Oznaka: SAD

Američka centralna banka podigla je kamatne stope na najviši nivo u posljednjih 16 godina što je jedan od načina kojim žele stabilizirati inflaciju i rast cijena.

Federalne rezerve povećale su svoju ključnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, što je 10. povećanje u posljednjih 14 mjeseci. Signalizirali su da bi jučerašnje podizanje kamatne stope mogao biti njegov posljednji, bar za sada.

Ovi potezi su gurnuli njenu referentnu stopu na između 5 posto i 5,25 posto – u odnosu na skoro nulu u martu 2022.

Više stope su naglo podigle troškove pozajmljivanja u najvećoj svjetskoj ekonomiji, potaknule usporavanje u sektorima kao što su stanovanje i igrajući ulogu u nedavnim propadanjima tri američke banke.

Predsjednik Federalnih rezervi Jerome Powell na konferenciji za novinare nazvao je ovo “značajnoj promjenom”, međutim, on je odbio da isključi dalju akciju riječima “vodit će nas dolazni podaci., prenosi BBC.

Banka je počela agresivno podizati kamatne stope prošle godine kada su cijene u SAD-u skočile najbržim tempom u posljednjih nekoliko decenija.

Centralne banke širom svijeta, uključujući Veliku Britaniju i Evropu, poduzele su slične mjere.

Trgovanje akcijama tri regionalne banke u SAD obustavljeno je danas zbog volatilnosti nakon što im je vrednost potonula 20 procenata.

Akcije Western Alliance Bancorpa skliznule su 24,62 odsto u 10:19 po istočnoameričkom vremenu, dok je deonica PacWest Bancorpa bila u minusu od 23,59 odsto u 10:24, a Metropolitan Bank Holding Corp je imao pad od 21,91 odsto u 10:24 po istočnoameričkom vremenu, prenosi Teletrejder.Podsetimo Džej-Pi Morgan se složio da preuzme Prvu republikansku banku, koja je tako postala treća regionalna banka u SAD koja je bankrotirala nakon Banke Silicijumske doline i Signature banke. Naime, Kalifornijsko odeljenje za finansijsku zaštitu i inovacije (DFPI) saopštilo da je zatvorilo banku First Republic.

Americi za 30 dana preti apokalipsa, ceo svet će patiti: “Najveća greška u istoriji”

Za kupovinu Prve republičke banke, koja je 13. aprila raspolagala imetkom od 229,1 milijardu dolara, bili su zainteresovani i grupacija za finansijske usluge PNC, kao i grupacija Citizens, a poslednje ponude su upućene prekjuče, preneo je izvor upoznat sa situacijom.

Vlada SAD-a bi mogla ostati bez novca do 1. juna ako Kongres ne uspe da podigne ili suspenduje gornju granicu duga.

Na to je upozorila američka ministarka finansija Dženet Jelen.

Dostizanje gornje granice duga značilo bi da vlada više nije u mogućnosti da pozajmi novac, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

Jelen je u ponedeljak pozvala Kongres da reaguje “što je pre moguće” kako bi rešila ograničenje od 31,4 triliona dolara.

Predsednik Džo Bajden sazvao je sastanak lidera Kongresa o tom pitanju za 9. maj.

“Nakon pregleda nedavnih saveznih poreskih primanja, naša procena je da nećemo moći da nastavimo da ispunjavamo sve obaveze vlade do početka juna, a potencijalno i do 1. juna, ako Kongres ne podigne ili suspenduje limit duga pre toga”, napisala je Jelen u pismu predsedniku Predstavničkog doma Kevinu Mekartiju.

Jelen je istakla da čekanje do poslednjeg trenutka da se obustavi ili poveća limit duga može ozbiljno naštetiti poslovanju i poverenju potrošača, podići kratkoročno troškove zaduživanja za poreske obveznike i negativno uticati na kreditni rejting Sjedinjenih Država.

Gornja granica duga je podizana, produžavana ili revidirana 78 puta od 1960. godine.

Republikanci u Predstavničkom domu zahtevaju drastično smanjenje potrošnje i poništavanje nekih Bajdenovih odluka, uključujući njegov program oprosta studentskih kredita i poreske kredite za zelenu energiju.

S druge strane, demokratski predsednik, koji insistira na podizanju limita bez uslova, prošle sedmice je istakao da se o tom pitanju “ne može pregovarati”.

