljskoj, oko 3.500 vojnika stalno je stacionirano u toj zemlji. Pripremni glavni štab bi mogao u slučaju potrebe da obezbedi brzo premeštanje većih borbenih jedinica na istok.

    „Poljska je zamislila, a to su predložile i druge članice alijanse, da se u svakoj članici NATO na istoku stacioniraju dodatne trupe koje bi onda imale snagu brigade“, kaže Mihal Baranovski iz američke fondacije Nemački Maršalov fond. Vašington je još na samitu u Madridu leta 2022. pokazao spremnost da u slučaju potreba pošalje dodatne trupe. O tome će se odlučivati na sledećem samitu lidera alijanse jula ove godine u Vilnjusu.

    Pored rukovodećih zadataka u borbenoj grupi u Poljskoj, američke trupe prisutne su u manjem broju u ukupno sedam od osam borbenih grupa. Amerikanci imaju u Evropi 100.000 vojnika. Najveći kontigenti su u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji i Španiji. U kriznim hladnoratovskim periodima bilo ih je četiri puta više.

    Mađarska se izdvaja
    Mađarska nije uskladila korak s drugima. Najmanja borbena grupa NATO u Mađarskoj nema američkih vojnika. Premijer Mađarske Viktor Orban oklevao je prilikom formiranja borbene grupe. On je u zemlju pustio samo vojnike iz Hrvatske.

    Mađarska vlada jedina je među vladama članica NATO koja održava relativno dobre odnose s režimom Vladimira Putina. Mađarska dobija jeftin gas iz Rusije. Ruske firme u Mađarskoj grade jednu nuklearnu elektranu.

    Prošle nedelje je ekstremni nacionalista Viktor Orban u obraćanju naciji rekao da njegova zemlja neće isporučiti oružje Ukrajini i ne oseća se ugroženom od Rusije. „Moramo da se držimo po strani“, rekao je Orban i dodao da Mađarska ne sme dozvoliti da je uvuku u rat. Mađarski premijer je rekao da su u Evropi Mađarska i Vatikan jedini koji imaju takav stav i dodao da je za to kriva Nemačka koja je zauzela konfrontacioni kurs i za sobom povukla ostale članice Evropske unije.

    Iz diplomatskih izvora se saznaje da će mađarski premijer ovih dana još jednom pokušati da blokira novi paket sankcija Evropske unije protiv ruskog agresora. Osim toga, Mađarska je, pored Turske, jedina članica NATO koja još nije ratifikovala pristupanje Švedske i Finske alijansi. Portal „Politiko“ Orbana je nazvao „Putinovim saboterom“ u Evropi.

  • EU traži da Rusija dozvoli Americi da izvrši inspekciju njenih nuklearnih objekata

    EU traži da Rusija dozvoli Americi da izvrši inspekciju njenih nuklearnih objekata

    Evropska unija smatra da Rusija treba da poštuje obaveze iz Sporazuma o mjerama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja (START) i dozvoli SAD da izvrše inspekciju svojih nuklearnih arsenala na koje se odnosi sporazum, navodi se u saopštenju spoljnopolitičke službe EU.

    EU poziva Rusiju da ispuni svoje obaveze iz START-a pojednostavljivanjem inspekcije koju predviđa START na ruskoj teritoriji i učešćem u Bilateralnoj konsultativnoj komisiji u okviru utvrđenog ugovorom – navodi se u dokumentu.

    Prošle jeseni Rusija je odložila na neodređeno vrijeme sastanak rusko-američke konsultativne komisije, koja, između ostalog, utvrđuje rokove daljih inspekcija.

    Spoljnopolitička služba EU izrazila je žaljenje zbog odluke Rusije da suspenduje učešće u START-u, koji, po njenom mišljenju, podriva bezbjednosnu arhitekturu u Evropi.

    • Povećanjem predvidljivosti i međusobnog povjerenja između dvije najveće nuklearne sile, ovaj sporazum ograničava strateško rivalstvo i povećava stratešku stabilnost – navodi se u saopštenju.

    Podsjetimo, ruski predsjednik Vladimir Putin je tokom obraćanja Federalnoj skupštini rekao da Rusija obustavlja svoje učešće u Sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju.

  • Eksplozija na Floridi, ima mrtvih i povređenih

    Eksplozija na Floridi, ima mrtvih i povređenih

    Prema lokalnim izveštajima, požar je izazvala varnica dok su radnici u radnji koristili acetilen za zavarivanje.

    “Imali ste više vozila koja su gorela zapaljivom materijom. Imali ste više strujnih vodova u prekidu. To zajedno sa petoro ljudi kojima je trebalo spasavanje i pomoć bila je veoma zahtevno”, rekao je on.

  • Direktor CIA upozorio Zelenskog?

