VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Bajden potpisao – granica probijena

    Bajden potpisao – granica probijena

    Američki državni dug premašio je rekordnih 32 biliona dolara po prvi put ove nedelje, pokazuju podaci koje je u petak objavilo Ministarstvo finansija.

    Prekretnica je dostignuta manje od dve nedelje nakon što je predsednik Džo Bajden potpisao zakon kojim se suspenduje ograničenje Vašingtona od 31,4 triliona dolara, čime je izbegnuto ono što bi bilo prvo neizvršenje američkog duga.

    Mera je omogućila vladi zemlje da pozajmljuje neograničena sredstva do 1. januara 2025. godine, kada se obustava gornje granice duga završava. To znači da vlada može nastaviti da plaća usluge kod kuće, kao što su socijalno osiguranje i Medicare, pozajmljivanjem novca u inostranstvu i efektivnim nagomilavanjem još većeg duga.

    Plafon je ukinut nakon uzastopnih upozorenja američkog ministarstva finansija da će, ukoliko se taj korak ne preduzme, zemlja propustiti svoje obaveze. Limit zaduživanja je dostignut još u januaru, a Trezor je imao ograničen arsenal mera koje je mogao da primeni da bi sprečio neizvršenje obaveza, što se očekivalo početkom juna. Upozorenja su izazvala burnu, višemesečnu debatu između republikanaca i demokrata o prioritetima u potrošnji, što je dovelo u opasnost odobravanje mere.

    Prvog radnog dana nakon što je gornja granica duga ukinuta, federalno zaduživanje je poraslo za otprilike 400 milijardi dolara.

    Prema pisanju Njujork tajmsa, vrednost od 32 triliona dolara je dostignuta devet godina ranije nego što su predviđale prognoze pre pandemije Covid-19. Stručnjaci kažu da, kako bi se izbegla nova kriza, vlada treba da se pozabavi faktorima koji utiču na dug.

    “Dok jurimo preko 32 triliona dolara bez ikakvog kraja, krajnje je prošlo vreme da se pozabavimo osnovnim pokretačima našeg duga, a to su obavezni rast potrošnje i nedostatak dovoljnih prihoda za finansiranje”, rekao je Majkl A. Peterson, šef Piter G. Peterson fondacija.

    Prema projekcijama fondacije, SAD bi mogle da nagomilaju još 127 biliona dolara duga u narednih 30 godina, a troškovi kamata će iznositi oko 40% federalnih prihoda zemlje do 2053. godine.

  • SAD šalju Ukrajini previše pomoći?

    SAD šalju Ukrajini previše pomoći?

    Skoro polovina Amerikanaca (47 odsto) smatra da SAD šalju dovoljnu količinu pomoći Ukrajini, a 16 odsto njih da je potrebno poslati više.

    To su podaci istraživanja Istraživačkog centra Pju.

    Sa druge strane, 28 odsto Amerikanaca kaže da SAD šalju previše pomoći Ukrajini.

    Međutim, udeo Amerikanaca koji smatraju da se Kijevu pruža previše pomoći stalno raste od početka rata, uglavnom zbog promene raspoloženja među republikancima, navode iz istraživačkog centra.

    Trenutno, 44 odsto republikanskih birača navodi da SAD šalju previše pomoći, u poređenju sa 40 odsto u januaru ove godine.

    Istovremeno, tek 14 odsto glasača Demokratske stranke deli taj stav.

    U martu prošle godine, devet odsto republikanaca je smatralo da se Ukrajini šalje previše pomoći, u odnosu na pet odsto demokrata.

    Istraživanje pokazuje i da 59 odsto Amerikanaca kaže da bar donekle pažljivo prati vesti o ratu u Ukrajini.

    Kada im se postavi pitanje kolika je pretnja ruska invazija na Ukrajinu po Sjedinjene Države, 32 odsto ispitanika kaže da “velika”, isto toliko njih smatra da je reč o “maloj” pretnji, dok 11 odsto Amerikanaca rusku invaziju ne vidi kao pretnju.

    Kada je reč o politici američkog predsednika Džozefa Bajdena vezanoj za ukrajinsku krizu, 39 odsto građana SAD kaže da ga podržava u tome, dok 35 odsto ispitanih navodi da ne podržava politiku predsednika.

  • Blinken: Nema naznaka da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje

    Blinken: Nema naznaka da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da nema naznaka da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje.

    On je dodao da Vašington ne vidi razlog zbog kojeg bi menjao svoju nuklearnu politiku, prenosi Rojters.

    Kako je dodao, SAD su i dalje posvećene odbrani “svakog centimetra” teritorije NATO, preneo je Si-En-En.

    Mirovne inicijative za rešavanje ukrajinskog sukoba koje su predložile različite zemlje sadrže ideje koje bi mogle da funkcionišu, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u intervjuu za TASS na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu 2023.

