VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Amerika uvela sankcije Aleksandru Vulinu

    Amerika uvela sankcije Aleksandru Vulinu

    Sjedinjenje Američke Države (SAD) su upravo uvele sankcije Aleksandru Vulinu, direktoru Bezbjednosne informativne agencije Srbije (BIA).

    Sankcije su mu uvedene u sklopu paketa sankcija za zapadni Balkan.

    Obzirom da je ova objava došla u sklopu sankcija Rusiji, može se pretpostaviti da se radi o mjeri zbog njegovih stavova u vezi s Rusijom.

    Američka agencija za kontrolu strane imovine, koja djeluje pri Ministarstvu finansija SAD, uvela je sankcije Aleksandru Vulinu, direktoru Bezbednosno informativne agencije (BIA) Srbije zbog kako je navedeno, korumpiranog djelovanja u sopstvenu korist i olakšavanja ruskog malignog uticaja u Srbiji i regionu.

    “Trezor SAD neće oklijevati da cilja na aktere koji zloupotrebljavaju svoje položaje za ličnu korist, istovremeno potkopavajući efektivnu i demokratsku vladavinu na zapadnom Balkanu”, rekao je podsekretar Trezora za terorizam i finansijsku obavještajnu službu Brajan Nelson.

    U obrazloženju odluke je navedeno da je Vulin umiješan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije narkotika i zloupotrebu javne funkcije. “Vulin je zadržao obostrano koristan odnos sa srpskim trgovcem oružjem Slobodanom Tešićem koji je sankcionisan od strane SAD, pomažući da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica Srbije”, navedeno je u odluci.

    Dodaju da su Vulinovi postupci unaprijedili korupciju u institucijama vlasti u Srbiji.

    “Ova djela uključuju korištenje njegovog ovlaštenja za ličnu korist, uključujući umiješanost u lanac trgovine drogom. Iskoristio je svoje javne pozicije da podrži Rusiju, olakšavajući ruske zlonamjerne aktivnosti koje degradiraju sigurnost i stabilnost zapadnog Balkana pružajući Rusiji platformu za daljnji uticaj u regionu”, navedeno je.

    Inače, SAD su prije nekoliko mjeseci obavijestile Vladu Srbije da prekidaju razmjenu informacija s BIA, a pretpostavljalo se da je to zbog toga što se na čelu te institucije nalazi Vulin, koji je bliski saradnik predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.

  • Stejt department: Ne možemo pokleknuti

    Stejt department: Ne možemo pokleknuti

    Sjedinjene Američke Države nastaviće da ujedinjuju saveznike i partnere u cilju postizanja pravednog mira u Ukrajini, saopštio je Stejt department.

    Kako se dalje navodi u saopštenju povodom 500 dana agresije Rusije na Ukrajinu, “u nedeljama i mesecima koji su pred nama, Sjedinjene Američke Države će nastaviti da rade sa Ukrajinom, sa našim saveznicima i partnerima, i sa svim zainteresovanim stranama posvećenim podršci pravednom i trajnom miru”.

    Portparol Stejt departmenta Metju Miler je na brifingu u Vašingtonu podsetio kako su od početka invazije velikih razmera ruske snage napale kuće, škole, igrališta, bolnice, tržne centre, nuklearne objekte i drugu infrastrukturu u Ukrajini.

    Pripadnici ruskih snaga i njihovi punomoćnici počinili su međunarodne zločine, kao što je nezakonito prebacivanje ukrajinskih civila, uključujući decu, u Rusiju u okviru takozvanih operacija filtriranja, rekao je Miler.

    On je naveo da je Rusija više puta naredila napade na energetsku mrežu Ukrajine, zaplenila njene nuklearne energetske objekte i neodgovorno zveckala nuklearnim oružjem, uništavajući obradivo zemljište i sprečavajući Ukrajince da izvoze poljoprivredne proizvode.