    Direktor CIA upozorio Zelenskog?

    Direktor CIA Vilijam Berns navodno je upozorio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da bi vojna podrška Zapada Ukrajini mogla da bude smanjena.

    Kako navodi američki portal “Politiko”, a prenosi Raša tudej Balkan, Berns je dva meseca nakon sastanka sa ruskim kolegom Sergejem Niriškinom u Ankari, novembra prošle godine, od Zelenskog zatražio da ukrajinska vojska što brže ostvari napredak na bojnom polju, uz upozorenje da bi vojna podrška Zapada mogla da bude smanjena.

    Ove tvrdnje, pozivajući se na dva neimenovana ukrajinska zvaničnika, prenosi američki portal “Politiko” u tekstu pod nazivom “Zapad još uvek ne zna kako izgleda pobeda u Ukrajini”.

    Navodno upozorenje direktora CIA usledilo je zbog očekivanja da će Predstavnički dom Kongresa SAD, koji je pod kontrolom republikanaca, tražiti da vojna podrška Ukrajini bude smanjena.

    Savetnik Zelenskog rekao je za “Politiko” da Kijev brine zbog mogućnosti da bi pojedinci u Bajdenovoj administraciji rado iskoristili takav stav Kongresa kao izgovor za ukidanje vojne pomoći Kijevu.

    “Bojim se da i na Kapitol Hilu i u američkoj administraciji postoje ljudi koji žele da smanje bezbednosnu pomoć kako bi podstakli Ukrajince da sklope neku vrstu dogovora”, rekao je savetnik Zelenskog.

    To može biti protivno Bajdenovom obećanju tokom njegove iznenadne posete Kijevu u ponedeljak da će SAD nastaviti da podržavaju Ukrajinu “koliko god bude potrebno”, ali bez definisanih ratnih ciljeva, čak i to predsedničko obećanje moglo bi da se sruši, rekao je savetnik Zelenskog.

  • Bajden poručio Putinu: Ne, ne i ne!

    Bajden poručio Putinu: Ne, ne i ne!

    Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden obratio se javnosti iz Varšave, gde se obeležava godinu dana od početka rata u Ukrajini.

    “Hvala što ste me dočekali ovde u Poljskoj, pre godinu dana sam govorio na ovom istom mestu, a onda je Vladimir Putin pokrenuo rat”, rekao je Bajden.

    “Pre godinu dana rekli su da će Kijev da padne, pa moram da ih obavestim da Kijev stoji i da je slobodan”, kazao je.

    Bajden je rekao da su SAD bile na testu, kao i NATO i ceo svet, testirana je ujedinjenost protiv neprijatelja.

    “Svaka demokratija je testirana kada je Rusija napala Ukrajinu”

    On kaže da je ceo svet i sva demokratija bili na testu kada je Rusija napala Ukrajinu.

    Pitanje sa kojim su se suočili bilo je da li će odgovoriti ili pogledati na drugu stranu.

    Rekao je godinu dana kasnije, znamo odgovor – svet jeste reagovao i neće preći na drugu stranu.

    “Ustali smo za demokratiju”
    Bajden dalje ističe kako je prošlo skoro godinu dana od ruske invazije na Ukrajinu, ali jasno stavlja do znanja “zauzeli smo se za demokratiju”.

    On dodaje da je imao čast da u ponedeljak u Kijevu sa Zelenskim kaže da će se “zalagati za sve ove stvari”.

    Bajden Putinu: Ukrajina nikada neće biti pobeda Rusije

    “Demokratija je bila prejaka za Putina”, nastavio je Bajden.

    “Autokrate razumeju samo jednu reč – ne, ne, ne”, kazao je.

    Bajden je poslao još jednu poruku Putinu, upozoravajući ga da “brutalnost nikada neće slomiti volju slobodnih”.

    On dodaje da “Ukrajina nikada neće biti pobeda Rusije” – što je dočekano aplauzom publike.

    Bajden jasnije poručuje kako “slobodni ljudi odbijaju da žive u svetu beznađa i tame”.

    NATO “jedinstveniji” kao rezultat ruske invazije

    Ruski lider je na kraju dobio okretanje Finske i Švedske NATO-u, kaže američki predsednik. On dodaje da je NATO “jedinstveniji nego ikad”.

    Strah od potencijalnog širenja NATO-a bio je jedan od razloga zašto je Rusija pokrenula svoju invaziju.

    Bajden kaže da, iako je Putin mislio da će Zapad zavisiti od ruskih energetskih tržišta, oni su umesto toga pronašli druga tržišta i radili zajedno sa SAD na okončanju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva.

    “Mislio je da su autokrate poput njega čvrsti, a lideri demokratije slabi, a onda je upoznao gvozdenu volju Amerikanaca”, kaže Bajden.

