VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Tramp priveden pa pušten

    Tramp priveden pa pušten

    Bivši predsjednik SAD Donald Tramp predao se nadležnima u zatvoru u Džordžiji, gdje je priveden i zaveden u policijsku evidenciju po optužnici da je planirao da “prekroji“ volju birača u toj saveznoj državi na predsedničkim izborima 2020, na kojima je izgubio od aktuelnog predsjednika Džoa Bajdena.

    Tramp, koji je zaveden kao zatvorenik broj P01135809, je poslije 20 minuta provedenih u zatvoru pušten na slobodu uz kauciju, prenosi agencija Rojters pozivajući se na podatke zatvora okruga Fulton.

    Tokom procedure ušao je u istoriju kao prvi bivši američki predsjednik koji se našao na policijskoj fotografiji. U prethodna tri slučaja nije fotografisan, prenosi Glas Amerike.

    Njegovi advokati i tužioci već su pristali na kauciju od 200.000 dolara, zajedno sa uslovima koji uključuju zabranu bivšem predsjedniku da zastrašuje ostale optužene, svjedoke ili žrtve, pa i na društvenim mrežama.

    Tramp je u obraćanju novinarima na aerodromu u Atlanti, uoči povratka u svoj golf klub u Nju Džersiju, ponovio da su optužbe politički motivisane.

    “Ono što se dogodilo ovde je izvrtanje pravde. Nisam uradio ništa pogrešno i svi to znaju…Imamo svako pravo da osporavamo izbore za koje mislimo da su nepošteni”, poručio je Tramp i ustvrdio da su optužnice protiv njega mešanje u izbore.

    Ispred okružnog zatvora u Atlanti bile su se okupile desetine Trampovih pristalica, među kojima je bila i članica Predstavničkog doma iz Džordžije Mardžori Tejlor Grin.

    Prethodno se u četvrtak predao njegov bivši šef kabineta Mark Medouz, koji je takođe optužen u istom slučaju.

  • Američki generali su ih upozorili ukrajince; Sve radite pogrešno

    Američki generali su ih upozorili ukrajince; Sve radite pogrešno

    Američki Njujork tajms navodi da su američki vojni stratezi upozorili Ukrajinu da, kada je reč o kontraofanzivi, sve rade pogrešno.

    Prema njima, razlog limitiranog napredovanja ukrajinske armije krije se u činjenici da je Kijev podjednako rasporedio svoje trupe i na istok i na jug, zbog čega je previše vojnika na pogrešnim pozicijama, pa samim tim slabo probijaju ruske linije odbrane.

    Kako se navodi u tekstu, čije delove je preneo Njujork tajms, američki generali tvrde da će do preokreta doći u onome trenutku kada Kijev svoje jedinice prvenstveno koncentriše na jug, jer bi najvažniji cilj u ovoj fazi ratovanja trebalo da bude da se prekine linija snabdevanja na jugu kako bi se počele iscrpljivati ruske snage i na istoku.

    Jedino korenitom taktičkom promenom, navode američki generali dalje, moći će se ubrzati tempo kontraofanzive koja traje gotovo tri meseca ali bez očekivanih rezultata.

    Prema informacijama zapadnih obaveštajnih službi, ukrajinske su snage trenutno na rezervi svojih kapaciteta, a u ozbiljnim bi se problemima mogli naći već sredinom septembra, zbog čega trenutno ne mogu da priušte da se ogluše na dobronameran savet iskusnih saveznika. Pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da dolazi jesen, a samim time i kišniji, hladniji i blatnjaviji meseci koji će sasvim sigurno usporiti napredovanje obe strane.

    Njujork tajms navodi i da iza ovih upozorenja s američke strane stoji general Mark Mili, i njegov britanski kolega Toni Radakin, koji se od početka ukrajinske kontraofanzive ispostavio kao ključni igrač zato što je s Kijevom na vezi, non-stop.