    Ne možemo pokleknuti pred ruskom agresijom, niti prihvatiti njene drske pokušaje da silom prekroji granice. Mi smo 500 dana čvrsto ujedinjeni sa Ukrajinom i nastavićemo da to činimo koliko god bude potrebno, poručio je on.

  • Kasetne bombe – više patnje za Ukrajince, nego za bilo koga

    Kasetne bombe – više patnje za Ukrajince, nego za bilo koga

    Slanje kasetnih bombi Ukrajini naneće Ukrajincima više patnje nego bilo ko drugi, izjavio je poslanik Evropskog parlamenta iz Irske Mik Volas, prenosi TASS.

    “Slanje kasetnih bombi za sukob u Ukrajini doneće Ukrajincima više patnje nego bilo kome drugom. Strašno je što su Rusija, Ukrajina i SAD odbile da potpišu Konvenciju UN o zabrani kasetnih bombi 2008. godine”, napisao je Volas na Tviteru.

    Volas je takođe pozvao UN da se umeša u situaciju.

    Naime, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan saopštio je ranije da su “SAD odlučile da prebace kasetnu municiju u Ukrajinu”, čijoj se upotrebi UN protive.

    On je takođe napomenuo da je Kijev Vašingtonu dao pismene garancije za minimiziranje rizika za civile prilikom upotrebe ove vrste municije.

    Portparol Pentagona Patrik Rajder rekao je da ako SAD odluče da Ukrajini obezbede kasetnu municiju (koja je zabranjena u više od 100 zemalja) zbog pretnje koju predstavlja po civile, odlučile bi se za modernije tipove.

    “Bombe čije slanje razmatramo ne uključuju starije varijante kod kojih je nivo neaktivacije eksploziva veći od 2,35 odsto”, rekao je on, dodajući da će Pentagon “pažljivo birati one sa nižim stopama” za koje ima nedavne podatke testiranja.

  • “Onda smo svi u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom”

    “Onda smo svi u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom”

    Predsednik SAD Džo Bajden u intervjuu za CNN rekao da Ukrajina još nije spremna za članstvo u NATO.

    Prema njegovim rečima, rat u Ukrajini mora biti okončan pre nego što Alijansa može razmotriti članstvo ove zemlje u NATO-u.

    On je rekao i da iako je rasprava o skorom članstvu Ukrajine u NATO-u preuranjena, SAD i njeni saveznici u NATO-u će nastaviti da pružaju predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom i njegovim snagama i slati im oružje koje im je potrebno da pokušaju da okončaju rat s Rusijom.

    “Mislim da u NATO-u ne postoji jednoglasnost oko toga da li da uvede Ukrajinu u porodicu NATO-a sada, u ovom trenutku, usred rata”, rekao je Bajden.

    “Na primjer, ako ste to uradili, onda znate, i mislim ono što kažem, mi smo odlučni da branimo svaki pedalj teritorije koja je teritorija NATO-a. To je obaveza koju smo svi preuzeli bez obzira na sve. Ako je rat u toku, onda smo svi u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom”, dodao je.

    Bajden je rekao da je detaljno razgovarao sa Zelenskim o tom pitanju i da mu je naglasio da će SAD nastaviti da pružaju sigurnost i oružje za Ukrajinu kao što to čine za Izrael dok se proces odvija.

    “Ali mislim da je preuranjeno reći, da se poziva na glasanje, znate, sada, jer postoje i druge kvalifikacije koje treba ispuniti, uključujući demokratizaciju i neka od tih pitanja”, rekao je Bajden.

  • Priznanje iz Amerike – Ne postoji način da Ukrajinci pobjede Ruse

    Priznanje iz Amerike – Ne postoji način da Ukrajinci pobjede Ruse

    Predsednički kandidat Demokrata za 2024. godinu Robert Kenedi rekao je da ne vidi način da bi Ukrajina mogla pobediti u ratu protiv Rusije.

