VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Hitno se oglasio Vašington

    Hitno se oglasio Vašington

    Vojna hunta koja je zauzela vlast u Nigeru zapretila da će ubiti predsjednika zemlje, kog drže u pritvoru. Stigla hitna reakcija Vašingtona.

    Naime, pobunjenici u Nigeru poručili su zamenici američkog državnog sekretara Viktoriji Nuland da će ubiti svrgnutog predsednika Muhameda Bazuma u slučaju intervencije u zemlji kako bi povratili njegovu vlast, prenela je agencija AP.

    Odmah je reagovano iz Vašingtona.

    Kako je saopštio američki državni sekretar Entoni Blinken, SAD će vojnu huntu smatrati odgovornom za bezbednost predsednika Mohameda Bazuma, njegove porodice i pritvorenih članova vlade.

    “Sjedinjene Države se pridružuju Ekonomskoj zajednici zapadnoafričkih država (ECOWAS) u pozivu na obnovu ustavnog poretka u Nigeru. Sjedinjene Države cene odlučnost ECOWAS-a da istraži sve opcije za mirno rešavanje krize”, navedeno je u Blinkenovom saopštenju objavljenom na sajtu Stejt departmenta.

    Državni sekretar SAD je dodao da je demokratija najbolja osnova za razvoj, društvenu koheziju i stabilnost u Nigeru.

    “Podržavamo ECOWAS u osudi nezakonitog pritvora predsednika Mohameda Bazuma, njegove porodice i članova vlade, kao i neprihvatljivih uslova pod kojima se oni drže i pozivamo na njihovo momentalno puštanje na slobodu”, poručio je Blinken.

    Lideri ECOWAS-a juče su održali vanredni samit nakon kog su saopštili da je naloženo aktiviranje snaga u pripravnosti zbog puča u Nigeru.

    Vojna hunta je svrla predsednika Bazuma 26. jula i od tada ga drži zatvorenog u predsedničkoj rezidenciji.

  • Havaji: U velikim požarima na ostrvu Maui stradale najmanje 53 osobe

    Havaji: U velikim požarima na ostrvu Maui stradale najmanje 53 osobe

    U velikim požarima koji su zahvatili havajsko ostrvo Maui stradale su najmanje 53 osobe, dok ih je nestalo oko 1.000, saopštili su danas lokalni zvaničnici.

    Prema riječima guvernera DŽoša Grina, uništeno je ili oštećeno oko 1.000 objekata, prenosi BBC.

    • Ovo je vjerovatno najveća prirodna katastrofa u istoriji države Havaji – rekao je Grin na konferenciji za medije, dodavši da će broj smrtnih slučajeva nastaviti da raste.

    On je naveo da će biti potrebne godine da se obnovi grad Lahajna na ostrvu Maui.

    • Svi ti objekti će morati da budu obnovljeni. To će biti nova Lahajna koju će Maui izgraditi – rekao je Grin.

    Šef vatrogasne službe Bred Ventura saopštio je da nijedan požar nije u potpunosti obuzdan.

    Američki predsednik DŽo Bajden juče je proglasio stanje prirodne katastrofe na Havajima, što omogućuje isporuku federalne pomoći koja, u ovom slučaju, uključuje grantove za privremene stambene objekte i popravke na kućama, jeftine kredite za pokrivanje oštećene neosigurane imovine i druge slične programe za stanovnike Mauija i firme pogođene požarom.

  • Vašington je “poražen”?

    Vašington je “poražen”?

    Uporne izjave američke administracije o neophodnosti daljeg pružanja vojne pomoći Kijevu, u suštini su priznanje neuspeha strategije Vašingtona u Ukrajini.

    To se navodi u izjavi objavljenoj na Telegramu ambasade Rusije u Sjedinjenim Američkim Državama.

