VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • “Očajni deda”

    “Očajni deda”

    Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, koji je od početka sukoba u Ukrajini postao žestoki kritičar Zapada, ismevao je američkog predsednika Džoa Bajdena.

    Nazvao ga je “očajnim dedom” nakon što je najavio kandidaturu za izbore 2024. godine.”Bajden je doneo odluku. Očajni deda”, napisao je Medvedev na Telegramu o 80-godišnjem predsedniku. “Da sam američka vojska, odmah bih napravio lažni kovčeg sa lažnim nuklearnim kodovima u slučaju da pobedi (na izborima), da izbegnem nepopravljive posledice“, dodao je Medvedev.

    Bajden je najavio da će se kandidovati na predsedničkim izborima sledeće godine, ali bi njegove godine mogle da budu otežavajuća okolnost. Nikada ranije Amerikanci nisu birali tako starog predsednika, niti su neki kandidati od njih tražili da predaju ključeve Bele kuće dok on ima 86 godina.

    U novembru 2021. i februaru 2023. predsednik je prošao lekarske preglede, čiji je zaključak bio da je „dobrog zdravlja“. Međutim, u zemlji u kojoj je utisak izuzetno važan, gde kandidat mora da zrači vitalnošću, predsednik ne može da sakrije svoje godine.

    Njegov tempo je oprezniji, govor mu je ponekad nejasan, a ponekad i sam deluje zbunjeno, što republikanska opozicija koristi da dovede u pitanje oštrinu njegovog uma.

  • Zvanično: Bajden

    Zvanično: Bajden

    Američki predsednik Džo Bajden objavio je da će se kandidovati za predsedničke izbore u SAD 2024.

    Kako piše BBC, zvanično je pokrenuta kampanja Bajdena za reizbor – u vidu trominutnog videa koji počinje sa jednom rečju: Sloboda.

    Bajden tvrdi da će prava na abortus, odbrana demokratije, prava glasa i mreža socijalne zaštite biti među najvažnijim pitanjima na glasanju 2024. godine.
    On kaže da će birači biti suočeni sa izborom da sledećoj generaciji ostave „više slobode ili manje“ i „više prava ili manje“.

    “Svaka generacija Amerikanaca se suočila sa trenutkom kada je morala da brani demokratiju, da se zalaže za naše lične slobode i da se založi za naše pravo glasa i naša građanska prava. Ovo je naše”, kazao je Bajden.

    Osvrćući se na svoju predizbornu poruku iz 2020. da su Amerikanci “u borbi za dušu” svoje nacije, on predstavlja svoj slogan iz 2024.: “Hajde da završimo posao”, preneo je Blic.

    Rojtersov izvor je pak rekao da je Bajdenov tim već izabrao menadžera kampanje za 2024. Džuli Čavez Rodrigez, koja je sada viši savetnik u Beloj kući, a prethodno je radila kao zamenik šefa Bajdenove kampanje 2020. godine.

    Očekuje se da će Bajden zadržati svoje bliske saradnike, među kojima je i državni sekretar Entoni Blinken, koji je bio spoljnopolitički kadar tokom njegove kampanje 2020.

    Međutim, Bajdenu će sigurno problem predstavljati starost, pošto je 80-godišnji lider najstariji predsednik u istoriji SAD. Bajden je inaugurisan u 78. godini, a do kraja svog eventualnog drugog mandata imao bi 86 godina.

    Nedavne ankete sugerišu da je Bajdenova starost glavna briga među glasačima, a istraživanje “En-Bi-Si njuza” objavljeno tokom vikenda pokazalo je da 70 odsto anketiranih veruje da on ne bi trebalo da se kandiduje 2024, uključujući 51 odsto kolega iz njegove stranke. Od onih koji se protive kampanji za reizbor 69 procenata je kao faktor navelo zabrinutost oko Bajdenovih godina.

    Brojni glasovi ukazuju na to da stariji političari ugrožavaju sposobnost američkog sistema da deluje, te da se Vašington pretvara u gerontokratiju sa sve starijim i nemoćnijim Kongresomnavodi Raša tudej Balkan.