    Početkom juna, Kenedi Mlađi je rekao da su Sjedinjene Države svojim akcijama pretvorile Ukrajinu u “klanicu”. Prema rečima političara, Vašington je bio taj koji je uvukao Kijev u sukob protiv Rusije kako bi ostvario sopstvene geopolitičke ciljeve.

    “Mislim da ne postoji način na svetu da Ukrajinci pobede Ruse. Mislim da je Evropa trenutno u ozbiljnoj nevolji. Vidite sve ove nemire u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj. Ove zemlje imaju unutrašnje probleme. Nema želje da šalju svoje ljude u smrt, a Ukrajinci nemaju nikog više”, rekao je on u intervjuu za Jutjub kanal “Lex Clips”.

    Takođe je napomenuo da su Oružane snage Ukrajine nasilno regrutovale ljude da bi obnovili svoje redove.

    Američki političar je istakao i da su i vojno sposobni muškarci svim snagama pokušavali da napuste Ukrajinu kako ne bi otišli ​​na front, preneo je “News Unrolled”.

    Početkom juna, Kenedi je rekao da su Sjedinjene Države svojim akcijama pretvorile Ukrajinu u “klanicu”. Prema rečima ovog političara, Vašington je bio taj koji je uvukao Kijev u sukob protiv Rusije kako bi ostvario sopstvene geopolitičke ciljeve.

  • Bajden: Slanje kasetne municije – teška odluka

    Bajden: Slanje kasetne municije – teška odluka

    Predsednik SAD Džozef Bajden branio je danas, kako je rekao, “tešku odluku” da se Ukrajini obezbedi kasetna municija.

    To je potez za koji je američka administracija navela da je ključan za sukobe i da je podržan obećanjem Ukrajine da će pažljivo koristiti kontroverzne bombe, javio je AP.

    Odluka je doneta uoči samita NATO u Litvaniji, gde će se Bajden verovatno suočiti sa pitanjima saveznika o tome zašto bi SAD poslale oružje u Ukrajinu koje je više od dve trećine članica Alijanse zabranilo jer, prema iskustvima iz dosadašnjih konflikta, izaziva mnogo civilnih žrtava.

    “Trebalo mi je neko vreme da me ubede da to uradim”, rekao je Bajden u intervjuu za Si-En-En.

    Dodao je da je na kraju prihvatio preporuku Ministarstva odbrane da obezbedi municiju i o tome razgovarao sa saveznicima i poslanicima.

    Bajden je rekao da “Ukrajincima ponestaje municije” i da će kasetne bombe biti privremeno rešenje za zaustavljanje ruskih tenkova. Ovaj potez je naišao na podeljene reakcije Kongresa, pošto su neke demokrate kritikovale plan, dok su ga pojedini republikanci podržali.

    Odluku je na Tviteru pozdravio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je zahvalio Bajdenu na “blagovremenom, širokom i preko potrebnom paketu pomoći za odbranu” koji će “približiti Ukrajinu pobedi nad neprijateljem, a demokratiju pobedi nad diktaturom”.

    Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven izjavio je da će SAD poslati verziju municije koja ima smanjenu stopu neeksplodiranih manjih bombi. Američki zvaničnici su rekli da će Vašington obezbediti na hiljade komada municije, ali nisu naveli konkretne brojeve.

    “Priznajemo da kasetna municija stvara rizik od povrede civila od neeksplodiranih ubojnih sredstava”, rekao je Saliven na brifingu u Beloj kući.

    On je istakao da su SAD zato i odlagale odluku koliko god su mogle.

    “Ali postoji i ogroman rizik od povrede civila ako ruske trupe i tenkovi pomere ukrajinske položaje i zauzmu više ukrajinske teritorije i potčine još ukrajinskih civila, jer Ukrajina nema dovoljno artiljerije. To je za nas nepodnošljivo”, istakao je on.

    Marta Hurtado, govoreći u ime kancelarije UN za ljudska prava, rekla je da upotreba takve municije treba odmah da prestane i da se ona ne koristiti ni na jednom mestu.