    Međutim, Zaharova je istakla da je glavni problem to što takve inicijative blokira “kijevski režim, koji je sebi zabranio da vodi bilo kakve pregovore sa Rusijom.

    “Sve je to blokirao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski jer je takav koncept nametnuti iz Vašingtona. SAD slede koncept ubijanja što većeg broja Rusa i žele neku vrstu kazne za Rusiju”, rekla je Zaharova.

    Prema njenim rečima Vašington ne odustaje do koncepta potpune dominacije u svetu i strateškog poraza Rusije.

    Ruski predsednik Vladimir Putin sastaće se danas sa liderima nekoliko afričkih zemalja u Sankt Petersburgu kako bi razgovarali o mogućim načinima rešavanja situacije u Ukrajini.

    Dva diplomatska izvora rekla su za TASS da su na dnevnom redu razgovora pitanja bezbednosti ishrane i razmene zarobljenika.

    Rojters je takođe naveo neke detalje pozivajući se na nacrt okvirnog dokumenta, rekavši da bi afrički lideri mogli da ponude mere za jačanje poverenja, čija primena može da postavi osnovu za razgovore između Moskve i Kijeva.

    Turska smatra da je važna implementacija crnomorske inicijative za žito, izjavio je danas turski ministar odbrane Jašar Guler nakon ministarskog sastanka NATO u Briselu.

    Deo sporazuma predviđa odmrzavanje izvoza ruskih žitarica i đubriva, vraćanje Roselhoz banke u sistem SVIFT, obnavljanje isporuka poljoprivredne opreme, komponenti i servisnog održavanja, nastavak rada amonijačnog cevovoda Toljati-Odesa i niz drugih koraka, ali ovaj deo paketskog sporazuma još uvek se ne sprovedi, upozorila je zvanična Moskva.

    Obim bezbedonosne zone ili koridora u Ukrajini zavisiće od dometa ukrajinskog naoružanja, od kojeg bi trebalo da bude zaštićena ruska teritorija, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Ovo zavisi od toga koje vrste naoružanja koristi Ukrajina. Što su borbene karakteristike naoružanja u Ukrajini veće, ovo rastojanje bi trebalo da bude veće. Glavni cilj je jasan: da se osigura da se s tim oružjem ne ciljaju građani Rusije”, rekao je Peskov, prenosi TASS.

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je na sastanku sa ratnim dopisnicima 13. juna da bi Moskva mogla da razmotri pitanje stvaranja bezbednosne zone na tlu Ukrajine ako se granatiranje ruskih regiona nastavi.

    Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu boravio je danas u inspekcijskoj poseti Omskoj oblasti da vidi kako se ispunjavaju zadaci u regionalnom pogonu za proizvodnju tenkova i teških bacača plamena.

    Više od 4.000 artiljerijskih oruđa već je isporučeno u zonu specijalne vojne operacije, raportirao je Šojguu načelnik glavnog raketno-artiljerijskog odeljenja ministarstva odbrane Nikolaj Paršin i dodao da je u planu da se uskoro isporuči još 700 jedinica artiljerijskog naoružanja, prenosi TASS.

    Donji dom poljskog parlamenta, usvojio je velikom većinom glasova rezoluciju podrške ulasku Ukrajine u NATO, javio je Poljski radio.

    Poljski poslanici su istakli da ukrajinska vojska postaje sve interoperabilnija sa snagama NATO i da će koristiti alijansi, prenosi Kijev independent.

    Poslanici krajnje desničarske koalicije Konfederacija izrazili protivljenje predlogu, rekavši da takav korak može da uvuče Poljsku u sukob sa Rusijom.

    Ministri odbrane Ukrajine, Češke i Slovačke potpisali su sporazum o saradnji u nabavci i održavanju borbenih vozila pešadije (IBM), saopštio je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov.

    Ministarstvo odbrane Češke je potvrdilo da sve tri zemlje planiraju da nabave švedski CV90 za svoje armije, navodeći da su ova borbena vozila među najboljim u svetu, prenosi Kijev independent.

  • Bajden: Neću ublažiti kriterijume za članstvo Ukrajine u NATO

    Bajden: Neću ublažiti kriterijume za članstvo Ukrajine u NATO

    Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je danas da neće ublažiti kriterijume koje Ukrajina mora da ispuni kako bi postala članica NATO-a.

    “Neću. Moraju da ispune iste kriterijume, tako da neću da im olakšavam”, rekao je Bajden, prenosi CNN.

    On je naveo da postoji pitanje sigurnosti sistema ukrajinske vojske. “Da li ispunjava sve standarde koje ispunjavaa svaka druga država u NATO-u? Mislim da će ispuniti, mislim da može da ih ispuni, ali to se ne dešava automatski”, poručio je predsednik SAD.