  • Oglasio se Bajden o pogibiji Prigožina

    Oglasio se Bajden o pogibiji Prigožina

    Američki predsjednik Džozef Bajden izjavio je danas da nije iznenađen izvještajima da je vlasnik ruske privatne vojne kompanije Jevgenij Prigožin, možda poginuo u padu aviona u blizini Moskve.

    “Ne znam tačno šta se dogodilo, ali nisam iznenađen. Malo toga se dešava a da iza toga nije /ruski predsjednik Vladimir/ Putin, ali nemam dovoljno podataka da bih znao odgovor”, rekao je Bajden.

    Ruske vlasti nešto ranije su saopštile da je Prigožin bio na listi putnika privatnog aviona koji se srušio sjeverno od Moskve. U padu aviona je poginulo deset putnika i članova posade.

    Još nije potvrđeno da je Prigožin fizički bio u avionu.

  • Pogođen centar Moskve; Oglasio se Stejt department

    Pogođen centar Moskve; Oglasio se Stejt department

    Dron pogodio zgradu u centralnom delu Moksve, izjavio gradonačelnik glavnog grada Rusije Sergej Sobjanin.

    Prema saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, pokušana su jošš dva napada ali je ruski PVO uspeo da obori dva drona i to iznad Mozaisk i Kimki distrikat koji se nalaze u moskovskom regionu.

    Za sada nema podataka o eventualnim žrtvama i niko nije zvanično preuzeo odgovornost za te napade, ali zvanična Moskva ne sumnja i to da je organizator napada Ukrajina. S druge strane, zvanični Kijev do sada nije komentarisao napade na Moskvu, koji su postali gotovo svakodnevni.

    Zbog napada dronovima opet su zatvoreni svi moskovski aerodromi, što je šesti dan zaredom.Oglasio se i američki Stejt department odakle je saopšteno da SAD ne odobravaju napade dronovima na Rusiju, navodeći ipak da je na Ukrajini kako će se braniti jer je Rusija ta koja može da zaustavi rat u svakom trenutku, naveo je BBC.

  • Američki ambasador: Pitajte Vučića…

    Američki ambasador: Pitajte Vučića…

    U intervjuu za Glas Amerike američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil govorio je, između ostalog, o sastanku Vučića i Zelenskog, kao i o sankcijama Rusiji.

    Na pitanje da li sastanak predsednika Srbije i predsednika Ukrajine u Atini s jedne strane, i insistiranje Srbije da se iz Deklaracije usvojene u Atini izbaci deo o sankcijama Srbiji, vidi kao balansiranje Vučića, Hil kaže:

    “Moraćete da pitate gospodina Vučića, ali naša pozicija je veoma jasna: svi treba da se priključe sankcijama Rusiji, posebno zemlje koje teže da se pridruže EU. Mislimo da je to ispravna stvar”, rekao je američki ambasador I podsetio da su mnoge male zemlje uvele sankcije Rusiji iako im to nanosi štetu.“ Voleli bismo da Srbija uradi isto i da to bude deo njenog puta ka evro-atlantskom sistemu. Kada je reč o sastanku sa Zelenskim, ja sam bio ekstremno zadovoljan kada sam video da su srpski i ukrajinski predsednik seli da razgovaraju. Srbija i Ukrajina imaju dugu istoriju, uvek su se dobro slagale, imale dobre odnose, i zato mislim da je važno što su se sreli, razmenili mišljenja i razgovarali o tome šta budućnost donosi. Jer, biće promena, ovaj rat neće trajati zauvek i videćemo kako će se stvari razvijati. Ali, verujem da su protekli meseci bili važni za narod u Srbiji da vidi kakva je zaista Rusija, i da Srbija treba da se pomeri zapadno, ka evro-atlantskim sistemima”, istakao je Hil.