  • Rastu rizici za direktnu vojnu konfrontaciju Rusije i SAD

    Rastu rizici za direktnu vojnu konfrontaciju Rusije i SAD

    Rizici za direktnu vojnu konfrontaciju između dvije nuklearne sile – Rusije i Sjedinjenih Država, stalno rastu, ocijenio je direktor Odjeljenja za neširenje i kontrolu naoružanja Ministarstva spoljnih poslova Rusije Vladimir Jermakov.
    On je za TAS S rekao da je, ako SAD nastave da slijede sadašnji kurs konfrontacije sa Rusijom, sudbina sporazuma START o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja, može biti unaprijed određena.

    “Ako se događaji budu razvijali po najgorem scenariju, odnosno ako Vašington dovede situaciju do vojnog sukoba dvije najveće nuklearne sile, biće neophodno brinuti ne o spasavanju START-a, već o sudbini cijelog svijeta”, istakao je Jermakov.

    On je rekao da Moskva zato stalno ukazuje na opasnost od djelovanja SAD i NATO i šalje, kako je naveo, otrežnjujuće signale Zapadu o neophodnosti da se spriječi katastrofa, prenosi Tanjug.

    Jermakov je kazao da Zapad “i dalje ostaje gluv na apele” Rusije i, prema njegovim riječima, čak ih “zlonamjerno iskrivljuje u propagandne svrhe”.

  • Ništa od F-16

    Ništa od F-16

    SAD još uvek ne razmatraju isporuke Ukrajini borbenih aviona F-16, saopštio je koordinator za strateške komunikacije Saveta za bezbednost Bele kuće Džon Kirbi.

    “Čuli ste da je (predsednik SAD Džozef) Bajden rekao da oni (lovci) trenutno nisu na dnevnom redu. Sada smo usredsređeni na isporuke za koje sami Ukrajinci kažu da su im zaista potrebni u narednim nedeljama i mesecima…”, rekao je on.

    Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin je u petak, nakon sastanka kontakt grupe o Ukrajini, koji je održan u Ramštajnu, rekao da su Kijevu trenutno najpotrebniji kopneni PVO sistemi.

  • A u slučaju neuspješne kontraofanzive…

    A u slučaju neuspješne kontraofanzive…

    Neuspeh navodne ukrajinske kontraofanzive mogao bi da dovede do smanjenja isporuka zapadnog oružja Kijevu i novih poziva na pregovore, piše “Politiko”.

    “Politiko” se pozvao na izjavu direktorke američkog istraživačkog centra “Atlantik kaunsil” Klementin Starling.

    “Podrška evropske javnosti može vremenom da oslabi, jer evropski energetski i ekonomski troškovi ostaju visoki. Pukotina u transatlantskoj podršci Ukrajini verovatno će negativno uticati na podršku SAD, a i Kongres i administracija (predsednika SAD Džozefa) Bajdena bi mogli da se suoče s problemima u borbi da se ona nastavi”, rekla je Starlingova.

    Ona je sigurna da će evropske zemlje u slučaju neuspešne kontraofanzive početi da podstiču Kijev na pregovore s Moskvom.

    “Neuspešna kontraofanziva otvoriće dodatna pitanja o tome kako će izgledati ishod rata i u kojoj meri se rešenje sukoba, zapravo, može postići samo daljim slanjem oružja i pomoći”, zaključila je Starlingova.

    “Politiko”, takođe, navodi, pozivajući se na izvore u Beloj kući, da Bajdenova administracija strahuje da bi neuspešna kontraofanziva Kijeva mogla da dovede do kritike na račun američkog predsednika.

    “Bajdenova administracija se tajno priprema za mogućnost da će, ukoliko prolećna kontraofanziva Ukrajine ne opravda očekivanja, kritičari u zemlji i saveznici u inostranstvu tvrditi da Amerika takođe nije opravdala očekivanja”, navodi “Politiko”.

    Bela kuća strahuje ne samo od nezadovoljstva u zemlji, nego i od nezadovoljstva među inostranim kolegama.

    Premijer Ukrajine Denis Šmigalj je početkom aprila rekao da bi kontraofanziva Ukrajine mogla da počne na leto, a kasnije je naveo da bi to moglo da se dogodi “uskoro”. Američki mediji su preneli da je ukrajinska ofanziva, navodno, zakazana za 30. april.

