VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Vučić otkrio detalje razgovora sa Blinkenom o situaciji na KiM

    Vučić otkrio detalje razgovora sa Blinkenom o situaciji na KiM

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je imao dug i nimalo lak telefonski razgovor sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom o situaciji na Kosovu i Metohiji.

    “Ima nekoliko stvari oko kojih smo se saglasili i nekoliko stvari oko kojih se nismo saglaslii. Saglasili smo se da je potrebna deeskalacija, da je potrebna značajno veća uloga KFOR-a i Srbija će tu veću i značajniju ulogu KFOR-a na KiM uvek i svakako podržati, voleli bismo da je ona čak isključiva na severu KiM, saglasili smo se i negirao sam neistine o najvišem stepenu borbene gotovosti naših snaga jer to nisam potpisao i nije tačno i nemamo ni upola toliko snaga koliko smo imali pre dva-tri meseca”, rekao je Vučić.

    Vučić je rekao da se nisu saglasili oko prirode onoga što se dogodilo na KiM posebno vezano za kosovski suverenitet.

    “Na pitanje odakle nam priče, ja to ne želim sada zbog porodica nastradalih da govorim, ali ćemo o tome jasno da govorimo i ne želim da bilo šta sakrivam i ne interesuje me šta bilo ko u svetu misli po tom pitanju jer mi imamo dokaze da je najmanje jedno, a moguće dva lica bukvalno hladnokrvno likvidirani i da nisu bili likvidirani u borbi već ranjeni, bili su u životu, predali se, a onda su hladnokrvno sa male udaljenosti likvidirani”, rekao je Vučić, prenosi Tanjug.

  • Poznato kad počinje suđenje Trampu

    Poznato kad počinje suđenje Trampu

    Apelacioni sud u Njujorku odbio je danas da odgodi suđenje Donaldu Trampu za građansku prevaru, zakazano za 2. oktobar, nakon što je bivši američki predsjednik optužio sudiju da je pogriješio kada je odbio da odbaci veći dio ovog slučaja.

    Odluku od obijanju Trampovog zahtjeva donijelo je petočlano vijeće apelacoinog suda na Menhetnu.

    Vijeće je donijelo odluku dva dana nakon što je sudija državnog suda Artur Engoron utvrdio da su Tramp i njegova porodična firma uporno i na obmanjujući način precjenjivali Trampovu imovinu i njenu neto vrijednost da bi dobili bolje uslove za kredite i osiguranje.

    Tužbu protiv Trampa podnijela je u septembru 2022. godine državni tužilac Letiša Džejms, koja je njega, njegove odrasle sinove, Trampovu organizaciju i druge optužila za “zapanjujuću prevaru” u pogledu vrednovanja imovine.

    Džejmsova traži kaznu od najmanje 250 miliona dolara, zabranu Trampu i njegovim sinovima Donaldu mlađem i Eriku da vode poslove u Njujorku i petogodišnju zabranu Trampu i Trampovoj organizaciji da se bave komercijalnim nekretninama, prenosi Srna.

  • Kineski hakeri ukrali 60.000 mailova američkog State Departmenta

    Kineski hakeri ukrali 60.000 mailova američkog State Departmenta

    Kineski hakeri koji su ove godine provalili Microsoftovu (MSFT.O) platformu za e-mailove uspjeli su ukrasti desetine hiljada e-mailova sa naloga američkog State Departmenta, rekao je u srijedu službenik Senata.

    Zaposlenik, koji je prisustvovao brifingu IT službenika State Departmenta, rekao je da su zvaničnici rekli zakonodavcima da je 60.000 e-mailova ukradeno sa 10 računa State Departmenta.

    Devet žrtava radilo je na istočnoj Aziji i Pacifiku, a jedna na Evropi, prema detaljima brifinga koje je preko emaila podijelio zaposleni, koji je odbio da bude imenovan, piše Reuters.