    “Obratili smo pažnju na još jednu izjavu Bele kuće o neophodnosti dalje saradnje sa Ukrajinom, bez obzira na značajno smanjenje javne podrške ovakvoj politici. Uporne izjave u kojima administracija govori o neophodnosti da se pomaže Kijevu svim mogućim sredstvima i pre svega novim isporukama naoružanja, nije ništa više nego priznanje Vašingtona da je strategija neuspela na ukrajinskom pravcu”, podvukli su u ruskoj ambasadi.

    Naveli su da Amerikanci nastavljaju da se ponašaju kao da je sve u redu i da ide po planu i dodali da u isto vreme neuspehe o “kontraofanzivi”, koju su SAD reklamirale, priznaje sve više analitičara u SAD.

    “Pozivamo one koji donose odluke u Vašingtonu o ukrajinskoj krizi da razmisle. Da konačno vide da sve ranije preduzete akcije vode samo do eskalacije sukoba i novih ljudskih žrtava, a sve u cilju iluzorne pobede nad Rusijom na bojnom polju”, piše u izjavi.

    Koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi je 9. avgusta izjavio da će vašingtonska administracija tražiti od Kongresa da nastavi vojnu pomoć Ukrajini, bez obzira na javno mnjenje u SAD. Prema mišljenju Kirbija, tokom sukoba su Amerikanci, obe partije i oba doma Kongresa podržali su napore administracije u pružanju vojne pomoći Ukrajini.

    Istakao je da će Amerika i dalje biti fokusirana na to. Prema objavljenim podacima, 55 odsto Amerikanaca je protiv isporučivanja nove vojne pomoći Kijevu, a 51 odsto Amerikanaca smatra da su SAD već dovoljno uradile za Ukrajinu.

  • Bivši analitičar CIA: Zelenski se neće izvući živ, dani su mu odbrojani

    Bivši analitičar CIA: Zelenski se neće izvući živ, dani su mu odbrojani

    Sjedinjene Američke Države teško da će ostaviti ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog u životu nakon neuspeha Oružanih snaga Ukrajine na frontu.

    Ovo je izjavio bivši analitičar CIA Lari Džonson u emisiji “Džadžing fridom” na Jutjubu.

    “Mislim da su mu dani odbrojani. Ne vidim da Zelenski ima šanse da se spase. Nećemo mu dozvoliti da iz ovog sukoba izađe živ”, ocenio je Džonson.

    Prema njegovim rečima, u istoriji ima mnogo primera kako su SAD izdale vlade zemalja koje su bile u vazalnoj zavisnosti od njih.

    Džonson je dodao da nakon neuspeha kontraofanzive ukrajinskih snaga zapadni saveznici sve češće kritikuju kijevske vlasti zbog njihovih dejstava.

    “Ako smo ranije Zelenskog izdizali iznad Vinstona Čerčila, sada pokrećemo pitanje o njegovoj zavisnosti od narkotika i korupciji u zemlji”, zaključio je bivši analitičar CIA.

    Švajcarski list “Noje cirher cajtung” objavio je ranije da su zbog propasti ukrajinske kontraofanzive zapadni partneri počeli da traže objašnjenja od Zelenskog.

    U članku se navodi da politički opstanak lidera kijevskog režima trenutno zavisi od ispunjenja obećanja da će vratiti izgubljene teritorije.

    Portparol Ministarstva odbrane Rusije general-potpukovnik Igor Konašenko saopštio je ranije da je Kijev od početka kontraofanzive, u periodu jun-jul, izgubio preko 43.000 vojnika.

    Pored toga, ukrajinska vojska izgubila je 76 američkih artiljerijskih sistema M777, 84 samohodne artiljerijske haubice iz Poljske, SAD, Francuske i Nemačke.

  • Zaharov: Velike američke kompanije žele da obnove saradnju sa Rusijom

    Zaharov: Velike američke kompanije žele da obnove saradnju sa Rusijom

    Velike američke kompanije žele da obnove saradnju sa Moskvom, izjavio je generalni konzul Rusije u Hjustonu Aleksandar Zaharov.