  • Vašington bijesan na Makrona

    Vašington bijesan na Makrona

    Vašington je iznerviran zbog inicijative predsednika Francuske Emanuela Makrona u vezi s Ukrajinom.

    Kako piše agencija Blumberg pozivajući se na dobro obaveštene izvore, pristup francuskog lidera u vezi s Ukrajinom nije se dopao Vašingtonu… Bela kuća je bila iznervirana zbog toga što Makron samostalno deluje u vezi s delikatnim diplomatskim pitanjem, ne konsultujući se sa saveznicima, navodi agencija.

    Prema mišljenju izvora Blumberga, očigledno je da Peking ne želi da iskoristi svoj uticaju na Rusiju, zbog čega teško da će ovoga puta Makron teško postići veći uspeh.

    Ranije je Blumberg preneo da je niz zapadnih zemalja kritikovao težnju Makrona da dobije podršku Kine u izradi plana za pregovore Rusije i Ukrajine. Zapadne zemlje takve napore smatraju preuranjenim i plaše se gubitka jedinstva u Evropi.

    Blumberg je, takođe, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, pisao da predsednik Francuske namerava da se obrati Kini s planom koji, prema njegovom mišljenju, može da dovede do pregovora Rusije i Ukrajine.

    Tokom posete Kini Makron je u razgovoru s kineskim liderom Si Đinpingom izjavio da je Pariz spreman da blisko sarađuje s Pekingom radi što bržeg rešavanja ukrajinske krize.

    Si Đinping je tom prilikom rekao da Francuska može da dâ konkretan plan za rešavanje sukoba, a da je kineska strana spremna da ga podrži i da odigra konstruktivnu ulogu, navodi Sputnjik.

  • Nema viza za Ruse; Zaharova: Jasno je…

    Nema viza za Ruse; Zaharova: Jasno je…

    Ruski novinari koji su trebali da prate Sergeja Lavrova na sednicu SB UN u Njujorku nisu dobili američke vize, napisala je Marija Zaharova na Telegramu.

    “Ostalo je 40 minuta do polaska novinara u Njujork. Svi su na aerodromu. Vize nisu izdate. Odgovor američke ambasade: ‘Radimo na tome’. Ovo jasno pokazuje kako se manipuliše temom slobode govora i prava novinara”, napisala je diplomata.

    Ranije je Lavrov rekao da su SAD zloupotrebile položaj zemlje domaćina sedišta UN prilikom izdavanja viza ruskoj delegaciji u Savetu bezbednosti, jer vize nisu izdate nekim članovima delegacije, kao ni svim novinarima. Američka strana nije ni na koji način objasnila neizdavanje viza predstavnicima ruskih medija.Rusija predsedava Savetom bezbednosti UN u aprilu. Šef ruskog diplomatskog resora, u okviru predsedavanja, učestvovaće na sastancima Saveta bezbednosti 24. i 25. aprila.

  • Lavrov o neizdavanju viza ruskim novinarima: Nećemo zaboraviti, nećemo oprostiti

    Lavrov o neizdavanju viza ruskim novinarima: Nećemo zaboraviti, nećemo oprostiti

    SAD su pokazale koliko vrijede njihove izjave o zaštiti slobode govora, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, komentarišući neizdavanje viza ruskim novinarima koji su trebali da posjete sjednicu UN-a u sklopu ruske delegacije.

    “Najvažnije, budite sigurni: nećemo zaboraviti, nećemo oprostiti”, rekao je Lavrov u video snimku koji je na svom Telegram kanalu objavila portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Naravno, znao sam koliko su naše američke kolege poznate po ovakvim stvarima, ali sam bio siguran da će, ipak, ovoga puta, s obzirom na pažnju koja je skrenuta na njihovo ružno ponašanje, sve biti drugačije. Ali sam pogriješio“, dodao je šef ruske diplomatije.


    Lavrov je naglasio da je zemlja, koja sebe naziva najjačom, najpametnijom, najslobodnijom, najpravednijom, pokazala kukavičluk.

    “Uradila je nešto glupo i pokazala šta zaista vrijede njene zakletve o zaštiti slobode govora, o pristupu informacijama i tako dalje“, rekao je on.

