VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Američka procjena: Slom kontraofanzive

    Američka procjena: Slom kontraofanzive

    Prema proceni američkih obaveštajnih službi, ukrajinske snage neće uspeti da se probiju do Melitopolja, značajnog ruskog tranzitnog čvorišta na jugoistoku.

    Američka obaveštajna zajednica ocenjuje da ukrajinska kontraofanziva neće uspeti da stigne do ključnog grada Melitopolja, saopštili su neimenovani zvaničnici, upoznati sa poverljivim izveštajem, što znači da Kijev neće ispuniti svoj glavni cilj – presecanje ruskog kopnenog most ka Krimu, piše Vašington post.Sumorna procena, izveštava “Vašington posta”, zasnovana je na proceni vojnih sposobnosti Rusije. Ovo će verovatno podstaći međusobno optuživanje Kijeva i zapadnih prestonica, jer je u ukrajinsku kontraofanzivu uloženo na desetine milijardi dolara zapadnog oružja i vojne opreme.

    Zapadne procene su predviđale uspeh Kijeva

    Američki i zapadni zvaničnici pristali su da daju izjave pod uslovom da ostanu anonimni.

    Ukrajinske snage pokušavaju da prodru prema Melitopolju iz grada Robotina. Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe odbila je da ovo komentariše.

    Melitopolj je ključan za kontraofanzivu Ukrajine, jer se smatra kapijom za Krim. Grad se nalazi na raskrsnici dva važna autoputa i železničke pruge, koji Rusiji omogućavaju da prebacuje vojsku i opremu sa poluostrva na druge teritorije.

    Ukrajina je pokrenula kontraofanzivu početkom juna, u nadi da će ponoviti uspeh iz prošle jeseni u napadu na oblast Harkova.

    Već u prvoj nedelji borbi, Ukrajina je pretrpela velike gubitke protiv dobro pripremljene ruske odbrane, uprkos tome što su ukrajinske snage bile dobro opskrbljene zapadnom vojnom opremom i naoružanjem, uključujući borbena vozila “bredli” i tenkove “leopard”.

    Zapadne vojne procene su predviđale da će Kijevu poći za rukom da probije ruske linije odbrane.
    Međusobno optuživanje na Kapitol hilu

    Put do Melitopolja je izuzetno težak, pa će čak i zauzimanje gradova kao što je Tokmak biti teško, izjavio je Rob Li, vojni analitičar iz Instituta za spoljnu politiku.

    “Rusija ima tri glavne odbrambene linije, a iza toga su utvrđeni gradovi”, rekao je Li. “Nije pitanje da li Ukrajina može da probije jednu ili dve linije, već da li može da probije sve tri, i da još ima dovoljno snage da postigne nešto ozbiljnije, kao što je zauzimanje Tokmaka.”

    Sumorni izgledi ukrajinskih snaga već su doveli do međusobnih optuživanja na Kapitol hilu.

    Neki republikanci se sada protive zahtevu predsednika Bajdena za još 20,6 milijardi dolara pomoći Ukrajini, s obzirom na skromne rezultate ofanzive. Drugi republikanci i, u manjoj meri, demokrate, okrivili su administraciju zato što nije ranije poslala oružje Ukrajini.

    Američki zvaničnici odbacuju kritike da bi borbeni avioni F-16 ili raketni sistemi većeg dometa rezultirali drugačijim ishodom. “Problem je proboj kroz odbrambene linije Rusije i niko ne može da dokaže da bi ovi sistemi bili čudotvorni lek”, saopštio je visoki zvaničnik administracije.
    Rusi mogu da se bore i zimi

    U intervjuu ove nedelje, general Mark Mili, komandant Zajedničkog načelnika štabova, rekao je da su Sjedinjene Države bile jasne i da će ovaj zadatak za Ukrajinu biti izuzetno težak.

    “Pre nekoliko meseci sam rekao da će ova ofanziva biti duga, da će biti prokleta i spora”, dodao je Mili.

    Američki zvaničnici saopštili su da je Pentagon preporučio Kijevu da se koncentriše na jednu tačku, ali da se Ukrajina odlučila za drugačiji pristup.

    Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba je u četvrtak priznao “spor tempo” ukrajinske kontraofanzive, ali je rekao da će Kijev nastaviti da se bori. “Nije nas briga koliko će to trajati”, rekao je Kuleba.

    Analitičari kažu da su izazovi sa kojima se Ukrajina suočavala višestruki, ali se skoro svi slažu da je Rusija nadmašila očekivanja kada je reč o vojnoj veštini.

    “Najvažniji faktor u toku ofanzive je kvalitet ruske odbrane”, rekao je Li, posebno naglašavajući rusko korišćenje rovova, mina i avijacije. “Imali su dovoljno vremena i dobro su se pripremili, otežavajući Ukrajini da napreduje.”

    Osim toga, Ukrajinci su mesecima prebacivali ogromne resurse u Artjomovsk (Bahmut), uključujući vojnike, municiju i vreme, ali su konačno izgubili kontrolu nad ovim gradom. Neki u Bajdenovoj administraciji su zabrinuti da je prekomerno angažovanje na istoku narušilo moć kontraofanzive na jugu.

    Obaveštajna procena je identifikovala Melitopolj ili Marijupolj kao ciljeve “da se Rusiji uskrati kopneni pristup Krimu”.

    Američki zvaničnici rekli su da je Vašington i dalje naklonjen Kijevu, uprkos stavu skeptika. Jedan zvaničnik Ministarstva odbrane rekao je da je moguće da Kijev nastavi kontraofanzivu u toku zime, kada sve postaje mnogo teže.

    Rusi su, međutim, mnogo bolji u toku zimskih vojnih operacija. “Poznato je da su Rusi sposobni da se bore i po hladnom vremenu”, rekao je neimenovani zvaničnik.

  • Vašington odobrio slanje aviona “F-16” Kijevu

    Vašington odobrio slanje aviona “F-16” Kijevu

    Amerika je odobrila slanje borbenih aviona “F-16” Ukrajini iz Danske i Holandije čim obuka pilota bude završena, rekao je danas neimenovani američki zvaničnik.
    Isti zvaničnik izjavio je da je Vašington dao Danskoj i Holandiji zvanične garancije da će SAD ubrzati odobrenje zahtjeva za prenos aviona u Ukrajini kada piloti završe obuku.

    “Pozdravljamo odluku Vašingtona da ukloni prepreke sa slanja borbenih aviona `F16 Ukrajini. Sada ćemo o ovoj temi razgovarati sa našim evropskim partnerima”, objavio je šef holandske diplomatije Vopke Hoekstra na “Tviteru”.

    Danska i Holandija nedavno su zatražile garancije. Amerika mora da odobri prenos vojnih aviona od svojih saveznika u Ukrajinu.

    Koalicija od 11 država treba da tokom ovog mjeseca u Danskoj počne obuku ukrajinskih pilota za upravljanje borbenim avionima “F-16”. Vršilac dužnosti danskog ministra odbrane Troels Polsen izjavio je tokom prošlog mjeseca da će rezultati obuke biti primjetni početkom naredne godine.

  • “Kraj je blizu…”

    “Kraj je blizu…”

    CIA je upozorila američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da ukrajinska kontraofanziva neće biti ovenčana uspjehom.

    Ovo je objavio na svom sajtu američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simur Herš.

    “Blinken je od CIA saznao da ukrajinska kontraofanziva ne daje rezultate. To je bio šou Zelenskog i neki iz administracije su poverovali u tu besmislicu”, navodi Herš reči saradnika CIA.

    On je istakao da se pristup američke vlade situaciji u Ukrajini neće promeniti, ali se bliži kraj sukoba.

    “Pristup Bele kuće konfliktu (u Ukrajini), kada je reč o realnim razgovorima sa američkim narodom, ostaće isti. Ali kraj je blizu, bez obzira na izjave Bajdenovih ljudi koje izgledaju kao da su iz crtanih filmova”, navodi se u tekstu.

  • Tužilaštvo predložilo suđenje Trampu 4. marta, u jeku predsjedničke kampanje

    Tužilaštvo predložilo suđenje Trampu 4. marta, u jeku predsjedničke kampanje

    Okružna tužiteljka u DŽordžiji predložila je da suđenje Donaldu Trampu za pokušaj poništavanja izbornog poraza počne 4. marta 2024. godine u jeku kampanje za republikansku nominaciju kandidata za naredne predsjedničke izbore.