    Upitan da li je sada situacija na KiM mirnija nego što je bila proteklih meseci I da li su SAD našče zajednički jezik s albanskim premijerom, Hil kaže da administracija SAD blisko sarađujemo sa Srbijom na rešavanju problema.

    Kako je objasnio, situacija je trenutno mirnija na KiM jer je avgust i sezona odmora I da tek treba da se vidi kako će izgledati septembar.

    “Verujem da je ovo pitanje koje zahteva hitno rešavanje i da je potreban napredak. Makar sada znamo šta su ‘sastojci’ za mirnu budućnost – formiranje ZSO, pristup Kosova međunarodnim organizacijama, znamo šta treba da radimo, samo treba da sastavimo te deliće. To je kao veliki pazl koji stavite na sto i onda slažete delove”, rekao je američki ambasador.

    A na pitanje da li očekuje neku krizu u u septembru, Hil ističe:

    “Ne mogu da predvidim krizu, ali ono što mogu da vidim je novi pokušaj da se problemi reše. Svi su imali šansu da razmisle tokom leta i nadam da ćemo moći da napredujemo. Srbija je najveća zemlja na Balkanu, ima ambicije da se približi Zapadu, ima ambiciozne ekonomske planove, sledi Expo 27, da sam ja na mestu Srbije želeo bih da rešim problem sa Kosovom, da pokažem da i dalje podržavam srpsku zajednicu na Kosovu, ali, konačno, da gledam koji su širi, strateški potezi koje treba povući da bi se približili Zapadu.”

  • U Kaliforniji tropska oluja lomi drveće, putevi poplavljeni

    U Kaliforniji tropska oluja lomi drveće, putevi poplavljeni

    Tropska oluja Hilari, koja je pogodila južnu Kaliforniju, poplavila je puteve, rušila drveće i primorala nadležne da buldožerima spašavaju više desetina štićenika doma za starija lica zarobljenih u blatu.

    Olujni front nastavio je danas da se kreće u pravcu sjevera zbog čega su nadležni izdali upozorenja u nekoliko država i organizovali pojačani nadzor zbog mogućih poplava, prenosi AP.

    Nacionalni centar za uragane u Majamiju saopštio je da je oluja Hilari izgubila veći dio energije i da se samo ostaci olujnog fronta kreću iznad Stenovitih planina, ali je upozorio da se u dijelovima jugozapada SAD očekuju “poplave koje mogu biti opasne po život”.

    Prognostičari su rekli da je pretnja od poplava najveća na području od jugoistočnog Oregona do zapadno-centralnih planina Ajdaha, uz potencijalne grmljavine i obilne kišne padavine na lokalu.

    Oluja Hilari je kao uragan prvo udarila na pacifičku obalu Meksika gdje je izazvala poplave i odnijela jedan ljudski život, a potom je postala tropska oluja koja je u nedjelju pogodila Kaliforniju.

    Za sada u toj američkoj saveznoj državi nisu prijavljeni smrtni slučajevi, ozbiljne povrede ili velika šteta, iako su zvaničnici upozorili da rizici postoje, posebno u planinskim predelima gde bi erozivne planinske padine mogle da se pretvore u klizišta.

    Spasioci su u pustinjskoj zajednici Katedral Sitija, u blizini Palm Springsa, krenuli buldožerom kroz blato do preplavljenog doma za starija lica i spasili 14 štićenika te ustanove, rekao je šef vatrogasne službe Majkl Kontreras.

    U periodu od nedelje uveče do ponedelja popodne spašeno je ukupno 46 ljudi iz blata i poplavljenih područja, rekao je Kontreras.

  • Napustite Bjelorusiju, odmah

    Napustite Bjelorusiju, odmah

    Ambasada Sjedinjenih Država u Bjelorusiji izdala je u ponedeljak upozorenje i pozvala svoje državljane da odmah napuste Bejlorusiju.

    Misija je pozvala građane SAD da odu preko jedne od poslednje tri zemlje jer im “nije dozvoljeno da uđu u Poljsku kopnom iz Bjelorusije”.

