Zapadne države su učinile sve da pripreme Ukrajinu za kontraofanzivu, izjavio je američki predsednik Džo Bajden i dodao da je optimista.
“Kolektivno smo uradili sve da im pomognemo da budu spremni. Pomoć će se nastaviti”, poručio je Bajden na konferenciji za medije, prenosi Rojters.
On je dodao da je bio “veoma optimističan u razgovorima sa Ukrajincima”.Istakao je da SAD i saveznici nameravaju da pruže pomoć Kijevu u obezbeđivanju “dugoročne bezbednosti”.
Aljbin Kurti izjavio da su SAD i EU pristrasne u razgovorima tzv. Kosova i Srbije, tvrdeći da Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak dolaze sa zahtevima Srbije.
Kosovski premijer je za Asošijeted Pres rekao da je njegov kabinet zauzeo drugačiji stav, nazivajući vlasti u Srbiji “autokratskim režimom”. “Insistiramo na tome da dobro ponašanje sa autokratom ne čini da se ponaša bolje. Naprotiv”, kazao je Kurti.
Naveo je da izaslanici SAD i EU za pregovore — Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak, dolaze sa zahtevima Srbije. “Dolaze nam sa zahtevima. Sa zahtevima druge strane”, rekao je Kurti, a preneo je portal “Kosovo onlajn”.
On ostaje pri stavu da se prisustvo specijalnih policijskih snaga ne može smanjiti sve dok “kriminalne srpske bande ili ne napuste zemlju ili ne budu uhapšene”, dodajući da će biti mira na Kosovu, ako ne bude “naređenja za nasilje iz Beograda”.
Kurti kaže i da zapadne sile ne bi trebalo da povlađuju Beogradu, u kojem vidi, kako kaže, “suštinski problem za nasilje na Zapadnom Balkanu”.
Naveo je da su čak i za vanredne izbore u četiri severne opštine sa većinskim srpskim stanovništvom 23. aprila tzv. Kosovo izneverili međunarodni posrednici, jer su , kako je rekao, pozvali da izvrši izborne amandmane, ali nisu izvršili pritisak na jedinu političku stranku etničkih Srba da učestvuje u glasanju.
Zato kaže da će mu biti potrebna pomoć međunarodne zajednice da neguje politički pluralizam u etničkoj srpskoj manjini, kako bi se obezbedila “fer konkurencija i demokratska trka za nove gradonačelnike”.
“Ne možemo sebi da dozvolimo još jedan proces koji će srpski kandidati bojkotovati nekoliko dana pre početka izbora, jer to Beograd nalaže”, rekao je Kurti.
Ovo nije prvi put da iz Prištine stižu kritike na račun međunarodne zajednice, koja je nakon poslednje eskalacije na severu KiM, stala na stranu Srbije.
Čak je i američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil izjavio, u intervjuu Glasu Amerike, da SAD imaju problem s Kurtijem.
Donald Tramp, bivši predsjednik Sjedinjenih Američkih Država, optužen je zbog nezakonitog postupanja sa klasifikovanim dokumentima pošto je izašao iz Bijele Kuće, prenosi BBC.
Tužilaštvo Trampa (76) goni po ukupno 7 tačaka optužnice, a optužnica još uvijek nije dostupna javnosti.
Ovo je prvi put da se protiv bivšeg predsjednika pokreće federalni postupak.
Tramp je, podsjetimo, već u kampanji za reizbor na mjesto predsjednika SAD 2024. godine.
U reakciji na ove vijesti, Tramp je na društvenoj mreži Truth objavio da je nevin, i da bi trebalo da se pojavi u fedealnom sudu u Majamiju u utorak, gdje će biti uhapšen i gdje će mu biti pročitane optužbe protiv njega.
“Nisam mislio da je moguće da se ovakve stvari mogu desiti bivšem predsjedniku SAD”, napisao je Tramp.
“Ovo je zaista mračan dan za SAD. Mi smo država u ozbiljnom i brzom padu, ali zajedno ćemo napraviti Ameriku ponovo velikom”, dodao je on.
Džim Trasti, advokat Trampa, rekao je za CNN da je bivši predsjednik dobio detalje optužnice, i da je optužen za “zavjeru”, davanje lažnih izjava, ometanje rada državnih organa i nelegalno posjedovanje klasifikovanih dokumenata, po Aktu o špijunaži.
Ministarstvo odbrane nije komentarisalo ovaj slučaj, a optužnica nije objavljena.