    Tužiteljka Fani Vilis pokrenula je krivični postupak protiv bivšeg predsjednika SAD Donalda Trampa i predložila datum suđenja koji pada dan prije Super utorka kada birači u više od deset američkih saveznih država biraju republikanskog predsjedničkog kandidata, prenosi Rojters.

    Vilis je takođe predložila da optuženi budu privedeni i da se izjasne o krivici u prvoj nedjelji septembra.

    Vilisova je u srijedu podnijela svoj prijedlog u formi sudskog podneska, ali za sada se ni Tramp lično, ni njegovi advokati nisu oglašavali tim povodom.

    Velika porota okruga Fulton u utorak je optužila Trampa i još 18 osoba da su pokušali da ponište poraz na izborima 2020. godine od aktuelnog američkog predsjednika DŽozefa Bajdena.

    Trampu bi u martu trebalo da se sudi u odvojenom slučaju u Njujorku, gdje je optužen za falsifikovanje poslovnih dokumenata u vezi sa isplatama izvršenim jednoj porno glumici da bi ćutala o njihovoj navodnoj aferi.

    Zatim bi u maju Tramp trebalo da se pojavi pred federalnim sudom, po optužnici koju je podigao specijalni tužilac DŽek Smit, za navodno ilegalno zadržavanje povjerljivih predsjedničkih dokumenata i opstruisanje napora vlade da ih preuzme sa Trampovog imanja na Floridi Mar-a-Lago

  • “Putin je u pravu”: Kina će se raspasti?

    “Putin je u pravu”: Kina će se raspasti?

    NATO želi da stvori “drugu Ukrajinu u Aziji” kako bi poremetio razvojne izglede čitavog azijskog regiona, upozorio je danas Feng Šaolej.

    Šaolej je direktor Centra za ruske studije na Istočnokineskom univerzitetu ECNU.

    “NATO želi da stvori još jednu Ukrajinu u Aziji. Ovaj trend nije samo usmeren na obuzdavanje Kine, već i na blokiranje normalne razmene među azijskim zemljama i narušavanje razvojnih perspektiva Azije. Ozbiljne činjenice upozoravaju da nijedan priseban političar u svetu ne sme da dozvoli da NATO uništi budućnost celog sveta”, predočio je kineski ekspert, prenosi TASS.

    Komentarišući današnje upozorenje koje je učesnicima 11. Moskovske konferencije o međunarodnoj bezbednosti uputio ruski predsednik Vladimir Putin o mogućoj integraciji NATO sa AUKUS, vojnim savezom Australije, Velike Britanije i SAD, Feng je istakao da je to pokušaj proširenja NATO (na Aziju) zasnovan na sebičnim interesima određenih sila.

    “Predsednik Putin je u pravu: pokušaji širenja NATO u Aziji zasnovani su na sebičnim interesima desničarskih političkih snaga i vojno-industrijskog bloka, kao i na istorijskom iskustvu krstaških ratova. Njihov cilj je da se vrate u eru podele sveta na bazi isključivih ideologija”, ukazao je Feng.

  • Američke banke u opasnosti?

    Američke banke u opasnosti?

    Analitičari Fič rejtingsa upozorili su da se američka bankarska industrija približila još jednom izvoru turbulencija.

    U pitanju je rizik od sveobuhvatnog pada rejtinga desetine američkih banaka koje bi mogle uključivati čak i banke poput JPMorgan Chasea.

    Agencija je smanjila svoju procenu zdravlja industrije u junu, potez za koji je analitičar Kris Vulf rekao da je prošao uglavnom nezapaženo jer nije izazvao sniženje rejtinga banaka.

    Ali još jedno smanjenje ocene industrije za jedan stepen, na A+ s AA-, prisililo bi Fič da preispita rejting svake od više od 70 američkih banaka koje pokriva, rekao je Vulf za CNBC u ekskluzivnom intervjuu u sedištu kompanije u Njujorku.

    “Ako bismo ga premestili na A+, onda bi to rekalibriralo sve naše finansijske mere i verovatno bi se pretočilo u negativne akcije ocenjivanja”, rekao je Vulf.