    Američki zvaničnici i Microsoft rekli su u julu da su kineski hakeri povezani sa državom od maja pristupili email nalozima u oko 25 organizacija, uključujući američku trgovinu i State Department.

    Američki navodi da Kina stoji iza kršenja zaoštrili su ionako napete odnose između zemalja, jer je Peking negirao optužbe.

    Microsoft je ranije ovog mjeseca rekao da je hakiranje visokih zvaničnika američkog državnog i trgovinskog odjela proizašlo iz kompromitiranja korporativnog računa Microsoftovog inženjera.

  • Kijevu isporučen ultimatum?

    Kijevu isporučen ultimatum?

    Američki zvaničnici prosledili su Ukrajini listu “prioritetnih reformi”, sugerišući tako da bi buduća pomoć mogla da zavisi od toga.

    Dokument poslat iz Bele kuće verovatno je podeljen i drugima koji podržavaju Ukrajinu u sukobu sa Rusijom, piše “Sputnjik”.

    U saopštenju u ponedeljak Američka ambasada u Kijevu je potvrdila da je “prosledila predloženu listu prioritetnih reformi” namenjenu “diskusiji i povratnim informacijama” među ukrajinskim zvaničnicima i drugim mogućim donatorima.

    “Ova lista je data kao osnova za konsultacije s Vladom Ukrajine i ključnim partnerima kao deo naše trajne podrške Ukrajini i njenim naporima da se integrišu u Evropu, što je cilj koji Sjedinjene Države snažno podržavaju”, dodala je Ambasada.

    To je u skladu sa prethodnim opaskama predsednika Džozefa Bajdena da njegova administracija “podržava reforme u borbi protiv korupcije” u Ukrajini, piše “Sputnjik”.

    Izjava američke ambasade usledila je pošto su ukrajinski mediji prethodno dobili kopiju liste predloženih reformi, a pojedine agencije su navele da će Kijev morati da sprovede reforme “da bi primio pomoć” u budućnosti.

    Prema dokumentu, američki zvaničnici su reforme razvrstali prema kategoriji hitnosti, a neke su označene kao “prioriteti od 0–3 meseca”, dok se za druge reforme očekuje da će se sprovoditi tokom dužeg vremena do 18 meseci.

    Najkonkretnije mere odnose se na ojačanje specijalnog tužilaštva za borbu protiv korupcije, kao i pojačanje osoblja zasebnog nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije u Ukrajini.

    Među dugoročnim ciljevima su brojne sudske i ekonomske reforme, kao što su “liberalizacija” tarifa za gas i električnu energiju.

    U dokumentu se, takođe, ukrajinsko Ministarstvo odbrane poziva da bude rekonstruisano i uređeno u skladu sa “NATO standardima transparentnosti”, kao i da se redizajnira proces vojne nabavke.

    Iako je odobrio milijarde vojne pomoći Kijevu, američki predsednik je Ukrajinu u više navrata prozivao zbog “korupcije”, a Pentagon je nedavno osnovao poseban tim za praćenje protoka oružja prvi put otkako su se borbe s Moskvom od prošle godine rasplamsale, prenosi Raša tudej.

    Republikanci su u Kongresu zahtevali detaljniji prikaz američke pomoći u Ukrajini od februara 2022. godine a pozivajući se na određene podatke, grupa poslanika je to učinila i u pismu Beloj kući ove nedelje.

    Slične sumnje ima i ukrajinska javnost, a nedavno biranje lokalnih organa vlasti je pokazalo da 78 odsto anketiranih smatra predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog kao “direktno odgovornog” za korupciju u vladi.

  • Američka vlada zabranila poznatom novinaru da intervjuiše Putina

    Američka vlada zabranila poznatom novinaru da intervjuiše Putina

    Američka vlada zabranila je poznatom novinaru Takeru Karlsonu da intervjuiše ruskog predsjednika Vladimira Putina.