Tajna služba već priprema plan za sprovođenje Trampa do sudnice u Majamiju, prenosi BBC.
Podsjetimo, prošle godine je Trampova kuća u Mar-a-Lagou bila meta pretresa FBI, i tada je zaplijenjeno oko 11.000 dokumenata, među kojima je oko 100 bilo onih koji su imali oznaku “klasifikovano”, a neki su bili označeni sa “top secret”.
Protiv zakona SAD je da državni službenici, uključujući i predsjednika, zadržavaju klasifikovane dokumente na lokaciji koja nije za to predviđena.
Pravni stručnjaci tvrde da ni ova nova optužnica neće uticati na Trampovo pravo da se kandiduje za predsjednika.
“Može biti optuživan koliko hoćete puta, ali to ne utiče na njegovo pravo da se kandiduje”, rekao je Dejvid Saper, profesor na Univerzitetu Džordžtaun.
Inače, prema istraživanjima javnog mnijenja, Tramp je trenutno najjači kandidat Republikanaca u trci za kandidaturu za Bijelu kuću.
Predsjedavajući Predstavničkog doma Kongresa Kevin Mekarti, rekao je da je “nerazumno” da predsjednik optuži vodećeg kandidata opozicije.
“Republikanci u Kongresu će pozvati na odgovornost one koji su zaslužni za ovakvu zloupotrebu vlasti”, napisao je on na Twitteru.
Trampov najveći rival među Republikancima, guverner Floride Ron DeSantis, rekao je da “već četiri godine svjedočimo neravnomjernoj primjeni zakona, u zavisnosti od političkog ubjeđenja”.
Takmičenje “Najbolji ratnik” okupilo je u Ohaju pripadnike nacionalnih gardi iz sedam država SAD, a učestvovala je i tročlana ekipa iz Srbije.
Američki generali bili su iznenađeni kada je trebalo da uruče priznanje pobedniku vojnog takmičenja “Najbolji ratnik” u SAD. Naime, umesto da nagradu daju nekom od brojnih učesnika iz Nacionalne garde, prvo mesto je osvojio podoficir Vojske Srbije, vodnik prve klase Ivan Jeremić, piše “Politika”.
On je pripadnik 72. brigade za specijalne operacije, preciznije rečeno bataljona za specijalne operacije “Grifoni” – 82. čete rečnih diverzanata.
Ovaj Beograđanin iza sebe ima vojnu karijeru dugu 13 godina i ceo dosadašnji vek je proveo u pomenutoj slavnoj brigadi, ronilac je i padobranac. Aktivan je u vojnim sportskim disciplinama koje su pod pokroviteljstvom Međunarodnog saveta za vojne sportove, a takođe i u civilstvu u aktivnostima u kojima dolazi do izražaja izdržljivost, kao što je na primer polumaraton, prenosi dalje Raša tudej Balkan.
Takmičenje “Najbolji ratnik” na kome je Jeremić pobedio okupilo je u Ohaju pripadnike nacionalnih gardi iz sedam država SAD. Učestvovala je i tročlana ekipa iz Srbije, koju su uz Jeremića činila i dvojica njegovih kolega, jedan iz njegove jedinice, a drugi iz Odreda posebne namene “Kobre”.
Takmičenje traje pet dana, a vojnici su odmerili snage u gađanju pod opterećenjem, plivanju u uniformi, proveri fizičkih sposobnosti, poznavanju (sklapanju i rasklapanju) naoružanja, taktičkoj medicini, pozivanju vatrene podrške (na simulatoru), orijentaciji na zemljištu i gađanju iz pištolja i automatske puške.
“Najteži deo je bio marš dug nešto više od 19 kilometara, sa teretom od 20 kilograma i puškom. Teren je bio neravan, sve vreme smo trčali”, ističe Jeremić. On je taj zadatak obavio prvi, stigavši na cilj za sat i 53 minuta, a svako vreme ispod dva sata smatra se izuzetnim uspehom.
Na takmičenju su se naši vojnici sreli i sa oružjem koje ne koriste u svakodnevnom radu, kao što je pištolj “sig sauer M-17”, automatska puška M-4, laki mitraljez M-249, teški mitraljez M-240 i mitraljez “broving M-2”.
Ivan je bio u prilici da za jedan dan uvežba rasklapanje ovog oružja i tokom svog nastupa osvoji prvo mesto u ovoj disciplini. “Pobeda nije samo moja, radili smo kao tim”, poručio je Jeremić.