    Zamenik portparola UN Farhan Hak rekao je da generalni sekretar UN Antonio Gutereš “želi da se zemlje pridržavaju uslova konvencije i da kao rezultat toga, naravno, ne želi da se nastavi upotreba kasetne municije na bojnom polju”.

  • Ambasadoru Hilu neće biti dobro; Istraživanje šta Srbi misle o SAD, a šta o Rusiji

    Ambasadoru Hilu neće biti dobro; Istraživanje šta Srbi misle o SAD, a šta o Rusiji

    Ispitivanje javnog mnjenja koje je za potrebe RT Balkana uradila Nova srpska politička misao pokazalo je da 79 odsto građana Srbije ne podržava uvođenje sankcija Rusiji zbog sukoba u Ukrajini. Takođe, da uprkos kampanja koje vode ambasada SAD u Beogradu i ambasador Kristofer Hil, podrška toj zemlji u Srbiji gotovo da ne postoji.

    Uprkos tome što nam sa evropskih i američkih strana, uz povremene pretnje i ucene, svaki čas poručuju da moramo da se uskladimo sa politikom Evropske unije i Zapada, odnosno uvedemo sankcije Rusiji, apsolutna većina građana Srbije protivi se takvom potezu. Uz to, kao glavni spoljnopolitički oslonac najčešće vide Rusiju i Kinu, potom Evropsku uniju, dok je podrška Sjedinjenim Američkim Državama kao partneru Srbije na nivou ispod statističke greške.

    Istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM) obavljeno za potrebe RT Balkana pokazalo je da 79 odsto građana Srbije ne podržava uvođenje sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini, dok takav potez podržava svega 11 odsto njih.

    Takođe, u junskom istraživanju koje je urađeno na reprezentativnom uzorku od 1.100 ispitanika, najviše njih, 36 odsto, kao glavni spoljnopolitički oslonac Srbije i glavnog partnera vidi Rusiju i Kinu. Za njima sledi Evropska unija (24 odsto) i zemlje Balkana (20 odsto).

    Ovakvi rezultati kada je u pitanju mišljenje javnog mnjenja o glavnom spoljnopolitičkim partnerima Srbije i u ranijim istraživanjima je bio veoma sličan, dok je u ovom ispitivanju zabeležen porast kod opcije zemlje Balkana, objašnjava za RT Balkan glavni koordinator istraživanja i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović.

    Amerikanci kao statistička greška
    „On pokazuje da se region pojavljuje kao neka vrsta naizgled kompromisnog izlaza iz ove geopolitičke slagalice. Svega 1,4 odsto ispitanika opredelilo se za Sjedinjene Američke Države kao strateškog partnera što je ispod statističke greške“, napominje Vukadinović.

    Procenat protivnika uvođenja sankcija Rusiji gotovo je istovetan sa onim koji je dobijen u ispitivanju javnog mnjenja koje je NSPM obavila za potrebe našeg portala u januaru ove godine, ali i sa njihovim ranijim istraživanjima.

    „Uprkos ozbiljnoj, dugotrajnoj i na mahove brutalnoj kampanji pritiska u pravcu sankcija, možda je za oko dva odsto porasla podrška za sankcije, što je prilično neslavan rezultat s obzirom na pritisak, pa i u uložena sredstva“, kaže Vukadinović.

    Zanimljivo je i da, kao i u januarskom ispitivanju, i u ovom junskom apsolutna većina građana Srbije kao glavnog krivca za sukob u Ukrajini vidi – NATO, čak 61 odsto. U odnosu na pre pola godine, smanjio se broj onih koji ne znaju ili nemaju stav o tome ko je krivac, dok su neznatno porasli procenti ispitanika koji kao krivce vide Ukrajinu (13 odsto), odnosno Rusiju (11 odsto).

    „Interesantno je da identičnih 60-ak odsto građana smatra da je glavni krivac Severnoatlantska alijansa. Čak i deo proevropski nastrojenih ispitanika veruje da je NATO glavni krivac za ovaj sukob“, ističe Vukadinović.