Predsednik je, kako prenosi britanski medij, izložen sve većem pritisku poslovnih grupa da razgovaraju o predlozima republikanaca.

Prvi put u istoriji SAD bi došle u situaciju da ne mogu da otplate dug, što bi uzdrmalo globalna finansijska tržišta i srušilo poverenje u SAD kao globalnog poslovnog partnera.

Eksperti su upozorili da bi neizvršenje obaveza takođe moglo dovesti do recesije i rasta nezaposlenosti.

To bi takođe značilo da SAD ne bi mogle da pozajmljuju novac za isplatu plata vladinih službenika i vojnog osoblja, čekove socijalnog osiguranja ili za druge obaveze.

Ministarstvo finansija planira da poveća zaduživanje do kraja kvartala koji se završava u junu, u ukupnom iznosu od oko 726 milijardi dolara, oko 449 milijardi dolara više nego što je planirano ranije ove godine. Zvaničnici su rekli da je to delimično zbog nižih prihoda od poreza na dohodak od očekivanih, veće državne potrošnje i gotovinskog bilansa na početku kvartala koji je bio niži od očekivanog.

U zajedničkoj izjavi od ponedeljak, lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer i lider demokrata u Predstavničkog doma Hakim Džefris rekli su da SAD “nemaju luksuz da čekaju do 1. juna da donesu zakon kako bi izbegli neispunjavanje obaveza i sprečili katastrofalne posledice za ekonomiju i milione američkih porodica.

U drugom pismu poslatom članovima Kongresa u januaru, Jelen je navela da je Ministarstvo finansija počelo sa “vanrednim merama” kako bi izbeglo bankrot vlade.

Američki biznismen Čarli Manger upozorio je na nadolazeću oluju na američkom tržištu komercijalnih nekretnina, s američkim bankama “punim”, kako je rekao, “loših kredita”, kako cene nekretnina padaju.

Komentari 99-godišnjeg investitora i pomoćnika milijardera Vorena Bafeta dolaze u trenutku kada se previranja talasaju kroz finansijski sistem zemlje, koji se povezuje s potencijalnim krahom komercijalnih nekretnina nakon nekoliko bankrota banaka, prenosi Investitor.

“Nije ni približno tako loše kao što je bilo 2008. godine”, rekao je potpredsednik Berkshire Hathaway-a u intervjuu za Financial Times. “Ali problemi se događaju u bankarstvu baš kao što se nevolje dešavaju svuda drugde. U dobrim vremenima steknete loše navike… Kada dođu loša vremena oni izgube previše”.

Manger je govorio na verandi svoje kuće u Greater Wilshire-u, zelenom kvartu Los Anđelesa u kojem živi 60 godina, otkako je sam dizajnirao imanje.

Odeven u kariranu košulju, Manger je govorio iz svojih invalidskih kolica, dok su se muke posrnule kalifornijske banke First Republic odigravale u realnom vremenu na televizijskom ekranu koji je emitovao CNBC u pozadini.

Berkshire ima dugu istoriju pružanja podrške američkim bankama kroz periode finansijske nestabilnosti. Veliki gigant od industrije do osiguranja uložio je 5 milijardi dolara u Goldman Sachs tokom finansijske krize 2007-08 i sličnu sumu u Bank of America 2011.

Ali kompanija je sada ostala po strani trenutnog previranja, tokom kojeg su banke Silikonske doline (SVB) i Signature Bank propale.

“Berkshire je napravio neke bankarske investicije koje su nam išle vrlo dobro”, rekao je Manger. “Imali smo razočaranja i u banke. Nije tako lako voditi banku, postoji mnogo iskušenja da se uradi pogrešna stvar”.

Njihova suzdržanost delimično potiče od rizika koji vrebaju u ogromnim portfolijima banaka zajmova za komercijalne nekretnine.

“Mnoge nekretnine više nisu tako dobre”, rekao je Manger. “Imamo puno problematičnih poslovnih zgrada, mnogo problematičnih trgovačkih centara, puno problematičnih drugih nekretnina. Tamo je mnogo agonije”.

Napomenuo je da se banke već povlače od kreditiranja komercijalnih investitora. “Svaka banka u zemlji danas je mnogo stroža u pogledu kredita za nekretnine nego pre šest meseci”, rekao je on. “Čini se da su svi oni u previše problema”.