    Uticajni američki novinar i komentator, koji je do nedavno bio glavna zvijezda “Foks njuza”, a sada ima emsiju na društvenoj mreži “Iks” /Tviter/, potvrdio je švajcarskom magazinu “Veltvohe” da je htio da intervjuiše Putina, ali da su mu vlasti SAD to zabranile.

    Karlson je naveo da niko u američkim medijima nije podržao njegovo novinarsko pravo da predstavi mišljenje ruskog lidera o ukrajinskom sukobu, prenosi Srna.

    On ističe da američka administracija decenijama agresivno pokušava da preuzme kontrolu nad svim medijima u SAD, a da se većina medijskih radnika plaši da kaže bilo šta što bi moglo biti neprijatno ljudima na vlasti.

    Ruski mediji su prenijeli izjavu portparola Kremlja Dmitrija Peskova da mu svakodnevno stiže desetine zahtjeva od stranih medija za intervjue sa Putinom, ali da zapadna javnost, “opijena ruskomrzilačkom propagandom”, teško da može da shvati stav ruskog lidera.

    Peskov napominje da zahtjevi za intervjue sa Putinom dolaze i iz američkih medija.

  • Bijela kuća: Imamo sredstava za vojnu pomoć Kijevu za još nekoliko nedjelja

    Bijela kuća: Imamo sredstava za vojnu pomoć Kijevu za još nekoliko nedjelja

    Sjedinjene Američke Države imaju sredstava za vojne isporuke Ukrajini za još nekoliko nedjelja, dalja pomoć može biti pod dovedena u pitanje bez odluke Kongresa o dodatnim izdvajanjima, izjavio je koordinator strateških komunikacija u Savetu nacionalne bezbjednosti pri Bijeloj Kući DŽon Kirbi.

    On je u intervjuu Si-En-En-u pozvao zakonodavce da požure sa izdvajanjem 24 milijarde dolara, dok se na frontu, prema njegovim tvrdnjama, zadržavaju povoljni uslovi za kontraofanzivu Oružanih snaga Ukrajine.

    Kirbi je dodao da se na isporuke oružja Ukrajini negativno može odraziti i “šatdaun”, obustava aktivnosti federalne vlade jer Kongres nije odobrio kompletan budžet za 2024. finansijsku godinu ili kratkoročni. Takva situacija je moguća već 1. oktobra.

    • Kad dođe zima, objema vojskama biće otežano manevrisanje, dejstvovanje. Zato mi želimo da ih snabdijemo (Oružane snage Ukrajine) svim neophodnim, dok se na kopnu zadržavaju povoljni uslovi – smatra Kirbi.

    Istovremeno, on je potvrdio da je u Ukrajinu stigla prva partija američkih tenkova “abrams”, a nove isporuke ovih vozila planirane su narednih nedjelja.

    Ranije je gotovo 30 kongresmena republikanaca u pismu, čiju je kopiju dobio “Vol strit džurnal”, obavijestilo Bijelu kuću da odbijaju zahtjev za izdvajanje 24 milijarde dolara za potrebe Kijeva.

    Krajem avgusta Bijela kuća tražila je od Kongresa sredstva koja bi pokrila potrebe federalne Vlade u toku usaglašavanja kompletnog budžeta za 2024. finansijsku godinu.

    Kratkoročni budžet je osmišljen da spreči obustavu rada Vlade zbog iscrpljivanja sredstava. Takozvani “šatdaun” moguć je već 1. oktobra, kada u SAD počinje nova finansijska godina. Privremeni budžet treba da bude usvojen do 30 septembra.

  • Stejt department: Beograd i Priština da se uzdrže od podizanja tenzija

    Stejt department: Beograd i Priština da se uzdrže od podizanja tenzija

    Portparol Stejt departmenta Metju Miler izjavio je da Sjedinjene Američke Države najoštrije osuđuju, kako je naveo, “koordinisane nasilne napade” na tzv. kosovsku policiju u Banjskoj 24. septembra i pozivaju Beograd i Prištinu da se uzdrže od bilo kakvih radnji ili retorike koje bi mogle dodatno da podstaknu tenzije.