Bivši specijalni izaslanik američkog predsjednika za Zapadni Balkan Ričard Grenel izjavio je danas da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ne razumije šta se dešava sa Kosovom i Metohijom.
On je upozorio da je međunarodna zajednica dala rok Kurtiju do petka da se pridržava ranije preuzetih obaveza Prištine.
– Kurti ne shvata šta se dešava sa KiM. Međunarodna zajednica mu je dala rok do petka da se pridržava obaveza koje je njegova zemlja ranije preuzela. Moji prijatelji na Kosovu moraju se pripremiti za teške posljedice ako Kurti ne postupi u skladu s tim – napisao je Grenel na Tviteru.
– Vidio sam posljedice i nije lijepo – zaključio je on.
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija razmatraju mogućnost izricanja kaznenih mera Kosovu u slučaju da ne ispuni svoje obaveze, pišu mediji.
To je navedeno u dokumentu američke administracije u koji je Juronjuz Albanija imao uvid.
Kaznene mere, kako se navodi, uključuju sankcije Aljbinu Kurtiju i ministru unutrašnjih poslova Dželjalju Svečlji, koji bi mogli biti proglašeni personama non grata “zbog toga što predstavljaju pretnju bezbednosti i miru”.
Prva faza sankcija tzv. Kosovu uključivala bi zamrzavanje svih fondova EU, zaustavljanje procesa liberalizacije viznog režima, procesa članstva u Savetu Evrope, kao i zamrzavanje američkih fondova i drugih projekata koje finansira Zapad, objavio je Juronjuz Albanija, prenosi Kosovo onlajn.
Druga faza bi bio pasivan odnos kosovskih saveznika prema kampanji Srbije za nepriznavanje tzv. Kosova, reorganizacija međunarodnog vojnog prisustva i masovno smanjenje američkog kontingenta na tzv. Kosovu, kao i isključenje tzv. Kosova iz međunarodnih organizacija.
U dokumentu se kaže da “transatlantska zajednica ima vitalnu potrebu da ne dozvoli krizu iza linija kontakta sa Rusijom i da je postojalo uverenje da će problemi doći od strane Srbije, kada je reč o francusko-nemačkom planu, kao najtvrdoglavije i nekonstruktivne strane u dijalogu”.
“Niko nije očekivao da će Vlada tzv. Kosova biti koja će svojim delovanjem promovisati nesigurnost i podgrevati sukobe i krize”, navodi se u dokumentu, prenosi Juronjuz Albanija.
U tekstu se dalje navodi da međunarodna zajednica nema više strpljenja i zahteva jasan odgovor kosovske vlade da li je partner transatlantskoj zajednici ili nije.
“Biti partner znači bezuslovno ispunjavanje svih obaveza, dok nepoštovanje znači posledice”, navodi se u tekstu.
Osim kritike aktuelne kosovske vlasti, u dokumentu se kritikuje i kosovska opozicija, koja se optužuje da “ne shvata ozbiljnost situacije i stvarnu opasnost za tzv. Kosovo”.
Ukazuje se da opozicija mora da izađe sa jasnim stavom, ako se zalaže za ispunjavanje obaveza tzv. Kosova u procesu dijaloga.
“To što opozicija to nije uradila, unosi nepoverenje i projektuje oportunizam”, stoji u tekstu.
Na kraju se kaže da “ako tzv. Kosovo ne ispuni svoje obaveze, rizikuje budućnost”.
Juronjuz Albanija se obratio Evropskoj komisiji za komentar, sa pitanjem da li su upoznati sa ovim dokumentom i slažu li se sa takvim mogućim merama prema Kosovu.
Zagađenje od šumskih požara koji sedmicama bjesne Kanadom prekrilo je velike dijelove Sjeverne Amerike, gdje su izdata upozorenja o visokorizičnom kvalitetu vazduha za više od 55 miliona ljudi.
Dim požara prekrio je velike gradove u Ontariju i Kvebeku, uključujući Toronto i okolna područja. Dim je stigao čak do Njujorka i Koonektikuta, gdje je kvaliteta vazduha oklasifikovan kao”nezdrav”.
Velik dio dima dolazi iz Kvebeka, gdje trenutno gori 160 požara. Kanadska kancelarija za životnu sredinu izdala je svoje najstrožije upozorenje za Otavu, klasifikujući kvalitet vazduha u glavnom gradu Kanade “vrlo visokorizičan” za zdravlje ljudi. U Torontu i okolnim područjima kvalitet vazduha je “visokorizičan”.
