VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Američki predsjednik ohladio Ukrajinu

    Američki predsjednik ohladio Ukrajinu

    Američki predsednik izjavio da njegova administracija uopšte neće olakšati Ukrajini ulazak u NATO.

    Prema rečima Džozefa Bajdena, ratom rastrzana i uništena zemlja moraće da prođe istu proceduru i da postigne iste standarde kao i sve ostale članice Alijanse, prenosi Glas Amerike.Naime, prema Akcionom planu NATO-a, zemlja koja želi da postane članica Alijanse najpre mora da završi vojne i demokratske reforme pre nego što postane članica, odnosno pre nego što i zvanično podnese zahtev za članstvo.

    Glas Amerike podseća da su zvaničnici američke administracije rekli prošle sedmice da je Bajden “otvoren da podrži nastojanje Ukrajine da se hitno učlani u NATO, rekavši i da su SAD učinile zaista mnogo na vojnom osposobljavanju Ukrajine”.

    Međutim, kada su američkog predsednika u subotu pitali da li će Ukrajini put ka članstvu u NATO biti olakšan, Bajden je rekao “ne”. “Zato što oni moraju da ispune sve standarde, dakle, nećemo im olakšati”, rekao je Bajden.

  • “Katastrofa. To će biti pakao za Rusiju”

    “Katastrofa. To će biti pakao za Rusiju”

    Bivši predsednik SAD Donald Tramp rekao je za Foks njuz da je njegov razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom odložio napad na Ukrajinu.

    Tramp je to izjavio tokom intervjua, opisujući razgovor kao da je Putinu rekao da bi invazija bila “katastrofa”.

    “Imam veoma dobar odnos sa Putinom. Mislim, nisam dugo razgovarao sa njim, ali sam imao veoma jak odnos”, rekao je Tramp na pitanje kako će okončati rat u roku od 24 sata.

    Na pitanje o invaziji, bivši predsednik je za Putina rekao da to ne bi učinio da je ostao predsednik, ističući da se na ovaj poduhvat odlučio nakon što je Donald Tramp napustio predsedničku funkciju.

    “Mislio sam da bi on to mogao da uradi. Vidi, razgovarao sam sa njim. Rekao sam, ako to uradiš, biće to pakao za Rusiju. Biće to katastrofa. Nemoj to da radiš”, rekao je Tramp.

    Na pitanje da li misli da je Ukrajina odvojena zemlja od Rusije, Tramp je odgovorio da jeste, ali da je nekada bila jedna država i da se “Putinu tako dopalo”.

  • Bajden naredio: Produžite vanredno stanje

    Bajden naredio: Produžite vanredno stanje

    Američki predsednik izjavio da u skladu sa Nacionalnim zakonom o vanrednim situacijama ostaje na snazi uredba o vanrednoj situaciji na Zapadnom Balkanu.

    Džozef Bajden je istakao da je iz tog razloga neophodno nastaviti vanredno stanje koje je proglašeno Izvršnom naredbom 13219 za Zapadni Balkan.”Dela ekstremističkog nasilja i opstrukcionističke aktivnosti, kao i situacija na Zapadnom Balkanu, koja koči napredak ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije, navedene u ovim izvršnim naredbama, i dalje predstavljaju neobičnu i izuzetnu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država”, naveo je Bajden u poruci Kongresu, objavljeno je na sajtu Bele kuće.

    Kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu Bele kuće, izvršna uredba je prvobitno potpisana 26. juna 2001. a zatim je ona naknadno izmenjena Izvršnom uredbom od 28. maja 2003, koja je proširena u okviru Izvršne naredbe 14033 i ostaje na snazi nakon 26. juna 2023. godine.

  • Bajden nazvao Sija diktatorom

    Bajden nazvao Sija diktatorom

    Američki predsjednik Džozef Bajden nazvao je kineskog kolegu Si Đinpinga “diktatorom”, dan nakon što je državni sekretar Entoni Blinken posjetio Peking, u pokušaju da stabilizuje bilateralne odnose sa Kinom.

    Iako je Blinken u Pekingu rekao da bi poglavlje sa navodnim kineskim špijunskim balonom trebalo da bude arhivirano, Bajden je u utorak iznio lični komentar, rekavši da je Si bio veoma posramljen kada je uništen iznad američkog tla.