    Naglašeno je da građani ne treba da idu u Rusiju ili Ukrajinu.

    “Ne putujte u Bjelorusiju zbog kontinuiranog omogućavanja bjeloruskih vlasti ničim izazvanog napada Rusije na Ukrajinu, gomilanja ruskih vojnih snaga u Bjelorusiji, proizvoljnog sprovođenja lokalnih zakona, potencijala građanskih nemira, rizika od pritvora i zbog toga što ambasada ograničena mogućnost da se pomogne američkim državljanima koji borave ili putuju u Bjelorusiju”, naglasila je ambasada.

  • Procurilo: Ukrajina će pasti?

    Procurilo: Ukrajina će pasti?

    U SAD se sve više sumnja da će Ukrajina ove godine ostvariti ciljeve svojih ofanzivnih operacija, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

    Zbog slabog napretka na frontu, ali i manjka ostvarivih ciljeva sukobljenih strana, rat u kojem je, prema podacima SAD, poginulo ili ranjeno gotovo 500.000 ukrajinskih i ruskih vojnika, mogao bi godinama da potraje.

    Čini se da Kijevu ponestaje opcija u kontraofanzivi za koju su zvaničnici tvrdili da je ključna operacija Ukrajine za oslobađanje značajnog dela teritorije koje su pod okupacijom ruskih snaga, ističe Vašington post.

    Posle više od dva meseca borbi, kontraofanziva pokazuje znake posustajanja, pošto je napredak ukrajinskih snaga ograničen na nekoliko sela, dok ruske trupe napreduju na severu, piše list, ukazujući da nemogućnost Ukrajine da ostvari odlučujući uspeh na bojnom polju podstiče strahove da sukob ulazi u pat poziciju i da bi međunarodna podrška Kijevu mogla da oslabi.

    Novi poverljivi američki obaveštajni izveštaj predviđa da ukrajinske snage u kontraofanzivi neće uspeti da ove godine stignu do ključnog grada Melitopolja na jugoistoku zemlje. S druge strane, podvlači Vašington post, očekuje se da će u SAD biti sve glasniji pozivi na smanjenje pomoći Ukrajini kako se budu približavali predsednički izbori u novembru 2024. godine.

    Analitičari kažu da je malo verovatno da će Ukrajina napraviti prodor u ofanzivi bez naprednog oružja ili potpunog angažovanja snaga koje se i dalje drže u rezervi. Ukrajinski i zapadni zvaničnici dotle pozivaju na strpljenje, navodeći da je napredovanje sporije nego što se očekivalo, ali insistiraju na tome da Ukrajina ostvaruje stabilne dobitke.

    Američki zvaničnici su sve kritičniji prema strategiji ukrajinske kontraofanzive, ali i sve pesimističniji u pogledu njenih šansi za uspeh, što, prema oceni Fajnenšel tajmsa, produbljuje tenzije između Kijeva i Vašingtona u najkritičnijoj tački rata od početka ruske invazije.

    Tanuug/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP
    Tanuug/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP
    SAD i Ukrajina su prvobitno planirale prolećnu ofanzivu koja bi tokom leta brzo potisnula ruske okupacione snage, ali je, kao navodi britanski list, spor napredak na terenu naveo Kijev da se vrati tradicionalnijoj taktici, umesto manevara kombinovanih snaga kojima su SAD i druge zapadne zemlje obučavali ukrajinske snage ranije ove godine.

    Jedna od tačaka napetosti između američkih i ukrajinskih zvaničnika tiče se pitanja kako je Kijev rasporedio vojsku. Američki zvaničnici ohrabruju Ukrajinu da manje izbegava rizik i da u potpunosti usmeri svoje snage na glavnu osovinu kontraofanzive na jugu zemlje kako bi došla do šanse da probije ruske linije i stigne do Azovskog mora, čime bi se presekla teritorija pod ruskom kontrolom – kopneni most koji spaja jug Ukrajine s Krimom.