    Kompanije za ocenjivanje kreditnog rejtinga na koje se oslanjaju ulagači u obveznice u poslednje vreme su uzburkale tržišta svojim postupcima. Prošlog nedelje je Moody's smanjio rejting 10 malih i srednjih banaka i upozorio da bi moglo doći do rezova za još 17 zajmodavaca, uključujući veće institucije poput Truista i U.S. Banke.

    Ranije ovog meseca, Fič je snizio dugoročni kreditni rejting SAD-a zbog političke disfunkcije i rastućeg duga, potez koji su ismejali poslovni čelnici, uključujući izvršnog direktora JPMorgana Džejmija Dajmona, prenosi seebiz.

    Ovog puta, Fič namerava da signalizira tržištu da snižavanje rejtinga banaka, iako nije gotova stvar, predstavlja pravi rizik, rekao je Vulf.

    Junski postupak kompanije podigao je ocenu “operativnog okruženja” industrije na AA- s AA zbog pritiska na kreditni rejting zemlje, regulatornih praznina izloženih bankrotom regionalnih banaka u martu i neizvesnosti oko kamatnih stopa.

    Problem koji stvara još jedno snižavanje na A+ je to što bi rezultat industrije tada bio niži od nekih njegovih najbolje ocenjenih zajmodavaca. Dve najveće banke u zemlji po imovini, JPMorgan i Bank of America, verovatno bi u ovom scenariju bio smanjen na A+ s AA-, budući da banke ne mogu da dobiju ocenu veću od okruženja u kojem posluju.

  • Podignuta nova optužnica protiv Trampa

    Podignuta nova optužnica protiv Trampa

    Nova optužnica protiv bivšeg američkog predsjednika Donalda Trampa i 18 saradnika podignuta je u Džordžiji, a oni se terete za pokušaj miješanja u izborne rezultate predsjedničkih izbora 2020. godine u SAD-u.

    U optužnici su detaljno navedene desetine aktivnosti Trampa i njegovih saradnika kroz koje su nastojali poništiti rezultate izbora 2020. godine. Takođe, pominje se i krivotvorenje dokumenata kao i reketiranje.

    Kako piše AP, optužnica ima 97 strana.

    Prema pisanju Associated Pressa nova optužnica sadrži 97 stranica među kojima se detaljno opisuje desetine aktivnosti Trampa i njegovih saradnika kroz koje su nastojali poništiti rezultate izbora 2020. godine.

    Kako navodi The Guardian, osim Donalda, optuženo je još 18 osoba uključujući bivšeg šefa kabine Bijele kuće Marka Medovsa, te advokate Rudija Džiulijanija i Džona Istmena.

    Detaljni planovi
    Takođe, u optužnici se navode i detaljni planovi koji podrazumijevaju krađu glasova i miješanje u izborni proces u jednom okrugu savezne države Džordžija.

    • Tramp i ostali optuženi u ovom predmetu odbili su da prihvate da je Donald Tramp izgubio izbore te su se svjesno i namjerno pridružili zavjeri kako bi nezakonito promijenili ishod izbora u korist Trumpa – rekao je okružni tužilac Fani Vilis.

    Tužilac je naglasio da će optuženima biti dozvoljeno da se dobrovoljno predaju do 25. augusta te je naglasio kako će se suđenje organizovati u narednih šest mjeseci.

    “Zločinačka organizacija”
    Optužnica opisuje bivšeg predsjednika SAD-a kao i njegove saradnike kao članove „zločinačke organizacije“ koji su bili dio „preduzeća“ koje je poslovalo u Džordžiji. Stil optužnice sličan je onom koji se koristi u predmetima protiv vođi bandi i šefova mafije, piše AP.


    Nova optužnica protiv Trampa dolazi samo dvije sedmice nakon što ga je specijalni tužilac Ministarstva pravde SAD-a takođe optužio za zavjeru u kojoj je namjeravao poništiti rezultate izbora.