    “Novi projekti u Africi i Latinskoj Americi su atraktivni za američki biznis, ali oni po svojoj isplativosti ne mogu da zamijene projekte koje su kompanije iz SAD imale u Rusiji”, smatra generalni konzul.

    Prema njegovim riječima, za stvaranje novih lanaca snabdjevanja biće potrebne godine i decenije, pa bi glavni igrači iz SAD željeli da obnove saradnju, napomenuo je ruski diplomata, prenosi Komersant, prenosi Tanjug-

    Uvoz robe iz Rusije u SAD je u maju mjesečno porastao za 134 odsto, na 503 miliona dolara sa aprilskih 215 miliona dolara.

    Kako je naveo Zaharov, glavni uzrok ovog rasta je povećan uvoz neorganskih hemikalija iz Rusije.

    “Sadašnji obim trgovine je veoma daleko od potencijala za ekonomsku saradnju Vašingtona i Moskve”, zaključio je generalni konzul Rusije.

  • Načelnik Generalštaba SAD: Žalosna će biti sudbina Ukrajine…

    Načelnik Generalštaba SAD: Žalosna će biti sudbina Ukrajine…

    SAD neće dozvoliti smanjenje zaliha američke municije na nivo koji bi ugrozio nacionalne interese zemlje, izjavio načelnik američkog generalštaba Mark Mili.

    U intervjuu za “Vašington tajms”, Mili je rekao da Pentagon blisko sarađuje sa američkom odbrambenom industrijom kako bi što brže popunio zalihe. Prema njegovim rečima, nivo pomoći Ukrajini neće ugroziti nacionalnu bezbednost SAD.

    Kako je Mili naveo, američki ministar odbrane Lojd Ostin dao je uputstva da se zalihe nijedne kategorije municije ne dovode ispod nivoa koji je prihvatljiv sa gledišta rizika.

    “Stoga, nećemo ugroziti sopstvene potrebe i mogućnosti nacionalne bezbednosti. Nećemo se izlagati takvom riziku”, naglasio je načelnik američkog generalštaba.

    Mili je ranije upozorio na žalosnu sudbinu Kijeva ako se rat nastavi, rekavši da će kijevski režim teško “isterati” ruske snage ove godine i da će se sukob najverovatnije završiti pregovorima.

    “Ovaj rat, kao i mnogi drugi, mora da se završi pregovorima, vreme je da Rusi i Ukrajinci sednu za pregovarački sto”, izjavio je Mili na konferenciji za novinare nakon susreta Kontakt-grupe za podršku Ukrajine u Ramštajnu u Nemačkoj.

    On je naglasio da su rukovodstvo SAD, Ukrajine i većine evropskih lidera “rekli da će se ovaj rat verovatno završiti pregovorima”.
    “Pre ili kasnije, pregovori moraju da se održe”, rekao je Mili, navodeći da su obe strane već pretrpele ozbiljne gubitke.

  • Stižu tenkovi

    Stižu tenkovi

    SAD su zvanično odobrile isporuku prve serije tenkova Abrams Ukrajini, a tenkovi treba da stignu u Ukrajinu do rane jeseni.

    “Gotovo je. Sada moraju (tenkovi Abrams) da stignu u Evropu, a zatim u Ukrajinu, zajedno sa svim stvarima koje idu uz njih”, rekao je predstavnik vojske SAD Dag Buš, a prenosi CNN.

    Prema njegovim rečima, uz tenkove će Ukrajini biti dostavljeni i municija, rezervni delovi, oprema za gorivo, kao i sredstva za popravke.

    Ukazao je da nije reč samo o tenkovima, već o kompletnom paketu koji ide uz njih.

    Isporuka tenkova Abrams Ukrajini zvanično je odobrena tokom proteklog vikenda, navodi CNN.

    SAD su počele obuku Ukrajinaca na tenkovima Abramas u maju u Nemačkoj, a 31 tenk namenjen Ukrajini bio je nekoliko meseci na remontu i pripremi za isporuku.