    On naglašava da je i ranije postojalo, kao što i sada postoji, značajno prorusko raspoloženje u Srbiji, ali dodaje da je ono u senci anti-NATO raspoloženja.

    „Srbi su nesporno proruski nastrojeni, ali u ovih 61 odsto koji kažu da je glavni krivac za sukob u Ukrajini NATO nisu svi rusofili“, kaže Vukadinović.

    Kako napominje, tri faktora generišu tako čvrst i visok procenat protivljenja sankcijama Moskvi: deo toga je rusofilija, ali možda dominantnije je anti-NATO raspoloženje, dok je treći faktor traumatično iskustvo koje većina građana ove zemlje ima sa sankcijama devedesetih godina prošlog veka.

    „Zbog toga verujem da one i neće biti na dnevnom redu, bez obzira na pritiske koji postoje“, napominje Đorđe Vukadinović.

    Učesnici istraživanja odgovarali su i na pitanja o medijima, koja su pokazala da ogromnoj većini građana Srbije smetaju rijaliti programi, kao i da se protive gašenju ruskih medija u našoj zemlji.

    Tako je 77 odsto njih reklo da podržava inicijativu o zabrani emitovanja rijaliti programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Takođe, 84 odsto učesnika istraživanja reklo je da ne bi podržalo eventualno gašenje ruskih medija u Srbiji, praksu koju sprovodi Zapad.

    „Kada pogledate ove rezultate i po pitanju ruskih medija i po pitanju sankcija Rusiji, pa i odgovornosti za sukob u Ukrajini, s obzirom na tako ubedljiv nalaz, nije realno očekivati neku ozbiljniju promenu političkog kursa vlasti. Naravno, znamo da su pritisci veliki, uvek su moguća iznenađenja, postoji i medijski i politički pritisak u tom pravcu, ali su ove brojke i dalje tvrdokorne i ubedljive same za sebe pa je teško verovati da bi se bilo koja vlast odlučila za takvu vrstu hazarda“, ističe Vukadinović.

  • Dodik: Za smirivanje političkih strasti Blinken da vrati kući američkog ambasadora

    Dodik: Za smirivanje političkih strasti Blinken da vrati kući američkog ambasadora

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da bi sve što bi američki državni sekretar Entoni Blinken mogao da uradi, a što bi pomoglo smirivanju političkih strasti u BiH, da američkog ambasadora Majkla Marfija iz Sarajeva vrati kući.

    Dodik je naveo da ne vjeruje da je Blinken pisao tvit u kojem ga kritikuje zbog potpisivanja Ukaza o proglašenju Zakona o izmjeni Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa Republike Srpske, niti da ga je čitao po objavi.On je dodao da isto tako ne vjeruje da Blinken zna detalje o Dejtonskom mirovnom sporazumu i njegovom Aneksu četiri – Ustavu BiH.

    “Rukopis nam je poznat, loše namjere pravog pisca takođe. Sve što bi sekretar Blinken mogao da uradi, a zaista bi pomoglo smirivanju političkih strasti u BiH, je da američkog ambasadora iz Sarajeva vrati kući”, napisao je Dodik na “Tviteru”.

    Blinken je na “Tviteru” napisao da se Dodikovim potpisivanjem zakona kojim se odbijaju ovlaštenja visokog predstavnika krši Ustav BiH i potkopava Dejtonski sporazum, te dodao da SAD podržavaju Kancelariju visokog predstavnika u BiH i njen suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter.

  • Bajden: Ukrajina nije spremna za NATO

    Bajden: Ukrajina nije spremna za NATO

    Američki predsjednik Džo Bajden izjavio je kako smatra da Ukrajina nije spremna za članstvo u NATO-u.

    Ostalo je manje od sedam dana prije ključnog samita NATO-a na kojem će se raspravljati i o pristupu Ukrajine u ovaj savez, a samit će se odražti u litvanskom glavnom gradu Vilniusu.