    “Dakle, prije svega, mi najoštrije osuđujemo koordinisane nasilne napade na kosovsku policiju. Izražavamo duboko saučešće porodici narednika kosovske policije koji je nastradao na dužnosti. Počinioci ovog zločina moraju biti pozvani na odgovornost kroz transparentan istražni proces.

    Pozivamo vlade Kosova i Srbije da se uzdrže od bilo kakvih radnji ili retorike koje bi mogle dodatno da podstaknu tenzije i da odmah rade u koordinaciji sa međunarodnim partnerima na deeskalaciji situacije, osiguraju bezbjednost i vladavinu prava i vrate se dijalogu uz posredovanje EU”, saopštio je Miler na pres konferenciji, prenosi Pavlovic Today.

    U selu Banjska je u noći između subote i nedjelje došlo do sukoba lokalnih Srba i tzv. kosovske policije, pri čemu su poginula četvorica Srba i jedan policajac.

    Na pitanje Pavlovic Today da li će, s obzirom na to da tzv. kosovsku policiju djelimično finansiraju SAD, zatražiti istragu o mogućoj prekomjernoj upotrebi sile i policijske brutalnosti, posebno u svijetlu prijavljene upotrebe snajpera, Miler je rekao da je video izvještaje, ali da, prema njegovim saznanjima, “oni nisu potvrđeni i da neće da govori o njima”.

  • Američki general: “Rusi uče na greškama, to je problem”

    Američki general: “Rusi uče na greškama, to je problem”

    Ruska vojska je uspela da se prilagode realnostima na bojnom polju tokom rata u Ukrajini, piše Vol Strit Džurnal.

    “Identifikovali smo nekoliko oblasti u kojima se Ruska Federacija prilagođava i, naravno, pažljivo pratimo ovaj proces”, citira list generala Džejmsa Hekera, komandanta američkih vazduhoplovnih snaga u Evropi i Africi.

    Takođe se napominje da je Rusija “naučila iz grešaka” napravljenih tokom početne faze rata, i da bi to prilagođavanje ruske vojske “moglo stvoriti poteškoće za Ukrajinu”.

    Konkretno, prema pisanju lista, Moskva je počela da aktivno koristi bespilotne letelice, a takođe je premestila skladišta sa municijom i opremom van dometa višecevnih raketnih sistema HIMARS.

    Istovremeno, prema pisanju američkog lista, Kijev još nije u stanju da adekvatno odgovori na takve promene ruske taktike.

  • Nova anketa: Tramp uvećao prednost u odnosu na Bajdena

    Nova anketa: Tramp uvećao prednost u odnosu na Bajdena

    Da se ​​izbori u Sjedinjenim Državama održe danas, bivši američki predsjednik Donald Tramp pobijedio bi aktuelnog lidera Džozefa Bajdena sa 10 odsto prednosti, pokazala je anketa “Vašington posta” i “Еj-Bi-Si njuza”.


    Ovi podaci su ujedno i najveće Trampovo vođstvo od kada su obojica objavili kandidaturu za predsjedničke izbore 2024. godine.

    Anketa je pokazala da bi 52 odsto ispitanika izabralo Trampa, a 42 odsto bi se priklonilo Bajdenu, dok su ostali ili neodlučni ili ne bi glasali. Kada su “Post” i Еj-Bi-Si postavili isto pitanje u februaru, Tramp je bio ispred Bajdena za četiri procenta – 48 prema 44 odsto.

    Ovi podaci su u suprotnosti s nizom nedavnih anketa – sve su izjednačavale podršku bivšem i sadašnjem lideru SAD. Anketa “Еn-Bi-Si njuza”, objavljena isti dan (23. 9) kao i Post/Еj-Bi-Sijeva, otkrila je da i Trampa i Bajdena podržava 46 odsto glasača, dok je prošlonedjeljno istraživanje “Foks njuza” stavilo Trampa ispred Bajdena sa 48 u odnosu na 46 posto glasova.