    Kako navodi Rojters, nejasno je zašto je Bajden tako govorio o Siju.

    “Razlog zbog kojeg je Si Đinping bio veoma uznemiren kada sam srušio taj balon je to što je u njemu bila špijunska oprema za koju nije ni znao. To je velika sramota za diktatore, kada ne znaju šta se desilo”, rekao je Bajden i dodao da Kina ima “stvarne ekonomske poteškoće”.

    Si, koji se sastao sa Blinkenom u ponedeljak, nije javno odgovorio na Bajdenove jučerašnje komentare.

    Samo dan prije Bajdenovih komentara, Blinken i Si su se dogovorili da stabilizuju odnose i unormalizuju rivalstvo Vašingtona i Pekinga tako što neće dozvoliti da se nadmetanje pretvori u konflikt.

  • Republikanci tvrde da je Bajden primio mito

    Republikanci tvrde da je Bajden primio mito

    Američka Republikanska stranka tvrdi da ima dokaze, u vidu tonskih snimaka, koji svjedoče da je predsjednik Džozef Bajden, dok je bio potpredsjednik SAD, primao mito, kao i njegov sin Hanter. Taj slučaj se zove “BribeGate”, čime se povezuje sa skandalom “WatterGate”.

    Bajden je, kako tvrde republikanci, 2016. godine, u vrijeme kada je obavljao dužnost potpredsjednika SAD, isplatu finansijske pomoći Ukrajini uslovio davanjem otkaza ukrajinskom državnom tužiocu Viktoru Šokinu. Šokin je u to vrijeme vodio istragu protiv ukrajinske energetske kompanije “Burisma”, u čijem je Nadzornom odboru tada bio i Hanter Bajden, predsjednikov sin.

    To je, ukratko, verzija priče koja se već nekoliko godina širi u javnosti, ali novost je to što sada ovo tvrdi republikanski senator Čak Gresli iz američke države Ajove.

    Gresli je u parlamentu SAD rekao: “Državljanin jedne strane zemlje, koji je, kako se sumnja, podmitio Bajdenove, očigledno je tajno snimio 17 tonskih zapisa.”

    Gresli, kako prenosi Deutsche Welle, pritom misli na osnivača firme “Burisma” Mikolu Zločevskog, navodeći da je za te tvrdnje izvor iz američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).

    Gresli je naveo da je uz pomoć tih zapisa Zločevski htio da se osigura u slučaju da se stvar otkrije, objavio je DW.

    Gresli je prvi put govorio o potencijalnom postojanju audiosnimaka, nakon što ih je dokument FBI koji pominje ove navode redigovao u verziji prikazanoj članovima Nadzornog odbora Predstavničkog doma, prenio je CNN.

    Prije nego što je kompletan odbor pregledao redigovani dokument, Džejms Komer iz Kentakija i najviši demokrata u panelu, predstavnik Džejmi Raskin iz Merilenda, pogledali su verziju dokumenta koja je uključivala pominjanje snimaka, prema dva izvora upoznata s njihovim brifingom.

    U izjavi za CNN Komer je rekao: “Zapisnik FBIja o podmićivanju Bajdena sadrži nekoliko tragova, ali je nejasno šta je, ako uopšte, FBI uradio da potvrdi ove navode.”

    Tokom saslušanja u Kongresu, senator Ted Kruz je od zamjenika šefa FBIja Pola Abejta htio da sazna da li FBI zaista raspolaže tim snimcima, a dobio je odgovor da ne može da se govori o istrazi koja je u toku.

    Komer, koji vodi istragu u Predstavničkom domu američkog Kongresa, rekao je da se na dva tonska snimka čuje Džozef Bajden, a na ostalima tadašnji menadžer firme “Burisma” Hanter Bajden. Komer tvrdi da su svi razgovori o uslovima za isplatu mita, kao i da su Bajdenovi dobili po pet miliona dolara.

    Komer prognozira da neće dugo trajati ta linija odbrane Bajdena.

    “Za Bajdena će biti sve teže da objasni ovo. A i lijevi mediji će kadtad početi da zapitkuju odakle Bajdenu sav taj novac”, naveo je Komer.