    Bajden odaje priznanje hrabrosti ukrajinskog predsednika
    Bajden je govorio o ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom – kaže da je njegova hrabrost iskovana u vatri i čeliku.

    Demokratija u svetu je jačala, a ne slabila, ali su svetske autokrate oslabile, dodaje Bajden.

    On dodaje da je najvažnije znati za šta se zalažete i da znate ko stoji uz vas čini svu razliku, a narod Poljske to zna bolje od bilo koga, rekao je.

    Duda: Kijev mora da pobedi
    Poljski predsednik Andžej Duda govorio je ispred Kraljevskog zamka u Varšavi uoči obraćanja američkog predsednika Bajdena.

    Duda je kazao da veruje da će Rusija morati da napusti ukrajinsku teritoriju i da Kijev mora da pobedi u ratu.

    On je pozvao sve lidere evropskih i zemalja NATO-a da podrže Ukrajinu.

    Bajdenova poseta Ukrajini pokazala je Kijevu da se slobodni svet ničega ne plaši, dodao je Duda.

  • “Mogli smo da ubijemo Bajdena, ali…”

    “Mogli smo da ubijemo Bajdena, ali…”

    Ruski zvaničnici i državni mediji izvestili su o Bajdenovoj poseti Ukrajini i naveli da on ionako “vodi stvari”, što se uklapa u narativ Kremlja.

    Taj narativ oslanja se, naravno, na tezu da je vlada Volodimira Zelenskog zapravo marioneta američkih vlasti.

    Tokom veoma gledane emisije “60 minuta” gosti su upitani da li Rusija garantuje bezbednost predsednika i, ako jeste, zašto?

    Dopisnica Skaj njuza iz Moskve Dajana Magnej javila je da je jedan od gostiju u emisiji odgovorio: “Mogli smo da ubijemo Bajdena, ali to bi bilo previše.”

    Sergej Markov, bivši Putinov savetnik, rekao je za Skaj njuz da Rusija nije pokušala da ubije predsednika SAD jer nije želela nuklearni rat.

    “Oni će nastaviti da prikazuju ove snimke kao dokaz da Ukrajina poštuje naređenja Džoa Bajdena i da su pravi neprijatelj Sjedinjene Države”, rekao je Markov.

  • Džozefov tajni plan. Spriječen mir?

    Džozefov tajni plan. Spriječen mir?

    U Sjedinjenim Američkim Državama pristalice nastavka borbenih dejstava počele su u potpunosti da određuju politiku vlasti.

    To smatra politički analitičar i predavač na katedri za politologiju i međunarodne odnose Univerziteta Maltepe Hasan Unal.

    “Vidimo da, zahvaljujući podršci grupe koju predvode američki državni sekretar (Entoni) Blinken i savetnik za nacionalnu bezbednost (Džejk) Salivan, koncerni koji proizvode oružje u punom smislu te reči oblikuju političku strategiju američke administracije na način koji im je potreban”, rekao je profesor.

    Unal je objasnio da Bajdenova poseta Kijevu podseća na užurbanu posetu bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona Ukrajini prošlog proleća, čiji je cilj bio da se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odgovori od sklapanja mira.

    Prema njegovim rečima, Bajden je otputovao u Kijev kako bi sprečio Zelenskog da se povuče.

    Sada ukrajinska vlada prolazi kroz još jednu ozbiljnu kadrovsku rekonstrukciju i otpuštanja, što je možda vezano za shvatanje da neće moći da pobedi u ovom sukobu.

    Osim toga, Bajdenova poseta je još jedan pokušaj da se demokratama obezbede dodatni poeni na predstojećim izborima. Trenutna ekonomska situacija u SAD ukazuje na prilično ozbiljne šanse da se Donald Tramp vrati na vlast.

    U američkom društvu vlada i nezadovoljstvo razmerama materijalne pomoći koju Vašington pruža Ukrajini i ta činjenica može da igra protiv Bajdena, zaključuje turski profesor.

    Američki predsednik Džozef Bajden danas je doputovao u iznenadnu posetu Kijev, gde se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

  • Bajden stigao u Poljsku

    Bajden stigao u Poljsku

    Američki predsjednik Džozef Bajden doputovao je u Poljsku, rekao je dnaas zamjenik poljskog ministra spoljnih poslova Pjotr Vavržik, prenose poljski mediji.

    Dopisnik agencije Rojters sa lica mjesta javio je da je na željezničkoj stanici u gradu Pržemislu na jugu Poljske vidio niz vozila, od kojih su neka imala američke registarske tablice.

    Vozila su čekala dolazak voza u kojem je američki predsjednik.

    Bajden je nešto ranije boravio u nenajavljenoj posjeti Kijevu.