Filadelfija je danas izdala crveno upozorenje i pozvala stanovnike da ostanu u kućama.
“Starije osobe, mala djeca i trudnice ili oni koji imaju problema sa srcem i plućima mogli bi doživjeti ozbiljne zdravstvene posljedice izlaganja dimu”, rekao je Džejms Gerou, portparol Odjela za javno zdravstvo te zemlje.
“Za one koji se ne smatraju osjetljivom grupom, molimo ih da izbjegavaju naporne aktivnosti na otvorenom poput trčanja ili vježbanja”, rekao je on za CNN.
“Molimo ljude da izbjegavaju nepotrebno vrijeme na otvorenom, ali ako moraju biti vani, trebali bi nositi maske i odlaziti unutra koliko god im je potrebno”, dodao je Gerou, prenosi Index.hr.
Poručio je da nije poznato koliko će dugo trajati crveno upozorenje ili hoće li se promijeniti na niži nivo upozorenja.
Upozorenja o kvalitetu vazduha izdata su i u dijelovima Masačusetsa, Nju Hempšira, Pensilvanije, Merilenda, Virdžinije…
Javne škole u Njujorku i Vašingtonu otkazale su aktivnosti na otvorenom zbog zagađenja, piše CNN.
Maršal Burk, vanredni profesor na Univerzitetu u Stanford, objavio je na Twitteru grafikon koji pokazuje da je ovaj događaj veći po razmjerama od bilo kojeg drugog u posljednjih 20 godina u Njujorku.
Trenutno je 1.475 letova odgođeno u SAD-u, prema stranici Flightaware.com.
Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) ocijenila je kvalitet vazduha u većem dijelu sjeveroistoka SAD-a kao “nezdrav”, posebno za ljude koji su već imali problema s disajnim putevima.
Načelnik združenog Generalštaba američke vojske general Mark Mili izjavio da je Ukrajina dobro pripremljena da nastavi bitku protiv ruske invazije.
Nili je tokom obeleđavanja godišnjice savezničke invazije na Američkom groblju u Normandiji u Francuskoj upozorio i da će rat biti “dug”.
On je naveo da je na Ukrajini da objavi da li je njena kontraofanzivna kampanja zvanično počela, ali je rekao da su ukrajinske trupe spremne za borbu. prenosi Gardijan.
“Naša procena je da je ukrajinska vojska dobro pripremljena za šta god da urade. Oni biraju da se bore u ofanzivnoj borbi ili u odbrani, dobro su pripremljeni”, istakao je Mili.
Prema njegovim rečima, kako vreme bude odmicalo, borbe će varirati.
“Poput bitke za Normandiju ili bilo koje druge velike bitke, ratovanje je davanje i primanje. Biće dana kada ćete videti mnogo aktivnosti i biće dana kada ćete možda videti vrlo malo aktivnosti. Biće ofanzivnih i odbrambenih akcija. Dakle, ovo će biti borba napred-nazad u dužem vremenskom periodu”, istakao je Mili.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je danas da je u razgovoru sa srpskim predsjednikom Aleksandrom Vučićem jasno naznačio da okretanje leđa sporazumu znači okretanje leđa Evropi, uz sve posljedice u smislu neuspjeha daljih integracija i bliže saradnje sa Evropom, što je, kako je istakao, ozbiljna posljedica sama po sebi.
“Prvenstveno moramo odmah smiriti tenzije, a to znači da se nadamo da će gradonačelnici neće pokušati da koriste te zgrade opština i da će se kosovska policija povući iz zgrada, ali i da srpski demonstranti napuste te lokacije. A ako bude novih izbora, i kada dođe do novih izbora, Srbi bi trebalo da na njima učestvuju bez ikakvih preduslova”, rekao je Eskobar.
On je istakao da je Vučić rekao da će učini sve da iskoristi svoj uticaj da Srbi ponovo učestvuju na izborima na sjeveru KiM.
Eskobar je naveo da očekuje da dijalog između specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka i vlade u Prištini bude nastavljen i nakon što on ode iz Beograda.
“Nadam se da će oni prepoznati da ima jedna posledica, koju sam naznačio, a to je da, kao što sam rekao, okretanje leđa evopskom prijedlogu znači okretanje leđa EU, a tu je i Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD. Mi, kao njihovi prijatelji, ohrabrujemo ih da se usklade sa nama i da se dođe do regionalne stabilnosti”, rekao je Eskobar, prenosi Tanjug.