    Ipak, SAD je isključio bilo kakvu mogućnost da će Ukrajina dobiti ubrzani poziv u zapadni odbrambeni blok.

    “Ako rat traje, onda smo svi u ratu. U ratu smo s Rusijom kad bi bilo tako” istakeo je Bajden, referišući se na pakt o kolektivnoj odbrani koji predstavlja srž Sjevernoatlantskog ugovora.

    Američki savjetnik za nacionalnu sigurnost Džejk Salivan govorio je slično, rekavši da će sastanak u Vilniusu “biti važan trenutak o tom putu prema članstvu”, ali da Ukrajina ima “dalje korake koje mora preduzeti”.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski se već duže vrijeme zalaže za to da NATO otvori put za članstvo Kijeva, tvrdeći da ukrajinske snage u svojoj borbi da odbiju rusku specijalnu vojnu operaciju čine više nego bilo koja članica saveza kada je riječ o odbrani vrijednosti, koje se NATO obavezao štititi. Zelenski će takođe prisustvovati sastanku saveza koji se treba održati 11. i 12. jula u Vilniusu.

    “Vođe saveza bi se iduće sedmice trebale složiti oko paketa podrške za Ukrajinu. Učinićemo Ukrajinu još snažnijom i postaviti viziju za njenu budućnost” rekao je Stoltenberg u petak u Briselu.

    Planirana dugoročna podrška uključuje višegodišnji program podrške, snažnije političke veze s Kijevom i reafirmaciju NATO-ovog obećanja da će primiti Ukrajinu u svoje redove, prenosi “Avaz”.

    Samit će poslati “jasnu poruku” Moskvi, rekao je Stoltenberg, dodavši da “NATO stoji ujedinjen i ruska agresija se neće isplatiti”. Vođe će na samitu takođe podržati planove o odgovoru na mogući napad Rusije ili neke terorističke grupe te o povećanju proizvodnje oružja, napomenuo je Stoltenberg.

  • Eskobar o rješenju za Kosovo

    Eskobar o rješenju za Kosovo

    Specijalni američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da je najbolje rješenje za izlazak iz krize na KiM to da Beograd i Priština prihvate plan u tri tačke koji je predstavila Evropska unija.

    Imamo pozitivne naznake da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić spreman da to prihvati, ali premijera (privremenih prištinskih institucija Aljbina) Kurtija treba još malo nagovarati, rekao je Eskobar novinarima u Zagrebu, pred dolazak na Dubrovnik forum.

    Na pitanje šta će biti posljedice ako Beograd i Priština ne ispune zahtjeve međunarodne zajednice za deeskalaciju situacije na sjeveru pokrajine, Eskobar je odgovorio da će time obje strane izgubiti brojne prilike.

    – Posljedice nisu kaznene mjere, nego su to propuštene prilike koje će obje zemlje izgubiti ako odbace prijedlog za izlazak iz krize – rekao je Eskobar, dodajući da za Prištinu to znači udaljavanje od bliskih međunarodnih i partnera u regionu, a za Beograd odmicanje od ulaska u EU, navodi Jutarnji list.

    Naše partnerstvo s Kosovom je partnerstvo s narodom Kosova, a ne s jednom strankom ili političkom figurom. Naša predanost Kforu i ulaganje u budućnost Kosova ostaje i dalje snažno – zaključio je Eskobar.

    On je takođe rekao da je “evropski plan” dobar i da ne “podilazi nijednoj strani”, prenosi Hina.

    Tenzije na sjeveru KiM počele su 26. maja, kada je Priština nasilno, uz pomoć pripadnika tzv. specijalne kosovske policije, u zgrade opština na sjeveru KiM uvela nove albanske gradonačelnike izabrane na izborima koje su Srbi bojkotovali zbog nepoštovanja Briselskih sporazuma od strane Prištine, upada tzv. specijalne kosovske policije na sjever pokrajine i stalnih protivpravnih hapšenja Srba.