    CNN je ranije objavio da je Bajden spreman da odustane od Akcionog plana za članstvo (MAP) za Ukrajinu koji je u sporazumu iz 2008. godine opisan kao “sledeći korak za Ukrajinu na njenom direktnom putu ka članstvu”.

    MAP je program saveta, pomoći i praktične podrške prilagođen individualnim potrebama zemalja koje žele da se pridruže Alijansi, u okviru kojeg se određuje vremenski okvir za približavanje članstvu.

  • SAD: Indija se okrenula Rusiji

    SAD: Indija se okrenula Rusiji

    SAD su shvatile da Indija ima strateške imperative kada je reč o odnosima s Rusijom, rekla je za Sputnjik bivša ambasadorka Indije u SAD Mira Šankar.

    “Obe strane moraju da prevladaju svoje razlilite tačke gledišta na Ukrajinu i SAD su, iako nevoljno, shvatile da postoje strateški imperativi koje Indija ima u vezi s Rusijom”, rekla je bivša ambadorka uoči posete indijskog premijera Narednre Modija Sjedinjenim Američkim Državama.

    Prema njenim rečima, u Kongresu SAD se govorilo o tome da je neophodno učiniti više kada je reč o pristupu tehnologijama i oružju, kako bi se umanjila zavisnost Indije od Rusije u oblasti odbrambene opreme.

    “Indija je, međutim, jasno izrazila svoj stav kako u vezi sa svojim vezama s Rusijom, tako i u vezi s rusko-ukrajinskim sukobom. Za Indiju to nije glavni cilj, glavni cilj je modernizacija naših kapaciteta”, istakla je ambasadorka.

    Ministarstvo inostranih poslova Indije je ranije saopštilo da će Modi, na poziv američkog predsednika Džozefa Bajdena i njegove supruge, doputovati u zvanični posetu SAD. Poseta će početi u Njujorku, gde će indijski premijer 21. juna predvoditi obeležavanje međunarodnog dana joge u sedištu Ujedinjenih nacija.

    Posle toga Modi će otputovati u Vašington, gde će se 22. juna sastati s Bajdenom. Istog dana indijski premijer će nastupiti na zajedničkoj sednici Kongresa SAD, a 23. juna pozvan je na ručak s potpredsednicom SAD Kamalom Haris i državnim sekretarom Entonijem Blinkenom. Planirani su i susreti s “rukovodiocima vodećih kompanija, biznismenima i drugim zhainteresovanim stranama”. Ruski eksperti smatraju da će tokom posete američka administracija s Modijem razgovarati o rusko-ukrajinskom sukobu i da će pokušati da navede Indiju da svede kontakte s Rusijom na minimum.

  • Ne vide se znakovi popuštanja u Americi

    Ne vide se znakovi popuštanja u Americi

    Inflacija u ključnim delovima američke uslužne industrije i dalje je povišena i ne pokazuje znakove popuštanja, saopštile su Federalne rezerve SAD (Fed).

    To je navedeno u najnovijem izveštaju Kongresu o monetarnoj politici i pregledu stanja ekonomije, koji je objavio predsedavajući Feda Džerom Pauel pred zasedanje na Kapitol hilu sledeće nedelje, preneo je Rojters.

    Dodaje se da nade da će Fed usporiti inflaciju mogu delimično zavisiti od daljeg ublažavanja teških uslova na tržištu rada, što će verovatno značiti povećanje nezaposlenosti u SAD.

    “Potražnja za radnom snagom smanjila se u mnogim sektorima privrede, ali nastavlja da premašuje ponudu raspoloživih radnika, a broj slobodnih radnih mesta je i dalje povećan”, navodi se u izveštaju.

    Napominje se da je rast plata usporen tokom prvog dela godine, ali ostaje iznad dinamike koja je u skladu sa inflacijom od dva odsto na duži rok.

    U izveštaju se navodi da su bankarske pozajmice značajno umanjene tokom prošle godine i da će verovatno biti dodatno snižene nakon propasti nekoliko regionalnih banaka u martu.

    “Međutim, uprkos zabrinutosti oko profitabilnosti u nekim bankama, bankarski sistem ostaje zdrav i otporan”, navodi se u izveštaju.

  • Otkad je protiv njega podignuta optužnica – Tramp zarađuje milione

    Otkad je protiv njega podignuta optužnica – Tramp zarađuje milione

    Bivši predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp čini se da zarađuje milione otkada je protiv njega objavljena federalna optužnica.
    Njegov tim za predsjedničku kampanju, saopštio je da je prikupio čak sedam miliona dolara otkako je prošle sedmice protiv Trampa objavljena federalna optužnica, za koju je on rekao da je politički motivisana i neosnovana.