    • Nova optužnica se ističe po tome što, za razliku od drugih predmeta, Tramp ne bi imao šansu za pomilovanje ukoliko bude izabran za predsjednika 2024. godine – navodi se.
  • Novih 200 miliona dolara za Ukrajinu

    Novih 200 miliona dolara za Ukrajinu

    SAD su saopštile danas da će poslati Ukrajini novu bezbjednosnu pomoć u vrijednosti od 200 miliona dolara.
    Pomoć obuhvata municiju za protivvazdušnu odbranu, artiljerijsku municiju, protivoklopna sredstva i dodatnu opremu za čišćenje mina, rekao je u saopštenju američki državni sekretar Entoni Blinken.

    Pentagon je u maju objavio da je greškom odredio veću vrijednost američkog oružja koje je obećano Kijevu i da na raspolaganju ima dodatnih 6,2 milijarde dolara za ovu vrstu pomoći.

    Ukrajini je potrebno oružje koje se može isporučiti iz američkih zaliha za nekoliko dana ili sedmica bi mogla da nastavi da odbija rusku akciju.

    Greška počinjena u računovodstvu ide u korist Kijeva jer Amerika sada može poslati više opreme.

  • “Propala je kontraofanziva, propale su sankcije…”

    “Propala je kontraofanziva, propale su sankcije…”

    Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Bolton smatra da su SAD previše oprezne u pomoći Ukrajini i da mnogo taktiziraju u vezi s Rusijom.

    On američkoj administraciji poručuje da je Rusija vojno mnogo slabija od NATO-a.

    Ukrajinska kontraofanziva ne postiže očekivane rezultate i to je Vašingtonu poziv za buđenje da mora da promeni strategiju, piše nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Bolton.

    Jedan od poznatih “jastrebova” američkog establišmenta, Bolton u autorskom tekstu za “Vol strit džornal” navodi da rešenje nije ni u pregovorima ni u prekidu vatre već u tome da američki predsednik Džozef Bajden počne “energično da radi na ukrajinskoj pobedi”.

    Neuspesi ukrajinske ofanzive i uspesi ruske vojske, po Boltonu, imaju isti uzrok: sporu, nestratešku vojnu podršku Zapada.

    “Ozbiljne debate o tome treba li obezbediti ovaj ili onaj oružani sistem, stalni strah da će Rusija eskalirati sukob u rat protiv NATO-a i povremeno zveckanje nuklearnim oružjem Kremlja proizveli su parališući oprez u zapadnim prestonicama.”

    NATO izgleda nije voljan da ispuni obećanje i obnovi puni suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, a oklevanje je proizvod uspešnog odvraćanja Kremlja, smatra nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće. On, štaviše, navodi da Moskva nema konvencionalnu vojsku i naoružanje koji bi mogli da zaprete NATO-u niti volje da pokrene nuklearni napad.

    Bolton navodi i da ruski predsednik Vladimir Putin “blefira” i da se prema svedočenjima obaveštajne zajednice u Kongresu, ruske nuklearne sposobnosti nikada nisu pomerile ka operativnom statusu.

    Stidljiv, nasumičan pristup pomoći američke administracije razbio je javnu podršku u SAD.

    Uz to, po mišljenju Boltona, Bajden koristi “Vilsonove apstrakcije” o borbi demokratije protiv autoritarnosti, umesto da ukaže američkom narodu na to da Ukrajina služi strateškim interesima SAD (što ni sam autor teksta, Bolton, nije elaborirao).

    Bolton je ocenio i da bi trebalo radikalno izmeniti sankcionu politiku: teorije o ograničenju cene ruske nafte nisu uspele, zapadne sankcije uglavnom su ostale parcijalne i većinom se ne primenjuju.

    Nametanje sankcija je odlično za odnose s javnošću, ali je njihovo sprovođenje teško, a SAD i njenim saveznicima treba nadogradnja instrumenata, procedura i osoblja za sprovođenje sankcija.

    Bela kuća i NATO trebalo bi ozbiljnije da razmotre ulogu Kine u Ukrajini, piše Bolton.

    “Zapad bi trebalo da uvede sankcije Pekingu s obzirom na ogromnu podršku Kine Moskvi, uključujući kupovinu ugljovodonika, pranje ruskih finansijskih transakcija i isporuku neubojite vojne opreme i one dvostruke namene.”

    Nazivajući Kinu dugoročnom pretnjom, nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost ističe da SAD moraju da aktivno uključe najznačajnije saveznike iz Indopacifičkog regiona u novu strategiju za Ukrajinu.