    Republikanska stranka najavljuje da će dokaze za navodnu milionsku korupciju porodice Bajden, odnosno tonske snimke koji bi to trebalo da potkrijepe, objaviti u okviru rada Istražnog odbora Kongresa. (Deutsche Welle)

  • Amerika kaznila Prištinu, opet

    Amerika kaznila Prištinu, opet

    Novinar Vehbi Kajtazi rekao je za Gazetu blic da su Sjedinjene Američke Države uvele nove sankcije tzv. Kosovu.

    Prema njegovim rečima, USAID je već prekinuo saradnju sa vladom u Prištini. Takođe, dodaje i da su sankcije usledile pošto premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti “ne sluša” savete SAD i EU za deeskalaciju situacije na severu KiM.”Ovaj pojedinac (Albin Kurti) nije pojedinac, već je premijer Kosova. Ako se sankcioniše vlada, sankcioniše se država, sankcioniše se narod. Ne može se Kurti odvojiti kao pojedinac, jer je on premijer, a posledice su već počele da se osećaju na Kosovu”, naglasio je Kajtazi.

    Prema njegovim rečima, USAID je prekinuo saradnju sa Vladom tzv. Kosova.

    “USAID je obustavio saradnju sa Vladom Kosova, ali ne i sa opštinama. Oni prave podelu, ali ova podela ne može da se preseče nožem, jer je Kurti premijer i ako on ne pristane da se u vezi problema severa koordiniše sa SAD, sa zapadnim partnerima, onda se bojim da će sever biti stavljen pod punu međunarodnu kontrolu, bez mogućnosti da mi kao država imamo pristup tom delu teritorije… Setite se samo 12. juna kada je predsednica organizovala prijem i kako su ih ignorisali svi ambasadori Kvinte… “, rekao je Kajtazi.

    Dodao je da nije dobra situacija u kojoj se tzv. Kosovo nalazi, jer dolazi u sukob sa međunarodnom zajednicom sa izuzetno ozbiljnim posledicama

  • Blinken u Kini: Dvije strane spremne da razgovaraju, ali ne i da mijenjaju stavove

    Blinken u Kini: Dvije strane spremne da razgovaraju, ali ne i da mijenjaju stavove

    Američki državni sekretar Entoni Blinken počeo je drugi, posljednji dan posjete Kinisastancima sa visokim kineskim zvaničnicima, tokom kojih su dvije strane izrazile spremnost da razgovaraju, ali ne i volju da ublaže svoje čvrste stavove i pozicije koje su izazvale porast tenzija, naveo je AP.

    Blinken se jutros sastao sa najvišim kineskim diplomatom Vang Јijem, ali ni Blinken ni Vang nisu dali nikakav komentar novinarima, prenosi agencija.

    U prvoj rundi pregovora u nedjelju, Blinken je skoro šest sati razgovarao sa kineskim ministrom spoljnih poslova Ćin Gangom, nakon čega je potvrđena saglasnost da se nastave razgovore na visokom nivou, međutim, nije bilo naznaka da je bilo koje od najzahtjevnijih pitanja blizu rešenja.

    Obje strane su potvrdile da je Ćin prihvatio poziv Blinkena da posjeti Vašington, ali je Peking jasno stavio do znanja da su odnosi Kine i SAD na najnižoj tački od uspostavljanja, a takav stav dijele i američki zvaničnici.

    Ipak, Blinkenova posjeta bi mogla da otvori put za sastanak predsjednika Bajdena i Sija u narednim mjesecima, navodi AP.

    Lista spornih pitanja je duga i uključuje nesuglasice u rasponu od trgovine do Tajvana, uslova ljudskih prava u Kini i Hong Kongu do kineske vojne asertivnosti u Јužnom kineskom moru i ruskog rata u Ukrajini.

    Bajden i Si su se obavezali da će poboljšati komunikaciju “tako da možemo da budemo sigurni da komuniciramo što je moguće jasnije kako bismo izbjegli moguće nesporazume”.

    Prema agenciji, ostaje nejasno da li će se tokom posljednjeg dana posjete Pekingu Blinken sastati i sa kineskim liderom Si Đinpingom.