Dodao je da “ako Priština ne želi partnerstvo, da će se onda udaljiti od saveza sa NATO-om, što je samo po sebi velika posljedica”.
Formiranje ZSO pravni zahtjev za prištinsku vladu
Eskobar je rekao je danas da je formiranje Zajednice srpskih opština pravni zahtjev za prištinsku vladu, i dodao da novi izbori na sjeveru KiM ne treba da čekaju kraj jula.
“Dakle, pričam o činjenicama. To je u Briselskom sporazumu, u zaključcima Evropskog savjeta, u okviru Ohridskog dogovora. To nije sporazum između Kurtija i Srbije, već Kosova i Srbije. Ako Kosovo želi u proces evroatlantskih integracija, mora to da ispuni. Pitanje je da li će se ostvariti sada ili u okviru neke buduće vlade”, istakao je Eskobar na konferenciji za novinare u Beogradu.
On je istakao da je Ohridski dogovor “sveobuhvatan” za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.
“Tu se jasno navode odgovornosti obje strane. Može se uraditi sve brzo, uključujući i formiranje ZSO. Možemo imati sve, većinu elemenata”, poručio je on.
Eskobar je naglasio da, po pitanju novih izbora na sjeveru KiM, “ne želi da čeka do kraja jula, ali da je to plan koji se trenutno razvija”.
“Dakle, smatram da je najveći izazov za Srbiju da ubedi Srbe na KiM da se vrate u institucije. To je nešto gdje smo usklađeni sa Srbijom. Moramo da se postaramo da Srbi koji učestvuju na izborima i vrate se u institucije, budu dobrodošli”, napomenuo je Eskobar.
Na pitanje o eventualnom ruskom uticaju na Zapadnom Balkanu, Eskobar je rekao da Rusija ima koristi od podjela u Evropi.
“Smatram da Rusija nije zainteresovana da dođe do proširenja EU, da koristi krizu u regionu kao nešto čime će dokazati da Zapad ne uspijeva. Istina je da je problem na Kosovu postojao i prije Ukrajine, ali mislim da ovo sada nije posljedica uticaja Rusije”, dodao je Eskobar.
On je ocijenio da je Sjeverna Makedonija bila važna u postizanju sporazuma, kao i da su prijedlozi Skoplja “manje-više uslađeni sa evropskim prijedlozima”.
Eskobar nije želio da priča o krajnjim rokovima koje SAD i EU traže od Prištine.
“Nisam Kurtiju dao nikakav krajnji rok, ono što sam tražio u Prištini, to je – pitao sam koji su naredni koraci. (Specijalni izaslanik EU) Miroslav Lajčak i ja smo rekli da nakon ove posjete moramo da podnesemo izvještaje. Bijela kuća od mene traži da u petak dam najnovije informacije o tome šta se dešava, a i on (Lajčak) mora da izvijesti Žozepa Borelja šta se dešava. Ali, to je naredni korak za mene, nije krajnji rok. Na osnovu narednog izvještaja, donijećemo neke odluke o budućnosti, ali nije nikakav krajnji rok ni za koga”, naveo je Eskobar, prenosi Tanjug.
Na kraju, Eskobar je rekao da su SAD posvećene da “pomognu Srbiji i Kosovu na način koji odgovara svima” i da to ide ka regionalnom planu koji ide u korist svima koji žive na Zapadnom Balkanu.
“Ne smijemo da zaboravimo da Balkan može da bude najbrže rastući dio Evrope, najdinamičniji dio Evrope, koji pruža doprinos regionalnoj bezbjednosti”, zaključio je Eskobar.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je danas da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ima dva dana da odgovori na zahtjeve EU i SAD.
On je novinarima u Prištini rekao da će on i specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak u petak obavijestiti javnost da li ima napretka ili ne, prenosi Reporteri.
Kako je rekao, Kurti je dužan i da se do petka izjasni o pitanju izbora na sjeveru, kao i da Ohrid nema plan B i da sporazum mora da se primjeni.
Eskobar i Lajčak od ponedjeljka uveče se nalaze u Prištini gdje su razgovarali sa Kurtijem, predsjednicom privremenih prištinskih institucija Vjosom Osmani, predstavnicima tri najveće opozicione stranke i Srpskom listom.