    “Iako bi neke NATO zemlje mogle da se odupru uključivanju zemalja van bloka, ovo je trenutak da Alijansa suzbije globalnu pretnju sa kojom se svi suočavamo od jačanja osovine Rusija-Kina”, navodi Bolton.

  • Požar na Havajima najsmrtonosniji u istoriji ostrva

    Požar na Havajima najsmrtonosniji u istoriji ostrva

    Katastrofalni požari na havajskom ostrvu Mauiu odnijeli su do sada 93 života. Zvaničnici kažu da je riječ o najsmrtonosnijim požarima u SAD u više od 100 godina. Prema prvim procjenama, troškovi obnove turističkog naselja Lahajna procijenjeni su na skoro šest milijardi dolara, navodi se u izvještaju Federalne agencije za vanredne situacije. Spasilački timovi sa obučenim psima tragaju za žrtvama u ruševinama izgorjelih naselja.

    Guverner Havaja DŽoš Grin nazvao je “ratnom zonom” dio ostrva Maui koji je razoren šumskim požarima, nakon što je broj poginulih dostigao 93, a očekuje se da će taj broj nastaviti da raste.

    • Trenutno smo u akutnoj fazi oporavka, što znači da se još oporavljamo od tragičnog gubitka života. Sada smo na 93 žrtve. To je ratna zona, ali pomoć koju smo dobili je nevjerovatna – rekao je Grin.

    Obećao je da će sprovesti istragu koja će utvrditi da li su stanovnici ovog ostrva mogli ranije da budu obaviješteni o kretanju požara i da se na vrijeme evakuišu. Naime, sirene koje ukazuju na opasnost, a koje su raspoređene oko ostrva nisu se oglasile, a prekidi u mobilnoj telefoniji spriječili su druge oblike upozorenja.

    Neki od stanovnika Mauija rekli su da su imali malo vremena da se spasu i da su za svega nekoliko minuta izbegli razarajući plamen. Neki su morali da zarone u okean kako bi se spasili.

    Stanovnici Mauija koji su preživjeli katastrofalne požare tragaju za članovima svojih porodica, nadajući se da će na sprženom ostrvu pronaći znake života. Mnogi su utjehu pronašli na nedjeljnim službama u crkvama.

    Broj poginulih učinio je ovaj požar najsmrtonosnijom prirodnom katastrofom na Havajima, nadmašivši cunami koji je ubio 61 osobu 1960. godine.

    Istovremeno, to je i najsmrtonosniji požar u SAD otkako su Havaji postali 50. savezna država, ali i požar sa najtežim posljedicama u više od 100 godina u SAD uopšte – u šumskom požaru 1918. godine u Minesoti i Viskonsinu poginule su 453 osobe, pokazuju podaci nacionalnog Udruženja za zaštitu od požara.

    U međuvremenu, vlasti Havaja apelovale su na turiste da ne dolaze, budući da će veliki broj hotela primiti stanovnike Mauija koji su uspjeli da se evakuišu. Tačnije, najmanje 500 soba u hotelima primiće evakuisane, a 500 vatrogasce i druge pripadnike htnih službi koji su na terenu.

    Ekipa Rojtersa razgovarala je sa nekima od preživjelih, među kojima je i 38-godišnja Akanese Vaa koja je ispričala da se njena porodica zaglavila u saobraćaju, pokušavajući da pobjegne od plamena. Ona, njen suprug i djeca od 15, 13 i devet godina pobjegli su na kraju pješice od vatrene stihije. Usput je naletjela na stariju ženu koja joj je povjerila bebu u nadi da će je spasiti. Srećom, i ta žena i njen muž su se izvukli.

    • Mislim da je mnogima od nas trebalo da čuje današnju poruku (na misi). Sav ovaj pepeo će se pretvoriti u ljepotu. Znam da će se Lahajna vratiti 10 puta jača – rekla je reporteru Rojtersa.

    Troškovi obnove Lahajne procijenjeni su na 5,5 milijardi dolara, prema Federalnoj agenciji za vanredne situacije (FEMA), sa više od 2.200 oštećenih ili uništenih objekata i spaljenih više od 2.100 hektara (850 hektara).