    Trampov tim napisao je u mejl-u upućenom u srijedu pristalicama da je više od 4,5 miliona dolara prikupljeno online, dok je 2,1 milion dolara sakupljen na donatorskom skupu u utorak u Bedminster klubu u Nju Džersiju.

    Portparol Trampa, koji je favorit za republikansku predsjedničku nominaciju, kasnije je poslao mejl Rojtersu u kojem je naveo da su prikupljena sredstva prešla granicu od sedam miliona dolara od objavljivanja optužnice.

    Na federalnom sudu u Majamiju u utorak, Tramp se izjasnio da nije kriv po svih 37 tačaka optužnice. Ankete pokazuju da većina republikanaca, odnosno oko 81 odsto prema anketi Rojtersa Ipsosa koja je završena u ponedjeljak, vjeruje da su optužbe protiv Trampa politički motivisane.

    Optužnica koja je otpečaćena u petak tereti Trampa za 37 krivičnih djela u vezi sa gomilanjem povjerljivih dokumenata na imanju Mar-a-Lago na Floridi.

    Optužnica uključuje navode da je Tramp, između ostalog, čuvao dokumente u plesnoj dvorani i kupatilu svoje vile, prenosi Dnevni Avaz.

    Za najteža krivična djela iz optužnice predviđene su potencijalne zatvorske kazne do 20 godina, ali počiniocima se rijetko kada izrekne maksimalna kazna s obzirom na to da odluku na kraju postupka donosi sudija.

  • Amerika rasporedila lovce

    Amerika rasporedila lovce

    SAD su na Bliski istok prebacile lovce pete generacije F-22 zbog pojačane aktivnosti Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije u regionu.

    “Avioni F-22 ‘raptor’ američkog Ratnog vazduhoplovstva raspoređeni su u zoni odgovornosti Centralne komande u svetlu sve nesigurnijeg i neprofesionalnijeg ponašanja ruskih aviona u regionu“, saopštila je Centralna komanda Pentagona.

    U martu je šef Centralne komande Majkl Kurila izjavio da američka vojska primećuje “značajan porast” slučajeva “nebezbednog ponašanja” ruske avijacije u Siriji.

    Kako je rekao, avioni sa oružjem počeli su da lete iznad američkih baza u toj zemlji.

  • Pentagon: Ne možemo da potvrdimo

    Pentagon: Ne možemo da potvrdimo

    Zvanični Pentragon odbio da potvrdi uništavanje američkih oklopnih vozila “bredli”, tokom sukoba u Ukrajini.

    Podsetimo, Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je video-snimke uništavanja američkih oklopnih vozila, a prema brojnim izveštajima proruskih kanala, navodi se da je uništeno čak 16 “bredlija”.

    “Videli smo izveštaje, ali ne možemo da potvrdimo”, izjavila je zamenica portparola Pentagona Sabrina Sajng, dodajući: “Ne mogu da potvrdim te izveštaje, bar ne ono što vidimo od Rusije.”

    S druge strane, zvanični Vašington namerava da u Ukrajinu, koja je započela svoju kontraofanzivu, pošalje još “bredlija”, kao i vozila “strajker”, kao deo paketa vojne pomoći, vrednog 325 milliona dolara.

    Kako prenosi Raša tudej Balkan pisanje sajta “Vor zon”, to su prvi potvrđeni gubici “bredlija” tokom sukoba u Ukrajini.

    I to se dogodilo prilikom jednog od najopasnijih i najsloženijih manevara: operacije proboja. Da stvar bude još gora, kako navode, operacija proboja sprovedena je bez vazdušne podrške i artiljerijske vatre.

    Neka oklopna vozila su naletela na mine, druga su pogođena protivtenkovskim navođenim projektilima, jer su se ukrajinske trupe našle na udaru ruske, direktne i indirektne, vatre.

  • “Pojas i put? Nije dobro – pakleno mnogo dugova…”

    “Pojas i put? Nije dobro – pakleno mnogo dugova…”

    Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden rekao je da kineska Inicijativa Pojas i put “ne funkcioniše baš dobro” za zemlje koje su u njoj učestvovale.

    Takođe je rekao da postoji “pakleno mnogo dugova i zahteva” u vezi sa infrastrukturnim projektom, prenosi teletrejder.

    Govoreći na prijemu za šefove američkih diplomatskih misija, on je rekao da SAD mogu da ponude otplatu duga i da rade sa zemljama na drugim pitanjima, kao što su klimatske promene.”Nacije širom sveta odlučuju da rade sa nama ne zbog naše sile ili pretnji prinudom, već zato što razumemo šta oni mogu da urade bolje, a šta i mi možemo bolje”, rekao je Bajden.