  • Senat SAD priprema novi zakon o zapadnom Balkanu

    Senat SAD priprema novi zakon o zapadnom Balkanu

    Regionalna inicijativa “Otvoreni Balkan”, koju su započeli Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija, ući će u zakon koji se nalazi u pripremi Kongresa SAD, a koji će obavezati Vladu te zemlje u njenom budućem postupanju u regionu.
    Prema Nacrtu zakona koji je u proceduri u Senatu, prošlog mjeseca je prebačen Komitetu za spoljne poslove Senata, odakle će biti upućen u dalju proceduru. Zakon, pod nazivom Zakon o prosperitetu i demokratiji na zapadnom Balkanu, predviđa, između ostalog, pomoć vladama regiona, nevladinim organizacijama i medijima kako bi se, kako ističu, borili protiv ruskog i kineskog uticaja u ovim zemljama i za privlačenje regiona Zapadu.

    “Nastavljamo podršku sveobuhvatnom cilju inicijative ‘Otvoreni Balkan’ pod uslovom da ona ostane otvorena za sve zemlje zapadnog Balkana i bude usklađena s ciljevima i standardima koje je postavila EU za pristupanje ovom bloku”, navodi se u tekstu zakona, prenose Nezavisne.

    Naglašeno je da je smanjivanje ovisnosti regiona o prirodnom gasu iz Rusije u nacionalnom interesu SAD, a da je prevelika ovisnost o fosilnim gorivima štetna za životnu sredinu i zdravlje ljudi, a da ujedno sprečava ekonomski rast u cijelom regionu.

    Što se tiče BiH, naglašeno je da je nastavak misije EUFOR-a u nacionalnom bezbjednosnom interesu SAD, a NATO i EU su pozvani da redefinišu mandat ove misije u BiH, što je posebno zanimljiva formulacija.

    “Ohrabrujemo NATO i EU da ponovo razmotre mandat i pristup misije u BiH kako bi obezbijedili proaktivnu ulogu u stvaranju sigurnog okruženja, posebno u oblasti odbrane”, naglašeno je.

    Osim toga, u zakonu se traži da SAD iskoriste svoj uticaj u NATO-u da se pripremi i podrži međunarodna vojna sila koja bi nastavila održavanje sigurnog okruženja, ako Rusija blokira reautorizovanje misije EUFOR-a u novembru.

    Podsjećanja radi, nedavno smo objavili tekst u kojem je pisalo da Vlada SAD očekuje da Rusija neće blokirati EUFOR. Naime, Derek Šole, konzul u Stejt departmentu i blizak saradnik Entonija Blinkena, američkog državnog sekretara, tokom saslušanja u Komitetu u kojem se sada ovaj zakon nalazi je sponzorima ovog zakona, među kojima je i senatorka Džejn Šahin, rekao da su SAD prošle godine uspjele obnoviti mandat i da vjeruje da će to relativno lako moći ponoviti i ove godine.

    Što se tiče sankcija, ne navode se bilo kakve nove sankcije, već se traži da se to uradi zajedno u koordinaciji sa EU, Ujedinjenim Kraljevstvom i drugim saveznicima i partnerima, a traži se i brzi pristup NATO-u za one zemlje koje to žele i koje ispunjavaju kriterijume.

    Posebno poglavlje je posvećeno borbi protiv korupcije, o čemu su proteklih mjeseci u javnosti često govorili Šole, Gabrijel Eskobar, zamjenik pomoćnika državnog sekretara SAD, i Majkl Marfi, ambasador SAD u BiH.

    U zakonu se traži povećana tehnička podrška svakoj od zemalja zapadnog Balkana da razviju nove antikorupcijske strategije i posvete prioritetima poput dobre vladavine, izborne administracije i transparentnosti ekonomskih investicija. Nudi se i trening u oblasti pravosuđa, administracije i ljudskih prava.

    Takođe, traži se podrška Vlade SAD u borbi protiv korupcije u pravosuđu, kao i da se uspostave nezavisna tijela za nadgledanje izbora i javnih nabavki, kao i usvajanje zakona o slobodnom pristupu informacijama, ali i jačanje sajber odbrane.

  • Lajčak putuje u SAD zbog krize na KiM

    Lajčak putuje u SAD zbog krize na KiM

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak poručio je danas da je na Prespanskom forumu za dijalog, na kojem je učestvovao, u fokusu razgovora bila situacija na sjeveru KiM, i najavio da će, na poziv partnera iz SAD, otputovati u Vašington sljedeće nedjelje, na ”intenzivne razgovore o daljem razvoju situacije i hitnim koracima”.