    Istraživanje Univerziteta Kvinipijak je pak dalo prednost Bajdenu za jedan procenat (47 naspram 46).

    Prije nego što se ponovo suoči s Bajdenom u predsjedničkoj trci Tramp treba da izbori republikansku nominaciju. Iako izazivača ima mnogo, gotovo je sigurno da niko neće ugroziti njegovu kandidaturu; čak je i Bajden izjavio da je Trampu suđeno da ponovo bude kandidat.

    U trci u okviru Republikanske partije anketa Post/Еj-Bi-Sija kaže da Tramp ima skoro 40 odsto prednosti u odnosu na najbližeg takmaca za nominaciju, guvernera Floride Roba Desantisa – 54 naspram 15 posto. Niko drugi nema dvocifrenu podršku biračkog tijela.

    Oba kandidata će u izbornu trku za drugi mandat u Bijeloj kući ući sa izvjesnim otežavajućim okolnostima.

    Tramp će se boriti s više od 90 optužbi za krivična djela u četiri odvojena slučaja, koja proizlaze iz njegovih navodnih pokušaja da poništi rezultate izbora 2020, zatim pogrešnog rukovanja poverljivim dokumentima i nepravilnog izvještavanja o isplatama novca porno-zvijezdi Stormi Danijels.

    Bivši predsjednik SAD negira sve optužnice i tvrdi da su one politički motivisane, odnosno da je Bajdenovo ministarstvo pravde angažovano u staljinističkom pokušaju da ga izbaci iz trke 2024.

    Zbog očiglednih mentalnih problema i starosti, Bajdenova ključna briga biće da ubijedi birače da je sposoban da obavlja dužnost prvog čovjeka SAD. Čak tri četvrtine ispitanika, bez obzira na političko ubjeđenje, smatra da je on prestar za drugi mandat.

  • Stručnjak: Američke rakete neće pomoći ukrajinskoj vojsci

    Stručnjak: Američke rakete neće pomoći ukrajinskoj vojsci

    Protivofanziva Oružanih snaga Ukrajine neće biti uspešna čak ni ako dobiju operativno-taktičke raketne sisteme ATACMS.

    Ovo je izneo američki spoljnopolitički analitičar, osnivač i predsednik međunarodne istraživačke i konsultantske firme Eurasia Group Ien Bremer.

    “Oni (raketni sistemi) su korisni, ali ih nema dovoljno u skladištima da bi nešto promenili. Oni nisu čudotvorno oružje koje će omogućiti Ukrajincima da osvoje više teritorija”, rekao je stručnjak u intervjuu za italijansku Republiku.

    On smatra da kijevski napadi dronovima na rusku teritoriju “ne pomažu u osvajanju novih teritorija”.

    Komentarišući govor američkog predsednika Džozefaa Bajdena u UN, Bremer je primetio da njegov govor “nije bio trijumfalan, već je bio donekle defanzivne prirode”.

    “Biće teže postići da Kongres odobri pomoć (Ukrajini) 2024. Goidine. Malo je verovatno da će se naći dovoljno tehnike i novca za novu kontraofanzivu”, smatra on.

    Analitičar takođe tvrdi da su trenutno u toku pregovori o organizovanju sastanka “na globalnom jugu”, posvećenog rešavanju ukrajinskog sukoba, sličnog onom koji je održan 5-6. avgusta u saudijskom gradu Džedi. Tada su se konsultacije odvijale bez učešća Rusije.

    Kako je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, ukrajinska vojska od 4. juna čini neuspešne pokušaje ofanzive. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 12. septembra da su Oružane snage Ukrajine za to vreme izgubile 71,5 hiljada vojnika, 543 tenka i skoro 18 hiljada oklopnih vozila, različite klase. Prema rečima šefa države, ukrajinska kontraofanziva nema rezultata.