    Vašington je takođe tražio od Kijeva da pošalje više borbene moći na jug i da prestane da se koncentriše na istok, gde je angažovao gotovo polovinu svojih snaga. Međutim, ukazuje Fajnenšel tajms, Ukrajina je umesto toga rasporedila neke od svojih najboljih borbenih jedinica za napore da oslobodi Bahmut.

    Zvaničnici u Kijevu, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog i neke od kritičara administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena, pozivaju Zapad da pošalje Ukrajini teško naoružanje i kažu da će napredovanje u kontraofanzivi biti i dalje sporo ako Vašington ne pošalje oružje dugog dometa koje bi podržalo snage na terenu.

    Neki analitičari kažu da je fokus Kijeva na dalekometno oružje pogrešno, s obzirom na njegov skromni uticaj u ratu koji se sve više vodi artiljerijom, uključujući kasetnu municiju koju su SAD nedavno poslale Ukrajini.

    Rat u Ukrajini je u opasnosti da se otegne nekoliko godina, piše Volstrit džurnal, navodeći da razlog za to nije samo spor razvoj na frontu, već i to što niko od glavnih aktera nema jasne i ostvarive političke ciljeve.

    Glavni cilj Ukrajine da povrati svu svoju teritoriju je najjasniji, ali i teško ostvariv, s obzirom na ograničenja zapadne podrške. SAD i ključni evropski saveznici poput Nemačke žele da spreče Rusiju da pobedi, ali se plaše troškova i rizika pomoći koja bi Ukrajinu dovela do takve pobede.

    Zato zapadni zvaničnici razmatraju velike nagodbe za okončanje rata, ali se one ne poklapaju ni s ciljevima Kijeva, ni s ciljevima Moskve. Deklarisani ciljevi ruskog predsednika Vladimira Putina su najelastičniji, od ambicioznih imperijalnih planova do ograničenijeg otimanja ukrajinske zemlje, a i menjaju se sa situacijom na terenu, navodi američki list.

    Bajden je rekao da je cilj američke pomoći da Ukrajini omogući najbolju poziciju za eventualne mirovne pregovore, bez navođenja pod kojim uslovima treba da pregovara. Ranije ove godine, Vašington, Berlin i drugi su se nadali da će se otvoriti šansa za razgovore ove jeseni, ako kontraofanziva Kijeva ostvari značajan napredak na jugu i istoku Ukrajine.

    Ipak, tokom celog rata, davanje Ukrajini odlučujuće vatrene moći sukobljavalo se s drugim prioritetom Zapada, s izbegavanjem nekontrolisane eskalacije koja bi vodila u direktan rat s Rusijom ili navela Putina da iskoristi nuklearno oružje.

    Ograničena brzina slanja pomoći Ukrajini bila je očigledna u višemesečnim debatama na Zapadu o tome da li da Kijevu obezbedi tenkove, avione i rakete dugog dometa.

    Ograničeno naoružavanje ukrajinskih trupa doprinelo je njihovim teškim gubicima tokom rata i njihovom bolno sporom napredovanju ovog leta protiv utvrđenih ruskih linija u regionima Zaporožja i Donjecka, a sad su američke obaveštajne službe pesimistične u pogledu toga da li ukrajinske snage mogu da probiju rusku odbranu i stignu do Azovskog mora.

    Američki zvaničnici kažu da se ukupan broj poginulih ili ranjenih ukrajinskih i ruskih vojnika od početka rata u Ukrajini pre 18 meseci približava zapanjujućem broju od 500.000, čemu su doprinele velike žrtve ove godine, ukazuje Njujork tajms.