  • EU i SAD očekuju da BiH osudi Rusiju

    EU i SAD očekuju da BiH osudi Rusiju

    Generalna skupština UN će krajem sedmice, povodom godišnjice od početka rata u Ukrajini, glasati o rezoluciji u kojoj će osuditi Rusiju zbog napada na Ukrajinu, a EU i SAD od BiH očekuju da ovu rezoluciju podrži.

    Iako rezolucije UN nemaju pravnu snagu, smatraju se simboličnim diplomatskim činom kroz koji članice međunarodne zajednice pokazuju svoje političke i diplomatske stavove prema važnim međunarodnim pitanjima.

    S obzirom na to da je rat u Ukrajini dominirao međunarodnim odnosima u proteklih godinu dana, već je sada ova tema prisutna i objavljuju se brojne analize kako će proteći glasanje.

    Zasad se vjeruje da će rezoluciju podržati najveći broj članova međunarodne zajednice, a da će zemlje koje su prijateljski nastrojene prema Rusiju uglavnom biti uzdržane.

    Iako nam se od bh. zvaničnika niko nije javio da nam prokomentariše kako će proteći glasanje, nezvanično nam je rečeno da će BiH podržati ovu rezoluciju, kao i da će to učiniti i sve zemlje u regionu, uključujući i Srbiju, koja je u posebno osjetljivoj međunarodnoj poziciji jer od predstavnika EU i SAD očekuje razumijevanje i pomoć kad je u pitanju rješavanje kosovskog problema, uključujući formiranje zajednice srpskih opština na sjeveru Kosova.

    Jedini ko nam se javio i bio spreman da govori na ovu temu je Milan Petrović, član Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma BiH, koji je izabran od strane vladajuće koalicije u Republici Srpskoj. On nam je rekao da na Odboru nije bilo govora o predstojećem glasanju i da će to pitanje možda doći na red sutra, kada je redovna sjednica Odbora.

    “Mi kao stranka Ujedinjena Srpska smo juče (nedjelja) imali sjednicu Glavnog odbora. Sukob u Ukrajini nije bio tema, kao ni druge međunarodne teme, pa o tome nismo zauzimali stavove. Ako od nas kao funkcionera bude traženo da zauzimamo stavove u institucijama, onda ćemo se izjašnjavati”, rekao nam je on.

    Ferdinand Kenig, portparol Delegacije EU i Kancelarije specijalnog predstavnika EU u BiH, za “Nezavisne” kaže da EU očekuje da će BiH glasati zajedno s EU po ovom pitanju.

    “Nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u punom obimu, 141 država glasala je 2. marta 2022. godine kako bi se najoštrije osudila ruska agresija. BiH je bila jedna od tih zemalja, pridruživši se EU i najvećim demokratskim državama u svijetu u osudi ruskih dejstava u Ukrajini. Očekujemo da će BiH glasati na isti način na predstojećem glasanju. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, od BiH se očekuje da se uskladi sa svim odlukama zajedničke vanjske i sigurnosne politike EU, kao i da dijeli vrijednosti EU osuđujući ruska gruba kršenja međunarodnog prava i osnovnih ljudskih vrijednosti”, rekao nam je on.

    U Ambasadi SAD u Sarajevu ističu za “Nezavisne” da predstojeća rezolucija govori o potrebi za pravednim i sveobuhvatnim mirom u Ukrajini, u skladu sa principima Povelje UN.

    “Svrha rezolucije je da pomogne da se okonča ovaj sukob pozivanjem na iskren dijalog i potvrđivanjem naše kolektivne podrške međunarodnim principima koji moraju biti temelj trajnom miru. U pitanju su osnovni principi međunarodnog prava i međunarodnog sistema. Pozivamo BiH da zajedno sa drugim zemljama demonstrira posvećenost tim principima i glasa za rezoluciju”, naveli su oni u odgovoru “Nezavisnim”.

  • Kijev blokiran, stigao Bajden

    Kijev blokiran, stigao Bajden

    Centar Kijeva je blokiran, a nakon što se društvenim mrežama pronela vest da u glavni grad Ukrajine stiže američki predsednik, mediji su preneli da je on stigao.

    Naime, američki predsednik Džozef Bajden doputovao je u Kijev iznenada, jer je bilo prethodno najavljeno da će na godišnjicu početka rata u Ukrajini posetiti Poljsku i tamo održati govor.

    Pre nego što je Bajden stigao, Kijevom su viđene “čudne kolone”, a grad je bio blokiran. Takođe, oglasile su se i sirene za vazdušnu opasnost, nakon najave da u glavni grad stiže jedan visoki zvaničnik.

    Bajden se u Kijevu sastaje sa ukrajinskim predsednikom Volodomirom Zelenskim, a taj susret održava se u Mihajlovskom saboru u centru grada koji je od jutros zatvoren za saobraćaj.