Manger je odrastao u Omahi, Nebraska, nekoliko metara od mesta gde Bafet sada živi. Njih dvoje su se upoznali 1959. godine, kada je Bafet imao 28, a Manger 35 godina. Manger, koji je u jednom trenutku radio u prodavnici prehrambenih proizvoda u vlasništvu Bafetovog dede, školovao se za pravnika pre nego što ga je njegov budući partner nagovorio na ulaganje.

Bafet je zaslužan za Mangerov uspeh, nakon što ga je ohrabrio da pređe sa “strategije opušaka” koju je zastupao njegov mentor Benjamin Graham, a koja je uključivala kupovinu jeftinih deonica nalik odbačenoj cigari gde je ostao samo jedan komad vrednosti.

Bafet je 2015. godine napisao u 50. godišnjem pismu konglomerata: “Nacrt koji mi je [Manger] dao bio je jednostavan: Zaboravite ono što znate o kupovini poštenih poslova po divnim cenama; umesto toga kupujte divne firme po poštenim cenama”.

Ovaj pristup im je dobro poslužio. Berkshire je od 1965. ostvario složene godišnje prinose od skoro 20 odsto, dvostruko više od referentnog S&P 500 indeksa deonica.

“Bili smo produkt određenog vremena i savršenog skupa prilika”, rekao je Manger, dodajući da je živeo u “savršenom periodu da bude običan investitor u deonice”.

On i Bafet su imali koristi “uglavnom [od] niskih kamatnih stopa, niske vrednosti kapitala, širokih mogućnosti”, rekao je.

Manger je rekao da je većinu svog novca zaradio od samo četiri investicije: Berkshire, Costco, njegova investicija u fond kojim upravlja Li Lu’s Himalaya Capital i Afton Properties, poduhvat za nekretnine koji poseduje stambene zgrade u Kaliforniji i Nju Džersiju. Forbs procenjuje njegovo bogatstvo na 2,4 milijarde dolara.

“U prirodi stvari je da veoma inteligentan čovek koji naporno radi možda dobije tri, četiri, pet zaista dobrih dugoročnih prilika za kupovinu velikih kompanija po niskoj ceni”, rekao je on. “To se retko dešava”.

Manger je upozorio da je zlatno doba ulaganja završeno i da će investitori morati da se bore s periodom nižih prinosa.

“Postalo je veoma teško imati bilo šta poput prinosa koji je ostvaren u prošlosti,” rekao je on, ukazujući na više kamatne stope i previše investitora koji jure za povoljnim cenama i traže kompanije sa neefikasnošću.

“U tačno vreme kada igra postaje teža, sve više ljudi pokušava da je igra”, rekao je on.

Berkshire se povremeno borio da pronađe vredna ulaganja u protekloj deceniji. Zbog toga je gotovinski bilans često prelazio 100 milijardi dolara, podstučući kompaniju da otkupi desetine milijardi dolara vlastitih deonica.

Manger je takođe ciljao na sopstvenu industriju, udarivši na “prezasićenost investicionim menadžerima koja je loša za zemlju”. Mnogi od njih su nešto više od “gatara ili astrologa koji vuku novac sa računa svojih klijenata, koji [nije] zarađen nikakvom korisnom uslugom”.

Imao je teške reči i za otkupne grupe. “Previše je privatnog kapitala, previše kupaca svih vrsta. To čini igru ​​veoma teškom za sve”.

“Ljudi koji primaju naknade i dalje rade dobro”, rekao je o menadžerima privatnih fondova. Ali upozorio je: “Ljudi kojima se ne služi dobro plaćanjem svih tih naknada možda na kraju neće biti voljni da ih plate”.

Tamo gde je Bafet izričito rekao deoničarima Berkshire-a da se “nikada ne klade protiv Amerike”, Manger je oprezniji. “Ne mislim da možemo uzeti kao dato da će američka demokratija napredovati i cvetati zauvek”, rekao je on. “Ali mislim da ćemo se još dosta dobro snalaziti”.

Treća velika američka banka propala je u posljednja dva mjeseca, a američki regulatori saopštili su da je nakon preuzimanja postignut dogovor o prodaji Prve republičke banke (FRC) kompaniji Džej Pi Morgan Čejs&Ko.

Bankarski gigant preuzeće 173 milijarde dolara dugova i oko 30 milijardi dolara osiguranja FRC-a, uključujući i 92 milijarde dolara depozita, saopštio je Džej Pi Morgan Čejs, a prenio je Rojters.