    Zbog velikih gubitaka u prvim nedeljama kontraofanzive, odnosno hiljada ubijenih ili ranjenih vojnika, kao i uništenja oružja dobijenog sa Zapada, Ukrajina je promenila taktiku i vratila se pokušajima iznurivanja ruskih snaga napadima artiljerije i raketama dugog dometa, umesto juriša preko minskih polja pod vatrom.

    Američki zvaničnici brinu da bi Ukrajina tako mogla da ostane bez dragocene municije, što bi donelo prednost Putinu u ratu iznurivanja. Ukrajinski komandanti su se, međutim, odlučili za promenu kako bi smanjili broj žrtava i sačuvali snage na frontu.

    Ruski vojni gubici, rekli su zvaničnici, približavaju se broju od 300.000, što uključuje 120.000 poginulih i 170.000 do 180.000 ranjenih vojnika. Ukrajina je imala manje stradalih, blizu 70.000 ubijenih i od 100.000 do 120.000 ranjenih vojnika.

  • Bajden: Posljedice rata osećaju se i van Evrope

    Bajden: Posljedice rata osećaju se i van Evrope

    Američki predsednik Džo Bajden izjavio je danas da se posledice rata u Ukrajini osećaju daleko izvan Evrope.

    On je dodao i da se zbog toga Japan uključio u pružanje podrške Kijevu.

    “Japan je pokazao snažno liderstvo i doprineo značajnoj količini finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini, kao i nesmrtonosne vojne opreme”, rekao je Bajden, odgovarajući na pitanje novinara nakon trilateralnog samita sa japanskim premijerom Fumijom Kišidom i južnokorejskim predsednikom Jun Suk Jeolom, prenosi CNN.

    On je dodao da kada je pozvao Kišidu u vezi sa Ukrajinom, nije mora da ga ubeđuje “ni u šta”.

    “Zamislite da ništa nismo uradili. Kakvu bi to poruku poslalo Kini o Tajvanu? Kakav bi to signal bio poslat širom sveta? Rusija je već izgubila. Ne može da ispuni svoj prvobitni cilj. To nije moguće. Japansko rukovodstvo je od prvog dana bilo kritički nastrojeno, stavljajući do znanja da se posledice rata protežu daleko izvan Evrope”, naveo je Bajden.

    Istakao je da ruska invazija nije samo evropski problem jer “takve vrste invazije nije bilo od Drugog svetskog rata”.

  • SAD potvrdile slanje aviona F-16 Ukrajini

    SAD potvrdile slanje aviona F-16 Ukrajini

    Sjedinjene Američke Države (SAD) odobrile su transfer američkih borbenih aviona F-16 Ukrajini iz Danske i Holandije, prenio je BBC.

    “Na ovaj način Ukrajina može u potpunosti da iskoristi svoje nove mogućnosti”, saopšteno je iz američkog State departmenta, a prenosi britanski javni servis.

    Navodi se da će do transfera borbenih letjelica doći kada ukrajinski piloti budu obučeni za upravljanje njima, te da su SAD Danskoj i Holandiji dale formalne garancije za transfer F-16.

    BBC dodaje da se smatra Holanija ima 24 operativna F-16 koji bi trebalo da budu povučeni iz upotrebe i zamijenjeni naprednijim avionima, dok Danska takođe planira nadogradnju flote od oko 30 lovaca američke proizvodnje F-16, prenosi Radio Slobodna Evropa.

    “Pozdravljamo odluku Washingtona da otvori put za slanje F-16 u Ukrajinu”, saopštio je holandski ministar spoljnih poslova Vopke (Wopke) Hoekstra na platformi X, ranije poznatoj kao Tviter.

    Vršilac dužnosti ministra odbrane Danske Troels Poulsen rekao je u julu da se nada da će se rezultati obuke ukrajinskih pilota na F-16 vidjeti početkom 2024.

    Portparol ukrajinskog vazduhoplovstva Jurij Ihnat ove sedmice rekao je da Kijev neće moći da upravlja avionima F-16 naredne jeseni i zime.