    On je na svom nalogu na Fejsbuku istakao da su tenzije između Beograda i Prištine, kao i napeta situacija na sjeveru KiM, bili teme razgovora svih učesnika na forumu.

    Nedavna dešavanja u regionu, posebno visoka tenzija i situacija na sjeveru Kosova, trenutno su u centru pažnje mnogih učesnika foruma. Sljedeće sedmice ću, na poziv mojih partnera iz SAD otputovati u Vašington. Imaćemo intenzivne razgovore o razvoju situacije i neposrednim narednim koracima – naveo je Lajčak.

    On je podsjetio da je tokom posjete sjedištu NATO ranije ove nedjelje sastao i sa zamjenikom generalnog sekretara NATO Mirčeom Džoanom, kako bi razgovarali o situaciji na sjeveru KiM, i da su se saglasili da je potrebno hitno preduzeti korake za deeskalaciju.

    – To sam posebno naglasio pri razgovoru sa predstavnicima NATO i EU – naveo je Lajčak.

  • SAD planira totalni preokret

    SAD planira totalni preokret

    Iz govora koji je održala američka predstavnica trgovine Ketrin Taj, čini se kako Bajdenova administracija ipak planira radikalni preokret.I dok su se Sjedinjene Američke Države dosad uglavnom priklanjale politici izmeštanja poslovanja najvećih kompanija tamo gde su im garantirani najniži troškovi, kako materijala tako i radne snage, Taj nagoveštava kako će za sobom ostaviti taj zastareli, kolonijalni pristup i implementisati ekonomske politike koje će privlačiti investicije na područje Sjedinjenih Američkih Država, umesto u Kinu, prenosi Jutarnji list.

    Umesto takozvane politike “trke prema dnu”, nova američka trgovinska politika će se bazirati na “trci prema vrhu”, što je zasad ocenjeno kao veoma ambiciozni zadatak.

    “To je dosta radikalan i neverovatan čin, izneti tako nešto u javnom govoru. Kako uopšte pronaći zajedničke ciljeve s drugim nacijama kako bismo se odmakli od dosadašnje američke ekonomske politike?”, rekao je Sabil Raman, donedavni Bajdenov šef kancelarije za informacije i regulatorne poslove.

    Bivši Bajdenov savetnik Tim Vu je rekao kako je reč o tipično levičarskom pogledu na ekonomiju gde administracija prepoznaje razlike između interesa radnika i interesa vlasnika odnosno investitora.

    “Širom sveta postoji radnička klasa i postoje veliki proizvođači. Njihovi prirodni interesi se razlikuju”, kazao je Vu.

    Politiko napominje kako će sada biti najzanimljivije dočekati reakciju ostatka sveta – hoće li zaista poverovati da je SAD spreman za nova pravila igre i hoće li ona biti dovoljno primamljiva i ostalim nacijama da započnu s odvraćanjem poslovanja s Kinom?

    Taj se u svom govoru kratko dotakla i ovog problema naglasivši kako su SAD dovoljno situirane da svetu ponude novu vrstu globalizacije koja neće biti bazirana na eksploataciji.

    Ipak, Politiko napominje kako su mnogi i dalje skeptični prema ovom američkom preokretu.

    Nabil Ahmed iz neprofitne organizacije Oxfam napominje kako će Bajdenova administracija morati da uradi puno više od samog pričanja kao i kako i dalje nije jasno hoće li imati dovoljno snage da se zaista posveti konkretnim promenama politika potrebnim da bi se ovaj preokret i napravio.

    Ketrin Taj tvrdi kako na tome već rade – administracija je već započela pregovore s Japanom i Evropom o pokušaju da se smanji kontaminacija kod proizvodnje čelika, tu su i sporazum između SAD-a i Meksika kao i Bajdenov novi Indo-pacifički trgovinski sporazum.

    “Zasad nemamo još konkretan odgovor na pitanje kako će ta saradnja izgledati u budućnosti, ali vidimo smer u kojem putujemo. Poznavajući prirodu globalne ekonomije, ovi ciljevi nisu nešto što možemo postići sami i treba da osmislimo kako zajedno da ih postignemo”, kazala je Taj.