Akcije FRC-a pale su za 36 odsto pred kupovinu, a ove godine izgubile su 97 odsto svoje vrijednosti.

Odjeljenje za finansijsku zaštitu i inovacije Kalifornije saopštilo je da je preuzelo Prvu republičku banku i da će Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) djelovati kao njen stečajni upravnik.

FDIC je u svojoj izjavi procijenio da će visina fonda za osiguranje depozita biti oko 13 milijardi dolara, a konačna cijena biće određena kada se okonča stečaj.

Spasavanje velike američke banke dogodilo se manje od dva mjeseca od propasti banke Silicijumske doline i Signačur benk, za koje su preuzete hitne vladine mjere kako bi se stabilizovalo tržište nakon povlačenja depozita američkih zajmodavaca.

“Vlada je pozvala nas i ostale da se umiješamo i mi smo to učinili. Naša finansijska snaga, sposobnosti i poslovni model omogućili su nam da napravimo ponudu za transakciju koja će minimalizovati troškove Fonda za osiguranje depozita”, rekao je izvršni direktor Džej Pi Morgan Čejsa Džejmi Dajmon.

Iz ove kompanije saopštili su da očekuju da će postići jednokratni dobitak nakon oporezivanja od približno 2,6 milijardi dolara nakon dogovora koji nije uključivao procenjene troškove restrukturiranja nakon oporezivanja od dve milijarde dolara vjerovatno u narednih 18 meseci.

Takođe, oni su saopštili i da će 84 kancelarije propale banke u osam država biti ponovo otvorene kao podružnice Džej Pi Morgan Čejs banke.

Akcije “First Republic” banke pale su za skoro 50 odsto jer investitori dovode u pitanje njenu budućnost.

Pad je uslijedio dan nakon što je američka banka saopštila da su klijenti povukli više od 100 milijardi dolara sa svojih računa usred prošlomjesečne bankarske panike.

“First Republic” se smatrala jednom od banaka u najvećem riziku od propasti, nakon što je serija kolapsa banaka izazvala strah od krize u tom sektoru.

Stabilizovana je sporazumom o spašavanju vrijednom više milijardi dolara. Ažuriranje kompanije pružilo je uvid u to koliko se brzo zabrinutost širila.

Banka je saopštila da je izgubila otprilike 40 odsto svojih depozita u danima nakon tih kolapsa, pošto su klijenti žurili da povuku sredstva, prenosi “Euractiv”.

Prošli mjesec se završio sa otprilike 104 milijarde dolara depozita, uključujući 30 milijardi dolara koje je primljeno od drugih banaka u planu spasavanja koji ima za cilj jačanje povjerenja.

“First Republic” banka je nagovijestila da se situacija od tada stabilizovala.

Takođe, dodaje se da se teži “strateškim opcijama“ za jačanje svoje pozicije, uključujući smanjenje troškova otpuštanjem od 20 do 25 odsto radne snage u narednim mjesecima.

Problemi u bankarskom sektoru pojavili su se u SAD ranije prošlog mjeseca kada je banka Silicijumske doline, koja je bila 16. po veličini zajmodavac u zemlji, propala u najvećem finansijskom kolapsu američkih banaka još od 2008. godine.

Nakon toga dva dana kasnije usledio je još jedan neuspjeh njujorške “Signature banke”, piše Euroactiv.

Vlasti su uskočile da pripomognu i da garantuju depozite iznad uobičajenih granica u pokušaju da spriječe dalje nametanje bankarskih depozita.

Ali to nije odmah spriječilo širenje zabrinutosti.

U Evropi, švajcarski zvaničnici su takođe posredovali u spasavanju problematičnog bankarskog giganta “Credit Suisse”, koji je u prva tri mjeseca ove godine napustilo banku i podiglo 61,2 milijarde švajcarskih franaka.

Centralne banke širom svijeta uključujući Federalne rezerve SAD i Banku Engleske, naglo su povećale kamatne stope dok pokušavaju da obuzdaju inflaciju.

Ovi potezi su naštetili vrijednostima velikih portfelja obveznica koje su banke kupovale kada su stope bile niže.

Klijenti su zabrinuti zbog finansijskih implikacija banke Silicijumske doline pa su naglo povukli sredstva sa svojih računa, što je dovelo do njenog kolapsa. Ova epizoda je takođe izazvala strahove u vezi sa situacijom u drugim firmama.