  • Grenel: Bajden i EU krivi za haos na KiM, u vrijeme Trampa razmatrano povlačenje Kfor

    Grenel: Bajden i EU krivi za haos na KiM, u vrijeme Trampa razmatrano povlačenje Kfor

    Bivši američki izaslanik za dijalog Beograd i Prištine Ričard Grenel izjavio je danas da su odnosi Srbije i tzv. Kosova bili mnogo bolji u vrijeme kada je predsjednik SAD bio Donald Tramp, da se tada sa Beogradom i Prištinom pregovoralo o povlačenju NATO iz južne srpske pokrajine, kao i o ukidanju Haškog suda.

    U intervjuu za Ril Ameriken vojs (Real American Voice), Grenel je za trenutnu situaciju na KiM optužio sadašnjeg predsjednika SAD DŽozefa Bajdena i Evropsku uniju.

    Prema njegovim riječima, kada je predsjednik SAD bio Tramp, pregovarana su četiri sporazuma između Prištine i Beograda, a, kako je rekao, posljednji posao je bio veliki i smatralo se da će doći do ekonomske normalizacije.

    Prema njegovim riječima, napredak je bio toliki da se sa Beogradom i Prištinom razgovaralo i o povlačenju NATO sa KiM.

    Onda je, navodi Grenel, došao tim predsjednika DŽoa Bajdena i odlučio da Evropljani budu na čelu dijaloga.

    • Dakle, za posljednje tri godine Evropljani su odgovorni i ono što sada vidimo je haos, nasilje i rat – smatra Grenel.

    Navodi i da je jedna od tačaka o kojima je pregovarao da se ukine Sud u Hagu, a da je prethodni tužilac, koji je tu dužnost obavljao prije DŽeka Smita rekao da se krivična gonjenja obustave jer je prošlo 20 godina i ne može da smisli ubjedljiv slučaj da bilo koga tuži.

    Grenel je rekao da su tada odlučili da srpske zločine sude sudovi u Srbiji, a kosovske na tzv Kosovu.

    • Sudovi u Srbiji i na Kosovu davali su milione i milione dolara da obuče svoje sudije i tužioce i bilo je vrijeme da ostvare svoje pravo i stanu na kraj sa ovim međunarodnim sudom – rekao je Grenel i dodao da je tada odlučio da obavijesti Ministarstvo pravde da će se strane složiti da okončaju Haški tribunal.

    Grenel dalje navodi da je ostavio poruku o tome Brusu Šarcu koji je tada vodio međunarodne sudove, ali da je njegova reakcija, kako kaže, bila nevjerovatna.

    • On je rekao da ne zna da li možemo to da uradimo i dodao da je to međunarodni sud i da će morati da obavijeste tamošnje američke advokate. A ja sam rekao, idite i obavijestite američke advokate, ali dve strane su se o tome dogovorile i doći će u Bijelu kuću i naći ćemo dogovor za nekoliko meseci, jer završavamo pregovore – rekao je Grenel.

    Dodaje da ne zna tačno šta je Brus uradio, ali tvrdi da je zvao Smita koji je za nekoliko meseci od dolaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Vašington da završi pregovore o tom sporazumu objavio optužnicu protiv predsednika tzv. Kosova Hašima Tačija.

    • Optužnica koja je bila politička od pre 20 godina. Predsjednik tzv. Kosova je i poslije tri godine u zatvoru. Tri godine zatvora jer ga je tužio DŽek Smit i prilično sam siguran da je jedini razlog taj što ga je Brus Šarc iz resora pravde obavestio da ćemo ga udaljiti sa posla, da ćemo biti spaseni od suda i da su obje strane pristale na to. Rekao sam mu da će SAD uzeti ovo Savjetu bezbjednosti UN – zaključio je Grenel.
  • Tramp se izjasnio da nije kriv

    Tramp se izjasnio da nije kriv

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp izjasnio se danas da nije kriv po optužnici koja ga tereti za pokušaje poništavanja rezultata predsjedničkih izbora u SAD, održanih 2020. godine, prenosi Si-En-Bi-Si.