    Obraćajući se novinarima, Lavrov je dodao da će rusko ministarstvo spoljnih poslova morati da radi za ruske novinare kojima nisu izdate američke vize, “da pokažu više energije, ulože više napora u donošenju istine do međunarodne zajednice”.


    “Pokušajte svojim kanalima da pratite šta ćemo tamo da radimo, širite istinu. Uvjeren sam da će to izazvati veće interesovanje širom svijeta od filtriranih informacija koje serviraju svojim gledaocima, slušaocima, čitaocima naše zapadne kolege“, naglasio je on.

  • “SAD žrtvuju Ukrajince”

    “SAD žrtvuju Ukrajince”

    Curenje poverljivih dokumenata Pentagona pokazuje da SAD na Ukrajince gledaju kao potrošnu robu, rekla je osnivač Instituta Šiler Helga Zep-Laruš.

    SAD na ukrajinske trupe gledaju kao potrošnu robu u posrednom ratu sa Rusijom i dovode u opsanost svoje saveznike, rekla je osnivač Instituta Šiler Helga Zep-Laruš u današnjem intervjuu za TASS.”Ova curenja otkrivaju, s jedne strane, potpunu kontrolu nadzora nad stvarnom vojnom situacijom u Ukrajini, zbog čega ukrajinske trupe izgledaju kao pijun u proksi ratu. S druge strane nije laskavo za američke obaveštajce što su curenje poverljvih dokumenata primetili tek u aprilu, iako su oni kružili još od januara”, rekla je Zep-Laruš.

    Prema njenoj oceni ovaj kontinuirani obrazac američkog špijuniranja takozvanih saveznika sigurno će dodatno narušiti poverenje u saradnju sa SAD.

    “Zaista uznemirujuće pitanje koje je procurelo sa tajnim dokumentima jesu stvarne procene šansi da Ukrajina dobije ovaj rat na bojnom polju. Ako su američke službe imale mnogo pesimističniji stav o nesposobnosti Ukrajinaca da pobede, ali su ovu procenu svesno krili, onda je ukrajinski narod ne samo žrtvovan, već su i saveznici namamljeni da šalju oružje, što ih na kraju čini metom potencijalne eskalacije”, predočila je Helga Zep-Laruš.

    Prema njenim rečima sankcije Rusiji imaju potpuno negativan efekat jer se punom parom odvija dedolarizacija, a informacioni rat je takođe izgubljen jer “ceo globalni jug ne kupuje američki narativ”.

  • Rat počinje 2027?

    Rat počinje 2027?

    Tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu upozorio je na mogući sukob sa Kinom 2027. godine, navodeći da se Tajpej priprema za mogućnost napada.

    Tajvan pokušava da ojača zapadnu podršku pre moguće kineske invazije, objavio je danas Gardijan.

    Vu je za britanski radio El-Bi-Si (LBC) rekao da Tajvan shvata kinesku vojnu pretnju veoma ozbiljno. Vu je napravio analogiju između Kine i Rusije, rekavši da svet u prošlosti nije ozbiljno shvatio agresivne stavove Rusije.

    “Nismo sprečili Rusiju da preuzme Krim. A Rusi su bili ohrabreni da krenu napred i pokrenu rat protiv Ukrajine. Nismo sprečili Kinu da nametne zakon o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu. I ljudi su se pitali: da li će Tajvan biti sledeći? Sada Tajvan oseća sav ovaj pritisak”, istakao je Vu.

    Američki obaveštajci veruju da je kineski predsednik Si Đinping naredio vojsci te zemlje da bude spremna do 2027. godine da pripoji Tajvan. Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang rekao je danas da obe strane Tajvanskog moreuza pripadaju Kini i da “će oni koji se igraju vatrom na Tajvanu na kraju izgoreti”.

    Pojedini američki zvaničnici veruju da bi sukob mogao da izbije i ranije. Šef američke indopacifičke komande, admiral Džon Akilino, rekao je u utorak komitetu oružanih snaga u Kongresu da “svi nagađaju” kada je u pitanju predviđanje vremenskih rokova za sukob između Kine i Tajvana.