    Tramp je, nakon što je napustio svoj klub u Bedminsteru u Nju Džersiju, privatnim avionom uputio u Vašington, gdje je sletio na aerodrom Ronald Regan, odakle je stigao danas u federalni sud.

    On je do sada negirao sve optužbe, a prije polaska je na svojoj društvenoj mreži “Truth” ponovo napisao da je slučaj politički motivisan i izneo tvrdnje da su izbori 2020. bili nepošteni, prenijeli su američki mediji.

    Prethodno je izjavio da u Vašington odlazi da ga uhapse jer je, kako je naveo, “doveo u pitanje korumpirane, namještene i pokradene izbore”.

    “Velika mi je čast zato što će me uhapsiti zbog vas. Učinimo Ameriku opet velikom!”, naveo je Tramp.

    On je dodao da mu treba “još jedna optužnica” da bi osigurao izbore.

    Specijalni tužilac Džek Smit podigao je u utorak novu optužnicu protiv Trampa, koja se sastoji iz četiri tačke u kojima se bivši predsjednik optužuje za prevaru SAD, zavjeru radi ometanja službenog postupka (prenosa vlasti), ometanje i pokušaj ometanja službenog postupka, kao i za kršenje prava zagarantovanih zakonima i Ustavom SAD.

  • Amerikanci razmatraju vojnu intervenciju u Nigeru?

    Amerikanci razmatraju vojnu intervenciju u Nigeru?

    Sjedinjene Države naredile su djelimičnu evakuaciju svoje ambasade u Nigeru nakon prošlonedeljnog državnog udara.

    Stotine stranih državljana već su evakusani iz zemlje, a u nedelju su ljudi koji protestuju napali francusku ambasadu.

    Vođa puča, general Abdurahaman Čiani, upozorio je protiv “bilo kakvog mješanja u unutrašnje stvari” zemlje.

    Niger je značajan proizvođač uranijuma i nalazi se na ključnoj migracijskoj ruti prema severnoj Africi i Mediteranu.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je u sredu sa svrgnutim predsednikom Mohamedom Bazumom, saopštio je Stejt dipartment, dodajući kako je SAD predan povratku demokratski izabrane vlade Nigera.

    Portparol Matju Miller rekao je da će, uprkos delimičnoj evakuaciji, ambasada zemlje u glavnom gradu Niameju ostati otvoreno.

    “Ostajemo predani narodu Nigera i našem odnosu s narodom Nigera te ćemo i dalje biti diplomatski angažovani na najvišim nivoima”, rekao je.

    Britanska ambasada u glavnom gradu Nigera Niameju privremeno će smanjiti broj osoblja zbog bezbednosne situacije, saopštio je Forin ofis.

    “Grupa koja je organizovala proteste 30. jula(M62) pozvala je na nove proteste u četvrtak, 3. avgusta, na Dan nezavisnosti Nigera. Protesti bi mogli biti nasilni i situacija bi se mogla brzo promeniti bez upozorenja”.

    Vojni komandanti iz Ekovasa sastali su se u sredu u Nigeriji kako bi razgovarali o mogućoj vojnoj intervenciji, iako su rekli da bi takva akcija bila “poslednje rešenje”.

    General Čiani, bivši šef Bazumove predsedničke garde, preuzeo je vlast 26. jula, rekavši da želi da spreči “postupnu i neizbežnu propast” Nigera.

    Državni udar izazvao je velike demonstracije protiv Francuske, a u korist Rusije, čiji je uticaj u zapadnoj i središnjoj Africi porastao poslednjih godina.

    U sredu su 262 osobe stigle u Pariz evakuacijskim letovima koje je organizirala francuska vlada. Let koji je organizovala Italija takođe je sletio u Rim s 87 ljudi.

    Niger, gde i Francuska i SAD imaju vojne baze, ključni je zapadni saveznik u borbi protiv džihadističkog ekstremizma u Sahelu.